Google Buzz - došao je tiho i ušao u legendu kako naš narod voli da kaže. I zaista, gotovo ništa nisam čuo o ovom proizvodu do pre par dana kada je neko twitnuo kako Google planira FB, twitter killer danas poznat kao Buzz.

Photo: spazzo_1493

Prva pomisao prilikom predstavljanja Google Buzza bila je, omg Google se više ne loži na svoje priče sa pozivnicama. Očito ih je loženje ljudi za Wave poprilično opeklo pa su se potrudili da ovaj put vrebaju iza leđa. I to im je delimično uspelo, integracija sa superpopularnim Gmailom dovela je do toga da samo za jedan dan verovatno imamo više aktivnih korisnika nego na Twitteru (već imam oko 200 followera). Ni sam to nisam očekivao, ali eto desilo se, međutim postavlja se pitanje da li je Buzz dovoljno catchy servis da se ljudi tu i zadrže. I Wave je isto tako bio prepun prvih dana, borilo se “za kartu više” a danas, to je neki tamo sajt koji verovatno niko ne koristi.

Rupa na saksiji

Buzz je onoliko revolucionaran koliko i goblen Mona Lize, ne može se reći da iza toga nema truda, ali osnovna ideja je naprosto već viđena. Pljunuti FriendFeed sa nešto naprednijim mogućnostima upravljanja fotografijama i videom preuzetih iz Wave-a. O dizajnu by Google ne treba trošiti reči, nije fensi poput TweetDecka ali iza svake njihove ideje stoji milion razloga.

Međutim i ta reciklirana ideja ima par ozbiljnih mana koje mogu ugroziti rast baze korisnika. Ideja sa spamovanjem a la Facebook jednostavno ne pije vodu kada je u pitanju licni mail, napredniji će sve to uspešno pustiti kroz filter a ostale će posle nekog vremena smoriti te već danas imate nekolicinu koji su sklonili Google Buzz. Najveći problem je zapravo u tome što ne možete kontrolisati količinu mailova koja stiže ljudima, ako se samo jednom zakače na jedan od vaših buzzova verovatno će vas proklinjati do kraja dana, makar mene već jesu :) Mute, opet preuzet iz Wave-a, takođe ne vrši posao makar u ovoj fazi tako da se definitivno odaje utisak da se sa spamom treba pozabaviti, do tada evo malog saveta da uklonite uz filtere buzz mailove.

Malo detaljnije o samom konceptu pročitajte na Netokraciji.

Kako ukloniti Google Buzz mailove iz inboxa?

Nemke je napisao fin tutorial kako napraviti filter za Google Buzz mailove tako da budu manje smorni, pa sam bio dovoljno slobodan da ga podelim sa Vama:

1) Kreirati novu labelu - Buzzing (ili slicno)

2) Kliknuti “Settings” u gornjem desnom uglu pa zatim na “Filters”

3) Kliknuti “Create new Filter” i u polju Subject upisati Buzz, kliknuti Next Step

4) Kliknuti box “Skip the Inbox” i “Apply the Label” gde cete izabrati label koji ste stvorili

5) Kliknuti box “Also apply filter to x conversations bellow” i konacno Create Filter

Gotovo!

Nešto poput zaključka

Kapiram da će se koristiti buzz ako ostane uz Gmail ali je pitanje koliko će gore popisane mane uspeti da drže ljude na istom. Facebook je ipak nešto više od ovoga, dok Twitter ima svoje prednosti u praćenja trendova i gomile podaplikacija. Ono što može da bude zanimljivo jeste integracija sa Google Mapsom i njihovim Latitude servisom čime Buzz postaje punokrvna location-based društvena mreža, što takođe nije revolucionaran koncept (imamo i GoWallu i FourSquare) ali opet multiplatfomnost Googlovih proizvoda itekako može zaseniti slavu ova dva. Gowalla još uvek podržava samo iPhone (navodno i Android ali nesrećno je to), Foursquare je nešto bolji, ali Google mape imaju svi smart telefoni tako da će većini ovo biti novi koncept.

Ono što još možemo primetiti jeste ta neka Googlova putanja u monopolistu umesto monopoliste. Počeli su malo da smaraju sa težnjom da budu sveprisutni u svim nišama, i umesto da puste male i kvalitetne sajtove da se razvijaju svojom bazom i činjenicom da sve daju besplatno gaze sve oko sebe. Možda je to dobro za krajnjeg korisnika, ali nikako za tržište, zamislite samo da sutra nemate više Gmail.

Gotovo svaki noviji servis koji se pojavi na tržištu i zagolica pažnju publike ponudi Vam mogućnost da sve ostale osvežavate preko njega. Zvuči sjajno, sve radite sa jednog mesta, kao što sve pratite kroz RSS čitač, ali pitanje je koliko je to u slučaju vođenja korporativnih naloga zaista dobro.

Photo credits: Roby72

Kada sam se prvi put ozbiljnije poigrao sa Tumblrom, bio sam u fazonu - whoa pa ovo je zaista sjajno, omogućiće mi da umesto postovanja na 12 mesta to uradim samo na jednom i to će svuda biti objavljeno, a uredno ga mogu ostaviti i da njuška moj YouTube, Digg i Delicious i sve to prosledi kroz ostale kanale. Očigledna ušteda vremena a pritom moji FB prijatelji ne moraju da gledaju sve moje twitove (što bi ih očito smorilo), već samo one koje objavim putem ovog servisa. Divno, no odrasli smo i shvatili da bajke ne postoje tako da će sledeća rečenica početi sa ali.

