Tokom poslednje dve decenije svet je imao priliku da bude svedok razvoja totalno novog načina komunikacije. Ono što danas nazivamo WWW (World Wide Web) nastalo je početkom šezdesetih godina prošlog veka kao projekat američkog ministarstva odbrane, sa svrhom otkrivanja novih načina komunikacije u slučaju nuklearnih napada. Projekat dobija ime ARPANET i kao takav biva prepušten nacionalnoj naučnoj fondaciji NSF (National Science Foundation) koja omogućava pristup istom univerzitetima kao i pravnim i fizičkim licima. ARPANET je postao tehnička srž nečega što će postati internet.

Zbog sve većeg broja informacija na mreži, krajem 1980-ih i početkom 1990-ih godina ustanovljeno je da je neophodno pronaći način da se svi ti podaci, informacije organizuju. Za vreme tog perioda najperspektivniji način komuniciranja preko mreže je svakako bio Hipertekst . Tim Berners-Li je, potom 1992. godine, izumeo ostvarivanje mreže kroz kontekst hiperteksta što predstavlja Internet kakvim ga danas znamo.

Internet, u svome bukvalnom prevodu, znači „mreža unutar mreže“, to jest intrakonekcija između više računara koji se povezuju u male strukturne mreže, koje se dalje međusobno vezuju i stvaraju jednu veliku globalnu mrežu. Internet je, dakle, globalna veza među računarima, od kojih svaki poseduje određeni broj informacija. Procenjuje se da, trenutno, u toj mreži postoji više od 150 000 000 računara, što govori da je broj podataka koji se, čak i dnevno razmeni na toj globalnoj mreži nebrojiv.

Šta je Web 1.0?

Da bi smo mogli detaljnije da opišemo model Web 2.0 neophodno je da se osvrnemo na period koji je prethodio ovom fenomenu poznatiji još i kao Web 1.0.

Web 1.0 je predstavljao eru Interneta u kojoj se on pojavljuje kao statičan medij, identičan štampi, samo u digitalnom izdanju. Vlasnik stranice je taj koji kreira sadržaj i u odgovarajućoj formi je postavlja na web sajt, a posetioci su ti koji sajt posećuju isključivo u informativne svrhe. Jedini način komunikacije sa vlasnicima sajtova sa ciljem ostavljanja utisaka i predloga obavljao se putem Kontakt strane, a vlasnik bi odlučivao o daljim akcijama povodom istih.

Možemo zaključiti da su sajtovi imali isključivo informativnu funkciju, poput telefonskih imenika ili enciklopedija čija je jedina prednost bila u brzini pretraživanja, zahvaljujući digitalnoj formi. Bilo kakav oblik interakcije, kolaboracije ili prilagodljivosti, zahvaljujući njihovoj statičnoj strukturi, nije postojao.

Tehnološka prekretnica

Krajem prošlog i početkom ovog veka web industrija doživljava tehnološki procvat. Pojavljuju se tehnologije kao što su RSS, XML, blogovi ili društvene mreže koje daju potpuno novu dimenziju prisustvu na Internetu. One u potpunosti menjaju i način na koji korisnici počinju da koriste web, te Internet prelazi put od platforme do servisa na raspolaganju krajnjim korisnicima, koji će u potpunosti promeniti živote ljudi u narednih 10 godina.

1. Uvod
2. Evolutivni razvoj Interneta

Kada je Peca uspeo da napravi zaista impozantan rast sa Vesti.rs mnogi su pomislili da je Srbija postala prva zemlja na svetu koja je izmislila perpetuum mobile, jednostavni mehanizam koji će nam gotovo ni uz kakav rad/trud, obezbeđivati veliku posetu, time i određene prihode. Ubrzo, potom Srbija je dobila novu fazu news-agregator-manija koja je uspešno zamenila prethodne velike dve sajtovi-za-poslove-manija i društvene-mreže-manija koje smo jedva čekali da se završe. I dok su prethodne dve bile koliko toliko legitimne u smislu da nisu narušavale vaš autorski rad, ova puca pravo u čelo svih onih koji se bave autorskim radom.

