Balon u ekonomiji podrazumeva trgovinu robama i uslugama koje su na mnogo višem vrednosnom nivou od onoga što se čini njihovom realnom vrednošću. Ovakva situacija obično se završi pucanjem do vrednosti ispod realne i često totalnim gašenjem glavnih igrača, poput čuvenog dot-com balona. Osmeliću se da ovaj efekat primenim na dešavanja u mom životu u prethodnih par dana, sedmica meseci… Dakle ovaj post je jako ličan i ako mrzite takve, upozorio sam Vas na vreme.

Pukao sam. Prvo i osnovno pravilo života, biznisa, veze, sporta, penjanja uz drvo svega što možete da se setite jeste postavljanje očekivanja. Loše postavljena očekivanja odvešće do lošeg rezultata, loših odnosa, loših navika, lošeg života, loše ljubavi. Previše loše u jednoj rečenici, ali ni naslov ovog članka ne obećava vedrinu.

Kako izgleda život jednog 23 godišnjeg studenta u velikom gradu u očima onih koji to nisu? Lagodan život pun razvrata i bluda, ovekovečen svakodnevnim izlascima, litrima alkohola, sportom, zezanjem, previše slobodnog vremena, ispitima koji se tek tako za dan dva polažu, neradom, odsustvom svake vrste odgovornosti, ozbiljnosti i obaveze. Ujutru sam sa jednom devojkom, uveče sa druge dve ako stignem posle ispijanja piva sa ortacima, svoj vredno zarađeni kredit od nadasve neverovatnih 5000 din trošim na splavovima širom Beograda, sa kvalitetnom muzikom obogaćenom gomilom opijata… Sve se to danas drogira, reći će mnogi… Samo se pitaju odakle nam pare?

Ali kako zaista izgleda život jednog studenta, u godinama koje se mogu okarakterisati kao sve samo ne kao neozbiljne, lagodne i neodgovorne. 23 godina, za one koji normalno završavaju studije obično predstavlja prekretnicu u život, prelazak iz jednog sistema u drugi toliko drugačiji i gomila pitanja koja ide uz to. Kada imate 23 godine, niste ni više dete da možete da živite od hrane u menzi u rupi od 12 kvadrata, jer ipak toliko toga ste videli a realnost vas toliko ograničava. Izlasci se dešavaju, umalo, onda kada neko završi fakultet pa ga rešite ispoštovati izlaskom u grad strepeći da će Vam to biti vrlo neugodan finansijski udarac. Ako niste izlazili u Beogradu onda to ne znate. 23 godine isto tako čine Vas dovoljno zrelim da zaradjujete za sebe, ali sa druge strane nedovoljno slobodnim da to isto radite, traženje para od roditelja svakog puta je sve bolnije i neprijatnije, i, i ako su oni u svakom trenutku tu da Vam pomognu njihova muka Vas svakako boli i ako gornja slika koju mnogi roditelji imaju Vaš bol njima ne prikazuje na pravi način.

Odlučujete da udjete u neki posao, da sa svetom podelite ono malo kreativnosti, znanja i dobre volje, pare možda i nisu bitne koliko iskustvo, rupa od 12 kvadrata i nije toliko neugodna kada znate da će Vas ono malo mučenja ovih par godina verovatno dovesti do nešto lakšeg života kasnije, usudiću se da kažem i uživanja. Ulazite u posao gde Vam dobra volja vrlo često stavlja label SUCKER u društvu, osoba za trpanje kojekakvih sitnih i nebitnih i naravno neplaćenih aktivnosti, praveći se time da su Vam veliki prijatelji a svako odbijanje tretira se namrštenim pogledom i reverzibilnim odgovorima, dobro, izvini što sam te cimao, sa ironijom koja se može seći i prodavati na kilograme u vazduhu. Mladi ste i to Vas boli… I onda pucate usled gubljenja prijatelja i kvazi prijatelja… Pogrešno očekivanje broj jedan, Vaše vreme košta, ako Vam je neko toliko dobar prijatelj zašto Vam onda ne plaća kiriju? Jebiga rodjaci, kapitalizam! Prijatelji postoje i svega ih je par, ne može i ne treba Vam svako biti prijatelj…

Ali, junak naše priče igrom slučaja potiče iz malog mesta, gde se kapitalizam i new age vrednosti toliko ne podrazumevaju kao u velikome gradu, gde učiniti prijatelju zna da se ceni i gde iskrena kritika predstavlja nešto najvrednije što ti osoba može dati. Prepoznajete se? Zalepite SUCKER na ledjima! Biti predusretljiv često zna da se okarakteriše kao pokušaj nemilosrdnog uzimanja novca i dok Vi zaista želite nekome da pomognete, taj neko će Vas trećem licu okarakterisati kao malog nadobudnog kretena koji umesto iskrene pomoći, nudi maglu za velike pare. Junaka ove priče to sigurno boli, lepo mišljenje, i velika količina prijatelja iz gornje priče su njegovi ideali… Pogrešno očekivanje broj dva – ne mogu i ne trebaju te svi voleti, proporcialno ljubavi uvek leži i negde mržnja odgovarajuće veličine. Mržnja nije toliko loša, obično je plod zavisti i dok je tako nastavite samo napred, to znači da ste uspešni u tome što radite, nemojte zbog iste glorifikovati sebe ali se nemojte ni previše obazirati na istu… Mržnja iz drugih razloga nije predmet ovog bloga…

