Startup Standup je jednodnevno dešavanje koje okuplja 5 regionalnih timova koji će predstaviti svoje ideje pred žirijem i publikom u Kulturnom centru Vuk Karadžić (poznat još i kao Teatar Kult). U pauzi između predstavljanja imaćemo priliku i da čujemo i Venture Capital stranu priče – na koji način funkcionišu fondovi, kako dobiti investiciju i na šta treba obratiti pažnju. O ovim temama pričaće Jure Mikuž iz RSG kapitala (Venture capital fond koji je uložio u ShoutEm) i Oliver Hole iz Speedinvesta koji svoj fokus polako prebacuje na ovaj region za šta je i odvojeno čak 10 miliona dolara, spremnih da odu najboljim timovima i idejama. Nema sumnje da će biti zanimljivo!

Specijalno za EG čitaoce

Imamo i poseban popust! Prilikom kupovine unesite kod “eniaccasti” i čeka vas debeli popust. Broj kupona za realizaciju je naravno ograničen, pa ne bi bilo loše za požurite. I vidimo se tamo!

Kristalna dvorana u kojoj se održava ovogodišnji HowToWeb

12 sati puta za Rumuniju se brzo ispostavilo kao pun pogodak. Druženje sa predavačima u bukureštanskom habu, dan pre same konferencije ispostaviće se kao obavezna stavka svakog ozbiljnijeg dešavanja. Mnogo je lakše kada u dešavanje uđete sa na vreme postavljenim očekivanjima, a inicijalna baza kontakata koju ostvarite noć pre obično bude od ključnog značaja za kvalitetan networking tokom sledećih nekoliko dana na konferenciji. Odavde preporuka da, ako već dođete na neku konferenciju dan ranije, se potrudite da se nekako priključite druženju, jer će vam to značajno olakšati dalji tok konferencije i na kraju doneti veću vrednost od samog dešavanja.

HowToWeb kreće

Pored komunizmom inspirisane arhitekture Bukurešt i Beograd dele još jednu stvar – jutarnje gužve. Ipak, uspevamo da stignemo na konferenciju par minuta pre početka u prepunu Kristalnu dvoranu. Prema očekivanjima organizatora oko 750 ljudi je tu i uz malo kašnjenje Bogdan otvara ovogodišnju konferenciju. Biće pakleno!

Čast prvog predavanja pripala je Dagu Ričardsu (@DougRichards), osnivaču Škole startapa. Predavanje je bilo posvećeno startap kulturi i promenama koje smo doživeli zahvaljujući Internetu, činjenici da je danas za započinjanje biznisa često potrebno i 95% novca manje pre 10 godina ali i razlici između angel i VC investitora, i zašto su prvi bolji za početni razvoj kompanije. Verovatno najveća promena koju je doneo internet odnosi se na odnos između prodavca i kupca evolucijom društvenih medija.

Sledi drugo, sjajno predavanje Pablosa Holmana, dugogodišnjeg hakera, koji je svoje isustvo i pristup iskoristio da rešava neke od velikih društvenih problema koje imamo kao nacija. Laserima protiv malarijskih komaraca? Sve je moguće kada razmišljate drugačije. Sjajna prezentacija, uz demonstraciju od nekih hakerskih tehnika i u realnom životu, poput krađe ličnih podataka, obijanja brava i slično.

Startup takmičenje

Prezentacija startapa se odvijaja oba dana posle prvog bloka predavanja i predstaviće se ukupno 10 ekipa koji će se boriti za glavnu nagradu. U prvom bloku predstavili su se Appscend, Easyling, SocialLook, Fonii i splitski Spotie koji je ujedno i naš favorit kako su u pitanju drugari iz busa. Opet se ispostavilo da je korišćenje videa u prezentaciji nešto što će mnogo lakše privući ljudima pažnju nego dosadne prezentacije, pogotovu kada engleski pričate sa dovoljno jakim akcentom da vas niko ne razume, što je primer Fonii-ja. Od prisutnih startapa interesantan mi je bio i Appscend koji na jednostavan način rešava izradu aplikacija za različite platforme. Jednom napravljena aplikacija odmah je primenljiva i na sve ostale platforme čime se troškovi i vreme višestruko smanjuju. Treba obratiti pažnju na njih svakako.