Ali, onda sam došao u situaciju da ne znam gde više šta objavljujem te zapao u nekoliko zanimljivih situacija:

1) Isprobavao sam shout opciju na Diggu sa nekim Story tekstom i onda mi je to otišlo na sve moguće naloge koji su povezani a automatski i izazvalo hejt jer ih smaram novim spotom Seke Aleksić ili tako nečim. Sorry guys, nisam ja robot je to sve uradio, razumite me.

2) I ajd zataškam ovo pod 1) nekako da bi, posle bravuroznog nastupa na karaokama okačio video na YouTube. Budim se, 28 notifikacija, 43 odgovora na twitteru, skočio i rang na Tumblru iako sam spavao, pritom social media addict vid mesečarenja mi još nije ustanovljen. Pogledam, moj video je objavljen skoro svuda gde sam registrovan!?! Njuškalo Tumblr se nije štedeo i uredno je poslao link ka novom videu svuda. Ok nije toliko strašno, ali zamislite da sam okačio neki home video :P

3) U međuvremenu pojavi se i Posterous, promovisan od strane velikih social media gurua, pa rekoh da probam. Opa, crossposting, ovde može i blog da se poveže, pa kako da ne probam. Da zlo bude gore povežem i Tumblr sa njim.  Alice in Chains me tog dana oduševljavao, pa objava pesme Rotten Apple na ovom mikroblogu je objavljena i na mom blogu, Twitteru, FBu, Diggu, Deliciousu i na kraju Tumblru, koji je sve ovo jos jednom uredno prosledio na sva ta mesta. Totalni haos!

Međutim, ako vam ove zabavne situacije nisu svrha korišćenja društvenih medija, bojim se da je svaka druga upotreba, a posebno kada je vođenje korporativnih naloga na društvenim medijima ova mogućnost potpuni promašaj. Eventualna ušteda vremena u ovom slučaju je isto što i vršenje nužde u tanjir iz kog jedete.

Društveni mediji su nam tu da komuniciramo sa postojećim i potencijalnim korisnicima naših proizvoda/usluga, da kreirajući i održavajući dvosmernu komunikaciju poboljšamo svoje poslovanje a time i svoju poziciju na tržištu. Kao takvi, praćenje i vođenje nalozima na istim bi trebalo da predstavlja našu svakodnevnu aktivnost.

Sa druge strane, integracija ovih rešenja  nas vraća nas u doba one way komunikacije, čini naše naloge svima omraženim RSS izvorom a ne platformom za komunikaciju. Da, povezivanje Facebook i Twitter naloga može uštedeti nešto vremena, ali cool je samo ako ćete i pored toga posvetiti oba servisa dovoljno vremena u slučaju eventualnih reakcija. Reakcije su suština društvenih medija - vaša ciljna grupa je online, priđite im, zainteresujte ih, posvetite im koji minut i ako to radite na normalan način možete da postignete zaista mnogo. Primera je iz dana u dan sve više, i svima je zajedničko samo jedno - BRIGA i POSVEĆENOST svakom korisniku svuda gde su aktivni.

Skoro sam, koristeći neku od miliona Twitter aplikacija skapirao da sam na Twitteru registrovan duže nego na Facebooku. I pored toga, situacija je obrnuta, te Twitter i dalje smatramo next-big thingom, nečim što dolazi i što će zameniti Facebook na čelu najpopularnijih društvenih mreže/medija/čega god. Međutim, da li je zaista tako?

Dakle, Facebook je za manje vremena, sa 300 miliona registrovanih korisnika uspeo da postane najveća društvena mreža na svetu, ako ne računate MSN Live! koji po informacijama koje je objavio Jeremy Owyang ima 375 miliona registrovanih članova. Ono što je još važnije, a objavljeno je u isto vreme kad i informacija o broju članova, Facebook je počeo da posluje pozivitno, i razuverio sve neverne tome o tome kako su društvene mreže i pare nespojivi. Za to isto vreme Twitter nema ni biznis model.

Osvrnuću se na još nekoliko detalja koji, navodno, predstavljaju ključne kompetencije Twittera, koje, opet navodno, Facebook nikad neće imati.

1) Real time search

Real time search više nije samo privilegija Twittera, Facebook je redizajnirao svoj search sistem tako da sada možete detaljno pretraživati pojmove koji vas interesuju kroz profile, fan page-ove, grupe ali i ostatak web-a. FB izrasta u još jednog web monopolistu i ne bi me čudilo da se pozabavi malo više searchom u budućnosti, želeći da od Facebooka stvori centralno mesto na Internetu na kom možete sve da radite što Vam je potrebno, radite, zabavljate se, komunicirate sa klijentima i prijateljima. Pretnja Googlu? O da!

2) Trending topics

Da li ste čuli za Facebook Lexicon? Ne? Onda ni ne čudi što mislite da su trending topics privilegija twittera. Nisu, napredan sistem za praćenje keyworda se uveliko razvija pod imenom Lexicon, i predstavlja svojevrsni mashup Trending Topica i Google Trendsa, tako što vam omogućava praćenje više keyworda odjednom. I dok Google Trends prati sajtove, Lexicon nam omogućava da pratimo široke mase, i popularnost keyworda među njima, određujući na taj način šta je zaista “vruća tema”. Na nekom od predavanja sam pričao o tome kako novinari često prate popularnost pojedinih grupa na Facebooku i na osnovu njih kreiraju vesti, e pa ovo, može da okrene tu industriju u potpunosti naglavačke.

Naravno ovaj servis je još u procesu razvoja, a veliki problem svakako može biti što se ove informacije baziraju na privatnim informacijama korisnika. No, i Google čita naše mailove, pa svi koristimo Gmail.