Otkud parazitiranje

Kao neko ko kreira sadržaje na svom, ali i na više drugih sajtova, prilično sam svestan činjenice koliko mi je vremena/truda potrebno da bih napisao jedan tekst, od ideje preko pripreme do same realizacije. Ok, mene neko kad pokrade pa i da preživim, ako me linkuje biću srećan. No, u slučaju profesionalnih novinara dodajte i činjenicu da su ti tekstovi glavni izvor njihovih prihoda, a zaista Vam nije svejedno kada vidite vaš tekst na 20 sajtova a pritom samo jedan subjekat je platio za isti.

Autorska prava se u Srbiji jednostavno ne poštuju i to je glavni razlog nemogućnosti zarade od sadržaja. Dok je filozofije, na Internetu je sve besplatno, teško da će se i to promeniti, a made-for-adsense sajtova će biti sve više i više sa Vašim sadržajima, i Vašim autorskim delima. News agregatori su naravno na čelu kolone.

Kako to sve funkcioniše

Agregatori vesti su ništa drugo do voli-nas-google sajtovi, napravljeni više za pretraživače nego za realne korisnike, koji koriste Vaše SEO brljotine da navuku posetu na svoju vodenicu. Ako Vas interesuje on site SEO slobodno se ugledajte na njih i nećete pogrešiti, većina ljudi koji rade ove sajtove su vrhunski SEO eksperti, i znanje u ovoj oblasti odvaja uspešne od neuspešnih news agregatora.

Fair deal

Ipak, u slučaju pojedinih domaćih sajtova poput Naslova i Vesti ovo i nije tako loše. Ovi sajtovi nisu samo botovi za Google već svojevrsni servisi za korisnike Interneta, i daju realnim korisnicima određenu vrednost, filtrirajući za njih sadržaj i pružajući im određene servise koje ne možemo naći baš svuda. Posebnu ulogu ima filtriranje, jer pre ili kasnije shvatite da većina sajtova mahom objavljuje agencijske vesti i malo svojih, te tako možemo na većini sajtova čitati identične vesti. I dodatno imaju politiku prenošenja delimičnih tekstova što koliko toliko brani prava autora, a sa druge strane generišu veliku broj poseta matičnim sajtovima i kreira se svojevrsna WIN WIN situacija.

Not so fair aka baca mi se pegla deal

Neću Vas lagati, razlog ovog teksta nastao je zbog jednog sajta – lepoizdravo.com (ne dam ni nofollow link iz principa) koji je recimo 5 sajt od istog autora (ko god to bio) koji brutalno prenosi kompletne tekstove sa sajtova, uz minimalni link na kraju samog teksta. Lik je napravio čitavu farmu sajtova (svevesti.com, decorreport.com, globalfashioreport.com, svetestrade.com) i svi slede istu filozofiju, kradi koliko možeš, autore kuliraj. Plus, svaka sličnost lepoizdravo.com sa Lepotom i zdravljem nije slučajna.

I tako, kukaćemo još koju godinu što na domaćem Internetu nema ‘leba, a pritom ovakve stvari niko neće sankcionisati. Ne kažem da sve treba biti podvedeno pod surovi zakon o autorskom pravu, ali makar neka osnovna kultura mora postojati. Makar e-mail sa pitanjem o preuzimanju tekstova, ne oduzima puno vremena, a opet mnogo bolje deluje na samu saradnju.