Drugi deo dana

Počeo je ekipom iz servisa Huddle koji predstavlja aplikaciju za kolaboraciju u okviru tima kojoj možete pristupiti sa bilo koje tačke na planeti. Sa idejom, da biznis 2.0 traži i takve servise, bliže današnjim navikama korišćenja računara Huddle danas servisira preko 90.000 kompanija svakog dana. Servisi poput Microsoft Sharepointa imaju su blizu isteka svog roka trajanja, cena i obaveze koje imate oko održavanja desktop softvera čine rešenja poput Huddle-a sve zanimljivijim. Kvalitetan API omogućava i nadogradnju servisa prema potrebama korisnika, a dostupnost sa svake lokacije verovatno najbolje demonstrira primer integracije Huddle-a u auto-računar jednog od zaposlenih. Kolaboracija uvek i svuda!

Sledi predavanje jednog od koosnivača Httpoola Mikija Devića, o razvoju tržišta oglašavanja i trendovima koji nadolaze. Zbog tehničkih problema ali i dosta velikog obima predavanja, učinilo mi se najslabijim do sada ali moguće je da postoji i razilaženje u očekivanjima kako je veći broj ljudi sa kojima sam došao očekivao neku preduzetničku priču o nastanku jedne od najvećih onlajn kompanija koje vuku korene sa ovih prostora a ne istoriju oglašavanja. Vrlo verovatno je ova ocena subjektivna, svakako se radujem upoznavanju sa Mikijem jer verujem da ima od njega šta da se čuje.

Pre ručka održan je prvi panel o sajtovima za grupnu kupovinu na kome je nastupio i Džefri iz Kolektive, koja je pod brendom FunDeal najuspešniji sajt te vrste u Rumuniji. Jedan od zaključaka panela jeste i da uloga grupne kupovine prema davaocima usluga više oglašivačke nego prodajne prirode. I u slučaju nekupovine kupona, postiže se određeni brend efekat kako postoje ogromne baze korisnika kojima se ove informacije šalju. Nažalost, umor i blizina ručka su učinili svoje pa izostaje i nešto detaljniji izveštaj sa ovog panela.

Znam da nije toliko bitno ali ručak je bio odličan.

 Android: Mogućnosti i izazovi

Prvo predavanje posle ručka posvećeno je mobilnim platformama čemu je posvećen ovaj blok predavanja. Simpatični “Englez” i osnivač servisa Lightbox napravio je dosta pitko predavanje o trenutnoj situaciji tržišta Android aplikacija. Problemi sa različitim uređajima i verzijama Android operativnog sistema usporavaju razvoj aplikacija, ali sve veći broj telefona sa ovim operativnim sistemom čini da ne gubite na motivaciji. Android market i ako nesređen i prepun dosta nekvalitetnih aplikacija i dalje je najbolji način promocije vaših servisa, čak i 10x efikasniji od drugih vidova promocije. Preporuka za promociju su:

• Kreirajte dobru aplikaciju jer će vas to izdvojiti od drugih
• Kreirajte aplikaciju za tablet da biste lakše bili primećeni
• Iskoristite društvene medije da promovišete aktivnosti u okviru same aplikacije i iskoristite viralan efekat za dalju promociju.

Budućnost je lepa – RJDJ

Investitorski blok za kraj dana

“One of the things Ford Prefect had always found hardest to understand about humans was their habit of continually stating and repeating the very very obvious.”

Pretočeno u nama blizak jezik to mogu biti reči tipa – Jao vidi papir. Ili još bliže u Srbiji je sranje. Verovatno i jeste, ali samim primećivanjem nećemo mnogo toga promeniti. Najčešće će samo na tome ostati, a iz razloga opisanog naslovom ovog teksta plašim se da to postaje permanetno stanje. Ovo je moj pokušaj da se sa tim izborim.

