Ne, ovo nije još jedan post u kome ću reći kako je ovde sranje. Ima taj čuveni citat iz Autostoperskog vodiča gde se Prefekt čudi potrebi zemljana da konstanto primećuju očigledno:
“One of the things Ford Prefect had always found hardest to understand about humans was their habit of continually stating and repeating the very very obvious.”
Pretočeno u nama blizak jezik to mogu biti reči tipa – Jao vidi papir. Ili još bliže u Srbiji je sranje. Verovatno i jeste, ali samim primećivanjem nećemo mnogo toga promeniti. Najčešće će samo na tome ostati, a iz razloga opisanog naslovom ovog teksta plašim se da to postaje permanetno stanje. Ovo je moj pokušaj da se sa tim izborim.
Možda ne možemo da promenimo državu, ali možemo da promenimo sebe
Podnaslov opet govori sve. On je verovatno i odgovor na većinu naših pitanja. Problemi postoje, ali nisu nepremostivi. Volja je ta na kojoj treba raditi.
Imam tu sreću da mogu sebi da priuštim da s vremena na vreme odem iz ove zemlje i upoznam neke druge sredine i ljude. Mustra je uvek ista – političari prave sranja, zloupotrebljavaju položaj, nesposobni su i lažu. U manjoj ili većoj meri. Ali mera ne pravi razliku, nego posvećenost pojedinaca da izguraju svoju stvar, ignorisanje spoljašnjih faktora i preuzimanje odgovornosti. Zemlje u kojima su ljudi posvećeniji i žele da uspeju su po pravilu uspešnije. One poput naše, leže izvrnute u lokvi pesimizma i samosažaljenja.
Ono što je mustra jeste i oduševljenje svih onih koji nas upoznaju. Oduševljene otvorenošću, stavovima, znanjem. Razbijanje predrasuda u realnom vremenu. Promocija koja poput domino efekta natera sve one okružene oko nas da oduševljeno prenose priču o tome, kako neke stvari nisu onakve kakvi ste ih zamišljali. A onda dođu. Posete neki Share, Webfest, BlogOpen i vide ono najbolje što možemo da ponudimo, a što ovi pre zareza iz podnaslova ne žele da istaknu ni u kom slučaju. Dakle lepi primeri postoje, samo su skriveni od očiju pesimizmom zatrovane javnosti.
Hajde da kažemo…
Moguće je i ako nismo sigurni da jeste. Hajde da pronađemo dobre priče, koje su uspele da se otrgnu od teške ruke države i naprave nešto dobro nešto svoje. Svako od nas zna makar jednu takvu pozitivnu priču. Oni koji su posetili HowToWeb i malo više. Pogača nastaje od mnogo zrna.
Dobro je da u ovome i nismo sami. Zajednica se probudila, ovo je sad postalo zajednički cilj. Svako ima svoju ulogu, od Torbicinog senzacionalizma, do Ivanovog sjajnog preduzetničkog sata. Vukašin i drugari su sada tu da nam dovuku i one sa strane koji će reći ponešto dobro o celoj priči. Takvi smo mi, tražimo odobravanje nekog sa strane da bismo bili sigurni da radimo dobru stvar. Jer je sve ovo sada novo i čudno. A i sam sam tu, da svojom suicidnom željom odem na još više mesta i upoznam još više ljudi. Da se formira platforma, a inicijativama daju krila za velike razdaljine. Sledeća stanica je How To Web, pa LeWeb, pa ko zna gde…
I to je to. Pozitiva. Neodustajanje. Ignorisanje onoga što nam crpi životnu energiju i čini nas konstantno nezadovoljnim. A na šta ne možemo da utičemo.
Ako odem.
Ipak ću možda otići, sami znate da moja potreba za odlaskom iz ove zemlje nikada nije bila sporna. Povod je taj koji jeste. Jer povod nije nezadovoljstvo, nego želja. Probati nešto više, izazvati nešto veće, doživeti nešto drugačije. Srbija je lepa ali ima svojih ograničenja. Na kraju krajeva i sportisti odu iz zemlje pa se vrate, ličnom napretku ne treba stajati na put a stečena iskustva treba primeniti pri povratku. I verovatno će se to nekada desiti. Možda odem razočaran, ali ono što ne želim jeste da odem, a da ništa nisam učinio da promenim neke stvari na bolje. I verovatno ću i dalje kukati. I verovatno ću i dalje padati u depresije. Ali ne i izgubiti veru u to da nešto mogu da promenim. Možda kao nacija nismo primeri dobrih ljudi, ali jesmo dobrih ratnika što je i baština koju moramo iskoristiti u dobre svrhe.
