Konferencija o kojoj sam pričao toliko vremena je došla i prošla, i red je da joj se posveti koji red, jer u najmanju ruku ona to zaslužuje.

Verovatno ste mogli čuti o mom prošlogodišnjem viđenju iste. Događaj koji me je pokrenuo, naterao da počnem ozbiljnije da radim na sebi, i poslovima vezanim za Internet, povezao sa nekim ljudima koji su znali da me usmere, i dalje to čine i naravno navukao na isti, te ovogodišnji ne bih propustio ni da mi se dete rađalo (zvuči dobro, i ako verovatno nije istina :) ).

Pre svega obratiću pažnju na organizaciju i lokaciju samog događaja pre nego što pređem na one juicy parts. Organizacija je napredovala, za razliku od prošle godine gde je bilo povremenih štucanja, kašnjenja, probijanja rokova, gužve, konstantnih izlaženja, škripanja i šta li već sve, ove godine, pre svega zahvaljujući lokaciji, ali i činjenici da je kotizacijom koliko toliko uskraćeno besposličarima da švrljaju po sali, svega toga nema. Sala je zaista impresivno izgledala u poređenju sa prošlom godinom, dosta dobro tehnički opremljena, obećani wireless nije izostao te je i zahtevna IT publika bila maksimalno zadovoljena. Niška Banja kao mesto imala je svoje prednosti i mane. Prednosti naravno vezane za miran kraj, relativno malo mesto gotovo posvećeno samo nama pogodilo je većem zbližavanju izmedju učesnika konferencije u poređenju recimo sa nekim većim mesto gde bismo se svi raštrkali i sl. Eventualna mana jeste baš ta udaljenost od grada, što u večernjim boemskim satima zna da bude malo nezgodno, ali snalazili smo se nekako. Extra bonus je bio i welness centar u hotelu o kome se održavala konferencija ali o tome malo više u juicy parts.

Predavanja

Pričali smo danas pred kraj konferencije o predavanjima. Zaključak je da predavanja možda nisu ispunila početni cilj, u smislu da su bila prilagođena preduzetnicima, jer zaista sumnjam da bi većinu stvari oni mogli svariti. Jedino predavanje koje je bilo prilagođeno njima održao je Zvonko Šošević i to nije naišlo baš na najbolji odjek pre svega zbog velikog broja ljudi koji su u poslu. No, svejedno, kako je i broj ljudi iz malih i srednjih preduzeća koji se ne bave ITjem bio nedovoljno veliki, mislim da je većina zadovoljna. Okupljeno je manje više sve što iole vredi na domaćem Internetu, teme po danima su dosta ispoštovane što je doprinelo sticanju šire slike o tim oblastima. U okviru celog eventa održan je i okrugli sto na temu organizacije IT događaja u Srbiji i šire, gde se okupio zavidan broj ljudi i diskusijom pokušao da da predloge na neke probleme koji su očiti i koji se ponavljaju iz dešavanje u dešavanje.

Druženje i poslovna strana

Cilj konferencija poput ove jeste povezivanje sa što većim brojem ljudi i sklapanje poslova i partnerstava. Ni u ovom slučaju to nije izostalo. Retke su prilike da se skupi ovoliko broj ljudi iz struke na jednom mestu, i moram priznati da sam bio prijatno iznenađen ponudama. Dobio sam ih nekoliko, i većinu sam nažalost morao da odbijem zbog ogromnog broja obaveza koje imam u narednom periodu, ali mislim da su ljudi na neki način dobili jasniju sliku o tome ko šta može i koliko što je sjajno, i obećava da će i u budućnosti biti još više saradnji.

