Nebojsa Radovic – Personal Blog

Menu & Search

U brojevima je istina

03/02/2013

U poslednjih nekoliko nedelja, moje nemarno praćenje lokalnih zbivanja se uglavnom svodi na primećivanje neki teorije zavere, o ljubavi ili mržnji, večnim neprijateljima i saveznicima koji su nas izdali. Retko kad vidim bilo kakvu argumentaciju u tim diskusijama. I, ako su neuspeh i konflikt  na čelu tih velikih razlika između dva društva koja me okružuju, argumentacija je sigurno prva pratilja.

Neverovatno je koliko će vam se shvatanje svih dešavanja oko vas promeniti kada ih prebacite u brojeve. Razlog svetske nezainteresovanosti našim postojanjem je upravo činjenica da smo mi po veličini sasvim marginalna grupa ljudi. 7.5 miliona, nešto više od pola na Internetu, od kojih je možda neki milion i nešto kupio. Menjaju se stvari na bolje prirodno, na isti način kao što inflacija smnanjuje vrednost novca iz godine u godinu.  Evo nekih klasičnih situacija koji vam mogu objasniti zašto je nešto takvo kakvo jeste.

3D projekcija u Berlinu

Da ne prozivam sad lično, ideja za tekst je nastala kada sam video ovaj status na Facebooku. U pitanju je osoba koju jako cenim i zbog toga ne bih da je stavljam na tapet, više je način razmišljanja taj koji je bitan a ne osoba.

Screen Shot 2013-02-02 at 11.58.49 PM

Šupak od zemlje predstavljaju ove brojke od gore –  7.5 miliona ljudi, nešto više od pola na Internetu, od kojih je možda neki milion i nešto kupio. Prema podacima sa Interneta, prosečna plata ljudi u Srbiji je 360 eur.

Berlin sa druge strane predstavljaju sledeći brojevi – 3.5 miliona ljudi.  Prosečna plata u Berlinu je, opet prema podacima sa Interneta, oko 4000 eur, ali recimo i da je 2000 eur. 83% stanovnika Nemačke koristi Internet. Preslikano na Berlin to je gotovo 3 miliona ljudi. Značajno veći broj njih kupuje preko Interneta i ima makar 6x veću platežnu moć. Na stranu to što se stvari poput ove prenose na celo nemačko tržište, koje broji 81 milion ljudi. Kada stavite sve ovo na papir shvatite zašto LG nije napravio ovakvu fasadu u Beogradu.

Novak Đoković zarađuje manje od Federera, Nadala i Šarapove

I ako je dobar deo godine bio broj 1, Novak nije bio i najplaćeniji teniser u 2012-toj godini. Štaviše, bio je četvrti po zaradama iza gore navedene trojke. Adidas je isto tako odlučio da ne zadrži Đokovića i sponzorski ugovor ponudi Mareju, dok je Đoković završio sa Uniqlom. Ne sumnjam da je uzeo dovoljno novca, ali marka koju predstavljate isto tako govori o veličini igrača. Za one koji ne znaju, Uniqlo je japanski H&M, dakle cheap designer clothing. Vratimo se na brojeve.

Federer je Švajcarac. Po cenama i primanjima, Švajcarska je verovatno u top 3 najskuplje zemlje u Evropi. Švajcarci su neutralna država i kao takvi imaju relativno dobre odnose sa većinom evropskih zemalja. Automatski tržište sa švajcarskih 8 miliona se penje na makar 200 miliona koje predstavljaju i Francuska, Nemačka i Italija.

Nadal je Španac. Na ovo dodajte i zemlje koje pričaju španski jezik. 405 miliona ljudi prema Wikipediji.

Šarapova je iz Rusije. Ako je Švajcarska u top 3 najskuplje zemlje, Rusija je verovatno broj jedan. Ogromno tržište od 140 miliona ljudi. Na sve ovo treba dodati i činjenicu da joj ni fizički izgled sigurno ne odmaže u ostvarivanju ove zarade.

