Previđati šta će se desiti u budućnosti je u najmanju ruku pretenciozno jer retko ko ima pravo, i znanje, da tako nešto uradi. Sa druge strane je i dosta hrabro jer su šanse da pogrešite dosta blizu 100%. Međutim, ono što je mene na neki način navelo da nešto ovako uradim jeste što je i ovo sjajna vežba za razmišljanje i jedinstveni način da napravite paralelu između onoga što se desilo u prošlosti i/ili u zemljama koje su ispred nas po nivou razvoja i trenutnog stanja. Takođe, ovo je dosta unikatan način da se za 10 godina sam sebi iskreno nasmejem u lice. 

Photo by Wil Stewart on Unsplash

Ideja za ovaj tekst nastala je tokom skorašnje posete Evropi gde sam, iskreno, pomalo neprijatno bio iznenađen platama u IT sektoru u poređenju sa Amerikom, ali i Srbijom. Visoki porezi u Nemačkoj i Finskoj i prelazak dela lokalnih IT-evaca na paušalno uporezivanje učinili su da je razlika u neto primanjima manja nego ikad. Sa druge strane, cena života u Srbiji je i dalje niska u poređenju sa recimo Minhenom:

Roba široke potrošnje u Minhenu je 86.02% skuplja nego u Beogradu
Iznajmljivanje stanova u Minhenu je 286.82% skuplje nego u Beogradu
Cene u restoranima su 131.20% skuplje nego u Beogradu
Hrana u Minhenu je 102.65% skuplja nego u Beogradu

Dok je prosečna kupovna moć je u Minhenu 193.59% viša nego u Beogradu ona gleda na prosek u kom su ljudi koji rade u IT sektoru manjina. Po podacima koje je objavio Startit, prosečna plata programera u Beogradu je 1600 eur, što je dosta više od proseka na nivou grada koji je bliži 500 eur. Moja procena je da je prosečna plata programera u Minhenu oko 2800 eur. Govorimo o tzv. “belim platama”. Ovo nas dovodi do prvog predviđanja:

  1. Plate u strukama koje su globalno primenljive će biti gotovo identične u celom svetu

Sa rastom popularnosti remote rada (rad van kancelarije) sve više kompanija će se odlučivati da smanji troškove tako što će zapošljavati ljude van zemlje u kojoj je sedište kompanije ili se oslanjati na outsourcing (angažovanje eksternih firmi). Ovo se već dešava, ali još nije na nivou gde je potražnja toliko velika da se cene izjednače na globalnom nivou. Na primer, cena angažovanja ljudi u Srbiji je viša nego ljudi u Ukrajini ili Indiji, ali je i razlika u kvalitetu i lakoći saradnje (zbog vremenske zone i činjenici da smo kulturološki bliži zapadu). Međutim ovo se sa godinama menja jer je znanje lakše dostupno i firme na obe strane uče kako da prebrode ove kulturološke razlike. Kako se ovo bude menjalo i kako sve više firmi iz Amerike (jer je ovde razlika u ceni najveća) bude odlučivalo da izmesti što više operacija van zemlje neuravnoteženost ponude i potražnje će se smanjiti a cene konsolidovati.

Važno je napomenuti i da se ovo ne odnosi samo na programere. Korisnička podrška svih velikih kompanija su izmešteni već na Filipine ili Pakistan a i u Beogradu ima nekoliko kompanija koje se time bave. Ključna reč je globalno primenljive struke, što podrazumeva obavljanje posla putem Interneta na engleskom jeziku. Da li je to programiranje, dizajn ili prodaja nije toliko bitno sve dok je moguće posao obavljati van sedišta firme. Ono što nas izdvaja malo od slabije razvijenog sveta jeste to što deca danas uče engleski od prvog razreda, što je tehnologija široko dostupna svima a inicijative poput Digitalne Srbije motivišu klince da je koriste i za nešto više osim za zabavu. Za 15 godina, u teoriji, 30-40% svih zaposlenih u Srbiji bi moglo da radi za kompanije koje posluju na globalnom tržištu.