Jedno je sigurno, fakultet otvara vrata. To smo utvrdili i u gorespomenutoj diskusiji, a i evaluirano je na DPTu.  Kada završite fakultet, naučite koješta, pokažete drugima da ste u stanju da stvari koje zahtevaju malo veći trud izgurate do kraja (ipak ovo zahteva 4+ godina konstantnog rada), steknete veliki broj kolega i šta već… Ali da li je to dovoljno? Da li je to nešto što pravi razliku na putu do velikih snova? Mislim da ne…

Većina fakultetlija nađe ok posao, sa platom iznad proseka, dovoljnom za kredit za kola, ili u boljem slučaju stan, na 20 godina, pa šta bude. Nije da smo država koja je sinonim za stabilnost, ali kad već plaćate kiriju 300 eur što ne izdvojiti i za stan isto toliko. Dobrodošli u novi prosek. Onaj malo bolji, ali opet prosek.

Problem kod mene je nastao što sam se poredio sa bratom. Brat nije upisivao fakultet, opredelio se za posao sa ćaletom posle srednje škole, nije ga previše interesovalo školovanje i krenuo je da se bavi špedicijom. Nije posao, koji će svileni nazvati “gospodskim” ali na kraju meseca vam dođe da se zapitate. Završavam fakultet, četiri godine se aktivno bavim kojekakvim poslovima, neki kažu da sam i darovit, ali opet i sa najvećom platom koji mi je neko nekada ponudio, ispada da je bolje da vozim kamion :) Karikiram pomalo, ali u ovom slučaju mojih 4-5 godina studiranja, u slučaju mog brata, predstavljalo je temelj za građenje ličnog biznisa, sa kojim nekoliko godina kasnije može da kaže da ima vidljiv plod svog rada,  koji daje osnovu za dalje razvijanje biznisa ali i izgradnju porodičnog života.

Shvatite na kraju da je samostalan rad taj koji pravi razliku. Korporacije su odlične za mlade ljude, daju neophodnu podlogu za kasnije osamostaljenje, građenje mreže poslovnih kontakata, “kapiranje” administracije i slično… ali za veći uspeh ipak je potrebno ići samostalno. 

Zašto?

1) Korporacije su spore, i kao pojedinac imate moć mnogo bržeg reagovanja na promene u okruženju, koje ako iskoristite na pravi način predstavljaju killer combo. Pre par meseci sam radio na planiranju jedne viralne kampanje koja je umalo propala zbog toga što je proces odobravanja iste trajao preko mesec dana, a tajming je jako bitan u ovakvim situacijama.

2) Često se dešava da prilikom rada za drugog niste svesni svog doprinosa u organizaciji te se time ne vezujete za istu. Ovo stvara vremenom otuđenost i nezadovoljstvo što vodi do manjka motivacije a time i gubitka ambicije za dalji napredak. Rad za sopstveni cilj je neprestan izvor motivacije, stalno pred vas stavlja nove zidove koje morate da preskočite a ne postoji korporacija da se na nju naslonite i olako preskočite isti, ili pak krijete usled pada. Rezultati dolaze uz mnogo truda.

3) Korporacije često znaju da budu nefleksibilne. Retke su one koje vam daju da se ponašate kako vama odgovara i shodno tome ostvarite najvišu produktivnost. U ovoj industriji imate najveće anomalije što se tiče životnog stila. Od klasičnih noćnih ptica do onih koji se budeu 4 ujutru. Doduše pojavom kompanija koje se bave webom, ovo se dosta promenilo, što je i kod mene slučaj.

Naravno nije lako raditi sam,  niti to može svako, ali vredi probati. Fakultet u ovom slučaju služi kao ulaznica u korporativni svet, koji treba da obezbedi temelj za vaš kasniji razvoj. U slučaju da odmah krećete sami, on vam daje određeni kredibilitet u zajednici oko vas no u oba slučaja rezultati su ispred zvanja.

Eventualni savet za prelaz iz korporativnog u samostalne vode jeste pokretanje side businessa. Bilo da je to neki posao koji obavljate po povratku sa posla ili vikend biznis, treba težiti ka razvijanju istog i onog trenutka kada postane isplativ osamostaliti se i u potpunosti posvetiti se svom biznisu. Srećno!