Zbog ovakvog razmisljanja neces otici (Been there Done that)
Ovde jeste sranje i ti treba da odes
Jeste sranje, ali sa takvim stavom uvek će i biti. Deca mog brata ipak ostaju ovde, i ako se mi ne potrudimo da nešto promenimo, ništa se neće ni desiti. Ne znam, malo mi smeta toliki pesimizam sa svih strana. I prilično sam siguran da nikad nije bilo više toga nego sada…
Jebe ti se za "pesimizam sa svih strana", nisi Mesija
Ovakvi tekstovi su izgovor za nepomicanje dupeta iz ugodne pozicije "prvi u selu"
Bratovoj deci ces bolje pomoci ako budes u stanju da ih prihvatis na studje
Drag si mi momak, negde te volim #nohomo Nemam decu jbg
Ne bi voleo da se u mojim godinama kajes nad propustenim prilikama
Ovde tracis vreme i talenat, ali svako ima svoj izbor
e to je zdrav duh :)
Slusaj Miloja
volim optimizam
ali ne optimizam kao jaaooo što nam je divno i pravimo se ludi
nego upravo ovaj optimizam: da, sranje je, ali ako svako od nas počisti po malo, neće više biti (toliko) sranje
a što se odlaska tiče – najlakše se vratiti, ali treba prvo otići. odeš, probaš, što da ne, možeš samo da dobiješ: iskustvo i znanje
Ovim postom si završio knjigu „Autostoperski vodič za nezadovoljnike“ i napisao prvo poglavlje „Budućnosti za početnike.“ Malo li je?
Nisam ti rekla, ali stvarno mi je drago što smo se offline upoznali. :)
A ako odeš… Ja ti želim da odeš. Pre svega da budeš u mogućnosti da sa distance i iz druge perspektive sagledaš stvari koje vidiš sada dok si ovde. Biće drugačije kada se pomešaju geografska izmeštenost, neki drugi životni standard, nostalgija, ljubav, neka druga politika itd.
I želim ti da odeš što pre. Srećom, svoj posao možeš raditi odakle god hoćeš, tako da – odaberi neku toplu zemlju. :) Nema potrebe da čekaš. Ništa se veliko neće desiti. Niti će se nešto drastično promeniti dok ti ne budeš tu.
Želim ti srećne puteve. :)
u potpisu: višestruka emigrantkinja :)
Zbog ovakvih postova si moj omiljeni bloger. =) Sve si rekao. Bravo!
hvala :)
Imam jedno konopce kuci, poklonicu ti ga za rodjendan…
Evo ti odgovor, pesma Mike Antica. Pozdrav iz dijaspore:
Nepovratna pesma
Nikad nemoj da se vraćaš
kad već jednom u svet kreneš
Nemoj da mi nešto petljaš
Nemoj da mi hoćeš-nećeš.
I ja bezim bez povratka.
Nikad neću unatrag.
Sta ti znači staro sunce,
stare staze,
stari prag?
Tu je ono za čim može da se pati
Tu je ono čemu možes srce dati.
Al' ako se ikad vratiš
moraš znati
tu ćeš stati
I ostati.
Očima se u svet trči
Glavom rije mlako veče
Od reke se dete uči
ka morima da poteče.
Od zvezda se dete uči
da zapara nebo sjajem.
I od druma da se muči
i vijuga za beskrajem.
Opasno je kao zmija
opasno je kao metak
da u tebi večno klija
i ćarlija tvoj početak.
Ti za koren
nisi stvoren
Ceo svet ti je otvoren.
Ako ti se nekud žuri,
stisni srce i zažmuri.
Al' kad pođeš – nemoj stati
Mahni rukom.
I odjuri.
Ko zna kud ćeš.
Ko zna zašto.
Ko zna šta te tamo čeka.
Ove su želje uvek belje
kad namignu iz daleka.
Opasno je kao munja
opasno je kao metak
da u tebi večno kunja
i muči se tvoj početak.
