Malo ljudi zna da sam se na Twitter registrovao pre nego na Facebook, verovatno o tome nisam pisao ili sam čuvao za neko predavanje o popularnosti web servisa u našoj zemlji. Suština je da je imao isto ili više vremena nego Facebook da postane broj 1 društvena mreža u svetu ali to nije postao. I pored toga ozbiljniji nastup na društvenim medijima nemoguće je zamisliti bez istog, možda nije najpopularniji ali ima itekako svojih prednosti. Neki delovi ovog teksta preuzeti su iz diplomskog rada Vladimira Matovića na čemu mu se ovom prilikom zahvaljujem.

Mikro-blog platforme kao novi tip komunikacionog modela znatno se razlikuju  u odnosu na bilo koji pređašnji model. Zahvaljujući sveprisutnosti (ne zavise od hardverske platforme) i lakoći spajanja, vrlo lako se dolazi do “miliona ušiju”. Istovremeno Status update prevazilazi jednosmernu personalnu komunikaciju i postaje moćna marketinška alatka koja omogućava interakciju sa ljudima koji prate naš profil. Odavde i ne čudi što se veliki broj velikih kompanija odlučio za napredno korišćenje Twittera, te im ovaj predstavlja jedan od glavnih alata kada je kontakt sa potrošačima u pitanju.

Tri su osnovna razloga zašto je Twitter popularan kao alat za korisnički servis:

1) Brzina – Ako gledamo iz perspektive korisnika korišćenje Twittera je znatno brže rešenje od čekanja operatera koji će odgovoriti na njihove probleme, ili pretrage kroz često preobimne strane Često postavljanih pitanja, poznatijih i kao FAQ.

Glavni izazov u ovoj situaciji jeste brzina kojom se odgovara na upite, ali obzirom na ograničenu prirodu servisa (140 karaktera) vreme koje je potrebno osobi zaduženoj za vođenje naloga je znatno kraće nego kad su drugi načini komunikacije u pitanju.

2) Zabava – i ako mnogima zabava ne može biti ključni razlog za opredeljivanje za neki servis, činjenica je da ona daje dodatnu vrednost u poređenju sa drugim tipovima komunikacije. Zabava ovde proističe iz interakcije jer, osim kada su u pitanju ljudi koji se bave prodajom, poslovni subjekti vrlo retko su u komunikaciji sa korisnicima. Na ovaj način se razvija znatno otvorenija komunikacija koja razvija privrženi odnos između kompanije i krajnjih korisnika čime umesto klasičnog usluživanja radimo na izgrađivanju novog talasa lojalnih korisnika.

3) Efektivnost – Dok se korisnički servis putem maila i telefona oslanjaju uglavnom na jednosmernu komunikaciju, Twitter nam omogućava da dodatno zainteresujemo korisnike i kompanija bude ta koja pokreće konverzaciju a za uzvrat dobija povratne informacije o svom poslovanju.

Elementi komunikacije na Twitteru

Obzirom na svoju mikro formu potrebno je obratiti pažnju na neke specifičnosti komunikacije na Twitteru i definisati neke termine koji se u istoj koriste. Za potpune početnike preporučujem i Sveobuhvatno uputstvo za Twitter početnike koje je napisao Ranđo.

Stari i novi oblik ritvita

• RT je skraćeno od ReTweet, što u suštini znači da autor tog tvita ponavlja nečiji tvit koji mu se dopada. U primeru iznad korisnik sa korisničkim imenom @blogowski ritvituje korisnika @zvjeronika čime omogućava i svojoj mreži prijatelja da vide obaveštenje od blogeri. Postoje dva pojavna oblika ritvita, stari – opisan u prvom primeru, i novi gde ispod samog tvita vidite ko je ritvitovao (ista slika tvit od @mbajkusa je ritvitovao @krdr). Ritvit je osnovni način za viralno širenje informacija na Twitteru.
• Odgovori (replies) na Twitteru se vrše dodavanjem znaka @ ispred korisičkog imena osobe kojoj želimo da se obratimo. Na taj način se informacija pojavljuje u njihovim objavama.
• Hashtag, odnosno znak # ispred određenog pojma ima namenu da izdvoji relevantne tvitove na teme za koje bi se sutra ljudi možda interesovali. Na ovaj način se grupišu svi postovi na datu temu te ih je istu moguće izdvojiti i zasebno pratiti putem Twitter pretrage. U primeru sa slike imamo trenutno aktuelni hashtag – #noveposlovice (preporuka za čitanje btw)

Twitter marketinški alati

Paralelno sa razvojem i rastom popularnosti Twitter-a razvijali su se i razni alati zasnovani na Twitter platformi. Twitter je otvorio svoj kod za developere i na taj način omogućio brz razvoj svog ekosistema. Ovi alati daju Twitter-u novu dimenziju, i bez njih se ne mogu primeniti strategije marketinške komunikacije ukoliko se želi postići maksimalni Twitter efekat. Svaki od alata je zasnovan na jednostavnosti, i lakoći korišćenja, uostalom kao i sam Twitter, i služi određenoj svrsi. U sledećoj listi opisaćemo par najpopularnijih, a ukoliko budete imali zahteva za nekim posebnim, možete pitati u komentarima.

TweetDeck: Ova desktop aplikacija nudi funkcionalnost za napredno korišćenje twittera van browsera, na lakši i pregledniji način. Nudi mogućnost da se twitovi sortiraju po korisniku ukoliko vodimo više naloga, temi ili po ključnim rečima koje korisnik definiše. Na primer, moguće je napraviti posebnu kolonu za smeštanje svih tweet-ova u kojima se spominjanje proizvod, odnosno brend kompanije, ili posebnu kolonu za spominjanje konkurentske kompanije. Dodatna pogodnost je i integracija sa Facebook-om.

HootSuite – Ono što je TweetDeck u svetu desktop aplikacija, HootSuite je za web. Odlična Twitter aplikacija kojoj možete pristupiti sa bilo koje lokacije, a uz sve to pruža neke dosta zahvalne napredne opcije, poput odložene objave tvitova ili grupnog tvitovanja sa mogućnošću prebacivanja zadataka na druge osobe iz grupe.