Tako da Đokoviću, na dobrom danu ostaje nekih 20ak miliona Slovena širom sveta koji će biti srećni da poseduju neki proizvod sa njegovim imenom. Među ovima, a zbog platežne moći, verovatno je i ponajmanje ljudi iz Srbije. Ne mislim da je ovo fer, jer je on zaista sjajan momak i ponosan sam što dolazim iz iste zemlje kao i on, ali je odluka vrlo finansijski opravdiva.

Krah košarke

Ostajemo na sportu. U kojim smo sportovima skorije osvojili medalje. Tekvondo, plivanje, tenis? Sve individualni sportovi u zemlji košarke, vaterpola, fudbala, rukometa, odbojke i čega sve već. Šta se desilo sa ovim sportovima? Vratimo se na brojeve:

Poslednji veliki uspesi naše košarke beleženi su u drugoj polovini 90tih i početkom 2000tih. Košarkaški tim Jugoslavije pa kasnije Srbije i Crne Gore činili su i delom igrači koji su rođeni na teritoriji stare SFRJ a izjašnjavali su se kao Srbi/Crnogorci. Stojaković je rođen u Hrvatskoj. Danilović, Savić i Radmanović u BiH. Drobnjak i Šćepanović u Crnoj Gori. Dakle, gotovo pola tima. U današnjoj postavci, ovi ljudi bi igrali za zemje u kojima su rođeni kao što se i dešava.  Svaka od pojedinačnih zemalja od gore sada ima po nekoliko vrhunskih igrača. Ali niko nema dovoljno da napravi ekipu koja bi pravila razliku na svetskom nivou.

Jednostavno, 7.5 miliona je jako mali broj ljudi i bez ozbiljnog truda i infrastrukture teško je imati vrhunske rezultate u sportovima u kojima se vrti jako puno novca. Vaterpolo nije jedan od njih. Odbojka i rukomet ga prate.

Neka brojevi rade za vas

I da ne ubijam nacionalni ponos činjenicom da nismo previše značajni na svetskoj mapi, moram da primetim da ipak postoje neke stvari koje celu igru brojki mogu da preokrenu nama u prilog. Od uspeha vas deli samo dovoljno veliko tržište. Imate tu prednost da ste Evropljani i da pričate jezik koji je relativno sličan, sa aspekta izgovora, engleskom ili španskom. Kada studirate sa Azijatima shvatite kolika je to prednost. U ovom kontekstu Istok je u potpunosti u pravu u svom tekstu gde priča o Internetu kao šansi za samozaposlenje. Kada pravite proizvod na engleskom jeziku uplivavate u jedno ogromno more u kome je teško biti prepoznat, ali u kome ima i jako puno novca.

Hoćete da znate jedan od glavnih uspeha Amera?

Pa oni sve što naprave je automatski globalno. Umesto 300 miliona (što uopšte nije mala brojka) oni ciljaju nekoliko milijardi ljudi. Svi pričaju engleski, svi koriste računar i jako puno njih ima kartice. Ne zvuči toliko nemoguće.

Tražite brojeve, a ne zavere

Da se vratim na inicijalnu ideju i zaključim da nismo toliko omraženi koliko smo podložni da verujemo raznim zaverama. Opravdanja su sladak kolač koji mi često i rado jedemo. Ali treba biti analitičan i videti u čemu je problem. Znate za onu da je prepoznavanje problema pola puta u njegovom rešavanju. U Americi postoji još jedna koja ide uz tu i koja kaže:

If is not measurable, then it is not managable.

Sačuvajte je negde za budućnost.Važi u biznisu, ali vrlo često i u životu o čemu ću nekom drugom prilikom. Ne treba vam znanje Eksela ili skupi digitron da biste sabrali dva broja, a može vam pomoći u mnogim dilemama koje imate. A ako vam treba još malo inspiracije u ovom procesu, topla preporuka da pročitate i Otkačenu ekonomiju (Freakonomics) kao i nastavak Superfreakonomics, neće škoditi.

UPDATE: Nekoliko vas je primetilo da brojke nisu 100% proverene i u nekim slučajevima najtačnije, ali njihova suština nije da znate koliki je GDP neke zemlje nego da primetite odnos između dve strane.

Article Tags
Nebojša Radović

Radoznali posmatrač koji neka od tih posmatranja pretvori u reči. Idealno reči koje izazovu one koje čitaju da probaju nešto novo, a život baziraju na akciji - ne izgovorima.