3) Poznati

U nekom od tekstova, X stvari koje Facebook nikad neće imati a Twitter ima i previše jesu poznati. GLUPOST! Ashton na FB ima nešto manje fanova nego što ga ljudi prati na Twitteru, a izvodi apsolutno iste stvari. Pa niko normalan nije lud da ignoriše 300 miliona ljudi, oni žive od fanova i najmanje što smeju da rade jeste ignorisanje jednog tako moćnog kanala. A što se tiče naših poznatih, face it, oni su “zvezde” i nemaju šta da traže sa fanovima, i trebaće vremena da skapiraju koja je ključ uspeha novom talasu social media zvezda poput MC Stojana ili Cvije.

4) Stabilnost platforme

Twitter je najnestabilniji popularni servis koji sam ikada koristio. Toliko je nestabilan da ljudi nose majice sa njegovom 404 stranom (nadam se da se Miloje neće naljutiti), a ne pokazuju se ni neki veliki napori da se to promeni. Doduše ni Facebooku ne cvetaju ruže ali kao servis je mnogo stabilniji od Twittera, a ako pogledate statistike o posećenosti, uporedite broj korisnika i vreme provedenom na istom skapiraćete da to uopšte nije lak posao.

5) Mobilnost

Twitujem iz klonje ili busa, šaljem sliku žene kako se presvlači ili se snimam kako sam na kul žurci i sve to u real time-u delim sa prijateljima. Super je to, ali mislim da je Facebook Lite upravo iskorak ka popularisanju korišćenja FB-a sa mobilnih platformi. Mnogo je “lakši” što mu i ime kaže a interfejs je pregledniji za mobilnu upotrebu.

6) Biznis upotreba

Firme moraju imati profil na Twitteru, to stoji, on je odličan način da uspostavite komunikaciju sa vašim postojećim kao i potencijalnim korisnicima i na taj način dođete do lojalnih korisnika. Ali, Twitter naprosto nema kritičnu masu u Srbiji da biste mogli nešto ozbiljnije da uradite. I ne samo u Srbiji, u celom regionu.

Sa druge strane, Facebook fan stranica vam pruža kompletno rešenje da napravite punokrvnu prezentaciju svog biznisa na webu, okačite fotke, video snimke, komunicirate, primite kritiku ili zaposlite neko novo lice. Možete ovo i na Twitteru, ali uz korišćenje Twitpica, Twitvida i kojih već 3rd party rešenja, nekima je to malo komplikovano.

Facebook u Srbiji ima preko milion korisnika, samim tim je i bolja šansa za promociju naspram par hiljada na twitteru. No, ono što može biti prednost twittera je što ćete biti lakše primećeni, i što ima nešto targetiraniju grupu ljudi (geekovi, early adopteri i tako te strane reči).

7) Neki novi klinci

Kao što sam spomenuo u uvodu, Twitter “navodno” preti da ugrozi FB kad je u pitanju posećenost, popularnost, štagod. To, po mojom trenutnoj proceni, će se vrlo teško desiti. Razlog je u tome što Facebook nudi već sve što ima i Twitter, i pitanje će biti kako će “novi klinci” kapirati poentu Twittera. Ok tagujem ljude, odgovaram im, ali to mogu sve i na Facebooku, plus je preglednije prikazana konverzacija i mogu da sakrijem one koji proizvode šum, ili će mi on sam sakriti.

Slična stvar se desila i sa lokalnim društvenim mrežama, one jednostavno nude manje od Facebooka, i samim tim im je popularnost debelo opala. Zašto bi neko išao na 5 sajtova ako može na jednom sve to da ima. Internet nije više senzacija pa da iz radoznalosti koristite 200 sajtova, navike korisnika se menjaju.

Ali!

8) Jednostavnost

Facebook je i sad sve i svašta uz mogućnost da sistem prilagodite sebi, ali nikad neće imati jednostavnost Twittera, a i sistem sa praćenjem je možda nešto praktičniji nego sistem prijatelja sa aspekta deljenja informacija. I u tom koraku je Facebook krenuo, omogućivši da pratite stream osobe koju dodate i ako je ne pratite, ali naprosto nije to to.

Za kraj

Ne kažem da trebate prestati da koristite Twitter, naprotiv. Twitter mi jje jedna od omiljenih aktivnosti na Internetu, ali zaista sumnjam u to da će on ikada uspeti da nadmaši Facebook. Ipak, on nije nova stvar, postao je javan otprilike u isto vreme kad i Facebook, a ovaj drugi je već 6x veći što se tiče broja korisnika, i zasigurno izrasta u još jednog velikog monopolistu. No, vreme će pokazati da li grešim…

Već sam pisao da je Twitter postao zemlja šuma, novinari će reći i besmislenog blebetanja, stecište neviđene količine informacija različite važnosti, odgovora, dogovora, prepirki i čega već. I ta voajerska strana, mogućnost da vidite sve konverzacije ljudi koje pratite, je valjda jedna od ključnih stvari koja ovaj servis i čini ovako popularnim.

Međutim, ono što je još lepše u celoj ovoj priči jeste da u slučaju preteranog šuma (međusobnog dopisivanja više osoba koje se prostire u nedogled, a vas interesuje koliko i prošlogodišnji sneg) ne morate se odricati svih tih osoba, ili Twittera ukoliko isti shvatite kao totalno obesmislen, već stvar možete rešiti jednim vrlo prostim unfollowom, tako što ćete identifikovati “uljeza” :)

Posmatrajte vaše twittove i identifikujte osobe koje se najviše “dopisuju”. Izdvojte nekoliko osoba oko kojih se najviše vrti konverzacija, osoba koja započinje i konstantno nastavlja konverzaciju, ili prema kojoj je upućeno previše odgovora. Vrlo verovatno su te osobe najveći krivci za “besmisleno blebetanje” u vašem twitter streamu. Lepota Twittera je u tome što se unfollowom nećete otarasiti samo twittova te osobe već i svih odgovora koji idu prema njoj, a nekada tih može da bude zaista previše.