WeFollow.com: Aplikacija koja predstavlja direktorijum Twitter korisnika. Kompanija treba da se pozicionira u direktorijumu, prema kriterijumu koji želi, kako bi bila vidljiva drugim korisnicima koji su zainteresovani da prate njene poruke. Potrebno je uneti oznaku sa kojom se kompanija želi asocirati (npr. #socialmedia, #marketing, #celebrity, itd.) i to je sve.

Bit.ly: Osnovna funckija alata je skraćivanja URL adresa. Međutim, on nudi i funkcionalnost više. Pored već navedene funkcije, takođe omogućava praćenje koliko je ljudi kliknulo na linkove u poruka koje tweet-uje kompanija. Ova funkcija pruža uvid u kakve tipove linkova, odnosno poruka je najviše korisnika zainteresovano. Kompanija kao što je Dell, koristi bit.ly da prate CTR.

Search.Twitter.com: Iako postoji dosta načina da se prati šta ljudi govore o brendovima kompanija na Twitter-u, ovo je možda najlakši. Pritom je i besplatan. Može se uspostaviti RSS veza ka rečima koje su bitne za kompaniju ili njen brend. Na ovaj način kad god neki korisnik spomene neku od definisanih reči, kompanija je odmah obaveštena o tome. Usluga ima ograničenja, kao na primer, koliko daleko u prošlost može da pregleda nečije tweet-ove.

TwtQpon: Preko ovog alata se lako kreiraju eksluzivne ponude (kuponi) za  proizvod ili uslugu, i lako deljenje sa svojim “pratiocima”.

TwtPoll i TwtVite – twitter aplikacije za pravljenje anketa i organizaciju dešavanja. Dosta korisne i jednostavne aplikacije.

Studije slučaja

Twitter je ušao u razne pore biznisa, a načini i razlozi njegove primene stalno se šire i menjaju. Još uvek je relativno nov fenomen, tako da prikazane studije slučaja pružaju samo nekoliko načina kako biznis može uspešno da koristi ovaj alat. Sve studije slučaja su organizovane po različitim marketinškim ciljevima koje ostvaruju:

• Građenje zajednica — stvaranje jake zajednice korisnika koja treba da pomogne dostizanju poslovnih ciljeva, kao i privlačenja novih korisnika.
• CRM — građenje boljih odnosa sa kupcima.
• Prodaja — podrška online i offline prodaje korišćenjem Twitter promocija , rasprodaja i specijalnih ponuda.
• Istraživanje i predviđanje — stvaranjem tražnje i utvrđivanjem potencijalnih korisnika koji traže rešenja kompanijana tržištu.
• Brendiranje — koristeći Twitter, na kreativne načine povećati svest o proizvodu, osobi (poznatoj) ili kompaniji.
• Prikupljanje sredstava — preko Twitter-a se može proširiti reč o društveno korisnim ciljevima.

Kada su zaposleni u Dell Outlet-u otkrili Twitter pre 2 godine, većina se nije puno zainteresovali za njega. Međutim, jedan zaposleni jeste, i danas Dell Outlet predstvalja jedan od najbolji primera monetizacije Twitter naloga.

Rikardo Gerero (jedan od zaposlenih), je uvideo potencijal Twitter-a kao poslovnog alata. On je iskoristio ovaj kanal kao sjajan medijum za slanje brzih linkova i poruka o inventaru koji je stizao u radnju. U martu 2007. kreirao je @DellOutlet nalog na Twitter-u i počeo da postuje poruke i linkove ka proizvodima dostupnim u radnji. Međutim, uspeh nije došao preko noći. Prošlo je  nekoliko meseci da “Twitter strategija” nađe put do budućih kupaca. Dell je nudio popuste od 15%-30% u samo određenom periodu trajanja (dosta kratkom) kako bi naterala kupce da brzo reaguju i kupe proizvod.

U novembru 2008. Dell je objavio da je zaradio 500 000$ kroz svoj Dell Outlet Twitter nalog. Samo jedan mesec kasnije, Dell je upravo preko Twitter-a objavio da je ta cifra prešla 1 milion $. Ova vest nije bila bitna samo za Dell, cela industrija je ovo primetila. Ovo je bio prvi primer da je neko uspeo da zaradi ovoliko novca preko Twitter-a. Kada je u februaru 2009. Dell objavio da će preko Twitter-a nuditi ekskluzivne pogodnosti i promocije, broj korisnika je “eksplodirao”, sa 8.000 u februaru na 500.000 sredinom maja.

Još jedna od zanimljivijih primena Twittera vezuje se za avionsku kompaniju koja nudi jeftine letove JetBlue koja je u kriznoj 2009. godini odlučila da smanjene marketinške budžete usmeri ka društvenim medijima, sa posebnim naglaskom na Twitter. Za 2 godine došli su do 1,6 miliona korisnika koji u svakom trenutku, pa čak i u toku putovanja mogu da se obrate korisničkoj službi.

Primer komunikacije sa putnicima putem Twittera

Kao razlog uspeha CEO JetBlue-a Morgan Džonston navodi personalizaciju brenda, odnosno ukidanje veštačkih barijera između potrošača i individualaca koji rade u kompanijama.

Među regionalnim primerima kvalitetne upotrebe Twitter naloga izdvajamo hrvatski magazin Plan B, koji na jedinstveni način integriše dešavanja sa Twitter-a i štampano izdanje magazina. U kontaktu sa svojim pratiocima, ekipa koja stoji iza ovog magazina deo sadržaja za novi broj magazina crpi upravo sa Twittera, dajući tako dodatnu vrednost krajnjim korisnicima koji se trude da doprinesu kvalitetnijem sadržaju. Postoje i posebne sekcije u kojima se predstavljaju poznati korisnici i alati Twittera, a sledeći korak predstavlja i organizacija Plan B dešavanja na kojima njihovi pratioci na Twitteru mogu i međusobno da se upoznaju čime ujedinjuju na jednom mestu brend, lojalne korisnike i društvenu prirodu Interneta.

