Nastavljamo sa uvodom u sam diplomski, ovog puta sa njegovim poslednjim delom koji objašnjava Web 2.0 koncept. Opet, više podsećanja radi nije loše da bude tu, nego zbog činjenice da će vam promeniti život :)

Web 2.0 je koncept koji je u prethodnih nekoliko godina, koliko postoji, napravio revoluciju u korišćenju Interneta i vratio mu imidž medija za razmenu informacija koju je prvobitno i imao. Formalizacija termina i koncepta Web 2.0 vezuje se za ime Tima O’Rajlija (Tim O’Reilly). Nakon čuvenog „Dot – com balona” i propadanja velikog broja kompanja iz Web 1.0 perioda, O’Rajli verovao da se radi o kraju Weba, kako su mnogi tvrdili, već je smatrao da se radi o normalnoj fazi „rasta balona i njegovog pucanja”, koja prati mnoge tehnologije i usluge. Tvrdio je da se radi samo o prekretnici u razvoju Weba i da je došlo vreme za razvoj nove – druge faze Weba. O’Rajli i „Media Live International” su u seriji rasprava taj pojam nazvali Web 2.0, kojim su, umesto da ga definišu, predstavili koncepte na kojima počiva, ključne razlike i evoluciju Weba 1.0 u Web 2.0. Stvaranje koncepta rezultiralo je i održavanjem tri Web 2.0 konferencija u San Francisku u oktobru 2004. i 2005. godine, dok je treća konferencija bila održana početkom novembra 2006. godine. Na konferencijama se raspravljalo o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti weba, prvo kroz Web kao platformu, da bi se u poslednje dve godine godine proširila priča na inovacije kojima je rezultiralo koriščenje Weba kao platforme i usluga koje tako nastaju. Ove se godine problematika proširila na teme novih aplikacija i usluga, kao i poslovnih 2.0 modela.

Web 2.0 okrenut ka korisnicima

Istorija Weba 2.0 je kratka ali sadržana, jer se od jedne ideje razvio veliki broj koncepta kao i ceo niz, na njima zasnovanih prezentacija, stranica i servisa koji su većini korisnika svakodnevne destinacije na Internetu, a da možda nisu ni svesni da se radi o 2.0 stranicama. Servisi kao sto su Flickr, YouTube, Wikipedia, Digg, Facebook, iGoogle, Google Maps i većina ostalih servisa, upravo su Web 2.0 projekti.

Upravo je Tim O’Rajli najdetaljnije objasnio koncept Weba 2.0 i to koristeći primere stranica i servisa, objasnivši prednosti i koristi nove generacije Weba. Poslužio se primerima odnosa Netscape-a i Google-a, DoubleClick-a prema Overture-u i AdSense-u, Akamai-ja i BitTorrent-a. O’Rajli navodi Netscape kao punokrvnog predstavnika filozofije 1.0 – kao klasičan ali komplikovan softver koji se trebao kupiti i instalirati a na sve to, kasnije i nadograđivati.

Google je sušta suprotnost – jednostavna Web aplikacija koja se postupno proširuje nizom kvalitetnih, korisnih interaktivnih servisa. To širenje nije zahtevalo kupovinu novih verzija, instaliranje i nadograđivanje, kupovinu novog hardvera koji ce biti dovoljno jak da bi se softver mogao koristiti. Osim toga, Google – u i njegovim servisima možete uvek pristupiti i svugde sa bilo kojeg računara u svetu. Google nudi fantastične mogućnosti personalizovane početne stranice, u koje ćete jednostavno dodati omiljene linkove, RSS feed, zatim razne alate kao što su prognoza vremena, kalendar, listu obaveza, kalkulator, i mnoge druge stvari možete jednostavnom metodom drag’n'drop (prevuci i pusti) postaviti bilo gde na stranicu, pomerati, dodavati i uklanjati sadržaj, tako da uvek imate, sve što vas zanima, nadohvat ruke.

Interaktivnost

Sama definicija Weba 2.0 za korisnike, kako za one „obične”, tako i za poslovne, je zapravo potpuno nebitna. Ono što je važno je njegova funkcionalnost, odnosno šta korisnik dobija sa njime, a dobitaka je zaista mnogo. Onaj najveći je zapravo spajanje desktop aplikacija i tradicionalnih Web stranica, što korisnicima omogućuje interakciju, personalizaciju stranica, saradnju na izmeni informacija. Poslovni korisnici i vlasnici takvih stranica takođe dobijaju veću mogućnost interakcije sa čitaocima, a samim tim veće mogućnosti ne samo privlačenja posetioca, već prvenstveno njihovog učestvovanja u kreiranju sadržaja. Takva je stranica zbog toga automatski i zanimljiva oglašivačima, a uz određene programe (kao sto je npr. Google AdSense) nudi svojim vlasnicima i mogućnost pristojne zarade.