Možda ne možemo da promenimo državu, ali možemo da promenimo sebe

Podnaslov opet govori sve. On je verovatno i odgovor na većinu naših pitanja. Problemi postoje, ali nisu nepremostivi. Volja je ta na kojoj treba raditi.

Imam tu sreću da mogu sebi da priuštim da s vremena na vreme odem iz ove zemlje i upoznam neke druge sredine i ljude. Mustra je uvek ista – političari prave sranja, zloupotrebljavaju položaj, nesposobni su i lažu. U manjoj ili većoj meri. Ali mera ne pravi razliku, nego posvećenost pojedinaca da izguraju svoju stvar, ignorisanje spoljašnjih faktora i preuzimanje odgovornosti. Zemlje u kojima su ljudi posvećeniji i žele da uspeju su po pravilu uspešnije. One poput naše, leže izvrnute u lokvi pesimizma i samosažaljenja.

Ono što je mustra jeste i oduševljenje svih onih koji nas upoznaju. Oduševljene otvorenošću, stavovima, znanjem. Razbijanje predrasuda u realnom vremenu. Promocija koja poput domino efekta natera sve one okružene oko nas da oduševljeno prenose priču o tome, kako neke stvari nisu onakve kakvi ste ih zamišljali. A onda dođu. Posete neki Share, Webfest, BlogOpen i vide ono najbolje što možemo da ponudimo, a što ovi pre zareza iz podnaslova ne žele da istaknu ni u kom slučaju. Dakle lepi primeri postoje, samo su skriveni od očiju pesimizmom zatrovane javnosti.

Hajde da kažemo…

Moguće je i ako nismo sigurni da jeste. Hajde da pronađemo dobre priče, koje su uspele da se otrgnu od teške ruke države i naprave nešto dobro nešto svoje. Svako od nas zna makar jednu takvu pozitivnu priču. Oni koji su posetili HowToWeb i malo više.  Pogača nastaje od mnogo zrna.

Dobro je da u ovome i nismo sami. Zajednica se probudila, ovo je sad postalo zajednički cilj. Svako ima svoju ulogu, od Torbicinog senzacionalizma, do Ivanovog sjajnog preduzetničkog sata. Vukašin i drugari su sada tu da nam dovuku i one sa strane koji će reći ponešto dobro o celoj priči. Takvi smo mi, tražimo odobravanje nekog sa strane da bismo bili sigurni da radimo dobru stvar. Jer je sve ovo sada novo i čudno. A i sam sam tu, da svojom suicidnom željom odem na još više mesta i upoznam još više ljudi. Da se formira platforma, a inicijativama daju krila za velike razdaljine. Sledeća stanica je How To Web, pa LeWeb, pa ko zna gde…

I to je to. Pozitiva. Neodustajanje. Ignorisanje onoga što nam crpi životnu energiju i čini nas konstantno nezadovoljnim. A na šta ne možemo da utičemo.

Ako odem.

Ipak ću možda otići, sami znate da moja potreba za odlaskom iz ove zemlje nikada nije bila sporna. Povod je taj koji jeste. Jer povod nije nezadovoljstvo, nego želja. Probati nešto više, izazvati nešto veće, doživeti nešto drugačije. Srbija je lepa ali ima svojih ograničenja. Na kraju krajeva i sportisti odu iz zemlje pa se vrate, ličnom napretku ne treba stajati na put a stečena iskustva treba primeniti pri povratku. I verovatno će se to nekada desiti. Možda odem razočaran, ali ono što ne želim jeste da odem, a da ništa nisam učinio da promenim neke stvari na bolje. I verovatno ću i dalje kukati. I verovatno ću i dalje padati u depresije. Ali ne i izgubiti veru u to da nešto mogu da promenim. Možda kao nacija nismo primeri dobrih ljudi, ali jesmo dobrih ratnika što je i baština koju moramo iskoristiti u dobre svrhe.