Meni je u početku bila frka da unfollowujem nekoga koga znam, ali realno počeo je da mi se gadi twitter, i u tom slučaju sam morao da biram između twittera i meni nebitnih informacija i odabrao sam ovo drugo. Nema tu ništa lično, naprosto servis koristite onako kako vama odgovara, a i vi se potrudite da vam twitter ne bude zamena za IM. Ako vidite da konverzacija poprima oblik od više od 3-4 odgovora, pređite na DM ili neki od IM-ova, ne samo da ćete očuvati vaše followere (i mene između ostalih :) ) već i učiniti twitter manje odbojnim onima koji tek dolaze.

Photo: Logo benda Kill the noise

Kažu da je najteže zaraditi prvi milion, posle toga “sve ide lako”. Taj milion je ništa drugo do metaforični prikaz odskočne daske, nečega dovoljno malog kad imamo, i dovoljno velikog kad nam fali, a sputava nas da uspemo. Jezikom motivatora, to može biti i onaj pokret kojim se orlić po prvi put gura u vazduh ne bi li ojačao i ohrabrio se za samostalni život. Mali podstrek od nečega što već imamo, ili nekoga koga znamo ne bi li našem novom podvigu omogućili što brzi razvoj.

Photo by: Hop Frog

Uglavnom pričamo o polasku od nule, a nadam se svi ćemo doći u situaciju, da iz nečega što već imamo kreiramo nove stvari i širimo naše poslovanje. To nešto, kao što sam gore spomenuo, može biti već razvijeni projekat na kome radimo, koji okuplja istu ili sličnu ciljnu grupu, ali i osoba koja nas može kvalitetno posavetovati kako da kvalitetno nastupimo na tržištu. Ovakvo simbiotičko ponašanje specifično je za sve mreže sajtova, Svet je tu da gura Lepotu i Zdravlje, Donesi predstavlja sjajnu odskočnu dasku za Gostio, Burek za Conquiztador, Dernek za Prati.ba… Starija braća ovde su glavni traffic builderi za svoje sledbenike a što je veće poklapanje ciljnih grupa, veća je i mogućnost za uspeh istog servisa. Zadržao bih se na poslednja 2 iz gornje liste jer, gledajući rast istih, predstavljaju izuzetke na domaćem webu kakvi nisu viđeni još od pojave Derneka recimo.

Conqiztador

Kada sam 10 dana posle lansiranja Conquiztadora čuo ispred studentskog doma diskusiju o nekom kvizu u kome se osvaja Srbija bio sam blago rečeno iznenađen. Furka je bila dosta posećen sajt, i popularan među mladima ali zaista sam retko uspevao da čujem o njemu od nepoznatih ljudi, a za CQ se to desilo drugi put isti dan.  Ok, kapiram ispitni je rok, vrućina, ljudima nije do učenja, ali opet servis postoji samo 10 dana. Cimam Ivana (burazera što bi neki rekli :P) da se raspitam, šta ću to mi je posao i on mi izbaci cifru od 11 hiljada poseta tog dana. WooW, kako ?!

Naravno iza svega ovoga stoji Burek, kao najpopularniji domaći forum, ali i činjenica da se reklamira proizvod koji po svojoj prirodi “ume” da drži pažnju jako dugo vremena. Ista, ogromna (750.000+ korisnika ima Burek), baza i kvalitetna integracija oglasa u sam sajt učinile su svoje i sajt je krenuo nezadrživo da raste.  Naravno, da je u pitanju prodavnica cipela, sumnjam da bi sajt ovako rastao, ciljne grupe su se jako dobro poklopile, zajednica je povukla zajednicu i uspeh je bio neminovnost.

Ovime smo verovatno i dobili najbrže rastući sajt u tako kratkom periodu u Srbiji. Furka je posle mesec dana imala manje od 10.000 poseta, Karike su eksplodirale tek u 3 ili 4 mesecu postojanja, Tracara je imala samo određene pikove u poseti koji su bili neverovatni za taj period razvoja servisa… Ivane, kapa dole!

Prati.ba

Kad god se pojavio neki novi social servis na našim prostorima, koji se nije sastojao od pukog dopisivanja i uploadovanja slika, večito su se diskusije završavale sa zaključkom, nadamo se da će imati community. Tako je sa većinom social bookmarking servisa recimo, a ni mikroblogovi u regionu se nisu baš proslavili svojom aktivnošću. Community je jako teško pribaviti, dovesti ljude na sajt košta, a većina investicija u domaće projekte se završava developmentom. I tu počinju prva posustajanja servisa, te propadanje u zaborav uz izgovore da tržište nije zrelo za to.

No, kada iza sebe imate ogromnu zajednicu visoko aktivnih korisnika, kao što je Dernek, mesta za gubitničko raspoloženje zaista nema. Korisnici društvenih mreža su uglavnom early adopteri, oni koriste aktivnije i duže internet u toku dana, ne oklevaju da se registruju,  postave slike, popune profil ili komentarišu na nešto što ste vi napisali jer su im to stečene navike. Kada imate preko 100.000 takvih svakodnevno na sajtu (što je slučaj sa Dernekom) nema sumnje da će se naći i dovoljan broj onih koji će učiniti vaš novi servis uspešnim. To se ovde i pokazalo. Prati.ba je za jedan dan dobio 1500 registrovanih korisnika i preti da postane prvi lokalni mikroblog koji je zaista aktivan, što iskreno i želim obzirom da znam koliko je truda iza svega toga uloženo. Vrlo lako može ovo postati i najpopularniji mikrobloging servis u regionu, popularniji i od samog Twittera koji, uz dužno poštovanje i svu pompu koja je kreirana, sumnjam da ima više od 15.000 registrovanih korisnika sa ovih prostora.