1. Uvod
2. Evolutivni razvoj Interneta
3. Web 2.0 koncept
4. Korporativni nastup na društvenim medijima – Uvod
5. Specifičnosti nastupa na društvenim medijima
6. Korporativni blog kao element nastupa na društvenim medijima
7. Facebook kao element nastupa na društvenim medijima
8. Karike.com kao element nastupa na društvenim medijima
9. Twitter kao element nastupa na društvenim medijima

Završili smo sa uvodom, krećemo u napad! Ostatak tekstova iz serijala “Korporativni nastup na društvenim medijima” ulaziće polako sve dublje i dublje u koncept kvalitetnog online nastupa, objašnjavajući pojedine njegove karakteristike kao i zasebno najpopularnije elemente nastupa na istom.

Internet kao medij je, u poslednjih deset godina, pokazao ogroman rast u broju korisnika, te je za samo 10 godina došao u poziciju da, na nekim razvijenijim tržištima poput Velike Britanije ili Skandinavije, bude medij sa procentualno najviše utrošenog novca na oglašavanje, i verovatno najvećim brojem korisnika. Upravo Web 2.0 servisi i njihova mogućnost prilagođavanja svakom korisniku pojedinačno, doprineli su da umesto klasičnog serviranja poruka, dobijemo medij koji sami kreiramo. Sve to na mnogo višem nivou od dosadašnjih medija, gde kroz Internet kao platformu, dobijamo i sve ostale te tako danas imamo priliku da svedočimo novom životu radio stanica. I pored razvijenih zemalja, Internet pokazuje stalni trend rasta i u ostalim delovima sveta, a popularni sajtovi poput Facebook-a danas broje stotine miliona korisnika. Kako je filozofija većine privrednih subjekata orijentacija na potrošače, razumljivo je da se i politika nastupa na medijima sve ozbiljnije fokusira na Internet.

Igra sa brojem dva koji ide uz naziv web 2.0 ne mora da označava samo evolutivni stupanj Interneta, već i agresivniji fokus na dvosmernoj komunikaciji. Sa društvenim medijima u fokusu, danas imamo mogućnosti da više pažnje posvetimo samom potrošaču uz značajno manji utrošak resursa. Komunikacija se proširila na novi – Internet nivo, te elektronska pošta ili društvene mreže danas predstavljaju podjednak, ako ne i zastupljeniji nivo komunikacije od telefonije, a vreme koje je potrebno za održavanje istih je znatno kraće. Kako je dobar deo web 2.0 servisa besplatan, utrošak tehničke platforme ne postoji a odgovorno lice ne mora biti vezano za mesto posla već, zahvaljujući razvoju mobilnih tehnologija to može podjednako dobro obavljati iz bilo kog dela sveta.

Kada su u pitanju web 2.0 servisi, današnji nastup na Internetu uglavnom vezujemo za društvene medije. Ovo i ne čudi obzirom da su društvene mreže, kao najpopularniji oblik društvenih medija, četvrta najpopularnija aktivnost korisnika Interneta, posle pretrage, portala i downloada PC softvera. Značaj ove pozicije na prvi pogled verovatno nije toliko veliki dok se ne uzme u obzir da je pre društvenih mreža na istoj bio e-mail, a upravo ova smena označava i promenu iz web 1.0 u web 2.0 eru.

Društveni mediji

Period kada smo društvene medije nazivali sledećom velikom stvari koja će se desiti na Internetu i u našim životima je odavno prošao. Oni su uveliko tu, deo su naše svakodnevnice, bilo da su to mladi koji će uz kafu prepričavati svoje doživljaje sa Facebook-a ili poslovni ljudi koji šire svoja poznanstva i razvijaju kroz biznis klubove na Linkedin-u. Doneli su veliku promenu u načinu na koji doživljavamo Internet, postali su centralno mesto za razonodu najrazličitijim slojevima korisnika Interneta sa jedne, i nezaobilazni komunikacioni alat sa druge strane, nadilazeći sva očekivanja koja su u početku postavljana, bilo u pogledu broja korisnika ili vremena koje se na istima provodi.

Po Nielsen istraživanju iz januara 2009. godine Facebook prosečno posećuje preko 62 miliona jedinstvenih korisnika mesečno, provodeći na istom preko 2 sata dnevno, što, ako isti posmatramo kao medij, stavlja rame uz rame sa televizijom kao medijem ispred koga prosečan korisnik provodi najviše vremena. Odmah iza Facebook-a je i MySpace sa 60 miliona, a slede ga LinkedIn i u prethodnih godinu dana najbrže rastuća (664% rast za godinu dana), mikrobloging platforma Twitter. Ovaj fenomen nije zaobišao ni Srbiju, te veliki broj korisnika različite starosne i interesne strukture, svakodnevno provodi vreme na ovim sajtovima.

Društveni mediji se mogu definisati kao vrsta Web stranica putem kojih je na jednostavan način omogućeno spajanje savremene Internet tehnologije (Web 2.0) sa interakcijom korisnika. Sa aspekta razgraničenja termina, društveni mediji predstavljaju kanal savremene online komunikacije koji za osnovu ima tehnologiju Web 2.0 kao i poslovne modele zasnovane na Business 2.0 konceptu (ali ne isključivo).

Veoma je bitno napomenuti da oni koji poistovećuju društvene medije sa društvenim mrežama – veoma greše: društvene mreže predstavljaju samo jedan segment mnogo šireg skupa društvenih medija, ali kao i ekonomska propaganda u marketingu, društvene mreže su najvidljiviji deo društvenih medija.

Najveće prednosti društvenih medija i razlog velike popularnosti pojedinih servisa ovog tipa su:

• Jednostavnost korišćenja – Svako može da koristi društvene medije,
• Prava dvosmerna komunikacija (konverzacija) – Generalno posmatrano, mali broj osoba poseduje stvarnu kulturu konverzacije (pored davanja informacija, potrebno ih je i primati), jer jednostavno “slušaju, ali ne čuju” šta im se govori/priča/piše.