Web 2.0 se smatra sledećom i naprednom generacijom Weba, međutim same 2.0 stranice ne razlikuju se preterano od Weba 1.0, kod koga je dizajn jedan od faktora privlačenja posetioca, dok u svetu Web 2.0, samo privlačenje posetioca nije toliko vazno koliko njihova mogućnost u učestvovanju u kreiranju sadržaja. Upravo je interaktivnost najveća promena i prednost koju Web 2.0 donosi u odnosu na “klasični” Web. Posetioci više nisu publika, puki i pasivni primaoci informacija, već učestvuju u njihovom stvaranju, dopunjavanju, modifikovanju, pa i prenošenju. Radi se o povratku osnovama – ruka više nije na mišu, gde je poenta u kliktanju, već su obe ruke čvrsto na tastaturi, a poenta je u pisanju i kreiranju tekstova i sadržaja. Stoga je jasno da posebno mesto u vrlo novom 2.0 svetu zauzimaju usluge poput „blogova“, „wiki“ projekta, „podcasta“, „videocasta“ i “RSS feeda”. Sve su one zatemeljene na interaktivnosti i na svakodnevnom skupljanju i prikazivanju velike količine informacija.

Integracija više servisa u jedan

Korišćenjem Google kao Web 2.0 servisa, nestaje potreba da pristupate omiljenim stranicama, obaveze i zadatke više ne morate upisivati u poseban personal information management (PIM) softver, ne morate tražiti po Internetu za kursnom listom, niti tražiti gde se ono u meniju Start nalazi kalkulator itd. Koje su sve prednosti Google kao Web 2.0 servisa znaju ga svi oni koji ga koriste.

U takvoj tranziciji iz softvera u Web aplikaciju, mnogi vide dalji razvoj i budućnost Weba 2.0 koji bi mogao ukloniti potrebu za gomilom softvera, već bi se svi zadaci obavljali iz Web pretraživača (browser). Tako npr. ovaj tekst nastaje u nekoj Web aplikaciji za pisanje teksta npr. kao što je Zoho Writer ili Google Docs, a ne u Word-u, prateća tabela u nekoj drugoj Web aplikaciji umesto u Excelu i sl. Kopija teksta bila bi sačuvana u nekom 2.0 serveru kojem se može pristupiti sa bilo kog računara, pa bi tekst mogao biti završen na bilo kom mestu na planeti koje ima Internet konekciju. Ovaj primer samo ilustruje u kom pravcu Web 2.0 ide i koje prednosti može doneti korisnicima, ali naravno proizvodači softvera će se dobro potruditi da što više spreče ovu 2.0 budućnost ili barem je prilagode kako bi imali neku korist od nje. Tako će Web 2.0 verovatno za softver biti ono što je VOIP (Voice over IP) za klasičnu telefoniju – budućnost koja se ne može zaustaviti.

Kolektivna inteligencija

Kroz ove primere lako je uočiti ključne karakteristike Weba 2.0 – jednostavne ali proširive Web aplikacije, interaktivnost, mogućnost sudelovanja velikog broja korisnika u stvaranju i korišćenju sadržaja. Uz taj pojam kolektivne snage veže se i drugi sličan pojam kolektivne inteligencije, koje omogućava da određene kompanije prežive “dot-com“ propast i krenu prema Web 2.0 svetu. Radi se jednostavno o iskorišćavanju onih potencijala zbog kojih Web upravo i postoji – korisnika. Od takvih kompanija izdvajaju se npr. Yahoo, eBay, Amazon, koji je dajući korisnicima mogućnost učestvovanja kroz recenzije, ocene i ostale oblike učestvovanja postao pionir korišćenja kolektivne inteligencije Weba. Kroz aktivnost korisnika, poboljšavaju rezultate pretrage, stoga će pri pretraživanju uvek prve izbaciti najpopularnije rezultate umesto sponzorisanih, kao što to rade druge online knjižare.