Ti si uvek krilat bio
samo si zaboravio.
Zato leti.
Sanjaj.
Trči.
Stvaraj zoru kad je veče.
Nek' od tebe život uči
da se peni i da teče.
Budi takvo neko čudo
što ne ume ništa malo,
pa kad kreneš – kreni ludo,
ustreptalo,
radoznalo.
Ko zna šta te tamo čeka
u maglama iz daleka.
Al' ako se i pozlatiš,
il' sve teško,
gorko platiš,
uvek idi samo napred.
Nemoj nikad da se vratiš.
Idi brate. Idi negde i obesi se ristinim koenopcetom. Kada ti je patetika draza od prijatelja sa kojima se druzis godinama vec treci put za 5 dana. Ako ti pesmica ove drazesne osobe iznad lepse godi tvom egu i preca od nas, onda idi. Bar da znamo da od tebe nema nikakve vajde, kao dragog prijatelja i osobe.
Ljudi inace nema sta da jedu, a meni je stvarno ojako zao sto nemas veci aiditorijum od 10ak mil ljudi za tvoje cmizdrenje. Poz
Bolestan sam jbt, šta ti je?
Samo su pickice otisle.
Srbija je super.
Srbija mama :D
Ložana!
Ma jok :)
Realno sta fali Srbiji, bez zezanja?
Ti si jos bio u Svajcarskoj, Francuskoj… vidio si, bezveze skroz.
Sta tebe drzava sprecava da cukas nesto preko Interneta iz kuce?
PayPal je prepreka? Jel postoji jos neki nacin placanja dok ne skupis par hiljada dolara i registrujes firmu preko koje moze PayPal da se primi?
Jel nema posla? Ne kapiram.
P.S. Samo cekam da se jave ovi sto im smeta cekanje u redovima sa penzionerima. U Kopenhagen u nezvanicnom Apple Store se ladno vadi tiket za stajanje u redu, a 5 ljudi ima u prodavnici. Cekao sam 15 minuta da dodjem na red da postavim jedno pitanje prodavcu…
Ne znam što "samo čekaš" ove što će da se žale na čekanje u redu kad si im ovom jednom rečenicom dao svako pravo na to. Prvo si izvadio tiket (!?) za stajanje u redu a niste se skupili ko krdo goveda na jedan šalter pa da se vidi ko je jači i bolji u guranju. Potom si čekao u redu a predpostavljam da se niko nije ubacivao preko veze na kvarno ili zato što poznaje nekog? Čekao si samo 15 minuta (!?) i na kraju si, predpostavljam, čak i dobio odgovor na tvoje pitanje, nije ti falio papir, obrazac, formular..?
Kad sve to što si nabrojao bude bilo i u Srbiji, onda niko neće ni želeti da ode…
Elem, i tvoja konstatacija a i moj odgovor su generalno bezveze, jer ne znam što se poredi čekanje u redu u privatnoj firmi u Kopenhagenu sa čekanjem u redu u javnoj upravi u Srbiji?!
meni nije problem život u Srbiji, samo bih voleo da vidim kako je živeti na drugom mestu. Živim, radim, zarađujem i posao fino napreduje. Da li može bolje, svakako ali ne treba biti ni nezahvalan.
make sense
Otišao sam i ja. Znaš tu priču – http://sivinjski.me/iskustvo-novigrad-novi-sad-st…. Koliko god (su)ludo zvučalo, mijenjao sam život uz more za onaj uz Dunav. Nije mi mnogo stvari nedostajalo u rodnom kraju, ali htio sam napraviti veći korak u svom životu i uvaliti se u veće izazove. Mentalitet ovog naroda svidio mi se na prvu loptu, društvenost prije svega. Neprestano me prati pozitiva jer srećom takvi me ljudi okružuju. Mogao bi satima pričati o lijepim stvarima koje su mi se dogodile u Srbiji protekle godine, možda bi to inspiriralo one koji Srbiji stavljaju negativan predznak. Izvor svega je u nama, dobrog ili lošeg. Tamo su svi odgovori i rješenja. Ako ih i dalje ne vidite vjerojatno ne kopate dovoljno duboko.