Twitter je očekivano doživeo najveći rast, čak 664% a prati ga spam 2.0 kralj Tagged sa 421%, dok Myspace vrlo verovatno u narednih par meseci neće imati prvu poziciju obzirom na pad od 3%.

socialnetworks2008 – Free Legal Forms

Izvor: Mashable

Drago mi je zbog Marka jer je uspeo da uradi nešto što su mnogi sumnjali da je moguće, nešto zbog čega je od strane mnogih bio prozivan, pljuvan ili šta već. Ako zanemarimo prodaju bloga Dušana Belića i IntoMobile, ovo je prva akvizicija bloga sa našeg govornog područja. Lepo bogami. Čestitke!

Jedan od trejdmarkova FONa su svakako redovi, gde pod nadzorom surovog Rajka, čekate i gledate u sat moleći boga da vas eho usled snažnog zatvaranja šaltera u tačno 13:00 ne slisti sa lica zemlje, ili kojim slučajem ista ta tetkica ne vrati usled nedostatka papirologije.

Naravno da ne bi bilo da samo pljujem svoj fakultet, on je bio samo primer iz svakodnevnog života gde se susrećemo sa šalter situacijom, tako uobičajenom za formalne institucije. Naravno, klasičan hack za ovakvo ponašanje se u Srbiji ogledao hvatanjima pod ruku, kojekakvim tutkanjima, od boksa Malbora, preko viskija do pršute, posvećivanja 13te plate doktorima, šalterušama, službenicima u odeljenjima za izdavanje podsticajnih kredita, ili čega već, te ne čudi da jedini sport u kom smo uspešni u kontinuitetu jeste korupcija. 

Internet, kao demokratski medij, inicijativa spolja, kad ona iznutra ne funckioniše, makar u normalnim državama, razvojem elektronske uprave se dosta trudio da većinu ovih aktivnosti podvede svede na one-click-away ali kako se i naša informatička pismenost može podvesti pod gornju kategoriju sportova, kao zemlja nismo baš best case practise za elektronsku upravu, te je domaća Internet ekipa, rešila da ovaj proces okrene naopačke i približi svu onu papirologiju i procese oko iste ljudima koliko je to moguće. Dobili smo formular.rs.

No kako ovi projekti isključivo zavise od gradjana (sadržaj se generiše isključivo dobrom voljom korisnika – user generated), uvek je potrebno animirati na neki način mase i privući ih dobrom pričom da se potrude i doprinesu zajednici. Kako drugačije nego nagradnim konkursom pod vrlo simboličnim imenom – Urgencija.

Moram priznati da se odavno nisam oduševio konceptom nagradne igre do ove. Urgencija vrlo vešto podsmeva sve one kojima ovaj servis najmanje ide u prilog, okosnice reprezentacije u korupciji, ljubitelje šarenih kesa, i kupce viskija na veliko. Pobednici takmičenja, oni koji budu najviše doprineli sajtu formular.rs u narednih mesec dana (poslednji dan konkursa 15. januar) dobiće više nego simbolične nagrade u bukvalnom značenju te reči:

1. mesto: flaša viskija (0.75l) + čokolada sa lešnikom (300gr) + kafa (200gr)
2. mesto: čokolada sa lešnikom (300gr) + kafa (200gr)
3. mesto: kafa (200gr)

Dakle prvo mesto je u rangu recimo, sredjivanja potvrde o prosečnoj plati, neophodne svim studentima koji konkurišu za dom, gde vrlo često imate prosečne plate manje od 1000 din, što nama ovde ne treba, jer se borimo protiv toga. 