Kolektivna inteligencija i učestvovanje svoj vrhunac trenutno doživljavaju u blogerskim mrežama ali i “Wiki“ projektima prvenstveno kao što je Wikipedia, online enciklopedija u koju svaki korisnik može dodavati sadržaj i menjati postojeće tekstove. Blogerske mreže su korak napred u razvoju blogova, jer okupljaju osobe sličnih interesa na jednom mestu, koje potom kroz tekstove, diskusije, komentare i linkove, mogu postati ozbiljni stvaraoci misli. Kroz filozofiju Weba 2.0 i usluge poput RSS-a, permalinkova i tagova čine praćenje svojih tekstova jednostavnim i lako dostupnim publici, koja kroz komentare može postati aktivni deo pojedinih diskusija ili cele mreže. Tako raste količina sadržaja a samim tim i mogućnost da svaki čitatelj sazna ili nauči nešto novo.

Sada, kada smo spomenuli ključne prednosti Web 2.0 koncepta, ne bi bilo loše pobrojati ih sve na jednom mestu i napraviti uporedni prikaz, kako bismo dobili jasniju sliku o izazvanim promenama.

Napomena: Dobar deo ovog teksta nije mojih ruku delo, već je prikupljen iz raznih radova koji su obrađivali ovu tematiku, a imena autora nažalost nisam uspeo da nađem. Ukoliko je neko od vas autor, biću vrlo rad da ga potpišem ako na neki način dokaže vlasništvo. Neke informacije su malo zastarele, i o samom konceptu se ne priča kao pre 2-3 godine ali opet, deo je rada i zato sam odlučio da ga objavim.

1. Uvod
2. Evolutivni razvoj Interneta
3. Web 2.0 koncept

Skoro sam, koristeći neku od miliona Twitter aplikacija skapirao da sam na Twitteru registrovan duže nego na Facebooku. I pored toga, situacija je obrnuta, te Twitter i dalje smatramo next-big thingom, nečim što dolazi i što će zameniti Facebook na čelu najpopularnijih društvenih mreže/medija/čega god. Međutim, da li je zaista tako?

Dakle, Facebook je za manje vremena, sa 300 miliona registrovanih korisnika uspeo da postane najveća društvena mreža na svetu, ako ne računate MSN Live! koji po informacijama koje je objavio Jeremy Owyang ima 375 miliona registrovanih članova. Ono što je još važnije, a objavljeno je u isto vreme kad i informacija o broju članova, Facebook je počeo da posluje pozivitno, i razuverio sve neverne tome o tome kako su društvene mreže i pare nespojivi. Za to isto vreme Twitter nema ni biznis model.

Osvrnuću se na još nekoliko detalja koji, navodno, predstavljaju ključne kompetencije Twittera, koje, opet navodno, Facebook nikad neće imati.

1) Real time search

Real time search više nije samo privilegija Twittera, Facebook je redizajnirao svoj search sistem tako da sada možete detaljno pretraživati pojmove koji vas interesuju kroz profile, fan page-ove, grupe ali i ostatak web-a. FB izrasta u još jednog web monopolistu i ne bi me čudilo da se pozabavi malo više searchom u budućnosti, želeći da od Facebooka stvori centralno mesto na Internetu na kom možete sve da radite što Vam je potrebno, radite, zabavljate se, komunicirate sa klijentima i prijateljima. Pretnja Googlu? O da!

2) Trending topics

Da li ste čuli za Facebook Lexicon? Ne? Onda ni ne čudi što mislite da su trending topics privilegija twittera. Nisu, napredan sistem za praćenje keyworda se uveliko razvija pod imenom Lexicon, i predstavlja svojevrsni mashup Trending Topica i Google Trendsa, tako što vam omogućava praćenje više keyworda odjednom. I dok Google Trends prati sajtove, Lexicon nam omogućava da pratimo široke mase, i popularnost keyworda među njima, određujući na taj način šta je zaista “vruća tema”. Na nekom od predavanja sam pričao o tome kako novinari često prate popularnost pojedinih grupa na Facebooku i na osnovu njih kreiraju vesti, e pa ovo, može da okrene tu industriju u potpunosti naglavačke.

Naravno ovaj servis je još u procesu razvoja, a veliki problem svakako može biti što se ove informacije baziraju na privatnim informacijama korisnika. No, i Google čita naše mailove, pa svi koristimo Gmail.