Kada se završila Share konferencija otkrio sam gomilu nekih novih ljudi koji se nikako ne mogu nazvati Srbijom kakvom je većina predstavlja. Mladi, puni entuzijazma i spremni na akciju. Da nešto promene, poguraju, iniciraju, ostvare. Lepi i šareni i takvi odskaču od sivila ispunjenog sveopštom letargijom zbog kog moramo i da forsiramo optimizam. Iz tog pepela se ponovo digla nada uz strah da se događaji poput ovog ne mogu ponoviti. Neopravdan, jer se samo par meseci kasnije pojavilo nešto malo drugačije ali sa vrenjem entuzijazma kakvo odavno nisam video – How To Web.

Kada sam pre par meseci podržao dešavanja IT događaja u sveopštem hejtu čestih konferencija i okupljanja znao sam da neću pogrešiti. Oni su ozbiljan tim spreman dosta toga uradi, a kad ih imate tako na okupu, pitanje je trenutka kada će se dugo očekivana prava stvar desiti. Nije im trebalo puno. Svoje oduševljenje How To Weba ne bih da opisujem iznenađujuće kvalitetnim predavanjima i panel diskusijama, odličnom klopom ili žurkom na kakvoj nisam bio duže vremena. Ivan je bio prilično ažuran po pitanju predavanja, a o žurci ste mogli dosta toga zaključiti kod Dadice ili sa slika. Oni jesu neophodan sastojak dobre konferencije, ali je sinergija svih ovih bila ta koja je učinili ila da se sledeći HTW čeka sa velikim nestrpljenjem.

Najveća vrednost konferencije bila je zapravo otkrivanje. Otkrivanje nekih pametnih ljudi za koje dobar deo nas nije znao. Otkrivanje reči “moguće je”, koju smo nekako svi mi zaboravili. Otkrivanje arogancije i istrajanja koje nam tako nedostaju u našem pohodu na svet. Otkrivanje da mi nismo poslednja rupa na svirali, i da nismo obavezno i neko koga svi mrze već neko kome se i značajni ljudi iz inostranstva dive. Ono što su pokazali ActiveCollab, TopEleven, Kolektiva i Limundo jasan je znak da je moguće, a uz savete prijatelja i sve veću vidljivost Srbije kao startup lokacije ovih priča nadam se biće sve više. Taksiko pobedom na Startup 2.0 konferenciji se već vraški približava tome, a iskreno se nadam da će sličnim putem uspeha krenuti i predstavljeni SiteCake i MobiPatrol.

Za kraj reći ću samo da sam malo puta u životu bio srećan kao što je to bilo po okončanju HTW konferencije. LeWeb je bio veliki i potpuni mindblow, i totalno me poremetio iz ležišta ali vrednost ovog dešavanja je što se desio tamo gde sam svaki dan. Među ljudima koje volim u društvu ljudi za koje nikada nisam verovao da će doći u Beograd. Majk, Kejti, Kirsten, Patrik i Bogdan nisu krili da ih je Beograd pozitivno oduševio, a neki su najavili i povratak prvom prilikom. Obzirom na njihov uticaj širom sveta, ovo predstavlja jednu od većih pobeda cele konferencije, posebno ako uzmete u obzir gore-spomenutu vidljivost. I još gomila malih pobeda usput koje sam verovatno zaboravio da spomenem. Lep skok unapred, koji nisu ispratila dva koraka u nazad i hajde da na iste zaboravimo makar na trenutak, odvažimo se da napravimo dobre stvari i zajedno krenemo napred. Jer to je valjda jedini dobar put…

PS. Vukašine, Dragana, Jelena i Vlado: Imate moju veliku zahvalnost i neupitnu lojalnost dokle god radite ovakve stvari. Znam da nisam puno pametan, ali mogu solidno da ponesem a ide i leto neće mi loše pasti po liniju. Hvala Vam na neverovatnoj injekciji samopouzdanja i inspiracije, bila mi je zaista potrebna.