Upravo iz ovih razloga, korišćenje društvenih medija za ostvarenje različitih kompanijskih ciljeva predstavlja toliko veliki izazov u celom svetu, pa i kod nas.

Napomena: Veći deo ovog uvoda deo je mog prošlogodišnjeg predavanja sa eTrgovine. Neki delovi teksta su preuzeti iz diplomskog rada jedne od čitateljki Belme Rizvanović, pa bih joj se ovom prilikom zahvalio na svesrdnoj pomoći.

1. Uvod
2. Evolutivni razvoj Interneta
3. Web 2.0 koncept
4. Korporativni nastup na društvenim medijima – Uvod

Dugo očekivani TEDx u Beogradu kreće kroz koji minut pa ću ovde u kratkom blogpostu nabaciti samo par informacija o istom.

Prenos uživo

Konferenciju ćete moći da pratite uživo putem livestreama na samom sajtu TEDx Belgrade na sledećoj adresi ili putem hashtaga #TEDxBelgrade na Twitteru. Moja malenkost će imati malo zaduženje da vas tokom gnjavi twitovima tako da verujem da će i ovaj drugi kanal biti podjednako zanimljiv, a i moćićete da postavljate pitanja predavačima.

Previše #TEDxBelgrade

Obzirom da sam poslednjih par dana i previše aktivan po raznim hashtagovima verujem da nije loše napraviti mini uputstvo kako isključiti određeni hashtag iz vašeg timeline-a, tako da makar malo eliminišete moj preveliki optimizam :)

U TweetDecku, odete na Settings, tab Global filter i u polju Containing words unesete hashtag #TEDxBelgrade. Ostale aplikacije nemam na računaru, ali ako neko koristi od Vas neku alternativu neka ostavi u komentarima kako izbaciti određeni hashtag iz timelinea.

I to je to, kuckamo se ako imate neka pitanja znate gde da me nađete.

Posle cvrk.org-a aktivan je još jedan Twitter direktorijum/agregator u regionu. U pitanju je 140.mk iza kog stoji sjajna ekipa iz Makedonije koju sam imao prilike da posetim pre nekih mesec i po dana. Lepa inicijativa za promociju Twittera, biće zanimljivo pratiti kako će se dalje razvijati.

Google Buzz – došao je tiho i ušao u legendu kako naš narod voli da kaže. I zaista, gotovo ništa nisam čuo o ovom proizvodu do pre par dana kada je neko twitnuo kako Google planira FB, twitter killer danas poznat kao Buzz.

Photo: spazzo_1493

Prva pomisao prilikom predstavljanja Google Buzza bila je, omg Google se više ne loži na svoje priče sa pozivnicama. Očito ih je loženje ljudi za Wave poprilično opeklo pa su se potrudili da ovaj put vrebaju iza leđa. I to im je delimično uspelo, integracija sa superpopularnim Gmailom dovela je do toga da samo za jedan dan verovatno imamo više aktivnih korisnika nego na Twitteru (već imam oko 200 followera). Ni sam to nisam očekivao, ali eto desilo se, međutim postavlja se pitanje da li je Buzz dovoljno catchy servis da se ljudi tu i zadrže. I Wave je isto tako bio prepun prvih dana, borilo se “za kartu više” a danas, to je neki tamo sajt koji verovatno niko ne koristi.

Rupa na saksiji

Buzz je onoliko revolucionaran koliko i goblen Mona Lize, ne može se reći da iza toga nema truda, ali osnovna ideja je naprosto već viđena. Pljunuti FriendFeed sa nešto naprednijim mogućnostima upravljanja fotografijama i videom preuzetih iz Wave-a. O dizajnu by Google ne treba trošiti reči, nije fensi poput TweetDecka ali iza svake njihove ideje stoji milion razloga.

Međutim i ta reciklirana ideja ima par ozbiljnih mana koje mogu ugroziti rast baze korisnika. Ideja sa spamovanjem a la Facebook jednostavno ne pije vodu kada je u pitanju licni mail, napredniji će sve to uspešno pustiti kroz filter a ostale će posle nekog vremena smoriti te već danas imate nekolicinu koji su sklonili Google Buzz. Najveći problem je zapravo u tome što ne možete kontrolisati količinu mailova koja stiže ljudima, ako se samo jednom zakače na jedan od vaših buzzova verovatno će vas proklinjati do kraja dana, makar mene već jesu :) Mute, opet preuzet iz Wave-a, takođe ne vrši posao makar u ovoj fazi tako da se definitivno odaje utisak da se sa spamom treba pozabaviti, do tada evo malog saveta da uklonite uz filtere buzz mailove.

Malo detaljnije o samom konceptu pročitajte na Netokraciji.

Kako ukloniti Google Buzz mailove iz inboxa?

Nemke je napisao fin tutorial kako napraviti filter za Google Buzz mailove tako da budu manje smorni, pa sam bio dovoljno slobodan da ga podelim sa Vama:

1) Kreirati novu labelu – Buzzing (ili slicno)

2) Kliknuti “Settings” u gornjem desnom uglu pa zatim na “Filters”

3) Kliknuti “Create new Filter” i u polju Subject upisati Buzz, kliknuti Next Step

4) Kliknuti box “Skip the Inbox” i “Apply the Label” gde cete izabrati label koji ste stvorili

5) Kliknuti box “Also apply filter to x conversations bellow” i konacno Create Filter

Gotovo!

Nešto poput zaključka

Kapiram da će se koristiti buzz ako ostane uz Gmail ali je pitanje koliko će gore popisane mane uspeti da drže ljude na istom. Facebook je ipak nešto više od ovoga, dok Twitter ima svoje prednosti u praćenja trendova i gomile podaplikacija. Ono što može da bude zanimljivo jeste integracija sa Google Mapsom i njihovim Latitude servisom čime Buzz postaje punokrvna location-based društvena mreža, što takođe nije revolucionaran koncept (imamo i GoWallu i FourSquare) ali opet multiplatfomnost Googlovih proizvoda itekako može zaseniti slavu ova dva. Gowalla još uvek podržava samo iPhone (navodno i Android ali nesrećno je to), Foursquare je nešto bolji, ali Google mape imaju svi smart telefoni tako da će većini ovo biti novi koncept.

