Danas je tačno 10 godina kako imam računar. I danas se sećam, 11. mart 2000. godine, 21:34 uveče i burazov profesor informatike mi donosi jaku Pentium dvojku na kućni prag. Verovatno sam jedini tada znao da će taj dan da mi promeni celokupni život od tada, i zbog toga brižno zapamtio datum i vreme ne bih li nekada u budućnosti to slavio kao neki jubilej. 10 godina to svakako jeste.
I zaista promenio mi se promenio život. Računar bih kad tad dobio to stoji, ali tajming kupovine računara je bio idealan kako su se tek javljale tehnologije koje su omogućavale da kreiramo sve i svašta. Krenuli su prvi sajtovi, tezge, online prijateljstva, Internet je postajao sve brži i jeftiniji, a danas smo tu gde jesmo i bavimo se čime se bavimo a sve je to usko povezano sa računarima. Verovatno se sećate onih priča s početka 2000tih, gde su svi spominjali računare kao posao budućnosti i kako će tu biti para. Sećam se i da sam, kako nisam nikom mogao da objasnim šta je to FON, obično govorio Informatika, računari, nešto oko kompjutera i svi su kapirali da je to nešto od čega će moći pristojno da se živi. Danas živimo tu budućnost, poznavanje rada na računaru je ekvivalent pismenosti u savremenom društvu, kao što je Facebook mlađim generacijama pandan ličnoj karti (ako nisi tamo ne postojiš neki vole da kažu).
Druga lična revolucija je nastala u trenutku kada sam kupio “mališu“? Netbookovi su bili potpuni hit prošle godine, te sam se i ja podvrgnuo trendu, a zajedno sa Telenor internetom ispunio i svoju LWP (laptop wireless priroda) filozofiju. Ležaljka na Adi, ledena kafa i posao svakako deluju mnogo više motivišuće od svakodnevne kancelarijske atmosfere. Kreativa traži promenu, a mobilnost je upravo i omogućava.
Tehnologija nas je promenila, dala nam ono svoje najbolje i uvukla duboko u svoje okrilje. Kad sam menjao paket sad na mobilnom (a to sam radio u petak što je klasičan fail), četiri dana sam bio bez mobilnog. Dovoljno vremena da shvatite koliko ste vi zavisni od ovih stvarčica. Sa kevom se nikad ne bih čuo jer nikad nisam kući, a nisam siguran ni da bih uspeo da sa nekim dogovorim gde i kako da se nađemo, jer mobilni su nam dali tu fleksibilnost da u svakom trenutku možemo da menjamo planove, što verovatno i nije toliko dobro. A da ne pričam kako bi bilo bez nevidljive braće Googlea i Wikipedije onda kada se sa ortacima kladimo u pivo ko je kad rođen, koliko je visok ili koliko je poena da na nekoj tekmi… Znam da ima sve ovo i svojih mana, ali neka, ne bih da se menjam, volim svoje spravice :)
Ispričaj tvoju laptop priču
Obzirom da je jubilej red je da se počastimo kako dolikuje. Zajedno sa Toshibom, u okviru njihove akcije “Bez obzira na sve garancija” podeliću 4 Toshiba S20 Camileo kamere onima koji ispričaju najzanimljiviju laptop priču u komentarima. Akcija se nekako super pogodila sa ovim jubilejom, a pored mene učestvuju i Goran i Miloš pa bilo bi cool da učestvujete samo na jednom mestu da se ne biste ponavljali. Priča treba da ima 1000-1500 karaktera, dakle ne previše ali opet da dočara neki zanimljivi trenutak sa svojim laptopom. Bilo da je to ono čuveno padanje sa stomaka dok ste zaspali gledajući omiljenu seriju, nevolje sa flat kablom, ili iskopavanje blaga iz tastature totalno je na vama, a siguran sam da imate neku zanimljivu anegdotu. Akcija traje od danas do 5. aprila kada ću iščitati sve komentare i odrediti pobednike, pa onda zajedno uz piće negde da proslavimo. Možda 7 dana kasnije, kada budem slavio još jedan jubilej, a vi pogodite koji je ;)
uf da se nateram mozda i napisem jednu interesantnu pricu :) mada kad napisem kontacete da je izmisljena, ali ajde nema veze…
Pre par meseci, iznenada mi je nestao internet na Notebook-u tj. "pukao" je Wireless. Odjednom sam video da Sezampro ima neke radove na mrezi, a meni je bio potreban internet jer sam bio pred kraj blogpost-a koji sam pisao, takodje me je nesto zezao tethering na iPhone tako da nisam uspeo da "emitujem" 3G na notebook… Anyway… Bila bi steta da ne objavim odmah.