Na osnovu ovoga ono što može da se zaključi je da će selidba u inostranstvo ljudi koji su zaposleni u ovim sektorima neće biti nužno finansijski motivisana već činjenicom da ljudi ne žele da žive u Srbiji. Međutim, to dovodi do drugog predviđanja koje je donekle i sada realnost a to je da će doći do…

2. Pojava nove srednje klase

Mislim da je glavni razlog zašto je nestala srednja klasa činjenica da nas je malo pregazilo vreme. Desilo se tu puno drugih stvari (ratovi, krađe, korupcija, odliv mozgova) ali kada sve to stavite po strani shvatite da mi više nemamo infrastrukturu, resurse ni kompetencije da se u velikoj većini industrija takmičimo sa razvijenim svetom. Tehnologija je, u prethodnih 20 godina, dosta odmogla jer je ubrzala napredak velikih a time i učinila da se razlika između bogatih i siromašnih poveća. Osim u strukama gde infrastruktura i resursi nisu toliko potrebni kao što su profesije o kojima sam iznad pisao, što je pomalo ironično jer nas je tehnologija i unazadila i dala priliku u isto vreme. Zanimljivo je da se ovo desilo i dobrom delu ostatka sveta i da su gradovi koji nisu prošli kroz digitalnu transformaciju postali “gradovi duhova”. Detroit u Americi je verovatno najbolji primer za to.

Nova srednja klasa su ljudi o kojima sam pisao iznad – zaposleni u globalno primenljivim strukama koji rade za domaće ili strane kompanije koje posluju na globalnom tržištu. Ovo je donekle i sada realnost sada samo ta grupa nije dovoljno velika ali će rasti. Kako ova grupa bude rasla tako će se prihodi prelivati i u druge slojeve stanovništva koji će na neki način moći da profitiraju. Banalni primer za ovo su restorani koji će profitirati od toga što ljudi imaju viša primanja i odlučivaće se da ćešće jedu van kuće. Ovo, u teoriji, bi trebalo da dovede do porasta prosečnih primanja na nivou celog društva.

3. Rast udela privatnog školovanja, penzijskog i zdravstva

Pravo sazrevanje srednje klase će se desiti onog trenutka kada prosečna primanja budu dovoljno velika da mogu manje da se oslanjaju na državu a više na privatni sektor. Ovo je nešto novo na šta ljudi nisu naviknuti/naučeni ili čak ne znaju da je opcija ali je u zapadnom svetu nužna realnost. Jedan od glavnih izvora frustracija mladih su školstvo i zdravstvo i u velikoj meri su razlog zašto ljudi odlaze. Sa druge strane, jedan od motiva prelaska na paušalno oporezivanje jeste nepoverenje u državno penzijsko osiguranje i, opet, preuzimanje stvari u svoje ruke. Alternativa međutim postoji a to je prelazak na privatno zdravstveno i penzijsko osiguranje koje košta više ali nudi i veći kvalitet usluge. Ljudi su već navikli da idu kod privatnih doktora i samo je potrebno da se malo edukuju o privatnom zdravstvenom osiguranju pre nego što se odluče za isto. Zdravstveno osiguranje će biti vrlo zanimljiva grana u narednim godinama jer mislim da će doći do ukrupnjavanja i da će neki od većih sistema u Srbiji biti integrisani u međunarodne sisteme kako bi strane firme mogle da omoguće jednake benefite svojim zaposlenima gde god živeli.

Školovanje sa druge strane vidim da bi moglo da se razvija na dva načina:

  • Veći broj privatnih osnovnih i srednjih škola sa fokusom na međunarodno okruženje i tehnologiju
  • Veći fokus državnih škola na prihode od školarina i privatnog sektora (istraživanja, projekti) gde one i dalje zadržavaju neprofitnu prirodu ali su finansijski samoodržive. Jedan od potencijalnih scenarija je i smanjivanje broja studenata na državnom finansiranju.

Ako se ovo zaista i desi ovo znači više opcija za doktore i učitelje, što opet znači veću potražnju a veća potražnja znači i višu cenu. Ovo je taj efekat prelivanja koji se dešava sa pojavom srednje klase i nestaje zajedno sa njom. Ovo je možda i jedini način da se smanji emigracija doktora iz zemlje.

4. Smanjenje uticaja države

Pitanje koje ćete verovatno postaviti posle ove 3 stavke je:

Ako mi država ne omogućuje zdravstvo i školovanje i ne mogu da očekujem nikakvu penziju zašto uopšte živim tamo?

