Nebojsa Radovic – Personal Blog

Menu & Search

Skok u nepoznato

10/06/2011

Juče je u novom broju nedeljnika NIN na 30-toj strani izašao i tekst o stanju domaćeg tržišta i potencijalima domaćih Internet kompanija za nastup na globalnom tržištu u kome veliki deo zauzimaju tekstovi koje smo napisali Ivan Minić i moja malenkost. Kako tekst i dalje nije dostupan na sajtu, a neki od vas nisu u stanju da kupe magazin (što je najtoplija preporuka) evo dela koji sam napisao, a voleo bih da se kroz komentare i uključite u diskusiju i date svoje zapažanje o ovom problemu.

Make a wish
Photo: Isaac Leedom

Internet nam je dao jednu interesantnu mogućnost. Da bez većih troškova, posebno ako poredimo sa ostalim industrijama, izađemo i na svetsko tržište i tako stanemo rame uz rame sa servisima iz celog sveta. I pored toga, retki su servisi koji su zaista i uspeli u tom izlasku te se često dolazi u dilemu da li su domaći Internet preduzetnici dovoljno inovativni da osmisle nešto što bi imalo vrednost na svetskom nivou. U pesimističnom okruženju poput našeg odgovor se sam nameće, bez ozbiljnije analize faktora koji to mogu podrobnije da objasne – dakle NISU. No, ovaj odgovor nije i tačan već je posledica neinformisanost i činjenice da su oni koji su uspešni često i jako malo povezani sa Srbijom.

U Srbiji postoji nekolicina jako uspešnih globalnih servisa, koji funkcionišu u svojim nišama i kao takvi nemaju vidljivost koju možemo pripisati jednom Facebooku ali to ne znači da su beznačajni. Globalni vertikalni pretraživač Vast je u potpunosti razvijen u Srbiji, mogućnost da iznajmite limuzine širom Amerike omogućava vam još jedan servis razvijen na lokalnom tržištu Groundlink, a ne smemo zaboraviti ni trenutno najpopularniji Facebook fudbal menadžer na Top Eleven koji igra gotovo 3 miliona ljudi na mesečnom nivou. Priče postoje, ali se o njima puno ne priča i nekako ih uvek nadvladaju pesimizam i traženje razloga. Istina je da nam fali vidljivost, edukacija, infrastruktura i najvažnije preduzetnički duh. Kao mala zemlja nismo previše privlačni investitorima te ideje koje su možda i imale dovoljno kvaliteta za uspeh nikada nisu izašle van naših granica. Uspeh jednog bi tako povukao mnogo drugih manjih servisa da probaju isto, a deljenjem znanja bismo verovatno posle nekog vremena i ucrtali ime naše zemlje u svetske mape uspešnih startup kompanija. Primeri poput Izraela, ili znatno manje Estonije pokazuju da to nije nemoguće.

Najvažnije – fali nam preduzetnički duh. Ucrtana životna mapa fakultet – dobar posao – penzija i dalje predstavlja mantru velikog broja mladih i inovativnih ljudi, te se premalo njih odlučuje za rizik i pokretanje sopstvenog biznisa u godinama kada je to najzvodljivije raditi. Neophodno je rizikovati i u potpunosti se posvetiti realizaciji, a u ovome je poželjna i pomoć države u vidu startup kredita koji će pomoći mladima da istraju u svojim idejama do prve ozbiljnije faze razvoja servisa. Kada se stvari postave na noge, cela startup mašinerija može da se zahukta i uspešni servisi motivisaće mnoge da krenu istom stazom, baš kao što je ActiveCollab motivisao mnoge u Srbiji da krenu sa globalnom distribucijom softvera. A onda, ko zna možda jednog dana i dobijemo visoko uspešan servis sa naših prostora poput Facebooka.

Nebojsa Radovic
Related article

[INFOGRAFIKA] Najveće zvezde srpskog Interneta

Kao neko ko je godinama prisutan na sceni osećao sam…

Da li je 60.000 eur nužno i previše za jedan web sajt?