'S obzirom da je bilo veoma hladno napolju, ja ipak nisam mogao odoleti, a da ne izadjem napolje ( uprkos hladnom vremenu i snegu koji je bio napolje ). I tako sam izasao ispred svog dvorista i odjednom se pojavilo 10-ak signala bezicnih rutera… Moze se reci da sam bio veoma srecan u tom trenutku… Toliko srecan da sam umalo ispustio notebook iz svoje ruke, ali nekim cudom sam reagovao brzo ( moguce da sam pokupio one brze poteze iz filma"Matrix" ;) ) i uhvatio mog ljubimca drugom rukom… Srce mi je veoma brzo kucalo, nisam znao gde se nalazim…
Ipak nisam usao unutar kuce ( kao sto bi vecina to uradili posle ovakvog dogadjaja :) ), vec sam zavrsio ono sta sam hteo… Konektovao se na Wireless ruter bez enkripcije, i objavio clanak koji sam pisao ( bilo je nesto o facebook-u, ako se ne varam… ).
Eto hteo sam da budem prvi, koji ce "probiti" led pricom. :D Izvinjavam se ako sam malo smorio sam pricom, ali verujem da ce se nekome pojaviti bar mali osmeh na licu kada procita ovo… Kada se prisetim tog trenutka jednostavno kazem "Oh", dobro je sto se zavrsilo sve dobro. Cheers! ;)
tako ti i treba kad si zavisnik :)
Hm… Pa može se reći da sam zavisnik na neki način, ali uvek volim da završim ono što počnem do kraja ( ako je moguće što kvalitetnije ). :D
eo price… :) http://grab.by/2ZIy
haha, zanimljiva prica. :D
hahaha zaaakon
na zalost, moja agonija sa laptopom jos uvek traje… crkao je na Badnje veche (how romantic) kad sam imao još 6 dana za predaju projekta, otišao je na reklamaciju, vratili ga sa promenjenom matičnom, ubacim USB, oj-ha!! “the bitch goes down again”, opet pošaljem na reklamaciju, vrate ga sa promenjenom matičnom.
Sa brižljivom bojažnošću od kazne Božije ili loše karme pristupam priključivanju USB uređaja u svaki od njegovih USB otvora, i hvala Bogu sve nastavi lepo da radi.
Ali avaj, samo tri nedelje, jer kad u petak htedoh da ubacim USB miša u lappi, on nije izdržao. Zovem ove iz tehničke službe spreman da im se načestitam praznika kad oni kažu stani zaboga, izašao je novi Bios, valjda će sad raditi, a daćemo ti i gigabajte rama.
Lap je još kod njih a meni stigao mejl da se reklamacija procesira uz opis kvara “ponovo mrtav…” :D
Epilog priče se još uvek čeka, uzbudljivo, a? :)
da, ima par proizvodjaca (ili bolje reci servisa) koji su potpuni fail kada su remonti laptopova u pitanju, prosto ti dodje da im trazis novi jer je svaka iteracija popravki sve gora, a nisam jedini kome se to desavalo…
Hmm,
Postoje 2 vrste korisnika, oni koji vole mobilnost i oni drugi koji vole mobilnost… ali ih mrzi da vukljaju računar. E ja pripadam onoj drugoj grupi. Lenj sam, priznajem. A sama mobilnost je ritual, kao pušenje i kafa.
Staviš džezvu, pa sačekaš da voda proključa, pa staviš šećer i kafu. Pa da se kafa digne. Pa sipaš u šolju. Sedneš za računar, pripališ cigaretu, srk kafe… Sefte.
Laptop prvo ištekaš iz struje, pa upakuješ kablove, uredno, u torbu. Pa torbu okačiš o rame. I kad ga vadiš osvrćeš se da vidiš gde je najbliža utičnica. Ako je kafić, pitaš konobara za password… ako te razume…"Znaš, Internet", shvatio je. Zakačio si se uspešno… Kad odlaziš, opet isto, pakovanje u torbu, uredno. Ritual.
Posle nekog vremena, shvatiš da hodaš iskrivljeno, da … je težak … i onda notebook postane desktop računar :}
Ja sam ubeđen da kada je u pitanju tehnika, neki ljudi imaju ugrađen baksuzluk sa nekim delom. Ja na primer imam sa baterijama na laptopu i sa ventilatorima na bilo kom računaru. I na starom Sony VAIO i na ovom MBP sam menjao CPU fan. Prosto krene toliko da krči da nije normalno.
Moja žena, s druge strane, ima problem sa ekranima. Mnogo skuplji baksuzluk od mog, ali ima sreću u nesreći što je neviđena talija. Evo priče.
Njen prvi laptop je prastari Dell Latitude D505. Kupila ga je pre nekoliko godina u Informatici, na nekoj akciji. Radio laptop fino par godina, bez nekih muka a onda u nekom momentu iz čista mira crkne ekran. Prosto je jednom zatvorila laptop kao i 1000 puta do tada i sledeći put kad je otvorila, ekran crn. Recimo da je u pitanju bila neka sreda/četvrtak, tako nešto.