I pitanje je totalno na mestu pogotovu ako još uzmete u obzir da je generalni sentiment kada je u pitanju život u Srbiji negativan. Međutim ovo je naprosto kako kapitalizam funkcioniše – on prebacuje odgovornost sa društva na vas tako što vam daje novac. Kada je odgovornost na Vama onda kukanje na državu ima manje smisla i ako je daleko lakše rešenje.  Ako značajan deo stanovništva direktno (tako što radi za firmu koja posluje globalno) ili indirektno (kroz prelivanje) ne zavisi od lokalnog tržišta onda je uloga države manje više da ne smeta već da pomogne onima kojima je pomoć potrebna. Ovo “ne smeta” je teži deo, ali postoji i rešenje za to jer je tržište globalno i ljudi lako mogu da izmeste svoje poslovanje negde drugde i da još manje zavise od države.

5. Smanjenje odliva mozgova i pojava “fluidnog” mesta prebivališta

U idealnom slučaju ovo bi trebalo da dovede do smanjenja odliva mozgova iz svih nabrojanih razloga. Smanjenje razlike u platama učiniće da motivi budu manje finansijski a više pitanje životnog stila. Frustracije obrazovanjem i zdravstvom će nestati jer postoje zdrave alternative u privatnom sektoru. Odavde, ljudi će se odlučivati da žive negde jer tamo žele da žive a ne zato što su primorani da emigriraju.

Treba uzeti u obzir da su, globalno gledajući, ljudi dosta mobilniji pre 30-40 godina i mnogo se više sele nego ranije. Odavde i predviđam da će sve više ljudi koji nisu poslom vezani za kancelariju odlučivati da više vremena provodi van zemlje ali da zadrži sedište u Srbiji – takozvano fluidno prebivalište.

Na kraju, ako srednja klasa uspe da dosegne kritičnu masu onda će “prelivanje” učiniti da se manje ljudi iz drugih profesija seli trbuhom za kruhom, pogotovu visoko školovani ljudi poput doktora.

Potencijalni problemi

Naravno, ova predviđanja su lako oboriva iz razloga što su stvari poput pravosuđa i dalje pod nadzorom države a mogu da imaju veliki uticaj kako na privatni tako i poslovni aspekat života. Politika, koliko god mi želeli da ne smeta, može dosta vrata da zatvori i da oteža finansijske tokove i uspori ovaj rast. Regulisanje paušalnog oporezivanja ili povećanje poreskih nameta bi moglo da ima negativan efekat na dosta biznisa kojima je ta razlika između cene života i usluga koji pružaju jedina stvar koja ih drži da budu tu gde jesu. Zatvorenost prema novim biznis modelima poput situacije koje smo skoro imali sa Car:Go-om mogu da uspore digitalnu transformaciju. Međutim, ovo su stvari koje mnogo manje razumem i na koje mnogo manje možemo mi da utičemo i potajno verujem da će neke od njih biti rešene kroz proces evropskih integracija. Ono što je sigurno je da globalizacija ne staje i da je tržište otvorenije nego ikad i na nama je da probamo da učimo brže od drugih.

Za kraj verujem i da je dosta lako, a opet, i u našoj prirodi biti negativan. Neuspeh, na kraju dana, zahteva manje truda od uspeha pa je tako i lakše zamisliti kako ćemo svi završiti ispod jedne šljive nego kao jedno normalno evropsko društvo. Ali eto, ja odbijam da verujem u priči o šljivi jer bih za 10 godina više voleo da pomislim kako sam bio glup nego pesimista.

28 replies on “Moja predviđanja za dešavanja u regionu u narednih 10 godina

  1. Ako se gleda striktno zarada i samo zarada, svakako je bolje biti developer u Bgdu nego u Minhenu. Nazalost, kad predjes 30tu i osnujes porodicu, gledas i neke druge stvari, zbog toga je moja malenkost sada u Minhenu.

    Uzgred, koga interesuje Nemacka, jako dobar pregled plata u nemackom IT-u imate na https://www.roberthalf.de/gehalt (imam na dropboxu podatke sve od 2016, vidim da je aktuelna 2019, to jos nisam gledao).

    1. pa da, naše druženje u septembru i stvari o kojima smo pričali su delom i inspirisali ovaj tekst. Emigracija nije motivisana lovom već željom za drugačijim životnim stilom i ti si za to spreman da prihvatiš da si manje plaćen. Slično se dešava sa ljudima koji se presele iz US u Evropu, plata je manja ali je i kvalitet života dosta viši. Uvek nešto dobiješ a nešto izgubiš.