Ono što još možemo primetiti jeste ta neka Googlova putanja u monopolistu umesto monopoliste. Počeli su malo da smaraju sa težnjom da budu sveprisutni u svim nišama, i umesto da puste male i kvalitetne sajtove da se razvijaju svojom bazom i činjenicom da sve daju besplatno gaze sve oko sebe. Možda je to dobro za krajnjeg korisnika, ali nikako za tržište, zamislite samo da sutra nemate više Gmail.

Gotovo svaki noviji servis koji se pojavi na tržištu i zagolica pažnju publike ponudi Vam mogućnost da sve ostale osvežavate preko njega. Zvuči sjajno, sve radite sa jednog mesta, kao što sve pratite kroz RSS čitač, ali pitanje je koliko je to u slučaju vođenja korporativnih naloga zaista dobro.

Photo credits: Roby72

Kada sam se prvi put ozbiljnije poigrao sa Tumblrom, bio sam u fazonu – whoa pa ovo je zaista sjajno, omogućiće mi da umesto postovanja na 12 mesta to uradim samo na jednom i to će svuda biti objavljeno, a uredno ga mogu ostaviti i da njuška moj YouTube, Digg i Delicious i sve to prosledi kroz ostale kanale. Očigledna ušteda vremena a pritom moji FB prijatelji ne moraju da gledaju sve moje twitove (što bi ih očito smorilo), već samo one koje objavim putem ovog servisa. Divno, no odrasli smo i shvatili da bajke ne postoje tako da će sledeća rečenica početi sa ali.

Ali, onda sam došao u situaciju da ne znam gde više šta objavljujem te zapao u nekoliko zanimljivih situacija:

1) Isprobavao sam shout opciju na Diggu sa nekim Story tekstom i onda mi je to otišlo na sve moguće naloge koji su povezani a automatski i izazvalo hejt jer ih smaram novim spotom Seke Aleksić ili tako nečim. Sorry guys, nisam ja robot je to sve uradio, razumite me.

2) I ajd zataškam ovo pod 1) nekako da bi, posle bravuroznog nastupa na karaokama okačio video na YouTube. Budim se, 28 notifikacija, 43 odgovora na twitteru, skočio i rang na Tumblru iako sam spavao, pritom social media addict vid mesečarenja mi još nije ustanovljen. Pogledam, moj video je objavljen skoro svuda gde sam registrovan!?! Njuškalo Tumblr se nije štedeo i uredno je poslao link ka novom videu svuda. Ok nije toliko strašno, ali zamislite da sam okačio neki home video :P

3) U međuvremenu pojavi se i Posterous, promovisan od strane velikih social media gurua, pa rekoh da probam. Opa, crossposting, ovde može i blog da se poveže, pa kako da ne probam. Da zlo bude gore povežem i Tumblr sa njim.  Alice in Chains me tog dana oduševljavao, pa objava pesme Rotten Apple na ovom mikroblogu je objavljena i na mom blogu, Twitteru, FBu, Diggu, Deliciousu i na kraju Tumblru, koji je sve ovo jos jednom uredno prosledio na sva ta mesta. Totalni haos!

Međutim, ako vam ove zabavne situacije nisu svrha korišćenja društvenih medija, bojim se da je svaka druga upotreba, a posebno kada je vođenje korporativnih naloga na društvenim medijima ova mogućnost potpuni promašaj. Eventualna ušteda vremena u ovom slučaju je isto što i vršenje nužde u tanjir iz kog jedete.

Društveni mediji su nam tu da komuniciramo sa postojećim i potencijalnim korisnicima naših proizvoda/usluga, da kreirajući i održavajući dvosmernu komunikaciju poboljšamo svoje poslovanje a time i svoju poziciju na tržištu. Kao takvi, praćenje i vođenje nalozima na istim bi trebalo da predstavlja našu svakodnevnu aktivnost.

Sa druge strane, integracija ovih rešenja  nas vraća nas u doba one way komunikacije, čini naše naloge svima omraženim RSS izvorom a ne platformom za komunikaciju. Da, povezivanje Facebook i Twitter naloga može uštedeti nešto vremena, ali cool je samo ako ćete i pored toga posvetiti oba servisa dovoljno vremena u slučaju eventualnih reakcija. Reakcije su suština društvenih medija – vaša ciljna grupa je online, priđite im, zainteresujte ih, posvetite im koji minut i ako to radite na normalan način možete da postignete zaista mnogo. Primera je iz dana u dan sve više, i svima je zajedničko samo jedno – BRIGA i POSVEĆENOST svakom korisniku svuda gde su aktivni.

Skoro sam, koristeći neku od miliona Twitter aplikacija skapirao da sam na Twitteru registrovan duže nego na Facebooku. I pored toga, situacija je obrnuta, te Twitter i dalje smatramo next-big thingom, nečim što dolazi i što će zameniti Facebook na čelu najpopularnijih društvenih mreže/medija/čega god. Međutim, da li je zaista tako?

Dakle, Facebook je za manje vremena, sa 300 miliona registrovanih korisnika uspeo da postane najveća društvena mreža na svetu, ako ne računate MSN Live! koji po informacijama koje je objavio Jeremy Owyang ima 375 miliona registrovanih članova. Ono što je još važnije, a objavljeno je u isto vreme kad i informacija o broju članova, Facebook je počeo da posluje pozivitno, i razuverio sve neverne tome o tome kako su društvene mreže i pare nespojivi. Za to isto vreme Twitter nema ni biznis model.

Osvrnuću se na još nekoliko detalja koji, navodno, predstavljaju ključne kompetencije Twittera, koje, opet navodno, Facebook nikad neće imati.

1) Real time search

Real time search više nije samo privilegija Twittera, Facebook je redizajnirao svoj search sistem tako da sada možete detaljno pretraživati pojmove koji vas interesuju kroz profile, fan page-ove, grupe ali i ostatak web-a. FB izrasta u još jednog web monopolistu i ne bi me čudilo da se pozabavi malo više searchom u budućnosti, želeći da od Facebooka stvori centralno mesto na Internetu na kom možete sve da radite što Vam je potrebno, radite, zabavljate se, komunicirate sa klijentima i prijateljima. Pretnja Googlu? O da!