Related article

Moja predviđanja za dešavanja u regionu u narednih 10 godina

Previđati šta će se desiti u budućnosti je u najmanju ruku…

Uskoro PayPal u Srbiji

Uskoro PayPal u Srbiji

Svet je lepše mesto kada se koriste Naslovi. 2008 Politika: Srbija,…

Toni Elumelu – čovek koji nam nedostaje

Toni Elumelu – čovek koji nam nedostaje

Putovanje u London otkrilo mi je mnoštvo zanimljivih priča i…

35 Discussion to this post

  1. Aleksandar Vacić says:

    Odličan tekst. Sasvim se slažem sa analizom i zato tvrdim da je razlog nedolaska PayPala, Applea i ostalih što je naš pravno-ekonomski sistem komplikovano i nejasno đubre i previše smo mali da bi se neko zajebavao i petljao s tim – nije isplativo. Mali i sitni moraju sebe dovesti u red da bi velikima bilo jednostavno da se zamajavaju s njima. Tako mali vremenom postanu i veći (imaju bolje plate, više kupuju, velike firme im daju bolje uslove itd)

  2. djurovskiM says:

    Trziste je previse malo, uporno ponavljam vec jedno 3 godine ljudima. I jos je i finansijski iscrpljeno. Trziste je najbitnije kada imas proizvod i zelis novac od njega. To je toliko jednostavno a toliko tesko za shvatiti. Da ne rastezem pricu, mislim da ljudi to ukapiraju tek kada krenu da gledaju globalno, a to ne mogu ako se bave po ceo dan time kako zive u supku od zemlje.
    Well done Eniac.

  3. Jelena Milosevic says:

    Kazu, prvi korak ka resavanju problema je prihvatiti problem da postoji!
    Ono sto nama treba je otvorenost ka svetu i to globalno, da bi videli i naucili akko neke stvari funkcionisu- zapoceti komunikaciju i uvideti gde i u cemu postoji razlika koju mozemo da iskoristimo za sopsvtenu dobit. Ali treba otvoriti oci i cuti :)

  4. Antonije says:

    Mislim da je ovo o cemu govoris takodje posledica ‘lack of common sense’; vecina ljudi ne poseduje common sense u dovoljnoj kolicini da bi prepoznala uzrocne&posledicne faktore za desavanja koja su daleko izvan njihovog znanja i iskustva.

    Takodje, don’t fall into your own trap.

    U tekstu pod nazivom ‘U brojevima je istina’ si napisao ‘ako je Švajcarska u top 3 najskuplje zemlje, Rusija je verovatno broj jedan.’ i ostao ziv!

    To koliko je koja zemlja ‘skupa’ je vrlo measurable i podaci su veoma dostupni, a ti si ipak svoje misljenje zasnovao na legendama koje si cuo o skupoci Moskve ;)

    – Switzerland GDP (PPP) per capita: $43,369, 4th in the world

    – Russia GDP (PPP) per capita: $13,089, 55th in the world

    *PPP = Purchasing Power Parity

    To je generalno i problem, sto su ljudi po interciji spremni da iznesu stav zasnovan na njihovom dotadasnjem iskustvu, umesto da se potrude i konsultuju relevantne izvore konkretnih cinjenica ;)

    • eniac says:

      Ako računaš evropski deo Rusije verovatno je značajno više. Ali kao što sam dole rekao brojevi su tu samo da ilustruju problem, nisam previše proveravao podatke.

  5. Nebojša says:

    Slažem se sa Antonijem. Najskuplje zemlje na svetu su Norveška i Danska, a prosečna plata u Berlinu nije 4k evra.

    Mada, kapiram poentu teksta :)

    • eniac says:

      Nisam preterano proveravao podatke, uglavnom tih 4k eur mi je bilo previše jer sam znao da je to bruto iznos.