Metodom uperi lampu u ekran smo videli da sve radi i da se iscrtava na ekranu, pa zaključismo da je u pitanju backlight. Malo cunjanja po netu i ispostavi se da na tom modelu, backlight i ekran idu u paketu, ništa posebno i da novi ekran košta više nego što laptop može da se proba.
Moja Ana pojma nema ni gde joj je garancija ni da li uopšte još traje. I tako u tom zezanju stiže i petak popodne, mi zovemo Informatika servis da samo service tag pa da vidimo da li oni znaju. Javi se neka osoba, kaže zakasnili smo, servis ne radi, ali da se javimo sutra.
To "sutra" je inače subota, nešto tipa 23/24. decembar. Servis tada inače ne radi, ali su ljudi odrađivali neki naredni dan, da bi spojili za novaka te tako rade i te subote kao izuzetak. Zovemo sutradan oko 12, traže nam broj, pa će javiti mailom. Posle 1h stiže mail – garancija je 3 godine i ističe u ponedeljak. :) Pita Ana "a da li važi i u ponedeljak", oni kažu ne. Znači, važi još naredna 3h koliko su oni tamo u servisu (do 16h) od ukupno 3 godine koliko je bio u garanciji za koje vreme ništa nije se pokvarilo. :))
Brzinski je laptop odnet tamo, prijavljen kvar i otklonjen za par nedelja kada je stigao novi ekran.
To samo njoj može da se desi da bude takva talija. Meni bi garant ekran crkao u recimo ponedeljak ujutro, ili tako nešto. A da je Ana smrt za ekrane se dokazalo kroz sledeće primere:
– taj novi ekran je počeo da crkava (ispisuju se vertikalne linije raznih boja) 6 meseci nakon zamene
– na VAIOu koji sam joj dao (a koji je kod mene radio ok skoro 2 godine) je riknuo backlight ni 3 meseca nakon što sam joj dao laptop. Zamenili isto u garanciji.
– na prvom iPhoneu (2G), koji sam dao Ani kada sam kupio 3G, pojavilo se 6 mrtvih horizontalnih linija na ekranu, 7 dana nakon što je postao njen. Kod mene ništa za više od 2 godine vlasništva
Al' kad je neko talija… :)
malo si oduzio tekst, 2200 karaktera bez spejsova :P
Dok sam skapirao šta misliš pod "..bez spejsova", prođe dosta Dunava… :)
Nisam nešto ni razmišljao o broju karaktera, povukla me tema.
Ja sam juče na sajtu garancijabezobzira.rs napisao svoju interesantnu priču vezanu za tužbu protiv Toshibe pre par godina u vezi svog bivšeg laptopa. Ali očigledno nije dovoljno marketinški interesantna pošto nije objavljena ;)
E ja imam lepu priču, o tome kako računari spajaju ljude :)
Često putujem, što poslovno što privatno, tako da provodim dosta vremena na aerodromima čekajući na vezane letove i sl.
Svi oni koji lete češće, znaju da posle nekog vremena smori svaki aerodrom i svaki free shop i svaki restoran/kafić na njima. Jednostavno moraš naći drugu zanimaciju da ubiješ tih par sati do sledećeg leta.
Kako sam gadget freak, logično je da pri sebi uvek imam više multimedijalnih uređaja (telefoni, mp3 playeri), ali kao iskusni putnik logično je i da znam da je gledanje filmova i serija na laptopu (uz neku veliku kafu) ipak najbolje. Serije su se pokazale kao najbolje, naročito one sa kratkim epizodama.
I tako ja u Beču čekam sledeći let, i u svom omiljenom kafiću na aerodromu ukačim laptop u struju, naručim veliki kapućino i namestim u playlistu 4 epizode omiljene The Big Bang Theory, ubacim sluške u uši i uživanje može da počne.
Kako je serija potpuno vrhunska, koliko god se trudio jednostavno ne možeš da se ne nasmeješ glasno, pa se to i meni dešava često. Prestao sam čak i da se brinem da li će ljudi oko mene da me gledaju čudno ili ne. :) Mislim, ko može da izdrži da se ne nasmeje kad Sheldon iskoči iz onog bazena sa šarenim lopticama i vikne “Bazinga!” :D
Međutim, posle jedno 2 epizode dobijem neki čudni osećaj, kao da čujem eho svog smeha. Čudno baš. Desi se opet posle par minuta. Ja izvadim sluške, proverim da nešto nije do njih. Nije. Proverim player da nije neko glupo setovanje. Nije ni to.
