Znate ono kad završite srednju školu i nemate pojma šta želite dalje, pa upišete ono što vam roditelji kažu (ili ukažu na bitnost porodičnog nasleđa), ono što vam najbolji prijatelji upišu, ili pak ono što vam je najbliže kući? A znate li za ono kad nađete prvi posao koji nema veze sa školom koju ste završili, ili se pak zaposlite u struci a onda skontate da morate sve da učite ispočetka jer je znanje koje imate zastarelo davno pre nego ste uopšte upisali tu školu/fax?

Da li vas nervira što se vraćaju “devedesete”? Zbog čega onaj huligan iz Italije dobija 5 minuta u Dnevniku na RTSu? Zašto je “biti muško” povezano najčešće sa maltretiranjem mlađih i slabijih? Zašto je biti loš đak cool? Zašto je sramota pričati o seksu (i dozvoliti deci da eksperimentišu ne znajući u šta ulaze, pa onda budemo jedna od zemalja sa najviše abortusa po broju stanovnika na svetu), a cool je učiti decu da je sve sem pravoslavlja – krivoverje?

Pitanja ima još mnogo, a odgovora nigde…

U stvari, odgovor svi znamo – već decenijama uporno srozavamo i uništavamo sve što valja u našem društvu, i u tom procesu vrednosni sistem je najviše stradao. Ne bih ulazio u dubinu oko razloga srozavanja, jer sam mišljenja da je sve pomalo uticalo – i ratovi, loše vođstvo, i roditelji koji se nisu bavili dovoljno decom jer su morali da rade po 2 posla da bi preživeli, i nedostatak motivacije u obrazovnom sistemu, i previše česte promene u tom sistemu, nasilno prilagođavanje EU standardima itd itd.

Iz takvog, srozanog, sistema vrednosti ne može ništa dobro da se izrodi – kriminal, korupcija, nasilje, you name it…

I šta mi radimo po tom pitanju? Pokušavamo na sve načine da gomilu malih požara ugasimo represijom i kaznama, forsiranjem, ali na potpuno pogrešan način. Govorimo deci da se mora ići u školu, da se to mora “istrpeti”. Ubedili smo sami sebe da je normalno da smo zemlja sa najvećim brojem popušenih cigareta po broju stanovnika, pa detetu više i ne govorimo da je to štetno jer, je l’ de, znamo da će probati pljuge kad tad. “Znamo” da je nemoguće iskoreniti nasilje na stadionima jer je tih nazovi navijača previše, pa je onda lakše zabraniti detetu da ide na stadion.

Malo teorije – zbog čega ne uspevamo da napravimo promenu?

Uvek idemo linijom manjeg otpora. Daću vam odličan primer – oprobao sam ga na twitteru i dokazao sam sebi da sam u pravu. Svi znamo da se “devedesete” uveliko vraćaju u naše živote, i to ne samo muzika, već ceo paket – air max patike, nadrkani klinci, trenerke, kajle, ma sve. I svi mi, koji smo kroz to već prošli jednom, otvoreno hejtujemo i mrzimo sve to što nam se dešava. Međutim, odjednom prestane hejt prema toj pojavi kada Đoković bude snimljen kako promoviše žurku “Volim devedesete”, a oni koji ga kritikuju zbog toga budu izrešetani pitanjima “jeste, sad ti ne valja, a valjao ti je kad je osvajao onolike titule i dizao Srbiju i Srbe u nebesa?”.

Niko da se zapita kakvu on to poruku šalje mladim ljudima? Onima koji u njega gledaju kao u boga i kopiraju njegov životni put. Mislim, ja imam 31 godinu i sigurno da meni neće promeniti mišljenje ni o devedesetim, niti ću misliti da je lošiji teniser zato što je seljak pa sluša tu muziku, ali će neki tamo klinac kojem je Nole uzor/idol skapirati da su devedesete skroz cool, jer  je savršeni i bezgrešni Nole (kakvim ga opisuju svi mediji, a bogami i roditelji tih klinaca) sigurno bezgrešan i po pitanju odabira muzičkog i životnog pravca. I ako mi stariji ne reagujemo, i ne objasnimo im da je to samo loš muzički ukus njihovog idola, njihov vrednosni sistem će biti osakaćen, jer postoji bojazan da se uz talenat, vredan i predan rad, duhovitost, hrabrost, dobrotu, i sve ono što krasi Novaka inače, na mala vrata ubace i devedesete kao nešto sasvim cool. Kapirate o čemu pričam?