    2. Ja bih rekao da je Eniac potcenio platu programera za par stotina evra bar što se Minhena tiče. Mislim na neku povoljniju poresku klasu za ljude u braku. Plus radni uslovi ovde su mnogo bolji. Bar 30 dana godišnjeg, kad si bolestan do dva dana ne moraš doznake od lekara a možeš tako biti bolestan x puta godišnje. Za godišnji odmor nikog ne moliš, upišeš u aplikaciju pa ideš. Niko ne mora da odobri. Dva dana godišnje za edukacinu i 2k eur budžeta samo za konferencije. Smeštaj, dnevnice i transport plaća firma i to se ne računa u trošenje tih 2k eur. Bonusi u vezi s poslocnim uspehom firme se podrazumevaju. To ti je odprilike 13ta plata. Odnos menadžmenta i vlasnika je pravi drugarski. Oprema za rad vrhunska. Privatno penziono firma dotira sa 30%… I sve to da ostavimo sa strane život u uređenom društvu nema cenu za porodičnog čoveka. Nije sve ovde bolje, ali tim nam je veća tuga za onim što smo imali pa uništili. Ja tvrdim da su i danas vrtići Srbije 3 klase iznad nemačkih a da su JUS standardi gradnje bolji nego DIN. Ovde je imati trpezariju pojam. Većina soba su im po JUSu pola sobe. Špajz je retkost pa čak često nema mesta za veš mašinu po kupatilima…

  2. U vezi priče o ulozi države u svemu, ako ostavimo po strani pravosuđe i slično – u Srbiji osnovne uloge države sve lošije funkcionišu, poput pijaće vode (gotovo pola Srbije nema kvalitetnu ili zdravu pijaću vodu sa česme), saobraćajna infrastruktura je jadna i realno sve gora, urbano planiranje ne samo da je nepostojeće nego se i ono postojeće ubija investitorskim urbanizmom. Mali je broj ljudi sa solidnim primanjima koji će prihvatiti da na duže staze ostanu u takvoj sredini, posebno ako imaju alternativu da rade odakle žele.
    Inače odličan tekst sa lepim presekom i realnim predviđanjima kako će se kretati stvari.

    1. Zapravo je jedan od glavnih uzroka svih problema kod nas taj da se država ne bavi stvarima kojima treba da se bavi, a bavi se stvarima kojima ne treba da se bavi.

  3. Ovo su totalno realna predviđanja. Već se krupnim koracima ide u tom pravcu. Treba iskoristiti ovaj talas, i država da malo relaksira pritiske na IT industriju.

  4. Moje predviđanje je da će već za 5 godina svi Srbi živeti u Nemačkoj, tako da predviđanjima za 10 godina ne treba ni da se bavimo :)

    1. Haha, živa istina, kako smo krenuli ne verujem da ćemo dočekati deset godina. Već sada možemo da zatražimo da nam poklone Maltu jer mislim da je više nas tamo nego njih.

  5. Da li bi mogao da podelis izvore za poredjenje Beograd – Minhen?

    1. Skinuo sam sa Numbeo.com koji je jedan od poznatijih sajtova za upoređivanje troškova života između različitih gradova/država

  6. Tekst je dobar, racionalan i optimističan i samim tim je N/A za 99% Srbije. Na početku je trebalo navesti * a u fusnoti:

    *) odnosi se na 1% stanovništva u balonu, tj. do 100.000 IT-jevaca, menadžera i članova porodica.

    Primenljiv je za srednju klasu koja je nastala samo iz razloga novčanih priliva iz inostranstva, bilo da je u pitanju zaposlen u Nordeusu ili “mali paušalac,” odnosno osoba koje ne zavise mnogo od dešavanja u lokalu. Onog momenta kad dođe do neminovnog susreta sa stvarima za koje ne postoji privatna alternativa (poreska, katastar, lokalna uprava…) udara se u zid.

    Ono što si zaboravio to je da usled manje ponude i veće potražnje raste i cena. Postoji sve veća potreba za zdravstvenim uslugama i drugim servisima države, koje ona ne može da ispuni. Samim tim rašće i raslojavanje, izmedju ljudi koji mogu da priušte privatno zdravstvo i onih koji su osuđeni na redove u domovima zdravlja. Slično i je i za pravosuđe, policiju, školstvo (diplome…), infrastrukturu (savski nasip…) što dovodi do neminovne korupcije.