I onda skontam – 2 lika iza mene gledaju “preko ramena” i znaju epizodu napamet, pa komentarišu i umiru od smeha. :)
Skontaju i oni da sam ih primetio, izviniše mi se ljubazno što su me prekinuli i par minuta kasnije smo već sedeli za istim stolom, gledali epizodu za epizodom, komentarisali sve moguće replike i bili verovatno najglasniji na aerodromu. Konobar nas je čak pitao par puta da li hoćemo još nešto da pijemo i kad imamo let :)
Eh da sam imao kameru da sve to snimim… :)
to moze vrlo lako da se promeni :)
Razovaraju sandra i sandra!!
Jutro uz kaficu, tipicna situacija od kada je moja kamerica zavrsila u rukama nekog nepoznatog lica i od kada je moj laptop pojeo mrak!! Da pojeo mrak! Kako? Procitajte.
..odjednom pocinje u glavi da mi se odvija dijalog
(napolju ledeno zimsko jutro, pijuckam kafu i razmisljam o tom danu kada sam izgubila oba uredjaja, a sada samo zelim nov laptop i kamerici. Tako mi trebaju novi, mali, snazni, lepo dizajnirani tech uredjaji)
Ja: Mrak ga pojeo??
Ja: Ti kao da nisi bila tu, jednostavno je projurio i uzeo moju lepu olimpus kamericu.
Ja: Ne pitam za kamericu pitam za laptop?
Ja: A to? Jednostavno ne znam u kom trenutku u kom kafeu?
Ja: kako ne znas?
Ja: Ne znam, ali znam da jednostavno sam mislila na kamericu i bila sam tuzna, to je bio poklon od Hristosa i zato je toliko vrede. Rasejana sam bila, otisla do wc, nije bilo nikoga u kafeu, nikoga!! I kada sam se vratila mj laptop je jednostavno pojeo mrak!!
Ja: I sta sada?
Ja: Sada mastam o novoj kamerici i laptopu!! Da napisem tekst kod eniac-a mozda mu se dopadne i zapocnem….
Ja: Govoris u vetar kao i uvek!!
Ja: Ne pridikuj! ako ne odsanjam necu ni imati
Ja: Covek sam sebi stvara prilike!
Ja: Kao da si mi rekla nesto novo! Lako je tebi. Sedis u najudobnijoj fotelji u meni i gundjas!
Ja: Dosadna si kao i ova zima!
Ja: Znam, znam. Ista stara prica sa nama! hoces predivnu kameru da cuvas trenutke vredne zivljenja, hoces laptop da se njime ponosis…ali draga
Ja: Sta draga?
Ja: Moras preduzeti korake a ne pevati…La, la, laaaa, la, laaaaa..vec dugo to pevas
Ja: Dakle
Ja: Pisemo prvu zelju
Ja: Toshiba S20 Camileo kamera a posle???
Ja: Onda idemo dalje!
luda prica :) Videcemo…
Extra priča! Nista gore nego kada ti ukradu komp, pa još pored svih podataka koje si izgubila, verujem da kao i svi držiš sve naloge ulogovane, pa sledi promena naloga na svim sajtovima, mailovima i socijalnim mrežama. A da ne spominjem online banking.
Da li je moguće ubaciti neku vrstu zaštite na komp? Tipa softver koji ga blokira online ili neko gps pracenje?
Povratak u prošlost… davnu
U sred srednje škole pozovu me na atletsko takmičenje i zamole da smislim kako da obradimo podatke za prvenstvo tadašnje Jugoslavije (ah da to je 1992) godina direktno na terenu i pošaljemo svim klubovima u rekordnom vremenu.
Jedino rešenje je desktop računar (u to vreme pogolema skalamerija). Ali, sekretar kluba u to vreme, veoma pametan čovek, kaže da je to preveliko i da je potrebna mobilnost. I nekako izvuče iz fioke tadašnje čudo Toshiba laptop (za sve one rođene posle 1990 to je isto što i notebook samo se drugačije zove i staje u krilo).
Stvar je u tome što je računar čovek dobio zato što nije radila i bilo je pitanje da li mogu da ga popravim i iskoristim na takmičenju.
Posle 24 časa korišćenja raznih alata koji se ne koriste na finoj elektronici (šrafciger, klešta, wd40, lemilica, kalaj…) i ne-znam-kako-sam-to-uspeo 5 šrafova koji ranije nisu bili tu (ergo bili su u laptopu) mašina je proradila.
Problem je bio u velikoj količini prašine koja se sakupila na napajanju.
Te 1992.takmičenje se desilo po možda najtoplijem danu te decenije, gde ljudi nisu izdržavali, ali je posao bio završen. Hvala Toshibi.
uuu pa ti si medju laptop pionirima daj nadji slicicu te skalamerije da vidimo :)
dragi eniača tada nisu postojali foto aparati :)
šalim se.
suviše analognih stvari u to vreme. ako je nađem podeliću je sa svima
Vec nekoliko godina ne koristim desktop racunare jer cesto menjam lokacije tokom dana, a kako od programiranja i administracije zivim, laptop mi hleb na sto donosi. Razmisljao sam da je vreme da svoj stari laptop penzionisem, jer, iako nije bilo vecih problema u radu, vreme ga je pregazilo, touchpad vise nije bio toliko precizan, a i u tih nekoliko godina cene su drasticno pale… Ne igram igrice, tako da mi nije bila potrebna neka egzotika i odluka je pala na business seriju jednog proizvodjaca. Ponuda koja se ne moze odbiti, cena – prava sitnica, jos kazu da su ih prodali stotine za par dana.