3) Poznati

U nekom od tekstova, X stvari koje Facebook nikad neće imati a Twitter ima i previše jesu poznati. GLUPOST! Ashton na FB ima nešto manje fanova nego što ga ljudi prati na Twitteru, a izvodi apsolutno iste stvari. Pa niko normalan nije lud da ignoriše 300 miliona ljudi, oni žive od fanova i najmanje što smeju da rade jeste ignorisanje jednog tako moćnog kanala. A što se tiče naših poznatih, face it, oni su “zvezde” i nemaju šta da traže sa fanovima, i trebaće vremena da skapiraju koja je ključ uspeha novom talasu social media zvezda poput MC Stojana ili Cvije.

4) Stabilnost platforme

Twitter je najnestabilniji popularni servis koji sam ikada koristio. Toliko je nestabilan da ljudi nose majice sa njegovom 404 stranom (nadam se da se Miloje neće naljutiti), a ne pokazuju se ni neki veliki napori da se to promeni. Doduše ni Facebooku ne cvetaju ruže ali kao servis je mnogo stabilniji od Twittera, a ako pogledate statistike o posećenosti, uporedite broj korisnika i vreme provedenom na istom skapiraćete da to uopšte nije lak posao.

5) Mobilnost

Twitujem iz klonje ili busa, šaljem sliku žene kako se presvlači ili se snimam kako sam na kul žurci i sve to u real time-u delim sa prijateljima. Super je to, ali mislim da je Facebook Lite upravo iskorak ka popularisanju korišćenja FB-a sa mobilnih platformi. Mnogo je “lakši” što mu i ime kaže a interfejs je pregledniji za mobilnu upotrebu.

6) Biznis upotreba

Firme moraju imati profil na Twitteru, to stoji, on je odličan način da uspostavite komunikaciju sa vašim postojećim kao i potencijalnim korisnicima i na taj način dođete do lojalnih korisnika. Ali, Twitter naprosto nema kritičnu masu u Srbiji da biste mogli nešto ozbiljnije da uradite. I ne samo u Srbiji, u celom regionu.

Sa druge strane, Facebook fan stranica vam pruža kompletno rešenje da napravite punokrvnu prezentaciju svog biznisa na webu, okačite fotke, video snimke, komunicirate, primite kritiku ili zaposlite neko novo lice. Možete ovo i na Twitteru, ali uz korišćenje Twitpica, Twitvida i kojih već 3rd party rešenja, nekima je to malo komplikovano.

Facebook u Srbiji ima preko milion korisnika, samim tim je i bolja šansa za promociju naspram par hiljada na twitteru. No, ono što može biti prednost twittera je što ćete biti lakše primećeni, i što ima nešto targetiraniju grupu ljudi (geekovi, early adopteri i tako te strane reči).

7) Neki novi klinci

Kao što sam spomenuo u uvodu, Twitter “navodno” preti da ugrozi FB kad je u pitanju posećenost, popularnost, štagod. To, po mojom trenutnoj proceni, će se vrlo teško desiti. Razlog je u tome što Facebook nudi već sve što ima i Twitter, i pitanje će biti kako će “novi klinci” kapirati poentu Twittera. Ok tagujem ljude, odgovaram im, ali to mogu sve i na Facebooku, plus je preglednije prikazana konverzacija i mogu da sakrijem one koji proizvode šum, ili će mi on sam sakriti.

Slična stvar se desila i sa lokalnim društvenim mrežama, one jednostavno nude manje od Facebooka, i samim tim im je popularnost debelo opala. Zašto bi neko išao na 5 sajtova ako može na jednom sve to da ima. Internet nije više senzacija pa da iz radoznalosti koristite 200 sajtova, navike korisnika se menjaju.

Ali!

8) Jednostavnost

Facebook je i sad sve i svašta uz mogućnost da sistem prilagodite sebi, ali nikad neće imati jednostavnost Twittera, a i sistem sa praćenjem je možda nešto praktičniji nego sistem prijatelja sa aspekta deljenja informacija. I u tom koraku je Facebook krenuo, omogućivši da pratite stream osobe koju dodate i ako je ne pratite, ali naprosto nije to to.

Za kraj

Ne kažem da trebate prestati da koristite Twitter, naprotiv. Twitter mi jje jedna od omiljenih aktivnosti na Internetu, ali zaista sumnjam u to da će on ikada uspeti da nadmaši Facebook. Ipak, on nije nova stvar, postao je javan otprilike u isto vreme kad i Facebook, a ovaj drugi je već 6x veći što se tiče broja korisnika, i zasigurno izrasta u još jednog velikog monopolistu. No, vreme će pokazati da li grešim…