Jeftini senzacionalizam je trend koju je Internet doveo do neslućenih…

Razlog Pikovog (ne)uspeha

Prijatelj mi je malopre poslao listu najpopularnijih sajtova u BiH…

8 Discussion to this post

  1. @mileusna says:

    Sve si usr'o sa ovim "poželjna i pomoć države u vidu startup kredita". Tako si sam upao u još jednu zamku kao i mladi ljudi o kojima si pisao u tekstu, očekuješ da "država pomogne". :) Naravno država i treba da pomogne, ali ne onako kako većina to zamišlja ovde, da ti da lovu, veću platu u prosveti, posao u državnoj firmi ili ne znam šta već. Država treba da pomogne u onoj sferi koja i jeste njena osnovna delatnost, u zakonodavstvu, uklanjajući sve prepreke i nejasnoće za razvoj biznisa.

    Uzmi samo kao primer ono carinjenje majici o kome si pisao pre par nedelja? Šta bi ti više pomoglo da planiraš da napraviš online šop koji bi proizvode prodavao i našoj dijaspori? Kredit države od 10.000 EUR (koji bi jednom morao i da vratiš, jel) ili da promene taj zakon o carinjenju i slanju robe u inostranstvo? Taj kredit koji bi dobio brzo bi bio pojeden od strane carine i drugih dadžbina. Naravno, u dnevniku mnogo bolje zvuči da država daje kredite mladim preduzetnicima nego vest da se otpušta 20% ljudi iz carine zbog pojednostavljenih procedura.

    Uz to, kreditima treba da se bave banke a ne država. Mada je IT startup nezahvalna firma za kreditiranje jer postoji velika verovatnoća i da ne uspe. Zato se uglavnom i traže investicije a ne krediti jer banka ne želi da rizikuje koliko investitori.

  2. da ne dužim mnogo… život nije fer. kao ni biznis. pre nekoliko nedelja sam video đubre projekte koji dobijaju milione $ dok savršene akcije koje pomažu ljudima nemaju prođu. stvar je u ekipi oko tebe koja želi da radi, pozitivnim ljudima koji žele da ti pomognu, spremnost da prepustiš delove posla nekome od poverenja… i imati plan u svakoj prilici – ili bar ideju na koju stranu krenuti. i da… naučlti da daješ

  3. Ivan says:

    "tvrdi radovic" samo toliko ;)

  4. vstojkov says:

    Ka' što ti rekoh strava tekst. :)

    Lepo je što će ovako nešto izaći u mejnstrim časopisu pa makar i to bio NIN, i što si ispromovisao ovako kul projekte. Kako vreme prolazi sve sam optimističniji oko celokupnog domaćeg ekosistema.

    Glavna primedba ostaje – nije toliko bitno što smo 'mala zemlja' pa smo zato neinteresantni investitorima, iako stoji da bi lakše (i manje rizično) bilo ulagati u nešto što je u Londonu ili Amsterdamu. Tu malo kontriraš sebi jer lepo kažeš – svetsko tržište je tu i nema toliko veze jesi li u Srbiji ili negde drugde ako imaš kvalitet (i profit). Pomenuo si i primere koji ovo apsolutno dokazuju.

    (Oko startap kredita sve je rekao Mileusna.)

  5. Promena zakona bi otvorila mnoga vrata kako nasim preduzetnicima tako i investitorima.
    Verujem da bi sve ove investicije Fiata, Benetona i ostalih vrlo brzo izgledale smesno.
    A o desetinama hiljada evra po radnom mestu koje se daju "stranim" investitorima da i ne govorim … Kakvu to poruku salje domacim startupovima koji za kratko vreme zaposle desetine inzenjera…

  6. Marko says:

    "pokretanje sopstvenog biznisa u godinama kada je to najzvodljivije raditi" po tvom misljenju, koje su to godine? od-do?

  7. I u zemlji Srbiji postoji sjajne softverske kompanije. Ovo je primer 3 kompanije – svaka od njih ima oko 100-150 ljudi (90% visokoobrazovanih), bave se ICT-om i 90% izvoze. Npr, RT-RK ima promet od 7 miliona€ i profit od 1 mio€ :)

    I, jedna zanimljiva stvar. Sve se nalaze u Novom Sadu :)
    http://www.rt-rk.com/about http://www.telventdms.com/ http://www.levi9.com/en-US/Pages/Offices.aspx

Leave a Reply to Marko Cancel reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Type your search keyword, and press enter to search