  6. Bojan says:

    Postovani,

    Tekst sam prestao da citam kod navodjenja imena kosarkaskih reprezentativaca. Mogu da vam kazem, nemate pojma. Stojakovic je 100% Srbin, srpsko prezime, potiče iz srpske porodice, itd. I sami znate da nije bitno mesto rodjenja za nacionalnost i pripadnost. Danilovic i Savic su isto Srbi. 100%. Očevi su im iz srpskih porodica. Kao sto mozda ne znate da je i Drazen Petrovic bio 3/4 Srbin…

    • eniac says:

      Pa niko nije rekao da oni nisu Srbi. Samo ljudi rođeni u istim okolnostima danas bi verovatno pre igrali za reprezentacije zemlje u kojima su se rodili. Crnogorska reprezentacija je dobar primer za to.

  7. Dinke says:

    Moram da prokomentarisem ovo oko sporta koji me generalno uopste ne interesuje sa izutetkom tenisa a posto si ti bas o tenisu … ;)

    Dakle to sto Federer i Nadal imaju ogromne ugovore nema mnogo veze sa njihovim nacionalnostima vec sa cinjenicom da se radi o dva najbolja igraca u istoriji tenisa. Federer iza sebe ima 17 Grand Slama dok je Nadal ako se ne varam na 11. Poredjenja radi, Djokovic sa sve AU Openom koji je pre neki dan osvojimo ima “samo” 6. Uz to sve sto ih okruzuje (personality, look pa i zemlje iz kojih poticu), ih svrstava u marketinski najinteresantnije i zato iza njih stoji Nike. Nije mi poznata prica oko Djokovica i Adidasa ali mislim da je veoma preterano reci da je Adidas nekoga odbio a da je Djokovicu zapao nekakav Japanski crap. Djokovic siguran sam uzima ogromne pare od Unicloa a takodje sam siguran da ce onog trenutka kad se Federer povuce, Djokovic postati itekako veoma interesantan Nike-u (naravno i pod uslovom da nastavi da nize pobede).

    Sto se Sarapove tice, Rusija nema veze sa njom koliko njen izgled ali dobro da ne idem u offtopic ;)

    And last but not least da se dotaknem cinjenice da smo svi (ex yu zemlje) k*c u ekipnim sportovima, i za to jeste delom zasluzan kvantitet ali mnogo vise je cinjenica da je doslo do promene drustvenog sistema pa ako hoces i mentaliteta. Generacija mojih roditelja je imala jednu krpenu loptu sa kojom su pikali fudbalicu 17 sati dnevno, moja nesto manje a danasnji klinci jedini fudbal igraju na PES-u. Jos veci problem je kapitaljizm, tj. cinjenica da vise ne postoje sportska drustva kao nekada vec imamo privatne klubove gde ne moze svako da plati skupu clanarinu, a kad vec platis clanarinu tu su vec i pritisci da tvoje detence igra vecu minutazu nego tamo neko drugo itd. Vise ne postoji sistem koji je postojao u ex yu i normalno je da su sportski rezultati prisutni kao plod individualnog rada i otuda umesto Cibone, Crvene Zvezde imamo Janicu Kostelic i Novaka Djokovica.

    • Mishkin says:

      A u Nemackoj, Spaniji, Engleskoj sve suvi socijalizam pa im dobro ide fudbal :)

    • eniac says:

      Nadovezao bih se na ovo što je Miškin rekao činjenicom da je i ostatak sveta sa aspekta pristupa sportu jedno 20 godina u odnosu na nas. Ranije je ta razlika bila značajno manja…

  8. Mishkin says:

    Dosta los primer ti je Novak. On je izasao iz okvira Slovena i ne navijaju samo oni za njega, kao sto ni svi sa spanskog govornog podneblja se ne poistovecuju sa Nadalom niti sa Federerom zbog neutralnosti Svajcarske, lol
    Skapirao sam na sta ciljas ali samo malo pripazi na onu “Statistika je kao bikini, pokazuje sve, a ne otkriva nista” :)
    Pozdrav!

  9. Šlaj says:

    Dopada mi se ova Mishkonova, “Statistika je kao bikini, pokazuje sve, a ne otkriva ništa”.
    Dugo ne čuh nešto tako duhovito, a istinito ;)

  10. Antonije says:

    Sto se tice primera sa teniserima, mislim da si stavio bas previse akcenat na faktor nacionalnosti tenisera kao faktor koji odredjuje njihov potencijal kao brenda.