    Nedavno smo gledali neku reportažu o Hondurasu, koji je valjda prvi u svetu po ubistvima i anarhiji, koji u isto vreme ima startup scenu i “normalan” biznis, ali samo za odabrane, odnosno, srećne. Zaposleni u blindiranim vozilima putuju od svojih kuća sa bazenima do nečeg kao Airport city koji ima opasno naoružane čuvare. Sad razmatraju mogućnost uvođenja “specijalnih gradskih zona,” koji bi bili van jurisdikcije Vlade Hondurasa, a gde bi važili zakoni kompatibilni sa U.S. koji bi omogučili lakše investiranje. Otprilike ja tako vidim i taj balon i kod nas, samo bez bandi i ubistava. Postoje posebna pravila za strane investitore, posebna vrata kroz koja ulaze do Vlade, nepovoljni i/ili skriveni ugovori, a vi ostali idite u red ili sajt koji ne radi.

    Bilo bi i tu svašta da se kaže za politiku, medjutim ja mislim da više nije potrebno. Ako se pogledaju na wikipediji rezultati izbora od 1990, osim na lokalu 96/97 i odmah posle 5.oktobra, uglavnom se birala opcija koja bi mogla da se smatra konzervativnom, da ne kažem nacionalističko-nazadnom. Ovo sad što je na vlasti poslednja faza evolucije demokratsko izabrane vlasti, odnosno ekvilibrijum nekih loših ljudi i utučenog naroda. Kao što bi onaj na YT rekao: “ovaj narod treba jebati” :) odnosno #samopozitivno.

    Problem je što ta negativna selekcija koja je početa 90-tih sada se zaukava. Teško je naći poštenog molera, a ne programera ili medicinsku sestru. Odlaze i iz Slovenije, da ne pričamo o Hrvatskoj. To sa šljivom biće mnogo brže nego što optimisti misle. Tu se potpuno slažem sa Mileusnom, ljudi koji su van tog ekvilibrijuma ne “odlaze”, sad već bukvalno beže.

    Osnova za moj pogled je slična kao Dinketova, jednako nema šanse ikada da kupim stan u Ljubljani (dok mi ne proradi startup hehe) i jednako imam značajno manje para sada nego dok sam živeo u SRB, ali neke stvari su priceless. :)

    – “…na nama je da probamo da učimo brže od drugih”

    Tako sam i ja gledao Wiki stranicu “enlargement of the EU” i računao koliko je trebalo godina Češkoj, Mađarskoj, Bugarskoj… i kontao možda možemo na njihovim greškama da naučimo, pa da nam treba barem isto godina. Ozbiljan promašaj. :) Nisam računao na negativnu selekciju. Ovo je narod koji je su vodili ljudi koji su rekli “ješćemo korenje” i “svetska kriza je naš potencijal.”

    1. I ja mislim da je Eniac preoptimističan. Nema toliko ITjevaca da se izgradi srednja klasa. Ne može svako raditi u tome a mnogi koji mogu ne mogu da pristanu da žive u haosu Srbije. Bar trećina ljudi koje sam u karijeri upoznao više nisu u Srbiji. Hej kad je vlasnik moje prve firme, mladi IT guru i uz to Japi sad u Kanadi. Šef IT službe Würth-a zapalio, vođa projekta iz S&T u Telenoru zapalio. Čak i kolega koji je bio ono binsr sa dna kace koga ne bi nikad mogao zamisliti u nekoj drugoj zemlji…

      Zatim kao ITjevac u Srbiji ti si ograničen na outsourcing. Tu imaš malo slobode za bilo šta. Krpiš i budžiš gluposti pisane ko zna kad u ko zna kojoj praistoriskoj tehnici. Za domaće tržište nit ima šta da se radi nit je pametno s našim posla imati. Tek sam u Nemačkoj video kako izgleda dobar sopstveni projekat.

      To što si video za Honduras pričaju mi kolege Brazilci za svoju zemlju. Tu imaš slobodu samo u okviru tih zaštićenih kvartova… Puna je Nemačka IT Brazilaca koji ne žele takav život.

      1. Zlatane slazem se sa tobom, na zapadu se znacajno istanjila srednja klasa i tu nema povratka. U Kanadi po velikim gradovima ljudi (da nekazem porodice ) koje imaju prihod od 50 K smatraju sebe sirotinjom, placu. Delovi drzava su vec prestruktuirani u delove gde su bogatasi, a ostalo je sirotinja.