Ono što će ovde biti još zanimljivo jeste pratiti razvoj ovakvog servisa i ponašanje korisnika. Twitter ipak postoji 3 godine i navike koje imaju ovdašnji korisnici formirani su vremenom i pod snažnim uticajem geek publike, dok ovde imamo široke mase koje nemaju toliko dodira sa ovim popularnim mikrobloging servisom. Ostaje da vidimo. Do tad, podelite ovaj post na prati.ba :)

Oduševljeni ste Twitterom, njega koriste lepi i poznati i sva Vaša geek družina, o njemu pišu i mali i veliki, ko god stigne, naprosto on je totalno in. Ultimate goal Vam je da budete superpopularni, imate hiljade ljudi koji vas prate i balave na vaših 140 karaktera prostirući vam tako crveni tepih diljem domaće web scene. Čestitam, zaslužili ste Unfollow

Kod web servisa postoji nekoliko faza dolaska do svetske popularnosti. Nastanak, beta testiranje, puštanje u promet, early adopting od strane geekova, middle adopting od strane onih koji vole da vise sa geekovima, i na kraju ako je zaista zanimljiv dolazi i do one tačke o kojoj svi sanjamo. U early adopting fazi dobijete i prve ovisnike, poput mene, koji na sve strane šire priču o next big thingu, koji će promeniti svet, univerzum, čovečanstvo i otkriti postojanje novih živih vrsta u susednom zvezdanom sistemu. Oni se tako oduševljavaju par meseci dok dok isti kojim slučajem ne postane super popularan, a onda pređu na mračnu stranu i poput klinca koji im je oduzeo omiljenu igračku, počnu po istom da pljuju kako je izgubio smisao i prešao u komercijalu. Nije to samo za web servise, i za muziku je karakteristično, od demo benda do svetske popularnosti prošli su mnogi, a Metalika posle Black albuma će zauvek ostati komercijalno sranje.

Pretpostavljate, dete kome je oteta omiljena igračka sam ja, a oteo mi je niko drugi do šum. Šum koji kreiraju ljudi koje ja pratim, šum koji sam i ja kreirao i čega se stidim, ali tada to nije bilo toliko iritantno, tada Twitter nije bio toliko omasovljen kod nas, ne toliko od strane realnih korisnika koliko od “botova” koji se po svaku cenu trude da kliknete na njihov link.

Situacija je sledeća. Dodaje me baja koji prati 1500 ljudi i koga prati isto toliko. Whoa, još je i iz Srbije, tako je strava, verovatno je i neki social media ekspert, moram da ga pratim…

Unfollow! Svi ti sa 1000 i više ljudi koje prate su glupi botovi. Meni je zaista neugodno da ne pratim ljude koje vidim da me dodaju, ali ako to radim Twitter mi gubi poentu. Nemoguće je, ali potpisujem, nemoguće da pratite 700 ljudi na Twitteru koji isti aktivno koriste. Sve se svodi na gomilu šuma u kom ne možete pronaći bilo kakvu kvalitetnu informaciju, koje su verovatno i razlog ovolike popularnosti Twittera. Imali smo human-filtered internet, gomilu kvalitetnih informacija koje smo izgubili omasovljavanjem, i demokratizacijom objave informacija. Naravno ova demokratizacija nije nikako loša, ali je odvajanje žita od kukolja zaista mukotrpan proces.

Spomenuo sam 700 ljudi jer ih toliko sada pratim, tj slobodno ću reći ne pratim. Ne znam o čemu pišete i šta se radi u Vašim životima, jer se Vas 700 bori da mi stavi nešto do znanja. Malo u tome mogu da mi pomognu third party klijenti poput TweetDecka koji dozvoljava kreiranje grupa korisnika te na taj način mogu odvojiti prijatelje od onih koje pratim iz kurtoazije. A kad malo bolje razmislite, zašto biste nekoga pratili iz kurtoazije, davali nekome sliku kako ste vi njihov iskren Twitter prijatelj ako to i niste. Licemerno zar ne?

Situacija 2 se sastoji od onih, pratim vas 5 min korisnika, koji dođu, dodaju me, dodam ih i onda u toku dana izbace 54 twitta sa linkom do njihovog sajta. Ok, Twitter kao promotivni kanal je ok, možda čak i moćniji trenutno od Facebooka sa aspekta traffic buildinga, ali HELLO there are some ppl here!

Ako radite tako nešto, imate promotivni nalog za vašu firmu ili sajt, nemojte raditi ono što ne biste voleli vama da rade. Naravno da je lakše doći u centar pažnje time što ćeš dubiti na glavi, ali potrudite se da zapaze vaš kvalitet a ne ekscentričnost.

Za kraj, možda je bizarno što sve ovo ja pišem jer sam se i sam, blago rečeno, spamerski ponašao na Twitteru ali to je proces kroz koji svako može da prođe i verovatno me je Dragan malo otreznio, onda kada sam bio u spam modu, i zahvalan sam mu na tome. Ovo ne znači da ću prestati da koristim Twitter, ali znači da ću prestati da pratim dobar deo ljudi koji na bilo koji način ometaju moje korišćenje ovog servisa. Ipak, Twitter je pre social discovery engine nego group chat client, pa ako želim da to ostane, ovo je najmanje što mogu da uradim.

PS: Izvinjavam se na ovoliko stranih reči u jednom postu.