Ono što stalno ponavljam jesu principi zajednice, dajte malo da biste dobili mnogo, nikad ne znate šta će vam biti potrebno sutradan, da li prijava boravka vašeg druga iz inostranstva, ili duplikat vozačke dozvole,  a vaših 5 minuta može nekome mnogo da znači, kao što su vama značili nečih tuđih 5. 

Za kraj da spomenem da je svečana dodela nagrada 23. januara, u galeriji o3one u 12h i još jednom da pohvalim organizatore. Nekako se od svih tih biznis modela pogubimo i zaboravimo na sopstvene potrebe, tako da svima njima skidam kapu na energiji da ovo pokrenu!

Pesma koja se savršeno uklapa u ideju – Kanye West – Roses

If Magic Johnson got a cure for A.I.D.S.
And all the broke muthafuckers past away
You tellin me if my grandma was in the N.B.A.
Right now she’d be ok?

Pre nego što objavim listu finalista, povezao bih se samo sa naslovom iz ovog maila. Od 2 regionalna startupa, Noovo i Zemanta, samo je Zemanta prošla dalje, verovatno zahvaljujući i činjenici da su na vrlo dovitljiv način integrisali sistem za glasanje u svoj blog plugin, ali i da su makar po meni dosta dalje stigli u razvojnoj fazi od Noovo-a. U svakom slučaju lepa vest za naš region.

Evo i liste finalista:

Mainstream & Large Scale Social Networks

Embeddable Widgets

Blog Plugins

Social News

Social Networking Applications

Social Bookmarking

Search & Social Search

Sports & Fitness

Photo Sharing

Video Sharing

Start Pages

Places & Events

Travel

Music

Social Shopping

Fashion

Celebrity & Gossip

Mobile Applications

Dating & Romance

Wiki

Politics

How-to

Environmental

Non-Profit Causes

Online Games

Niche Social Networks

Naravno za svoje favorite možete glasati putem widgeta sa desne strane.

Posle nultog ide i prvo! Kao što sam najavio na zvaničnom OpenCoffee sajtu, u subotu 6.12 u 18h biće održano prvo okupljanje OpenCoffee kluba Beograd. Lokacija je kafe Kolačić u blizini Beogradske Arene, više info na blogu

Obzirom na lepe utiske od prošlog puta ne sumnjam da će i ovog puta biti tako, pa se nadam da ćemo se videti u subotu. Slike od prošlog puta možete videti na Facebook grupi, a možete prijaviti svoj dolazak na Facebooku ili Upcomingu.

Vidimo se tamo!

Kako ovo nije bio klasičan pitanje odgovor intervju, nego opušetno ćaskanje potrudiću se da prenesem neke delove razgovora između nas vezano za ovaj portal.

Za one koji ga ne znaju, Nenad nije neki od likova koji se nešto puno vrzma po domaćim IT forumima, ali to ga ne čini ništa manje referentnim kada je domaći web u pitanju. Jedan od prvih projekata na kojima je sudelovao je nadaleko poznati portal studenata FON-a Puškice, da bi kasnije sa sličnom ekipom osnovao i GdeZaNovu kao i jedan od najpopularnijih studentskih portala u zemlji StudentskiSvet.

Ideja o samom GdeZaNovu portalu nastala je sasvim slučajno, ekipa sa fakulteta koja je organizovala dočeke Nove Godine htela je da napravi sajt sa ponudom za proslavu najludje noći i javila se ideja da se napravi specijalizovan sajt za dočeke novih godina, sličan dosta popularnom KudaZaVikend u to vreme. Sajt se polako razvijao, da bi u prethodne 2 godine dolazio do dosta ozbiljnih rezultata za sajt koji pokriva tako usku nišu. U prve 2 godine postojanja (sajt je nastao 2004.) sajt je beležio prosečno i preko 1000 unikatnih poseta dnevno, da bi prošle godine, imao prosečno skoro 2000 poseta u decembru i time zauzeo mesto lidera na ovom polju. Kako je poseta skakala, tako se i povećavao i broj oglašivača na sajtu, a samim tim i pristup promocije samog sajta, tako da smo isti prošle godine mogli videti na bilbordima širom grada, novinama i slično.