Lepa – velika kutija, simpaticna poklon torba, a laptop na prvi pogled odlican… Nema operativni sistem, ali kad je to bio problem… I tako je sve pocelo…
Bilans nakon godinu dana je:
Prvo XP nije hteo zbog sata diska, pa sam stavio Vistu… sa njom sam imao problema sa Wifi karticom i drajverima, ali sam to sredio… doduse jedva posto je hteo da radi samo sa nezvanicnim drajverima starim 4-5 verzija u odnosu na tad aktuelne… taman sam se malo smirio, a onda valjda riknula baterija… pocela je vista da javlja cudne stvari, i ja sam stavio XP, jer uz novi Bios hdd moze da se prebaci da emulira ide mod. E tu me je zezao wifi, radio je lepo pa odjednom stane i ne radi vise i mora restart… Onda je i hdd otkazao … zamenjen drugim koji za sad radi… Grejao se zbog prasine do 100 stepeni… ciscen 2 puta do sada full…
A da… rezac… moze da pise po onim diskovima od 100 din, da crta slicice… doduse kad nareze obican data sadrzaj na obican dvd, to niko ne moze da procita, ali Boze moj…
A servis… Kako da ga odnesem u servis kada ce ga vratiti za 45 dana, mozda? I kada ce mi reci da haluciniram, jer njihov strucnjak nakon mesec i po cekanja nece provesti duze od 3 minuta zagledajuci ga…
Samo godinu dana… a mazen je i pazen…
Na kraju verovatno i uzmem Toshibu, a ovo ritualno spalim…
U doba kada niste mogli da nađete HP Pavilion seriju u Srbiji, sa Harman Cardon stereo zvučnicima sa kojima ste, realno, mogli donekle da uživate u reprodukciji muzike…ja sam došao do svog lepotana.
Težak koliko su današnji laptopovi teški, sa nekim Athlonom procesorom i 2GB rama, wide ekranom, WiFi enabled, DVDRW…jednostavno mašina od koje je zastajao dah, mašina bre :). Tada sam ga platio 950e (ako me sećanje služi, +-50e).
Obradio je tonu audio i video materijala, na njemu sam naučio i odradio prve aplikacije u JSPu, kompresovao filmove…čak je jedno vreme u jednoj maloj firmi radio i kao web server, da premosti situaciju. Čudo, jednom rečju.
U kući u kojoj sam tada živeo razvukao sam LAN po svim sobama, komšijama valjao net kako bih platio sebi ADSL (prvi korisnik ADSLa u tom mestu) i po još neki račun. Čak sam na krovu imao i prenaponsku zaštitu (da ne pominjem sad proizvođača). Sve sam preventivne mere ispoštovao.
Leto, neka grmljavina dok sam ja u gradu, sprema se opasno nevreme. Razmišljam se ja nešto, trčim do ortaka da se konektujem na laptop koji je kući i bar ga ugasim dok ne prođe grmljavina. Latop nedostupan…pingujem svoju mrežu sve Ok, ali od latopa ni traga ni glasa.
Zovem komšiju i pitam ga kakvo je vreme, da li grmi, a on će meni: "Komšijo, kao da udario grom kod tebe u dvorište, toliko je jako puklo". Sve mi bilo jasno, ali se ipak nadao da nije.
Na svu sreću izdimila je samo matična ploča na laptopu (u to vreme nepopravljiva jer je mašina već bila nekoliko godina stara). Agonija dok nisam proverio da li mi je hard disk Ok je trajala čini mi se danima (iako mi je trebalo par minuta da ga priključim na desktop mašinu).