Juicy parts

Ljudi, ja sam bre srećan. Trebalo mi je nešto ovako, da se malo odmorim i ispričam sa istomišljenicima. Itekako :) I ne možete da verujete koliko me ljudi pitalo gde mi je kosa :P (ko razume shvatiće). Ekipa koja je došla na seminar se manje više poznaje već duži period. Dopisujemo se tu i tamo, ponekad padne i neki posao, ali i iskoristimo svaku priliku da se ispričamo i sve to zalijemo. Kako je Niš poznat po kvalitetnim kafanama, meraku i začinima sve je ovo dobilo jaču notu. Prva noć posle zaista sjajnog dana, preselila se u kafanu Čiča, u podnožju banje sa kvalitetnom klopom i povoljnim alkoholom. Izginili su jagnje i par čokanja rakije sve to uz najbolje kafanske pesme, poneko lole ubavo, i druženje. Dunja koju smo pili bila je zaista izvrsna, to je prva rakija koju sam pio da ima ukus voća od kog se pravi, što zna da zavara, ali srećom vraćali smo se kolima. No, fino smo se i najeli (pozdrav za bokija i pajaju aka tehnička podrška seminara) tako da valjda nije bilo problema. Za razliku od većine IT događaja imali smo i dve dame, naravno Sandru i Draganu (koja je bila i konferansije), tako da nas nisu mogli prozivati da smo kao što jednom spomenuh kobajaBuzz. Kad smo već kod Draganine titule tog dana sam odlučio i sebi da nadenem novu a to je bloger nutricionista, jer nekako zvuči baš pravo što bi rekli Bosanci. No da se vratim na temu. Posle te večere otišli smo u hotel gde smo nastavili da pričamo zamislite o čemu, o Internetu :). Mala ali probrana ekipa (torbica, Dragan, Vlada, Bojan i Vita) do dobrih 6 izjutra provela je razmenjujući iskustva i donekle pripremajući se za okrugli sto koji zapravo nije okrugao. Boki je srećom presekao tu negde oko 6 inače ko zna do kada bi odseli. E sad ima tu jedna fora. Kako sam ja jedini od cele te ekipe bio u privatnom smeštaju, oni su se fino smestili u sobe i ja uputio ka istom. No, kako je Niška Banja stecište nadasve napredne 60+, ležemo pre 10 generacije, ja sam u svojoj vili poljubio vrata. Gazde su neki matorci, i meni je bilo jako glupo da ih budim tako rano, tako da sam iskoristio tu priliku da se prošetam malo do Niša i popijem kafu. U Nišu tako rano naravno ništa nije radilo osim pekara (ubio sam Burek), te sam nekako izdržao do 8 i vratio se u vilu na zasluženih sat i po sna. Inače, ni ostali se nisu baš naspavali kako sam sutradan saznao. Sledećeg dana je to druženje logično izostalo jer smo bili mrtvi umorni.

Kafana kod Rajka nije posećivana masovno nažalost, ali toliko spominjana rebarca nisu se osetila zapostavljenim. Juče, tj drugog dana konferencije sam otišao sa nekim lokalnim društvom kod Rajka i urnisao se. Mislim da je poenta odlaska u ovu kafanu pored izvrsnog obroka, nauk kako se ne treba hraniti tokom ostalih 300 nešto dana. Rebarca u kajmaku i ‘ladan Jelen – priceless. Opet žao mi je što nismo išli svi zajedno.

Hit hotela u kome je bila konferencija jeste welness centar, koji je manje više bio džaba u odnosu na lokalne uslove. Ekipa mladih i naprednih Internet preduzetnika odlučivala je o budućnosti srpskog interneta, nigde drugde do u đakuziju welnes centra. Nažalost nismo imali aparat da se slikamo, ali zaista neponovljivo je iskustvo. Za kraj, tj danas iskoristili smo nek ide život princip i otišli i na masažu…eeee… to je život. Topla preporuka je da ne masirate prepone. Nismo se usudili… Ovo me baš opustilo, obzirom da ove godine nisam bio na bilo kakvom odmoru, tako da mu dođe nešto kao additional value cele priče.

I eto, to je ono čega sada mogu da se setim. Zaista sjajna 3 dana za mene. Aca i Vita su kao što rekoh odradili super stvar i verujem da će se o bizbuzzu puno pričati narednih dana. Očekujem da neko postavi slike, jer nisam nosio aparat pa ću ih već linkovati ovde. Iskoristio bih priliku i da se zahvalim ekipi koja mi je pravila društvo svih ovih dana: Srđan, Marko, Torbica, Vlada, Nixa, Vita, Aca, Sandra, Dragana, Boki, Dragan, Sloba, Moma, Ilija, Peca, FON i AIESEC ekipe… bez vas ne bi bilo ni približno isto…

Toliko od mene, do sledećeg bizbuzza…