Još jedan post koji počinje sa # verovatno vam odmah daje približnu sliku o čemu je reč, a ukoliko ste aktivni korisnik Twittera čini tekst besmislenim obzirom da vam je #TweetupZagreb relativno stara vest, čak od pre 2 dana. A kako se družim sve sa samim geekovima to dobrim delom i jeste slučaj, morao sam da dam sve od sebe i kreiram vcast ne bih li vas zadržao malo duže na svom blogu. Pa da krenemo…

#TweetupZagreb from Nebojsa Radovic on Vimeo.

Napomena:Ugao kamere je vrlo zanimljiv sto govori da autoru ovog filma nikad vise ne treba dati da snima

Rekreativni odlazak u Zagreb, makar na jedan dan planirao sam 100 godina te je dugo najavljivani #TweetupZagreb mirisao kao lepa prilika da se prošeta do komšiluka, malo promeni sredina i na kraju vide neki ljudi sa kojima godinama trolujete ali opet nemate prilike tako često da ih viđate. Svemu tome doprinelo je i užasno vreme u Beogradu poslednjih dana, ali ne baš produktivan period iza mene pa sam i definitivno odlučio da makar na kratko promenim sredinu. Nisam pogrešio!

Pored svih optužbi da Internet otuđuje ljude, iza kojih i ja nekada stanem, posete poput ove daju vam priliku da shvatite kako je to potpuna glupost, i nasuprot tome vam pruža priliku da bez obzira na razlike upoznate gomile ljudi sličnih interesovanja koje inače ne biste mogli tako lako pronaći u RL. Za 1 dan u Zagrebu video sam gotovo 50 ljudi, kako onih sa kojima radim ili sam radio, tako i onih sa kojima imam priliku svakodnevno da komuniciram. To su ljudi koje sam upoznao isključivo preko Interneta, što samo glorifikuje njegovu ulogu u ovom slučaju i čini sve ideologije, politike ili šta već potpuno nebitnim, stavljajući zajednička interesovanja na prvo mesto.

Dan je krenuo odlaskom u bivšu firmu, koja je većinski vlasnik Furke, potom sam imao prilike upoznati Borisa Gadgeteriju i Soffokla, da bih se vratio nazad do firme, a potom otišao do 24sata, gde sam pored kolega iz perioda Furke imao prilike ponovo videti i Berislava. Fina ekipa se okupila u web odeljenju te grupacije tako da ne sumnjam da buducnost Hr interneta pripada njima.

A potom i kulminacija, Zlatni meda i ono što ste mogli videti na vcastu. Zaista sjajno vreme provedeno sa drugovima Twitterašima i izvesnom ne-tako-malom količinom piva koja nas je navela da ipak prespavamo u Zagrebu i tek ujutru krenemo nazad za Beograd. Pale su tu ozbiljne priče, o ulozi srpskih Twitteraša u svrgavanju hrvatskog premijera, do osnivanju hrvatske piratske stranke, i podružnice u susednoj Srbiji. Opasni planovi su napravljeni videćemo kako će se to razvijati :)

Obzirom da smo morali negde da prespavamo sva zahvalnost za gostoprimstvo ide Borji. Verovatno najmanje što je očekivao jeda mu se ja “uvalim” u stan, ali nije prvi kome sam to uradio, i kako je bio dovoljno dobar da podeli sadržaj frižidera sa mnom bio sam jako fin. Zahvalnost na kraju ide jos i Blogowskom i Aurori koji su odlučili da me ipak vrate skroz do Beograda i ako je ostavljanje pored autoputa na kiši bila beksrajno zabavna opcija, hvala im, ali i svima vama koji ste učinili ovo druženje takvim ako jeste. Čekamo vas u Srbiji!

Poslednji tekst o društvenim mrežama verovatno je bacio senku na sve ono što sam do sada radio i pisao o njima, no možda su one i najmanje krive u celoj priči, manje krive nego društvene vrednosti kojima se vodi većina našeg društva a koje nam svakodnevno plasiraju kojekakve slike koje šokiraju javnost, poput nedavnog šamaranja profesorke u jednoj od srednjih škola.

Osuđivao ih ili ne, razlog njihove popularnosti širom sveta, jeste činjenica da su one postale dominantan komunikacioni alat kada je Internet u pitanju (da prešle su i e-mail) ali činjenicom da se web pretvara u neki novi koncept, predvođen društvenim mrežama, pre svega Twitterom, koncept koji nam omogućava automatsko i živo praćenje dešavanja širom sveta u mikro formama, obogaćenim foto i video sadržajima kreiranim na mobilnim uređajima koje danas poseduje bukvalno svako. Upravo te mogućnosti, stavile su Twitter u fokus poslednjih nekoliko dana povodom izbornih rezultata u Iranu, gde je Internet postao jedini izvor informacija iz medijski blokiranog Irana. Slike na Flickru, Facebooku, i poruke na Twitteru predstavljaju jedini nezavisni vid informacija koje dolazi iz te zemlje.

Decentralizacija

Šta se zapravo desilo, a praćeno je razvojem društvenih mreža? Kreiranje sadržaja na Internetu, do sada eksluzivno pravo velikih medijskih kuća prešlo je u ruke svih. Danas svi kreiraju sadržaj i zaista je jako teško sakriti nešto, istoriju više ne pišu pobednici već je ona kreirana na osnovu hiljada snimaka koje su postavili nepoznati korisnici Interneta. Najbolji dokaz, doduse u jedinstvenom stilu TheOniona, jeste video o pozaru, i dokazima o nastajanju istog kreiranim od strane svih prisutnih. Blogovi jesu promenili način kreiranja sadržaja, ali bili su rezervisani samo za one dovoljno uporne da se posvete istima, došli su mikro formati i broj korisnika koji kreiraju sadržaj krenuo je nezadrživo da raste.