    Sam sebe si demantovao: da Novakov brand reach zapravo cine ’20ak miliona Slovena’, pa UNIQLO nikad, ali nikad ne bi potpisao ugovor sa njim jer nisu prisutni na Balkanu niti bilo gde blizu Balkana (gde se 90% tih Slovena nalaze) Traznje brandiranih proizvoda tenisera ne dolazi od ljudi koji se poistovecuju s njima po nacionalnosti, nego od strane 100M++ ljudi koji se bave tenisom worldwide(profesionalno i rekreativno) .

    Takodje, prica sa Adidasom i Djokovicem nije bila pred UNIQLO potpisivanje, nego se desila pre 4 godine. Tada Djokovic nije bio ni blizu trenutnog uspeha i snage personal branda. Ono sto je usledilo isto govori o prirodi traznje brendirane teniske opreme- nakon sto je Adidas izabrao Murray-a, Djokovic je potpisao sa Sergio Tacchini. U pocetku je to delovalo kao sjajan potez za S.T., medjutim uskoro je Djokovicev uspeh i brand prevazisao reach koji je mogao da obezbedi S.T. sa svojim distribucionim kanalima. Zasto? Nakon sto je Djokovic postao broj 1, traznja za njegovom opremom je naglo porasla i postala itekako globalna, a S.T. nema toliko globalnu prisutnost niti efikasnu distribuciju da bi zadovoljio tu traznju. Posto je morao da mu isplacuje ogromne premije, morali su da odustanu jer nije bilo profitabilno za njih. UNIQLO je potpisao sa Djokovicem ne zato sto je on sjajan Srpski brand, niti zato Sloveni sirom sveta su ludi za njim, nego zato sto je Djokovic postao snazan Globalni brand koji moze da poboljsa prepoznatljivost UNIQLO branda globalno.

    Evo na ovom linku moze da se procita malo vise o tome sta utice na earning power of top tennis players. http://www.forbes.com/sites/kurtbadenhausen/2012/

    ‘Companies gravitate to Federer because of his incredible consistency. He appeared in 18 out of 19 Grand Slam finals between 2005 and 2010, including 10 straight at one point. Federer extended his record for Grand Slam championships in July at Wimbledon with his 17th overall title…. ‘Credit the global nature of the sport, year-round tournaments and the demographics of the most ardent fans, who have high disposable incomes to spend on apparel, equipment, cars and watches.’

    U svakom slucaju, sjajno je sto si dotakao ovu temu, jer je vrlo ocigledno da vecina ljudi i dalje ima tendenciju da zakljucuje o fenomenima oko nas na osnovu svog osecaja, iskustva ili licne logike, bez obzira sto svi imamo na raspolaganju neverovatnu kolicinu konkretnih informacija i cinjenica @ google.com :)

    Just a friendly suggestion- if you are up to attack widespread ‘conventional wisdom’ on specific topics, in a style of Gladwell or Freakonomics, be ready to do a lot of homework(research&analysis) before coming up with enlightening conclusions ;)

  11. Marko says:

    “Stojaković je rođen u Hrvatskoj. Danilović, Savić i Radmanović u BiH. Drobnjak i Šćepanović u Crnoj Gori. Dakle, gotovo pola tima. U današnjoj postavci, ovi ljudi bi igrali za zemje u kojima su rođeni kao što se i dešava. ”

    Mislim da si totalno promašio ovaj deo. A zašto bi Srbi iz Hrvatske igrali za Hrvatsku kad je ne osećaju kao svoju zemlju. Godin 1991. Srba u Hrvatskoj je bilo blizu 600.000 i niko do njih Hrvatsku nije osećao kao svoju zemlju. Poz

    • eniac says:

      Nema to veze sa osećajima i nacionalnosti, hteo sam da kažem da smo i tada ipak imali tim iz zemlje koja ima više od 20 miliona ljudi a sada je u pitanju 7.5.

      • Данило says:

        Али само потврђујеш да си промашио: крајем деведесетих и почетком двехиљадитих смо бирали из скупа играча који су одрасли и прошли основне кошаркашке кораке у СФРЈ, али већ смо бирали из ограниченог броја људи: ниједан Хрват из Хрватске или Словенац из Словеније не би заиграо за репрезентацију СР Југославије у том тренутку.