Uvek idemo linijom manjeg otpora, i uvek se bavimo posledicama, a ne uzrokom. Platimo nekog ultra skupog, ali sertifikovanog od strane EU, konsultanta, koji dođe sa nekom npr. Finskom ekspertizom i implementira nešto što pojma nemamo šta će nam, ali navodno treba da reši neki problem u našem školstvu. Taj neko obično bude plaćen projektno, odnosno na određeno vreme – dođe, bude tu neko vreme, napiše neku strategiju i ode. Pa se vi, gospodo profesori, snađite za dalje. Gospoda ministri će, naravno, na sva zvona trubiti o najnovijem uspehu i još jednoj prepreci manje na putu ka članstvu u EU.

Tako se, dragi moji, ne menja ni školstvo ni društvo.

Zaboravljamo da se ponašanja ne menjaju forsiranjem drugih ponašanja. Ne morate biti ekspert za upravljanje promenama da biste shvatili da delikventa ne možete promeniti ako mu ne date alternativu, za istu ga osposobite, i najbitnije – ako ne bude uveren da je to prava stvar.

Ako to proširimo na društvo – ne možemo ga promeniti ako su prihvatljiva ponašanja divljanje po stadionima, napadi na policiju, ako loši đaci vladaju državom. Ne možemo napredovati ako ne verujemo i ako ne gajimo prave vrednosti.

Verujem da ste do sada ukapirali sličicu koju sam ubacio, a koja predstavlja neurologičke nivoe promene pojedinca, ali se lako može primeniti i na ceo narod.

Identitet koji je na vrhu smo, kao narod, nekim čudom zadržali. Identitet naroda koji je definisan Teslom, Pupinom, Milankovićem, a održan košarkašima, odbojkašima, teniserima i drugima, nisu uspeli da unište ni svi ovi nesposobni ljudi koji su sve drugo uništili u poslednjih 30-ak godina.

Međutim, dobrano nam je poremećen sistem vrednosti i verovanja, i iz takvog poremećenog sistema kreću sve nedaće koje nas muče, a koje uporno pokušavamo da anuliramo na pogrešan način.

Niko se nije setio da taj sistem vrednosti reformiše. Ili se setio, ali deklarativno, jer mu je to rekla EU.

A niko da pita one “zbog kojih sve to radimo” i “na kojima svet ostaje” – niko da pita mlade šta bi oni to želeli? Koje su to vrednosti koje bi oni voleli da vide u našem društvu? Gde im treba pomoć? Na koji način žele da budu osnaženi?
Pritom ne mislim da ono koketiranje političkih partija sa raznim studentskim unijama u obliku “ti meni vojvodo ja tebi serdare”. Mislim na klince, na one koji još nisu iskvareni i koji razmišljaju srcem.

Stvarno važno!

E upravo njima se bavi kampanja “Stvarno važno” i upravo njih je Ana Divac sa svojim timom iz Fondacije Ana i Vlade Divac pozvala da se oglase i kažu šta je za njih stvarno važno. Šta su vrednosti koje su njima najbitnije? Šta je to što želimo da promovišemo i usvojimo kako bismo se istinski promenili?

Mladi ljudi su na kampanju odgovorili iskreno i na sjajan način. Idite na sajt www.stvarnovazno.org i videćete na početnoj strani vrlo jasan indikator svega onoga što nam nedostaje u našem društvu ovih dana, i na čemu treba raditi.

Međutim, da to ne bi ostalo mrtvo slovo na papiru, jer nije da se mladi nešto pitaju u današnjem sistemu, kreatori ovog programa su želeli da stvore i platformu za aktivnosti koje će doprineti promociji tih pravih vrednosti.
Takva ideja je okupila oko 120 ljudi na Divac Idea Forum, koji je održan u petak, 21. oktobra u Domu omladine, a na kojem su učesnici pokrenuli konkretnu raspravu na temu kako doći do promena u društvu, te koji su to ključni faktori na koje se mora uticati.

Učesnici su podeljeni u 5 radnih grupa (Obrazovanje i zapošljavanje, Ekologija, Kultura i slobodno vreme, Aktivizam-Mobilnost-Informisanje-Volonterizam, Zdravlje i bezbednost), i u njima će ostati u narednih 6 meseci. U tom periodu će pokušati da naprave neku konkretnu razliku, neki korak unapred, a na tom putu će imati svesrdnu podršku organizatora i njegovih partnera.