Zamislite 90te u Srbiji da se dešavaju u današnje vreme, gerilu poput Otpora potpomognutu gomilom korisnika prisutnih svuda da svedoče o dešavanjima o kojima se samo u naznakama pričalo, i koja su bila strogo demantovana a mediji bili previše uplašeni da iste objave. Sumnjam da bi sve tako dugo trajalo, i mislim da su dešavanja u Iranu najbolji dokaz za to.

Brzina protoka informacija

Sećate se verovatno informacije da prosečan broj informacija koje čujete u toku 7 ili mesec dana danas je više nego što je čovek pre 2 veka čuo za ceo život. Postali smo društvo ovisno o informacijama, od jutarnjeg prelistavanja novina, RSS-a ili čega već do SMS obaveštenja o dešavanjima u gradu. Postoji konstantna potreba da budemo informisani i u toku zbivanja. Sa strane osobe koja objavljuje nešto ovo je potencijalni problem zbog velike količine informacija koja se svakodnevno publikuje, ali i prilika obzirom na broj kanala koji su nam dostupni.

Društvene mreže daju nam mogućnost da za jako kratko vreme regrutujemo veliki broj ljudi da širi informacije koje mi želimo, pod uslovom da su oni na neki način povezani sa istim. Te informacije možemo nazvati burning issue ili gorućim temama današnjice, koje ako su na pravi način saopštene, i imaju jasan poziv na akciju za jako kratak vremenski period mogu doći do ogromnog broja ljudi. Primer trenda #iranelection koji je za kratko vreme došao u popularne na Twitteru i zaintrigirao gomile ljudi da pomognu nije jedini, ali je svakako školski. Ljudi poštuju svoju slobodu ali i slobodu drugih, a mala aktivnost potrebna da se istima pomogne je najmanje što neko može da učini. Ta mala aktivnost je utoliko manja kada imate moćne platforme poput Twittera ili Facebooka, gde jedan share ili retweet čine da se ova informacija nađe u fokusu velikog broja ljudi.

Da bi određena aktivnost bila shvaćena kao goruća tema mora da postoju određena povezanost sa istom. Bilo da je neko Vama drag u problemu, ili je pitanje opštih sloboda, ili je reakcija određenim sadržajem bila iznenađujuće dobro primljena, što je veća povezanost subjekta sa tom temom veća je verovatnoća da će pozitivno odreagovati na istu i dalje proslediti. Umetnost je od bilo kakve informacije napraviti goruću temu, i svakako zadatak broj 1 većine marketinških stručnjaka, a kada ste sigurni da je ta ideja dovoljo lepljiva za većinu ljudi onda će Vam društvene mreže svakako pomoći da ona dosegne ogromne količine čitalaca.

Humane akcije na Internetu

Da ovo nije samo nešto što se dešava tamo negde govore i inicijative koje vrlo često možete naći na nekom od ovih sajtova. Pre par meseci, kada je zatrebala krv jednom od mojih vrlo dragih prijatelja, za nekoliko sati imao sam preko 100 ljudi koji su se javili za pomoć, a zaista sumnjam da bi se to desilo da sam išao po novinama ili televizijama. Goruća tema + činjenica da Vas ljudi poznaju mnogo će brže doću u centar pažnje i dati konkretne rezultate nego neke druge akcije, a tačku preloma u odluci upravo daje taj lični dojam. Možda nikada niste dali krv u životu ali kada znate da je neko Vama drag u pitanju, verujem da dileme u odluci nema.

Twitter i #iranelection u Oko magazinu

Neki jako kratak prikaz ovoga o čemu sam pisao ovde bio je i u Oko magazinu prošlog petka, gde sam pričao o dešavanjima na Twitteru povodom izbora u Iranu. Pogledajte, bacite neki komentar.

Kada je Twitter izbacio svoju alternativu Facebook connecta, Twitter sign in, i time omogućio širem auditorijumu da koriste naše twitter podatke (uz našu saglasnost naravno), moram priznati da sam osetio određenu dozu skepse prema celom konceptu, koja je, kako se juče ispostavilo totalno opravdana.

Kada je Facebook predstavio novi izgled news feed strane, istovremeno je izgubio i ličnu notu, dozvolivši gomili aplikacija u vidu kvizova, igrica, čega već da u potpunosti nadvladaju komunikaciju, do tada primarnu funkciju istog, i pre postao mesto za zabavu i gubljenje vremena, nego mesto za prijatelje, a količina informacija i neupotrebljivost istih dovedena je do maksimuma.

Sa druge strane Twitter se držao do skora, pre svega zahvaljujući činjenici da ne morate pratiti ljude koji vas prate, čime se gorespomenuti šum koji je prisutan na Facebooku, minimalizovao i učinio Twitter verovatno social bookmarking alatom broj 1 današnjice, i ako se to po definiciji verovatno ne može reći za Twitter. Alatom koji je krajnje prilagodljiv i izmenjiv, što ne možemo reći za Digg recimo, time što sadržaj kreiraju ljudi kojima verujemo i koji su za nas relevantni, uz malu mogućnost manipulacije jer se ipak sadržaji dele unutar određene celine, a ne u okviru cele zajednice kao što je slučaj sa Diggom. ( Odatle i ne čudi javna tajna da je moguće platiti da budete no.1 na Diggu )

Međutim, time što su omogućili trećoj strani da koristi naše naloge, mislim da se Twitter bliži sudbini Facebooka kada je šum u pitanju. Juče (ili pre par dana najviše) pojavila se igrica Spymaster, koja svoju bazu korisnika gradi nad Twitterovom bazom, koristeći Twitter login. Ovo je odlična stvar sa strane ljudi koji lansiraju aplikacije, jer time dobijaju mogućnost da dođu do velikog broja ljudi za kratko vreme, manipulacijom vlasnika naloga, ali sa strane korisnika istih je pogubna, jer na taj način srozavaju svoje poverenje koje su gradili mesecima u okviru zajednice. Otuda i ogromno nezadovoljstvo proizvedeno nakon samo jedne aplikacije koja funkcioniše na ovom principu (doduše sa malo slobodnijom spam politikom slanja poruka “bez pitanja”).