Rasporodao ga u delovima, hard, memorija, WiFi kartica, DVDRW, čak sam uvaljao i ekran :)
Od sada samo koristim WiFi, LAN mi nije ni instaliran, a preko UPSa napajanje i backup na par dana. Ko se jednom na mleko izgori i jogurt duva :)
Da li sam pomenuo da je dan pre toga bio lik kod mene, dogovorili se da dođe za par dana (tj. sutra u odnosu na grom) sa kintom i da nosi mašinu :)
Odmah da se izvinim sto je tekst duzi od 1500 karaktera, zato sam stavio ispod deo CITAJ ODAVDE, gde pocinje sustina, ali nisam mogao da izostavim pocetni uvod i docaram malo atmosferu i moje trenutno stanje :)
Oktobar 2007, pocinje polako da zahladnjuje u Srbiji, dolazi Zima, ja uspesno diplomirao na prirodno matematickom faksu, jos uspesnije smuljao da sa zavrsenim faxom dobijem turisticku vizu za USA (obicno treba da uspesno dajes ispite, da ti ide fax, ali i da imas barem jos 5 komada do kraja, drugim recima da imas motivaciju da se vrats u Srbiju). Zapalio ja pravac za Majami, reko sebi, samo mene tamo cekaju :) Kako do tada nikog nisam nasao da mi donese laptop iz USA, gde su jeftiniji, docekao sam konacno da ga sam kupim. To mi je inace bila prva online kupovina. Dadoh ortaku kes na ruke,a on je preko svoje kartice pazario isti sa Ebay-a za mene. Kako sam tek bio dosao u USA nisam imao ni mobilni, ni posao, ma nista nista osim laptopa, nesto odece i hvala drugu na pomoci krova nad glavom. Ali to nije bio bilo kakav krov nad glavom, nego sam dobio kauc u gajbu u extra luksuznoj zgradi na south beach-u pod nazivom Flamingo http://bit.ly/dzcC2O
Flamingo u svom kompleksu ima teretanu, teren za basket osvetljen celu noc, dva bazena i djakuzi na otvorenom, sve sa pogledom preko zaliva na Miami Downtown. U nedostatku posla imao sam vremena preko glave, a u nedostatku kesa nisam previse zujao po gradu, vec sam dane lagano provodio uz bazen kulirajuci. Moram priznati da je i tu bilo zesce zanimljivo kada bi se organizovala neka zurka za stanare pored bazena. Te prizore bih samo slikama mogao docarati http://bit.ly/aEq77g
E sad gledajuci sve te "prirodne lepote" svakodnevno,a uz to ne izlaziti po klubovima nije bilo jednostavno :) Sad cete se zapitati jesam li sta uspeo povodom toga uraditi…
CITAJ ODAVDE !!!
Evo i dugo cekane sustine price, jedno popodne sedeo sam uz bazen, slusajuci mjuzu sa svog laptopa i citajuci neku knjigu u digitalnom formatu, sve dok se nije pojavila ONA i zavalila se bas u lezaljku pored mene, jer je htela da slusa muziku dok kulira… E sad da vidim dal neko moze da voli svoj laptop vise od mene posle ovoga :) Posle par sati sedenja uz bazen dogovorili smo se da izadjemo sutradan, ali ja nisam imao mob, tako da me je opet moj lap top spasao u kombinaciji sa Facebok-om. Mislim da sam medju prvima s ovih prostora razmenio kontakte s ribom preko FB umesto redovno telefone.
Da sumiziram, da nije bilo mog lap tapo nikad ja ne bi ispunio posmrtnu zelju Pinkija iz Rana, a to je da k*****m crnkinju ! Ziv bio, lap top me i danas sluzi, a sa njom sam jos uvek u vezi preko FB :)
hahhah crnkinja za pinkija.. koji si ti kralj hahaha
pored ovog dela sa crnkinjom je bio i nastavak posle toga sa jednim gejom, pa me lap top spasao bas, da ne odreagujem ko pinki, ali nisam hteo da napisem to, jer sam se vec raspisao bio, a i u Srbiji vidim da je moderno biti gay friendly, pa kao necu…
mada mi je iskreno cika Kure oduvek bio najjaci lik u Ranama ;)
looool, budalo :)
auuu bre Eniace ajde sto me ostali na tvo blogu prozivaju, ali zar i ti :D
hahahaha mnogo ti je dobra prica najbolji tekst do sada…Vladimire kralj si!!!!!
a jesi stvarno ka*ao Pinkijevu fantaziju ?
ma keve mi Nevenke ! :)
Dugo vremena za mene je laptop predstavljao ultra fancy podmetac za case i solje. A koju drugu svrhu moze da mu nadje covek koji uglavnom ne izlazi iz kuce, i koji je navikao na bar dva velika monitora i mis?
Opet, nekako, bilo je logicno da imam laptop, makar za potrebe onih par puta godisnje kada treba nesto da se odradi.
A zasto sam, tada, izlazio tako retko? Vrlo jednostavno, kako se malo odaljim od kompa dodje do nekog krupnog problema sa serverom. Nema veze sto je uptime 100 dana, sto nije nikakvih problema bilo tih 100, ako odlucim 101. da izadjem, nesto ce spucati. U par navrata izlazio iz bioskopa i vracao se sa rodjendana zbog toga i preselo mi.
Jednom prilikom, dogovorim se sa kumom da odemo kod njega kuci na weekend… Ponesem ja laptop, ko veli, kakve sam srece, trebace. Mudar potez, za promenu.
Dva dana smo bili tamo… Zapravo, vece i dan.