2) Trending topics

Da li ste čuli za Facebook Lexicon? Ne? Onda ni ne čudi što mislite da su trending topics privilegija twittera. Nisu, napredan sistem za praćenje keyworda se uveliko razvija pod imenom Lexicon, i predstavlja svojevrsni mashup Trending Topica i Google Trendsa, tako što vam omogućava praćenje više keyworda odjednom. I dok Google Trends prati sajtove, Lexicon nam omogućava da pratimo široke mase, i popularnost keyworda među njima, određujući na taj način šta je zaista “vruća tema”. Na nekom od predavanja sam pričao o tome kako novinari često prate popularnost pojedinih grupa na Facebooku i na osnovu njih kreiraju vesti, e pa ovo, može da okrene tu industriju u potpunosti naglavačke.

Naravno ovaj servis je još u procesu razvoja, a veliki problem svakako može biti što se ove informacije baziraju na privatnim informacijama korisnika. No, i Google čita naše mailove, pa svi koristimo Gmail.

3) Poznati

U nekom od tekstova, X stvari koje Facebook nikad neće imati a Twitter ima i previše jesu poznati. GLUPOST! Ashton na FB ima nešto manje fanova nego što ga ljudi prati na Twitteru, a izvodi apsolutno iste stvari. Pa niko normalan nije lud da ignoriše 300 miliona ljudi, oni žive od fanova i najmanje što smeju da rade jeste ignorisanje jednog tako moćnog kanala. A što se tiče naših poznatih, face it, oni su “zvezde” i nemaju šta da traže sa fanovima, i trebaće vremena da skapiraju koja je ključ uspeha novom talasu social media zvezda poput MC Stojana ili Cvije.

4) Stabilnost platforme

Twitter je najnestabilniji popularni servis koji sam ikada koristio. Toliko je nestabilan da ljudi nose majice sa njegovom 404 stranom (nadam se da se Miloje neće naljutiti), a ne pokazuju se ni neki veliki napori da se to promeni. Doduše ni Facebooku ne cvetaju ruže ali kao servis je mnogo stabilniji od Twittera, a ako pogledate statistike o posećenosti, uporedite broj korisnika i vreme provedenom na istom skapiraćete da to uopšte nije lak posao.

5) Mobilnost

Twitujem iz klonje ili busa, šaljem sliku žene kako se presvlači ili se snimam kako sam na kul žurci i sve to u real time-u delim sa prijateljima. Super je to, ali mislim da je Facebook Lite upravo iskorak ka popularisanju korišćenja FB-a sa mobilnih platformi. Mnogo je “lakši” što mu i ime kaže a interfejs je pregledniji za mobilnu upotrebu.

6) Biznis upotreba

Firme moraju imati profil na Twitteru, to stoji, on je odličan način da uspostavite komunikaciju sa vašim postojećim kao i potencijalnim korisnicima i na taj način dođete do lojalnih korisnika. Ali, Twitter naprosto nema kritičnu masu u Srbiji da biste mogli nešto ozbiljnije da uradite. I ne samo u Srbiji, u celom regionu.

Sa druge strane, Facebook fan stranica vam pruža kompletno rešenje da napravite punokrvnu prezentaciju svog biznisa na webu, okačite fotke, video snimke, komunicirate, primite kritiku ili zaposlite neko novo lice. Možete ovo i na Twitteru, ali uz korišćenje Twitpica, Twitvida i kojih već 3rd party rešenja, nekima je to malo komplikovano.

Facebook u Srbiji ima preko milion korisnika, samim tim je i bolja šansa za promociju naspram par hiljada na twitteru. No, ono što može biti prednost twittera je što ćete biti lakše primećeni, i što ima nešto targetiraniju grupu ljudi (geekovi, early adopteri i tako te strane reči).

7) Neki novi klinci

Kao što sam spomenuo u uvodu, Twitter “navodno” preti da ugrozi FB kad je u pitanju posećenost, popularnost, štagod. To, po mojom trenutnoj proceni, će se vrlo teško desiti. Razlog je u tome što Facebook nudi već sve što ima i Twitter, i pitanje će biti kako će “novi klinci” kapirati poentu Twittera. Ok tagujem ljude, odgovaram im, ali to mogu sve i na Facebooku, plus je preglednije prikazana konverzacija i mogu da sakrijem one koji proizvode šum, ili će mi on sam sakriti.

Slična stvar se desila i sa lokalnim društvenim mrežama, one jednostavno nude manje od Facebooka, i samim tim im je popularnost debelo opala. Zašto bi neko išao na 5 sajtova ako može na jednom sve to da ima. Internet nije više senzacija pa da iz radoznalosti koristite 200 sajtova, navike korisnika se menjaju.

Ali!

8) Jednostavnost

Facebook je i sad sve i svašta uz mogućnost da sistem prilagodite sebi, ali nikad neće imati jednostavnost Twittera, a i sistem sa praćenjem je možda nešto praktičniji nego sistem prijatelja sa aspekta deljenja informacija. I u tom koraku je Facebook krenuo, omogućivši da pratite stream osobe koju dodate i ako je ne pratite, ali naprosto nije to to.

Za kraj

Ne kažem da trebate prestati da koristite Twitter, naprotiv. Twitter mi jje jedna od omiljenih aktivnosti na Internetu, ali zaista sumnjam u to da će on ikada uspeti da nadmaši Facebook. Ipak, on nije nova stvar, postao je javan otprilike u isto vreme kad i Facebook, a ovaj drugi je već 6x veći što se tiče broja korisnika, i zasigurno izrasta u još jednog velikog monopolistu. No, vreme će pokazati da li grešim…

Već sam pisao da je Twitter postao zemlja šuma, novinari će reći i besmislenog blebetanja, stecište neviđene količine informacija različite važnosti, odgovora, dogovora, prepirki i čega već. I ta voajerska strana, mogućnost da vidite sve konverzacije ljudi koje pratite, je valjda jedna od ključnih stvari koja ovaj servis i čini ovako popularnim.

