Dragan me je na Twitteru ponovo podsetio na Tumblr, koji je jedan od servisa koji me je posle duže vremena obradovao. I ako postoji već 2 godine i relativno je poznat servis mislim da je Tumblr do izražaja došao tek popularnošću Twittera i sveopštoj maniji za mikro formatima. Odakle sva ta popularnost?
Verovatno ste primetili da me ne pišem kao ranije. Broj postova u prethodnih mesec dana verovatno je najmanji u prethodnih par godina, inspiracije mi ne manjka koliko vremena, rokovi su pritisli i blog je nekako tu prvi na udaru. Mnogi će se dohvatiti za tu stavku vreme i reći da je to još jedan izgovor, ali zaista nije tako. Još ranije sam hteo da sprovedem anketu među blogosferom oko vremena koje potrošite na pisanje jednog blog posta, međutim nekako je to isparilo, a razlog postavljanja tog pitanja leži u činjenici da sam u poslednje vreme za jedan, ne tako dugačak, tekst trošio i preko sat vremena. Pisanje, provera, linkovanje, biranje slike i dobrih sat vremena ode. Ovih sat vremena u situaciji kada u 9 ili 10 uveče uđete u kuću su nešto čega se ne odričete baš tako lako, pogotovu ako ste prethodni deo dana već proveli za računarom.
Ne želim ovime da kažem da me je blogovanje udavilo ili smorilo, ali je evidentno postalo previše time-consuming i stoga ne čudi pribegavanje nekim bržim/efikasnijim formama objavljivanja sadržaja. I nisam jedini, već verujem da je vreme koje je potrebno posvetiti pisanju bloga, bez neke u bliskoj budućnosti osetne materijalne koristi, kamen spoticanja na putu ka povećanju popularnosti ovog tipa kreiranja sadržaja.
Sa druge strane, svedoci smo ogromne popularnosti Facebooka, koji nam nudi potpuno drugačiju platformu za razmenu sadržaja sa prijateljima. Osnivač Facebooka, Mark Zuckeberg, je u svom panelu na konferenciji DLD u Nemačkoj, upravo naglasak daljeg razvoja Facebooka, stavio na deljenje sadržaja između korisnika što je i pravac kojim se krenulo sa novim redizajnom. Korisnici su u stalnoj potrazi za novim zanimljivim sadržajem, a Facebook je tu kroz svoju strukturu da im to omogući.
Tu dolazimo i do Twitter revolucije. Format od 140 poruka učinio se idealnim da nadomesti potrebe “skribomana” koji nisu u stanju da odvoje određeno vreme za pisanje svog bloga recimo, a kao dodatni motiv za aktivnije učešće istupila je mobilnost ovih servisa, odnosno mogućnost da u pokretu delite svoja razmišljanja sa prijateljima. Ono što je u ovom slučaju neminovno jeste, ograničenost strukture pojedinačnog twitta, koja se svodi na tekst i eventualno link a ne i na neki bogatiji sadržaj, koji je ekspanzijom broadband konekcija postao nezaobilazan. To se nadomestilo otvorenom strukturom Twittera, te poput aplikacija na Facebooku, Twitter prati ogroman broj servisa koji proširiju njegove mogućnosti, poput recimo TwitPica koji nadograđuje Vaš Twitter nalog galerijom slika. I koliko god tvrdio da je Facebook velikim delom popularan zbog svoje otvorene strukture i svih tih aplikacija, toliko su i ovi servisi dobrim delom uticali na popularnost Twittera.
Gde je tu Tumblr? Razlog gledanja na ovaj servis kao next big thing je činjenica da je napravio balans između ograničene strukture Twittera i time-consuming strukture blogova i pritom dajući vam mogućnost povezivanja sa svim postojećim social zezalicama na koje ste registrovani, kreirajući tako svojevrsni lifestreaming servis. Sistem daje isti princip praćenja prijatelja poput Twittera, te u tom slučaju Tumblr se može posmatrati kao privatni blog agregator kreiran prema vašoj potrebi. Sve ovo, je urađeno jako jednostavno, i verujem širim narodnim masama razumljivije od Twittera. Koji je obično prvi post ljudima na Twitteru? – Kako ovo radi? Na Tumblru nema te dileme imate nekoliko tipova sadržaja i minimalan broj operacija da objavite isti.
Kako ovo utiče na razvoj blogova? Blogove će ostati da pišu samo najuporniji, što se na Balkanu nekako i desilo, dok su mikro formati namenjeni masi. Facebook je već tu, Twitter se i kod nas budi, a na Tumblr svakako treba obratiti pažnju. Instant vreme podrazumeva instant konzumaciju a ovi servisi su zaista lideri u tome.