Da se njihov glas čuje potrudiće se i javne ličnosti koje već pomažu inicijativu – za sada Marčelo, Nađa Higl, Milorad Čavić, Branislav Trifunović. Vlade Divac.

Znajući da ću pisati ovaj tekst za Eniax.net, planirao sam da obiđem rad svih 5 grupa i napišem pomalo o idejama u svim oblastima, međutim ekipa i energija ljudi u grupi za obrazovanje i zapošljavanje me je zakovala za tu grupu, pa sam odlučio da sve vreme posvetim njima, a o drugim grupama čujem u prezentacijama na kraju dana. U svakom slučaju, moglo se osetiti u sali da je energija u svim grupama bila na visokom nivou, da se lepo radilo, te da je ceo događaj i inicijativa pun pogodak. Zamolio sam organizatore da me ubace u mailing liste svih grupa kako bih ispratio rad u narednih 6 meseci, i naravno pisao o tome.

Utisci

E sad, kako je ovo tek početak, takoreći prvi brainstorming ovih radnih grupa, ne bih ulazio u detalje i analize iznesenih ideja, pa bih radije podelio nekoliko utisaka:

– energija i motivacija učesnika je bila fantastična! Iako je vrlo jasno da mnogi učesnici još uvek ne kapiraju u koliko je lošem stanju naše društvo, jer su jednostavno previše mladi (ili još nisu došli u situaciju da nemaju pojma šta da studiraju, ili nisu još uvek bili u situaciji da nađu posao i skontaju da su sve te godine obrazovanja učili beskorisne stvari), njihova iskrenost i žustrost u raspravama mi govori da im je važno. Stvarno im je važno. I deluju kao akcijaši :). Biće narednih 6 meseci zanimljivo, siguran sam.
– podrška Ministarstva omladine i sporta je važna, i prisustvo ministarke na otvaranju je uvek cool, ali cela podrška ovako na prvi pogled deluje dosta deklarativno, pošto je prisutna gospođa iz ministarstva (nisam zapamtio ime, na žalost) delovala prilično nezainteresovano – npr. telefonira u vreme prezentacije rezultata radnih grupa, a na moju konstataciju da klinci šalju odlične poruke i signale Ministarstvu, ona odgovara sa “da da, sve je to u redu, ali znate mi imamo strategiju…kancelarija za mlade…strategija…kancelarija…”. Nadam se da se organizatori ne uzdaju previše u pomoć Ministarstva :)
– prisustvo i konkretna podrška Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) je od izuzetne važnosti na ovakvom projektu. Oni koji me prate na twitteru su na kanalu #stvarnovazno možda mogli steći utisak da sam ih hejtovao nakon njihove prezentacije, ali daleko od toga – ja bih samo voleo da se na konferenciji o vrednostima priča o vrednostima u najpozitivnijem smislu, pa onda malo emotivno reagujem na bilo kakvo spominjanje narodnjaka, politike, političara i uopšte države, jer sistem vrednosti nema veze sa državom. Bilo bi stvarno sjajno kada bi drugari iz KOMSa uključili sve svoje članice u istinsku promenu sistema vrednosti u našem društvu.

– Ana Divac – žena zmaj! Bio je tu i Vlade, održao jako lep govor, ali inspiracija dana, meseca, godine je Ana. Njen govor na zatvaranju konferencije treba okačiti na youtube i gledati ga s vremena na vreme, jer dolazi i srca i duše jedne dobre osobe koja najiskrenije misli ono što govori, a koliko vidimo po akcijama u proteklih par godina, i živi ono govori. Mogu ja sad vama da napišem ovde gomilu citata, tipa “Gde god da odete, uvek nas nervira država. Država je svuda problem, dakle ne smemo kriviti državu. Jer mi smo država, i država je odraz nas samih. Menjajući sebe, menjamo i državu.”, ili “Svakog dana se budimo i nešto nas pokrene. Šta je to? To je vrednost zbog koje živimo”, ili “u procesu promene, ne smemo izgubiti sebe, svoj identitet”, ali tek kad si tu, na par metara od nje, možeš da osetiš tu navalu energije dok govori. Inspirišuće, zaista…

Sve u svemu – sjajna inicijativa. Drago mi je što sam deo cele priče i nadam se da će za 6 meseci završni događaj biti nazvan Divac Results Forum, te da će rezultata stvarno i biti.

Autor: Nikola Jovanović
twitter: @PeckoPivo
blog: www.peckopivo.com