To vece… bilo je ono vece kada je No name pobedio na izboru za Evroviziju i kad su svi napravili haos jer je crnogorski ziri dao 0 bodova favorizovanoj Jeleni Tomasevic. Naravno, na Bureku erupcija. Stotine i stotine komentara od kojih mozda 5% zasluzuje da prodje moderaciju. Trajalo je do dugo u noc…
Jutro na selu. Ptice cvrkucu, a ja se taman ponadao da sam juce ispucao kredite i da ce bar taj dan biti kako treba… I bilo je. Bilo je sve super do 1 popodne. A onda su vesti javile da je umro Sloba, a ja sam ponovo zasukao rukave i okruzio se grickalicama.
Mozda bi trebalo reci i da smo nas trojica taj dan sherovali jedan dial up :)
Ali dobro, sve sto nas ne ubije, ojaca nas. Ko uspe u takvim uslovima, posle mu je sve pesma.
Srecom, poslednjih godinu, dve prave Netbookove… naprave od kilogram koje imaju baterije koje traju satima i koje mogu da stanu u svaku torbicu ili ranac. Sada konacno imam laptop koji uvek nosim sa sobom i koji mi ne sluzi kao podmetac ;)
Hocu statistike na dan kad je umro Sloba :)
Zdravo, ja sam Nikolina, i ja sam zavisnik. Pored cinjenice da mi je za posao internet neophodan i da su mi zaduzenja takva da moram 24h biti dostupna, navika je ucinila svoje, pa i kad ne moram, cesto sam online. Prosle godine nakon dugo vremena odlucih da par dana pobegnem do Budimpeste, Bratislave i Beca kao tri destinacije koje sa najmanje napora za tako kratko vreme mogu da pokrijem. Naravno, hotel je morao imati internet, a kako su valjda svi videli da je to u nekim situacijama glavna stvar na osnovu koje ljudi odabiraju hotel, svuda stoji da interneta ima. Gotovo ni u jednom hotelu to nije radilo kako treba, a internet je bila usluga koja se doplacuje, obicno prilicno mnogo, ali situacija u Bratislavi je zasenila sve druge. Dobila sam preporuku za nekoliko hotela, obisla ih i uverila se da su zaista novi, lepi, cisti a povoljni, ali nisu imali wireless. Vec je bilo kasno i otisla sam u nesto skuplji, stari, oronuli, drzavni hotel, koji je navodno imao wireless i gde je on cak bio i besplatan. na dolasku, nalepnica na vratima hotela je potvrdila moje informacije i ja sam sva srecna uzela sobu. Jos sam zamolila da to bude na nizim spratovima da bi signal bio bolji, jer me je recepcionar upozorio da na visim nema routera i da ako i ima signala on je jako slab. Soba gotovo idealno locirana. Raspakujem stvari, vadim laptop, sistem se dize, a meni se okice cakle… Nema signala sa kreveta. Prosetam se ja po sobi. Nema signala nigde, samo iz WC jedna crta, ali nece da se nakaci. U papucama i bademantilu izlazim iz sobe u potrazi za signalom. Sunjam se i gundjam sebi u bradu, ali od signala nista, tek po negde minimalni signal tek da se pojavi u listi ali nema nista od prikljucivanja. Svaki cosak hotela sam obisla, da bih na kraju sisla na recepciju, gde me je sacekao samo zabezeknuti nocni cuvar koji ne govori engleski. Tada sam shvatila da je moje sunjanje trajalo skoro dva sata. Besna i nemocna vratila sam se u sobu, otvorila prozore i gledala u smrznuto jezero. Jos jednom izvadila laptop, donela ga do prozora da se uverim da od neta nema nista. I nije bilo, a vreme je bilo da se legne, ujutru se krece dalje. Srecom u Becu ima Starbuksa koliko hoces, a tamo se uz svaku kafu dobijaju kuponi za net :)
Svaki zavisnik je ujedno i moj prijatelj, odlicna pricica :D
Partizan je igrao revanš utakmicu kvalifikacija za Ligu Šampiona. Vraćali smo se iz Skoplja i nisam mogao da gledam televizor (Ne)srećom laptop sa mobilnim internetom bio mi je u kolima i pratio sam uživo (na chatu je pisao neki lik) kraj. Kolega je stao na pumpi, čini mi se da je to bilo negde na autoputu kod Vranja, a ja sam pokušao 10 minuta da se objasnim sa ljudima na pumpi da li imaju televizor i da li gledaju Partizan. Takav dijalekt mi je bio nerazumniji nego makedonski jezik. S obzirom da se i produžetak završavao, parkirali smo kola kako bi ispratili zajedno šta se dešava. Partizan nikako nije uspevao da da gol Artmediji, što je meni samo povećavalo nervozu. Nerazumljivi pumpadžija je prišao da nam pravi društvo, pošto nigde nije bilo žive duše. Penal serija je počela dobro za Partizan, a kamerunac Pjer Boja imao je šansu da Partizan odvede u Ligu Šampiona. Šut Boje i …… ništa! Ispizdeo sam i počeo sam da tresem laptop. Dušan, kolega, i pumpadžija su se malo i iznenadili mojom nervozom. Slovaci su u šestoj seriji bili uspešno, a Brnovićev šut je lagano zaustavio njihov golman i Artmedija je prošla dalje. Pumpadžija je rekao tada: “ne jebe ubav nego udav”, što me je toliko iznerviralo da sam ustao iz kola zabaravljajući na laptop koji je pao na beton. Videvši šta sam uradio i znajući da ću morati da platim drugi laptop, počeo sam da ga šutiram i šutiram dok je pumpadžija pobegao u svoju kućiću i zaključao se. Srećom, sa tog laptopa sada i pišem.