Međutim, ono što je još lepše u celoj ovoj priči jeste da u slučaju preteranog šuma (međusobnog dopisivanja više osoba koje se prostire u nedogled, a vas interesuje koliko i prošlogodišnji sneg) ne morate se odricati svih tih osoba, ili Twittera ukoliko isti shvatite kao totalno obesmislen, već stvar možete rešiti jednim vrlo prostim unfollowom, tako što ćete identifikovati “uljeza” :)

Posmatrajte vaše twittove i identifikujte osobe koje se najviše “dopisuju”. Izdvojte nekoliko osoba oko kojih se najviše vrti konverzacija, osoba koja započinje i konstantno nastavlja konverzaciju, ili prema kojoj je upućeno previše odgovora. Vrlo verovatno su te osobe najveći krivci za “besmisleno blebetanje” u vašem twitter streamu. Lepota Twittera je u tome što se unfollowom nećete otarasiti samo twittova te osobe već i svih odgovora koji idu prema njoj, a nekada tih može da bude zaista previše.

Meni je u početku bila frka da unfollowujem nekoga koga znam, ali realno počeo je da mi se gadi twitter, i u tom slučaju sam morao da biram između twittera i meni nebitnih informacija i odabrao sam ovo drugo. Nema tu ništa lično, naprosto servis koristite onako kako vama odgovara, a i vi se potrudite da vam twitter ne bude zamena za IM. Ako vidite da konverzacija poprima oblik od više od 3-4 odgovora, pređite na DM ili neki od IM-ova, ne samo da ćete očuvati vaše followere (i mene između ostalih :) ) već i učiniti twitter manje odbojnim onima koji tek dolaze.

Photo: Logo benda Kill the noise

Kažu da je najteže zaraditi prvi milion, posle toga “sve ide lako”. Taj milion je ništa drugo do metaforični prikaz odskočne daske, nečega dovoljno malog kad imamo, i dovoljno velikog kad nam fali, a sputava nas da uspemo. Jezikom motivatora, to može biti i onaj pokret kojim se orlić po prvi put gura u vazduh ne bi li ojačao i ohrabrio se za samostalni život. Mali podstrek od nečega što već imamo, ili nekoga koga znamo ne bi li našem novom podvigu omogućili što brzi razvoj.

Photo by: Hop Frog

Uglavnom pričamo o polasku od nule, a nadam se svi ćemo doći u situaciju, da iz nečega što već imamo kreiramo nove stvari i širimo naše poslovanje. To nešto, kao što sam gore spomenuo, može biti već razvijeni projekat na kome radimo, koji okuplja istu ili sličnu ciljnu grupu, ali i osoba koja nas može kvalitetno posavetovati kako da kvalitetno nastupimo na tržištu. Ovakvo simbiotičko ponašanje specifično je za sve mreže sajtova, Svet je tu da gura Lepotu i Zdravlje, Donesi predstavlja sjajnu odskočnu dasku za Gostio, Burek za Conquiztador, Dernek za Prati.ba… Starija braća ovde su glavni traffic builderi za svoje sledbenike a što je veće poklapanje ciljnih grupa, veća je i mogućnost za uspeh istog servisa. Zadržao bih se na poslednja 2 iz gornje liste jer, gledajući rast istih, predstavljaju izuzetke na domaćem webu kakvi nisu viđeni još od pojave Derneka recimo.

Conqiztador

Kada sam 10 dana posle lansiranja Conquiztadora čuo ispred studentskog doma diskusiju o nekom kvizu u kome se osvaja Srbija bio sam blago rečeno iznenađen. Furka je bila dosta posećen sajt, i popularan među mladima ali zaista sam retko uspevao da čujem o njemu od nepoznatih ljudi, a za CQ se to desilo drugi put isti dan.  Ok, kapiram ispitni je rok, vrućina, ljudima nije do učenja, ali opet servis postoji samo 10 dana. Cimam Ivana (burazera što bi neki rekli :P) da se raspitam, šta ću to mi je posao i on mi izbaci cifru od 11 hiljada poseta tog dana. WooW, kako ?!

Naravno iza svega ovoga stoji Burek, kao najpopularniji domaći forum, ali i činjenica da se reklamira proizvod koji po svojoj prirodi “ume” da drži pažnju jako dugo vremena. Ista, ogromna (750.000+ korisnika ima Burek), baza i kvalitetna integracija oglasa u sam sajt učinile su svoje i sajt je krenuo nezadrživo da raste.  Naravno, da je u pitanju prodavnica cipela, sumnjam da bi sajt ovako rastao, ciljne grupe su se jako dobro poklopile, zajednica je povukla zajednicu i uspeh je bio neminovnost.

Ovime smo verovatno i dobili najbrže rastući sajt u tako kratkom periodu u Srbiji. Furka je posle mesec dana imala manje od 10.000 poseta, Karike su eksplodirale tek u 3 ili 4 mesecu postojanja, Tracara je imala samo određene pikove u poseti koji su bili neverovatni za taj period razvoja servisa… Ivane, kapa dole!

Prati.ba

Kad god se pojavio neki novi social servis na našim prostorima, koji se nije sastojao od pukog dopisivanja i uploadovanja slika, večito su se diskusije završavale sa zaključkom, nadamo se da će imati community. Tako je sa većinom social bookmarking servisa recimo, a ni mikroblogovi u regionu se nisu baš proslavili svojom aktivnošću. Community je jako teško pribaviti, dovesti ljude na sajt košta, a većina investicija u domaće projekte se završava developmentom. I tu počinju prva posustajanja servisa, te propadanje u zaborav uz izgovore da tržište nije zrelo za to.