Obzirom da se niša ispostavila kao jedna od profitabilnijih (print nije previše efikasan za ovakav tip oglašavanja, a oglašavanje u medijima je preskupo), u poslednje 2 godine pojavila se manija kreiranja ovakvih sajtova, te danas imamo sigurno par desetina sajtova koji se bave istom tematikom, tako da je ovo verovatno niša sa najviše konkurenata u Srbiji, koji se služe zaista inovativnim načinima da zauzmu prvo mesto. Ako bolje pogledate dobro, par njih se zaisto potrudilo da sajt optimizuje što je bolje moguće za pretraživače, rade se ozbiljne kampanje u društvenim medijima, ulaže se u baner oglašavanje, PPC oglašavanje i slično, što svakako raduje. I ako su ovo sezonski sajtovi, činjenica da ima sve veći broj ljudi koji koriste inovativne tehnike u promovisanju svojih sajtova svakako raduje. Za kraj evo liste sajtova koji se bave ovom tematikom pa prošvrljajte, možda se i odlučite gde ćete za novu godinu :)

Lista sajtova za docek nove godine:

Gde za Novu
Najludja Noć
Furka dešavanja za 31. decembar
Novagod
Srecna Nova
Moja Nova Godina

Nova godina i društveni sajtovi:

Doček nove godine na Facebooku
Nova Godina na Twitteru

Ukoliko znate još neke sajtove, postujte u komentarima pa ću ih ubaciti u listu. Hvala :)

Juče prepodne sam bio gost na konferenciji za štampu povodom lansiranja novog sajta Carlsberga u Srbiji u svima nam poznatoj galeriji O3one. Naravno, nisam jedini branio boje blogera, društvo su mi pravili i Mile, Ratko i Marko, a uvek je zanimljivo videti se sa kolegama.

Imao sam priliku da premijerno vidim novi sajt, izradjen po strogim smernicama u odnosu na globalni, te je ovo u principu lokalizovana verzija istog. Ovo je jedna od ključnih prednosti velikih organizacija, gde se know-how sa najviših nivoa vezan za komunikaciju sa stakeholderima, prenosi na lokalne jedinice i samim tim ostvaruje mnogo više rezultate nego da je u pitanju sajt radjen od nule. Prosto mi je neverovatno da firme, koje imaju toliko novca nisu u stanju da ovako nešto standardizuju i naprave sajtove svojih podružnica pod istom kapom, prilagođene domaćem tržištu. Recimo Pepsi (domaća, globalna stranica). To je dobro zbog prepoznatljivosti a samim tim i brendiranja odgovarajućeg proizvoda, čime se dodatno dobija na ozbiljnosti istog.

Sam sajt Carlsberga je, dakle uz dirigentsku palicu iz sedišta u Kopenhagenu, dosta kvalitetna korporativna prezentacija na Internetu, sa obiljem sadržaja koje zadovoljava većinu ciljnih grupa, od novinara, do pivopija ili onih koji bi voleli da rade u samoj firmi, sve je pokriveno i za to jedan veliki plus. Ono što možda fali jeste viši nivo interaktivnosti sa ljubiteljima proizvoda ove firme, bilo u vidu nekog mikro sajta, jer osim obilja informacija teško je bilo šta drugo nači na ovom sajtu, loyalty programa ili korporativnog bloga. Posledica ovoga je možda i činjenica da je ovo striktno korporativni sajt, a da se interaktivniji sadržaji planiraju kao deo nekog potpuno novog sajta, no to već ostaje da vidimo.

I naravno, bilo je i piva tokom same konferencije, slagaću vas ako kažem da nisam probao. Ipak je Carlsberg kako naslov kaže probably. Pogledajte sajt, pa javite kako se vama svideo!