Problem je u tome što je ovo tek početak, Spymaster je već juče štucao sa serverima (ah, well i ja sam se malo igrao)  i verujem da će taj brzi uspeh polakomiti i ostale proizvođače sličnih aplikacija, čineći Twitter Mekom za sve one koji žele za kratko vreme da dođu do velikog broja korisnika, dovevši ga verovatno u istu poziciju kao i Facebook, sa gomilom sadržaja kreiranih od strane aplikacija, odnosno gomilom šuma u onome što zaista vredi.

I ako korisnici u regionu ovo možda neće u skorije vreme doživeti, kako je twitter još uvek, većinom servis koji koriste geekovi i oni koji to nisu a rado isprobavaju nove servise, verujem da će oni “preko bare”  i svi oni sa par 10.000 pratilaca koje su vredno skupljali, početi da traže alternativni izvor kvalitetnih informacija. Eventualni spas u ovoj situaciju su desktop aplikacije i mogućnost da grupišete određene korisnike koje smatrate relevatnim, a sve ostale pustite niz vodu.

I bi eTrgovina… Jedna od najvećih konferencija o e-poslovanju na ovim prostorima je završena u petak, za mene značajna jer sam po prvi put na istoj imao prilike nastupiti u ulozi predavača, ali i zbog činjenice da su ove konferencije retka prilika kada s razlogom možete da eskivirate poslovne obaveze i vidite se sa ljudima koje u prethodnih par meseci, ili čak godinu dana niste imali prilike videti.

U nekom od prethodnih tekstova sam spominjao da kvalitet konferencije direktno zavisi od ljudi koji na njoj učestvuju, što zaista i čini konferencije poput BizBuzza, Web.Starta i eTrgovine jedinstvenim događajima, o kojima se rado priča i koji se s nestrpljenjem iščekuju. Moje prošlogodišnje iskustvo je bilo divno, a ni ove godine ništa manje nisam očekivao, i ako sam jedva izdvojio vreme za odlazak. Na kraju, ostao sam samo jedan dan, kada sam i predavao, ali dovoljno da se vidite sa ekipom i upoznate neke nove, zanimljive ljude.  A, i pored toga, Palić je zaista prelepo mesto, svake godine me nanovo oduševe izleti koji se organizuju, te tako i ovogodišnja poseta ergeli Kelebija (sajt im je revolucionaran :D) bila nešto novo za mene, i što ću čuvati u lepom sećanju.

Primetan je bio i veliki broj gostiju iz Hrvatske, konačno sam upoznao Bruna i Maria,  došao je i Toni i poveo celu firmu :) a bilo mi je drago upoznati i Stjepana Internauta i Filipa iz Allianza (nadam se da sam se svih setio :) ).

Predavanje

Posle manje od sat vremena spavanja, u pola 5 ujutru sam krenuo ka autobuskoj, pa odatle u Suboticu, da bih stigao na najavljeno predavanje u 10:15.  Ne volim kada se ne naspavam pred predavanje ali šta je tu je, kao što rekoh i ovaj 1 dan sam nekako izbunario, ostavivši ispit i neke posliće po strani, obećao sam da ću se pojaviti i držati predavanje pa opravdanja nema. Srećom, predavanje je kasnilo nekih sat vremena, te sam mogao da unesem dovoljnu količinu kofeina u sebe i izađem pred ljude. Ovo nije prva konferencija na kojoj predajem, verovatno je peta ili šesta u prethodnih godinu dana, ali sva ova dešavanja, nespavanje, umor od puta, verovatno najveći broj ljudi koji me slušao do sada, ali i iskreno jako malo vremena za pripremu prezentacije su me učinili jako nervoznim. Na kraju, mislim da je ispalo ok, znaci umora i nervoze su se videli, probio sam i termin nekoliko minuta (uzrok prekratkog vremena za pripremu) ali na kraju pozitivni komentari koje sam dobio, i dosta afirmativan tekst od strane vrlo ažurne ekipe ITDogađaja,  su dozvolili da odahnem i uživam u ostatku dana.  Uz sve ovo ne smem da ne pohvalim ekipu sa Twittera (#eTrgovin09 je hashtag pomoću kojeg ste mogli na Twitteru da pratite dešavanja sa ovogodišnje eTrgovine), koja je tokom celog predavanja bila aktivna i podržavala me. Znam da zvučim kao neki lik sa estrade (što verovatno i jesam ako posmatramo web kao estradu) ali prija kada vidite da neko ceni to što ste makar virtuelno prijatelji i što se u svakom trenutku trudi da vam pruži podršku. Od srca hvala.

Za kraj evo i predavanja sa konferencije, a video će, nadam se uskoro, biti okačen na stranama eTrgovine.

Inače, ovo je verovatno jedna od poslednjih konferencija na kojoj ću nastupati, iz razloga što ne želim, niti imam potrebu/vreme da se pojavljujem baš svuda. Naravno da ljude poput Flajka neću moći baš tako da odbijem, ali to su već drugi uslovi. Konferencije su odličan vid promocije, ali postavlja se pitanje koliko je ona zaista potrebna kada imate svoj posao, jako malo vremena pored toga, a pritom sve to morate da radite iz entuzijazma. Da li je odluka pametna ili ne pokazaće vreme, a možda bih trebao i da napišem po koje slovo o tome…