uf malo si preterao sa psovkama…
Kraj 2004, zadnji trzaji “kupovine na čekove”. Moj matori se otvara a i sin apsolvent postaje ponosni vlasnik Fujitsu Siement lap topa. Mislio čovek da ću da učim Auto Cad a ja instalirao codec i lap top je postao kućni bioskop. Roditelji srećni što im dete provodi noći sa “neophodnim alatom” budućeg inženjera a sa druge strane nejasno im što apsolventski staž nikako da se okonča.
Nabolje je bilo kada cimerke moje tadašnje devojke odu za vikend a ja se ušunjam u Studenjak i provedem vikend u raju njene sobe. Naravno lap top pun filmova je bio nezaobilazan a pre 3, pola 4 ne bi se zaspalo. Onda bi se kuntalo skoro do podneva a ona bi se onda izvlačila iz kreveta i išla do menze da nas opskrbi nekom hranom.
Tako je bilo i jutra kada se dogodio užas. Ona je skoknula do menze a ja se malo uspravio u krevetu postavio ljubimca u krilo i otvorio skriveni folder sa pornićima na kompu da se pripremim za nastavak najbitnije studentske aktivnosti. U nekom trenutku glava mi je samo klonula u stranu a ja pao u lagani san. Par minuta kasnije moja devojčica se vratila iz menze noseći veliku tacnu sa dva kompletna ručka. Zauzetih ruku je iz sve snage bokom gurnula vrata pa ona udariše u zid. Taj zvuk me prenu iz sna i videh nju kako se muči sa onom tacnom. Još razvaljen od naglog buđenja osetih poriv da pomognem ženki i skočih iz kreveta… ljubimac je iz mog krila bio lansiran u ćošak studentske sobe a moja devojčica je videvši to ispustila tacnu iz ruku. Epilog je bilo pet polupanih tanjira i brutalno razdvajanje monitora i tela mog Amila. Džabe sam pokušavao da objasim ocu da mi je skliznuo sa stola dok sam prijatelju pokazivao neke kalkulacije. Nije mi dao pare za popravku dok nisam diplomirao.
i posle kažu da "oni filmovi" samo skreću pažnju sa studiranja, vidiš kako znaju i da pomognu :)
Oduvek sam volela da se oblacim kao fenserka. Zapravo, to sam i bila. Ali mom, ionako savrsenom ‘outfitu’ nedostajalo je fino parce hardvera uz dotrajali ‘Samsung e 250’.To fino parce hardvera bio je ‘Asus eee’ mini lap-top u pink boji, kojeg mi je ujak poklonio za osamnaesti rodjendan. Naravno, za mene lap-top nije imao nikavu vrednost sve dok ga nisam pokazala radoznalim i ljubomornim drugaricama. Nas nekoliko krenulo je u setnju sve dok se nismo zaustavile kod fontane na gradskom trgu. Tu sam pozelela da se slikamo, ne bih li svoje ‘cedo’ pokazala svim ljudima koji su se nalazili na trgu u tom trenutku. Skupile smo se nas tri a cetvrta je slikala kada me je jedna sa moje leve strane ‘slucajno’ gurnula u fontanu. Zavrsila sam u vodi nagalavacke sa sve narukvicama, lancicem, stiklicama i naravno, ‘Asusom’. Kako sam tog dana bila tuzna, kao da sam izgubila najboljeg prijatelja. Posvadjala sam se sa ‘doticnom drugaricom’ i ne pricamo ni dan-danas. Eto, ne samo da sam igubila ljubimca(moj mili ‘Asus’)vec i prijateljicu. Ali bar sam nesto dobila: novi nadimak- Nadja Higl.
Super je pricica ali nazalost zakasnila si 1 dan sa objavom pa ne mogu da je uzmem u obzir :(
Ja se izvinjavam, browser je zablokirao pa mi se sve izbrisalo tako da sam opet napisala pricu i zato sad imam 2 komentara pa bih molila 'eniaca' da obrise ovaj poslednji tj. moj drugi komentar. Hvala unapred.