Uslovno ja bi podelila na te servise na sadržinske – kao što su blog platforme, i komunikacijske kao što su Facebook i Twitter. Sudeći po gomili blogova koji podsećaju na lične dnevnike ili imaju (uglavnom lošu) poeziju, možeš da pišeš blog, a da ne misliš na publiku. Iako je to očekivani element blogovanja. Prosto, ako uložiš tih sat vremena o kojima pričaš i sve to složiš, prosto možeš da odeš na spavanje zadovoljan.
Dok kod Twittera i Facebooka, pojednak motiv su tuđe aktivnosti. Egzibicionizam i radoznalost spojeni u jedno.
Teško da će blog zamreti još neko vreme, pre svega jer ga ljudi sa manje obaveza koriste kao osnovu za samopopularizaciju. Blogerskim stažom, od par minuta koje utrošiš na kuckanje fensi članaka, dolaziš do tih sat ili nešto više vremena potrebnih za pisanje pravog sadržajno kvalitetnog članka koji sadrži dodatne priloge, relevantne linkove, statične i video umetke, i ostale elemente dobrog blog članka.
Tako od neobaveznog bloga stižemo do profilisanog. Kad ti ponestane slobodnog vremena da ga odvajaš za pisanje takvih članaka, verovatno ne želiš da se vraćaš na početak sa neobaveznim štivom. Ali mladi blogeri se rađaju svakog dana, smena generacija :)
Sa druge strane, mikro platforme omogućavaju komunikaciju, ciljanu razmenu informacija u trenutku, sa bilo kog mesta. I što je najbolje, može da ti ne oduzima mnogo vremena a da opet bude efektno i dovoljno informativno.
Facebook i druge nalik njemu društvene mreže se baziraju na ovome što popkitchen kaže, egzibicionizam i radoznalost (kod prosečnog korisnika), ili model marketinga i poslovanja uopšte.
Usput, ispravi ono „140 reči“ na „140 karaktera“ ;)
hehe nisam primetio na tu "greskicu" hvala :) A definitivno izgleda da me vreme gazi :)
Kada sam pročitao naslov teksta mislio sam da si pisao o Mikroformatima u smislu markupovanja informacija u tzv. mikroformate, a ti si u stvari samo tako nazvao način i formu publikacije sadržaja, pa me je to malo zbunilo.
U svakom slučaju, definitivno je hroničan nedostatak vremena ljudi kojima blogging nije primarna delatnost uticao na popularnost Tumblelogginga ("zvanični" naziv ovakvog načina objavljivanja sadržaja). Verujem da bi se gomila ljudi vratila na redovno "autorsko" blogovanje (pretpostavljajući da su se prethodno konvertovali u tumbleloggere) — ukoliko bi našli vremena za to. Tumblelog je lepa mera da zadovoljiš svoj poriv za deljenjem zanimljivog sadržaja koji si našao, dok nemaš vremena za "regularno" blogovanje. Bar ja to tako vidim. Ja lično jako volim taj format publikacije, i za sada imam tri tumbleloga (od kjih jedan čeka da se relaunchuje u lifestream — draganbabic.com).
Da pomislio sam da ce doci do zbunjivanja u naslovu i onda sam odvojio mikro i formati da bih napravio razliku, nije mi palo na pamet neko bolje ime…
Tumblr kao odličan agregator sadržaja je rođen da zamjeni blogove lićne prirode a isto tako može se posmatrati kao nadogradnja twitteru …
"Blogove će ostati da pišu samo najuporniji, što se na Balkanu nekako i desilo, dok su mikro formati namenjeni masi. " Siguran si da je tako? Koliko vidim, trenutno je gro ljudi na Twitteru u biti ljudi koji se bave webom, SEO stručnjaci, i slične fore. OK, ima političar i svega drugoga, ali većina ipak nisu ono što bi se reklo "masa".
Vr9ipx tobgdrkybkow
Postavlja se pitanje zasto se ne bismo jednostavno i na wordpressu i na ostalim "blog vulgaris" platformama ogranicili na 140 karaktera.
Nebojša mislim da smo u identičnost situaciji s vremenom / nema ga na pretek baš
Ja sam izgleda potakao Dragana da napiše post o Tumblr-u jer je neko vrijeme taj meni zbilja drag i fora servis pao u zaborav, ali se nakon redizajna vratio na scenu, ne baš toliko kod nas ali vani da.
Servisi su sve popularniji, samo čekamo da se nešto razvije, unaprijedi ili izmisli nešto novo.
Ograničavanje objava pokazalo se dobrim u hiper-povezanosti i u mobilnoj povezanosti. Slažem se da će samo najuporniji nastaviti pisati blogove, a neki već sada prelaze na mikro platforme.
(Pozdrav Nebojša, samo link čenđaj kad stigneš, hvala)
E vidiš ja još nisam došao do faze da počnem koristiti npr. Twitter. Uvijek će biti ljudi koji će umjesto da popunjavaju tuđe stranice popunjavati svoje blogove ili što već imaju.
I have been examinating out some of your stories and i can claim pretty clever stuff. I will make sure to bookmark your site.