        Ако мислиш да чињеница да смо тада бирали из скупа од 10 милиона Срба широм Балкана објашњава разлику у квалитету (пре бих рекао успеху) репрезентација из нпр. 2001. и 2011. године (када смо бирали између 7,5 милиона држављана Србије [што и даље није тачно]), онда си много тога прескочио у својој анализи.

        Да ме не схватиш погрешно, ми јесмо држава са гомилом проблема, али смо по већини критеријума бољи од вероватно две трећине осталих држава на овом свету (и ко зна колико њих ван овог света ;)). Е сад, то што бисмо ми желели да се поредимо са оном првом трећином… па то је само за похвалу, ако нас правилно усмери :)

  12. Lesa_ns says:

    Sto bre enijace taj tenis, citace ljudi iako nema pomenutig Djokovica ;)

  13. Vojkan Tasic says:

    Svaka cast na tekstu. Upravo ovakve “wake up moments” sam imao par meseci posto sam stigao u Svajcarsku. Vrlo je bitno objasniti vecini u Srbiji da nisu svi culi za Batu Zivojinovica u Kini (licno proverio), da diploma ETF-a nije nista posebno bilo gde van Srbije i da nismo nastali pre Amebe. Sto pre budemo to shvatili, kao nacija, krenuce sve mnogo lakse.

  14. Đorđe says:

    Upravo tako. Svaka tvrdnja bez brojeva više liči na spekulaciju.
    A sad malo šale. Pričajući o košarci dragi kolega, vi podržaste ideju o Velikoj Srbiji: gde su srpske zemlje tu su srpski košarkaši ili tako nešto već :D

  15. Danilo says:

    А да се надовежемо и на остале приговоре: Американци ни по чему не циљају аутоматски на „глобално“ тржиште, већ искључиво на америчко. Покушај да купиш нешто што нису књиге и музика на Амазону, Бестбају, ТајгерДајректу са адресом и картицом из Србије (на Амазону бар можеш са картицом из Србије, али адреса мора да буде у Америци). Наравно, ту је и пример Пејпала, Нетфликса, и других.

    Циљање глобалног тржишта захтева много више од простог примања картица: обезбедити задовољавајућу подршку белосветским муштеријама је много теже него локалним где познајеш законодавство, своје обавезе а самим тим и очекивања клијената.

    У суштини, ниси рекао ништа (немој да се љутиш) осим личног осећаја да је наше тржиште мало. Међутим, наше је тржиште неискоришћено, што управо повећава могућности одговарајућих пословних идеја (односно, ако би на пример на глобалном тржишту имао прођу од 0,0003%, а код нас пребацио 0,3%, имао би „апсолутно“ више муштерија код нас него глобално).

  16. hadzija says:

    Rjetko dobar tekst i totalno promaseni komentari istog…

    • Vlatko says:

      Evo i ja sam se pridružio zajedno s tobom, mislim da je glupo govoriti da su komentari promašeni. Svatko ima pravo iskazati svoje mišljenje, a na autoru članka je da ocjeni da li je to primjereno ili ne.

  17. […] U BROJEVIMA JE ISTINA […]

  18. Kuna says:

    Mislim da Đoković sasvim dobro zarađuje, biti 4 na listi najplaćenijih tenisera nije za baciti, mislim da je poanta njegovog “neuspjeha” zapravo u činjenici da se nezna prodati. Mislim da će s vremenom doći i to.

  19. Igrice says:

    Ja stalno razmisljam o tome da nasa drzava i monopolisti igarju te site igrice kako nase trziste ne bi postalo zaista otvoreno. Pay Pal je prisutan i u daleko manjim zemljama.

  20. cestitke says:

    u norveskoj je pivo 9 evra i to mene boli

  21. […] mi dovoljno stalo. A opet, ljudi su prepoznali nešto u tome što radim. Objašnjenje za ovo opet leži u brojevima, u zemlji u kojoj ima 7.5 miliona stanovnika i nije teško istaknuti se u nečemu. Rizikujem da […]

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Type your search keyword, and press enter to search