Photo: Isaac Leedom

Internet nam je dao jednu interesantnu mogućnost. Da bez većih troškova, posebno ako poredimo sa ostalim industrijama, izađemo i na svetsko tržište i tako stanemo rame uz rame sa servisima iz celog sveta. I pored toga, retki su servisi koji su zaista i uspeli u tom izlasku te se često dolazi u dilemu da li su domaći Internet preduzetnici dovoljno inovativni da osmisle nešto što bi imalo vrednost na svetskom nivou. U pesimističnom okruženju poput našeg odgovor se sam nameće, bez ozbiljnije analize faktora koji to mogu podrobnije da objasne – dakle NISU. No, ovaj odgovor nije i tačan već je posledica neinformisanost i činjenice da su oni koji su uspešni često i jako malo povezani sa Srbijom.

U Srbiji postoji nekolicina jako uspešnih globalnih servisa, koji funkcionišu u svojim nišama i kao takvi nemaju vidljivost koju možemo pripisati jednom Facebooku ali to ne znači da su beznačajni. Globalni vertikalni pretraživač Vast je u potpunosti razvijen u Srbiji, mogućnost da iznajmite limuzine širom Amerike omogućava vam još jedan servis razvijen na lokalnom tržištu Groundlink, a ne smemo zaboraviti ni trenutno najpopularniji Facebook fudbal menadžer na Top Eleven koji igra gotovo 3 miliona ljudi na mesečnom nivou. Priče postoje, ali se o njima puno ne priča i nekako ih uvek nadvladaju pesimizam i traženje razloga. Istina je da nam fali vidljivost, edukacija, infrastruktura i najvažnije preduzetnički duh. Kao mala zemlja nismo previše privlačni investitorima te ideje koje su možda i imale dovoljno kvaliteta za uspeh nikada nisu izašle van naših granica. Uspeh jednog bi tako povukao mnogo drugih manjih servisa da probaju isto, a deljenjem znanja bismo verovatno posle nekog vremena i ucrtali ime naše zemlje u svetske mape uspešnih startup kompanija. Primeri poput Izraela, ili znatno manje Estonije pokazuju da to nije nemoguće.

Najvažnije – fali nam preduzetnički duh. Ucrtana životna mapa fakultet – dobar posao – penzija i dalje predstavlja mantru velikog broja mladih i inovativnih ljudi, te se premalo njih odlučuje za rizik i pokretanje sopstvenog biznisa u godinama kada je to najzvodljivije raditi. Neophodno je rizikovati i u potpunosti se posvetiti realizaciji, a u ovome je poželjna i pomoć države u vidu startup kredita koji će pomoći mladima da istraju u svojim idejama do prve ozbiljnije faze razvoja servisa. Kada se stvari postave na noge, cela startup mašinerija može da se zahukta i uspešni servisi motivisaće mnoge da krenu istom stazom, baš kao što je ActiveCollab motivisao mnoge u Srbiji da krenu sa globalnom distribucijom softvera. A onda, ko zna možda jednog dana i dobijemo visoko uspešan servis sa naših prostora poput Facebooka.

Prvo i osnovno Pile i Ado (koji stoje iza proizvoda) su sjajni momci. Neko ko voli Internet, ko je odrastao i živi na njemu. Ovo je osnovni preduslov da napravite proizvod koji kida, nerazumevanje medija i potreba njegovih korisnika često dovodi do vrlo brzog kraha. Dernek je bio sjajna škola, napravljen je superpopularan proizvod, ali je adekvatna monetizacija izostala da bi na kraju, zajedno sa većinom lokalnih društvenih mreža, bio pojeden od strane Facebooka. Stekla su se znanja i izvukli zaključci koji su na najbolji način pretočeni u zvezdu našeg teksta Pik.