No, kada iza sebe imate ogromnu zajednicu visoko aktivnih korisnika, kao što je Dernek, mesta za gubitničko raspoloženje zaista nema. Korisnici društvenih mreža su uglavnom early adopteri, oni koriste aktivnije i duže internet u toku dana, ne oklevaju da se registruju,  postave slike, popune profil ili komentarišu na nešto što ste vi napisali jer su im to stečene navike. Kada imate preko 100.000 takvih svakodnevno na sajtu (što je slučaj sa Dernekom) nema sumnje da će se naći i dovoljan broj onih koji će učiniti vaš novi servis uspešnim. To se ovde i pokazalo. Prati.ba je za jedan dan dobio 1500 registrovanih korisnika i preti da postane prvi lokalni mikroblog koji je zaista aktivan, što iskreno i želim obzirom da znam koliko je truda iza svega toga uloženo. Vrlo lako može ovo postati i najpopularniji mikrobloging servis u regionu, popularniji i od samog Twittera koji, uz dužno poštovanje i svu pompu koja je kreirana, sumnjam da ima više od 15.000 registrovanih korisnika sa ovih prostora.

Ono što će ovde biti još zanimljivo jeste pratiti razvoj ovakvog servisa i ponašanje korisnika. Twitter ipak postoji 3 godine i navike koje imaju ovdašnji korisnici formirani su vremenom i pod snažnim uticajem geek publike, dok ovde imamo široke mase koje nemaju toliko dodira sa ovim popularnim mikrobloging servisom. Ostaje da vidimo. Do tad, podelite ovaj post na prati.ba :)

Oduševljeni ste Twitterom, njega koriste lepi i poznati i sva Vaša geek družina, o njemu pišu i mali i veliki, ko god stigne, naprosto on je totalno in. Ultimate goal Vam je da budete superpopularni, imate hiljade ljudi koji vas prate i balave na vaših 140 karaktera prostirući vam tako crveni tepih diljem domaće web scene. Čestitam, zaslužili ste Unfollow

Kod web servisa postoji nekoliko faza dolaska do svetske popularnosti. Nastanak, beta testiranje, puštanje u promet, early adopting od strane geekova, middle adopting od strane onih koji vole da vise sa geekovima, i na kraju ako je zaista zanimljiv dolazi i do one tačke o kojoj svi sanjamo. U early adopting fazi dobijete i prve ovisnike, poput mene, koji na sve strane šire priču o next big thingu, koji će promeniti svet, univerzum, čovečanstvo i otkriti postojanje novih živih vrsta u susednom zvezdanom sistemu. Oni se tako oduševljavaju par meseci dok dok isti kojim slučajem ne postane super popularan, a onda pređu na mračnu stranu i poput klinca koji im je oduzeo omiljenu igračku, počnu po istom da pljuju kako je izgubio smisao i prešao u komercijalu. Nije to samo za web servise, i za muziku je karakteristično, od demo benda do svetske popularnosti prošli su mnogi, a Metalika posle Black albuma će zauvek ostati komercijalno sranje.

Pretpostavljate, dete kome je oteta omiljena igračka sam ja, a oteo mi je niko drugi do šum. Šum koji kreiraju ljudi koje ja pratim, šum koji sam i ja kreirao i čega se stidim, ali tada to nije bilo toliko iritantno, tada Twitter nije bio toliko omasovljen kod nas, ne toliko od strane realnih korisnika koliko od “botova” koji se po svaku cenu trude da kliknete na njihov link.

Situacija je sledeća. Dodaje me baja koji prati 1500 ljudi i koga prati isto toliko. Whoa, još je i iz Srbije, tako je strava, verovatno je i neki social media ekspert, moram da ga pratim…

Unfollow! Svi ti sa 1000 i više ljudi koje prate su glupi botovi. Meni je zaista neugodno da ne pratim ljude koje vidim da me dodaju, ali ako to radim Twitter mi gubi poentu. Nemoguće je, ali potpisujem, nemoguće da pratite 700 ljudi na Twitteru koji isti aktivno koriste. Sve se svodi na gomilu šuma u kom ne možete pronaći bilo kakvu kvalitetnu informaciju, koje su verovatno i razlog ovolike popularnosti Twittera. Imali smo human-filtered internet, gomilu kvalitetnih informacija koje smo izgubili omasovljavanjem, i demokratizacijom objave informacija. Naravno ova demokratizacija nije nikako loša, ali je odvajanje žita od kukolja zaista mukotrpan proces.

Spomenuo sam 700 ljudi jer ih toliko sada pratim, tj slobodno ću reći ne pratim. Ne znam o čemu pišete i šta se radi u Vašim životima, jer se Vas 700 bori da mi stavi nešto do znanja. Malo u tome mogu da mi pomognu third party klijenti poput TweetDecka koji dozvoljava kreiranje grupa korisnika te na taj način mogu odvojiti prijatelje od onih koje pratim iz kurtoazije. A kad malo bolje razmislite, zašto biste nekoga pratili iz kurtoazije, davali nekome sliku kako ste vi njihov iskren Twitter prijatelj ako to i niste. Licemerno zar ne?

Situacija 2 se sastoji od onih, pratim vas 5 min korisnika, koji dođu, dodaju me, dodam ih i onda u toku dana izbace 54 twitta sa linkom do njihovog sajta. Ok, Twitter kao promotivni kanal je ok, možda čak i moćniji trenutno od Facebooka sa aspekta traffic buildinga, ali HELLO there are some ppl here!

Ako radite tako nešto, imate promotivni nalog za vašu firmu ili sajt, nemojte raditi ono što ne biste voleli vama da rade. Naravno da je lakše doći u centar pažnje time što ćeš dubiti na glavi, ali potrudite se da zapaze vaš kvalitet a ne ekscentričnost.

Za kraj, možda je bizarno što sve ovo ja pišem jer sam se i sam, blago rečeno, spamerski ponašao na Twitteru ali to je proces kroz koji svako može da prođe i verovatno me je Dragan malo otreznio, onda kada sam bio u spam modu, i zahvalan sam mu na tome. Ovo ne znači da ću prestati da koristim Twitter, ali znači da ću prestati da pratim dobar deo ljudi koji na bilo koji način ometaju moje korišćenje ovog servisa. Ipak, Twitter je pre social discovery engine nego group chat client, pa ako želim da to ostane, ovo je najmanje što mogu da uradim.

PS: Izvinjavam se na ovoliko stranih reči u jednom postu.