I sad, obzirom da ste shvatili da Vaše vreme košta ali nikako to da primenite, i da ste debelo razočarani činjenicom da Vas ljudi mrze dolaze naravno i roditelji, koji uporno pokušavaju da Vaš neminovni, neslućeni uspeh polaganja ispita prenesu komšinici/komšiji uz jutarnju kafu pokušavajući da kroz uspeh svog deteta operu sebe i za neke svoje neuspehe. I ako ste student koji nije obnovio ni jednu godinu, koji je svoju prvu, ne tako malu školarinu, platio skoro sam, i ako je imao samo 19 godina i middle of nowhere kao svakodnevnu životnu destinaciju, činjenica da je komšijina trava zelenija ostaće lajt motiv konstantnog pritiska roditelja na Vas, pa verovatno i kad se zaposlite, vaš multimilionski posao će verovatno biti duša prodana djavolu za razliku od komšijinog. Hvala Vam na podršci… Pogrešno očekivanje 3 – niste robot! Objasnite to onima koji Vas vole!

Pogrešno očekivanje 3.1 upućeno samom sebi – nisi robot. Rad, studiranje, prijatelji i “prijatelji”, izneverena očekivanja svih koje poznajete i koje ste ispalili nebrojeno puta u prethodne četiri godine, strah da će opet zazvoniti telefon i tražiti nešto od Vas ili Vam se žaliti što nešto ne radi kako treba, totalni emotivni lom, činjenica da poslednjeg letovanja ne sećate usled rada/neobjašnive potrebe da leto provedete sa roditeljima… ne sluti na dobro… Iskoristite vreme na pametniji način, svaki slobodni trenutak provedite sa društvom, uživajte u njemu. Odmori nisu tu da bi privlačili ljude od firme do firme, već da bi produktivnost istih održavali na normalnom nivou, odmorite se… Time što ćete izgubiti nešto novca, ili videti roditelje 5 dana manje teško da ćete nadoknaditi mentalnu rastrojenost koja Vas može nenadano potkačiti.

Losing streak –  ili gubitnički niz će Vas, i ako verujete da ste robot, strefiti i dovesti do potpunog raspada sistema, poklopiće Vam se neke stvari koje se inače poklapaju, a sve to od umora i čika Marfija koji Vam je nekako najposvećeniji od sve rodbine. Umor, neplanirani gosti baš kad ne treba, neplanirana dešavanja baš kad ne treba, posao na kome radite koji nikako ne ide kako treba, štaviše raspada se a Vi odavno nemate želju da nešto popravite, ispit koji prevazilazi Vaše intelektualne mogućnost i profesor koji je rad da Vam to dokaže, hladno i depresivno vreme posle neslućenih vrućina, krajnje nepodnošljivih u Vaših 12 neklimatizovanih kravata, novčana kriza usleg gore-spomenutih neplaniranih dešavanja, pljuvanja zbog toga što ste nekome hteli da budete prijatelj, i “prijatelji” koji su uvek tu da provere da li je pikavac dovoljno izgašen…

Čika Marfi je baš lepo odabrao pitanja i ohrabrio profesora u iskazivanju svoje volje.  Otkaz baš usled debelo pogrešnih očekivanja i problema koje niste sami mogli da rešite a pomoći teško da je bilo čak i od onih od kojih je trebalo/moralo. Kiša nije stala 5 dana, hladno i tužno vreme… Mozak u rasulu… Prasak…

23 godine

Dragi 23 godišnjaku, priča je posvećena samo tebi. Ima ljudi koji su milioneri u tvojim godinama, ali nema milionera koji imaju životnu energiju koju nosiš u sebi. Radno iskustvo je nešto što dolazi vremenom kao i novac. Novac ti neće zameniti ono suštinsko… ljubav i sreću. Sreća nije taksi koji te čeka ispred kuće, već autobus koji je pristao u tvoju stanicu taman pošto si kročio na istu. Uživanje nije restoran od 5 zvezdica sa 2 pratilje koje te umalo vole, već pivo i pljeskavica sa osobom koja ti puno znači na trotoaru ispred hamburgerije. Ljubav nije isto što i razvrat već onaj pogled koji te nenadano strefi usred ulice i onaj dah koji te ugreje bolje od najtoplijeg ćebeta… Uživaj u tome, jer imaćeš dovoljno vremena da budeš odrastao, i pukneš od svega toga… jer iz nekih situacija, bojim se da nema povratka…