Spomenuta ljubav prema Internetu ili bolje rečeno strast je neophodan sastojak da biste uspeli, i upravo onaj koji pravi razliku. Zbog ovoga je bitno da ste odrasli na internetu, kao i da radite stvari koje volite. Strast je ta koja vas gura i u trenucima kada postoji više zanimljivih stvari od razvoja servisa (izlasci, odmori, društvo…). Umesto gostovanja na konferencijama i izliva samoljublja, priče o venture kapitalu, biznis planova, strategija komunikacije i čega već sve ne, vreme je uloženo u razvoj kvalitetnog proizvoda, onakvog kakav odgovara ljudima. Odatle i tako napredna tehnološka platforma, ali ona nikako nije bila dovoljna. Da jeste, u Srbiji bi servis samo od sebe zaživeo što nije bio slučaj.

Ne treba zaboraviti ni na neophodnost poznavanja tržišta i adekvatan tajming su koji će sve ovo učiniti ozbiljnim. Ok, tajming ovde i nije bio toliko presudan, ali činjenica da su oni momci koji jako puno vremena provode među ljudima je učinila da izađu u potpunosti susret potrebama tržišta. Nemamo veliku penetraciju Internet korisnika ali imamo 2 mobilna telefona po stanovniku? Zašto to ne iskoristiti i jednim killer featureom smrviti konkurenciju? Upravo se to i desilo!

Šta se desilo sa Srbijom?

Grešaka je bilo nekoliko a pre svega nedeljenje strasti, praćeno nedostatkom fokusa i previše površnim ulaskom na tržište ponajviše sa infrastrukturnog aspekta.

Nedeljenje strasti je nastalo iz činjenice da se tim mnogo lakše od pojedinca motiviše da nivo strasti održi na zavidnom nivou. Oscilacije u ponašanju uvek budu pokrivene onim drugim članovima i tako krize odrastanja brže nestanu. Dok je ta strast postojala kad god smo radili zajedno, kada bih ostao sam entuzijazam bi nestajao kad god su drugi tekući problemi ugrožavali rad na servisu. Direktna posledica ovoga je odsustvo fokusa, client’s work i razvoj svog servisa vrlo teško idu rame uz rame kada ste sami. Možemo slobodno reći i ne idu.

Ništa manji problem nije bila ni infrastruktura. Rad sa velikim brojem korisnika koji podrazumeva novčane transakcije zahteva i određeni nivo poverenja i ozbiljnosti, kao i ludački support koji je izostao. Izostao zbog spomenutog fokusa, čime se gubilo poverenje koje za razliku od BiH verzije delimično bilo kreirano jer je Dernek u vreme starta servisa bio superpopularan. Lepo je Gary rekao da je briga najbolja marketing strategija. Nije trebalo 30 strana pisati o tome.

Ali na greškama se valjda uči. Pozitivni primeri poput ovog nam služe da ih što više izbegnemo, mada na kraju ipak je sve do pojedinaca. Ne kažu Ameri za džabe, It’s always people stupid!

Pile, Ado – lepo je pratiti sve što radite i učiti od vas! Dok će drugi skrštenih ruku sedeti i govoriti kako je nešto nemoguće jer smo nesrećni Balkan, vi ćete svojim delom dokazati suprotno. A za to se skida kapa!

Mogli ste primetiti na brojnim online diskusijama (mahom na DPTu), kako Bizi i ja jasno odvraćamo ljude od bilo kakvog social networka, ukoliko nemaju ozbiljnu investiciju iza sebe. Iako, verujem ovo mnogima zvuči kao “lajanje kere”, ovo zaista nije tako, što može videti u intervjuu Marka Zuckerberga, koji je juče dao u Timesu.

300 miliona dolara godišnje zarade svakako nije malo, Facebook svake godine ostane kratak za dodatnih 150 milki, što su uvideli i investitori, pa sa pomalo šokantnih 15, cena je spala na “bednih” 3.75 milijardi. Nije malo, ali ozbiljnije manje od prve sume, i mislim da je razlog ove cene, i generalno hladjenja oko kupovine svega što počine sa social, upravo činjenica da social networking nije nužno profitabilan biznis, kako se to mnogim ljudima čini.