Hvala ti Nebojša (;
Dobar post. Lepo je videti "Hope" umesto "Nope!"
http://www.youtube.com/watch?v=sIXLHtg2Btk&fe…
To ti se moj imenjače zove kolektivni anksiozno depresivni poremećaj, zato svi smrde/smrdimo, zato svi kukaju/kukamo, zato svi bedače/bedačimo. Stav ti je 1 na 1 ispravan 10+ i divno je da želiš nešto za svoju zemlju da uradiš…
Ali! Sinak, ti jesi nešto što pripada kategoriji "Najbolje iz Srbije" zato i treba da ideš, da svi vide kako smo pametni i lepi, a da ne zaboraviš ovu želju koju sad imaš, kad tamo negde uspeš ili ne uspeš.
Samo ti leči slince i uživaj, drž se i samo napred! Svaka čast na postu, divan je!
Što bi rekli ljudi "bolje prvi u selu nego poslednji u gradu".
Ta filozofija "bolje prvi u selu" je nesto najgore sto sam cuo odavno. Malogradjanski i stinicavo, upravo ono sto nas je dovelo u ovakvo stanje.
jedini način je da prekineš u trenutku sve i odeš. u svakom drugom slučaju samo ćeš se cimati od besmislenijeg do besmislenijeg projekta (osim tvojih), zezati sa naplatom podcenjenog posla…
presečeš i ideš dalje.
Dance your own dance, and never forget! http://www.youtube.com/watch?v=_Xa_1KxR-8M
Ne znam gde sam jednom procitala, recimo da je blog nekog life coach-a, da se treba distancirati od svih koji negativno zrace i imaju pesimisticke misli, zarad sopstvenog prosperiteta. Sa te tacke gledista trebalo bi se stvarno distancirati "od Srbije". Mada iako ja tako uglavnom i mislim, cesto tim istim prijateljima koji kukaju, pokusavam da pokazem svetlu stranu puta i da moze drugacije nego tako kako jeste. Nazalost cesto je to uzaludan posao jer ne mozes Srbina promeniti nema sanse.
Nama je potrebna kolektivna promena svesti i precepcije. Da bismo nastavili dalje i bolje.
I razumeli ideologiju da se nece roditi nista dobro iz negativnih i nepreduzimljivih ljudi i stavova.
Ili da se celoj drzavi plati karta do Indije ili takve neke zemlje, da svi vide kako ljudi zive i srecni su. Pa da shvate koliko Srbija nije toliko losa.
A i da konacno pustimo "komsiju i njegovu kravu da zive na miru".
Bravo. Taj stav najvise cenim kod ljudi. Ma koliko je okruzenje lose, ljudi su uvek glavni i jedini problem. Ko se usudi, pobedice. Samo napred.
Niti si ti za Srbiju, niti je Srbija za tebe.
Nije to ništa loše. Gledaj ovako: koliko god bio wunderkind i ponos Srbije, nećeš izbeći pseće govance ispred ulaza, maltretiranje od strane drugih vozača ako voziš po pravilima. Ili komšiju koji buši nedeljom ujutru.
Eto meni se baš to desilo danas, išao sam kod @irecevic na razgovor i to je bilo super sat vremena, baš kako Srbija treba da izgleda. Ali pola sata pre i pola sata posle toga su me podsetile gde i u kakvom sranju živim, zajedno prema poslednjem popisu sa 7 miliona drugih jedinki. Od kojih možda sve zajedno 1000 sa kojima bih hteo da budem u kontaktu (ona definicija: "koji su twiter korisnici"); sa svim ostalima sam silom prilika povezan mestom rodjenja (definicija "ko su facebook korisnici"). Pritom ne računam ekonomske probleme koji su takvi, pa su takvi… nego bes, prostakluk, prljavštinu…. i jednu divnu reč: šut.
Gledaj da budeš negde blizu da možeš da dodješ na Tweetup ako se zaželiš ekipe, i naravno da doteraš beli Mercedes u Ivanjicu. :) Ali radno mesto, kućicu u cveću, sa ritriverom u dvorištu pravi negde oko Ciriha, ako ti je to bitno u životu.
Siromasni radom :)
Ovde je kuratz ali meni je do jaja
Зашто, у Србији је баш лепо.Нигде не може да се ради толико мало и да се буде толико мало плаћен као што може овде.
Odlican clanak. Ovo predstavlja problem cele nase generacije. Nadam se da ce se to vremenom promeniti.
Sve okruglo, pa na ćoše.