  7. Svako predvidjanje, pa I u ovom slucaju, polazi iz koje se tracke stvari posmatraju, iz koga ugla I sa koje vremenske distance. Ono zavisi i od iskustava kako licnih tako i kolektivnih, a vezana su i za coordinate na planeti na kojoj zivimo. Sto bi rekao Njegos (sada izgleda omrazen od vlasti bivse nam bratske republike) ” … ko na brdu stoji dalje vidi od onoga podno brda …”. Zato bi se svako predvidjane moglo moglo smatrati jednacinom sa 1000 nepoznatih.
    Nebojsa je, kao i obicno napisao, vrlo lep tex, ali u neku ruku je on vise okrenut IT tehnologiji koja kao i sve ostalo (ukljucujuci i Balkan) je pod uticajem globalnih kretanja.
    Ako se krene u ozbiljno razmatranje tema je vrlo siroka, a ako se uzmu u obzir i licne slabosti pojedinaca, a to su: da se uci iz sopstvenih gresaka, da se razmislja kao kome odgovara (wishfull thinking) i slicno, temi nebi bilo kraja. Naravno, mnogo toga zavisi i od informacija kojima raspolazemo, a koje su u nekim ne retkim slucajevima i netacne.
    Ja imam 60 godina, obisao sam svet (ne samo kao turista), razgovarao licno sa mnogo pametnih ljudi (pa i budala) i iz mnogo licnih cuo rane stvari na osnovu koji se moze sloziti ozbiljna slika. CNN sam gledao kao zabvnu emisiju.
    Cinjenice su sledece:
    – Zapadna civilizacija je u relativno silaznoj putanji u odnosu na istok, a mi se stalno poredimo sa zapadom i gledamo u tom pravcu;
    – Klimatske promene su nezaustavljive i imace znacajan uticaj na daljni razvoj zivota na Zemlji a narocito na Severnu Ameriku;
    – Demografske promene vezane za pad broija stanovnika u zapadnim zemljama i njihova zavisnos od emigranata, kao i unutrasnja migracija stanovnistva iz sela u gradove megalopolise, takodje znacajno uticu.
    U Srbiji se o odlasku “mozgova” i pravi po meni negatvna atmosfera. Nisam IT strike mada sam se davno bavio programiranjem i mislim da to nije vrhunac. Ima tu jos nekoliko znacajnijih faktora. Mnogi iz IT struke (pa i drugi), pored faktora primanja ne uracunavaju factor kupovine nekretnine na zapadu, koji je za pojedince prakticno nezamisliva kategorija. Pored toga, to su uglavnom mladji ljudi od kojih ce veci broj kada predju 50 godina i slucajno ostanu bez posla da se zapitaju: A sta sad … Isto tako kada predju 60 shvatice da bez velikih prihoda nemogu da nastave dobar zivot na zapadu pa ce se vracati u Srbiju.
    Na zapadu je buducnost vec pocela, stanovnistvo je ostarilo ali je to deo stanovnistva koje ima lovu. Starcki domovi i nega starih su jedan od vecih biznisa na zapadu i na primer medicinske sestre koja je dosla sa Filipina, radi nocnu smenu, radi i vikendom (tesko zana da izracuna matematiku oko doziranja lekova) zaradjuje duplo vise od prosecnog IT mozga. To je realnost.
    Srbija, Balkan to je mesto na zemaljskoj kugli gde se ili bi moglo da se zivi najlagodnije na svetu. Na zalost ljudi neznaju da cene sta imaju i onda moraju da plate cenu, a onda su im krivi drugi jer nece da priznaju svoju gresku. Na zapadu ima materije, ima i lepih stvari, ali srece nema.
    Neki mozgovi, koji su otisli za boljim zivotom na zapad ce mozda jednog dana shvatiti da bas i nisu neki mozgarosi.

  8. Nebojsa je zraci pozitivnom energiom u napisanom textu. Komentari su interesantni, I ja predpostavljam da svi koji su se javili sa komentarima su pametni IT ljudi. Medjutim meni kao liku u celoj prici tu nesto nije jasno pa bi bio zahvalan da mi neko odgovori.
    Kao prvo znam da su Istocni Njemci posle “pada” zida masovno emigrirali u Zapadnu Njemacku u Istocnoj su uglavnom ostali stari ljudi (slucajno sam se nasao bas tog dana 9 Nov 1989. tamo).
    Drugo, citam “svi” pametni (IT) Srbi su vec dobrim delom presli u Njemacku, a trend se nastavlja. Brazilci su vec okupitali istu. Da nepricamo o ostalim istocno evropslim narodima, a Sirijce I slicne necu ni da pominjem.
    Postavlja se logicno pitanje: Gde su Zapadni Njemci?
    Zar su oni glupi, pa nisu dorasli IT poslovima, ili nisu “mozgovi’ kao ostali.
    Moza su pobegli negde drugde (Amerika, Kanada, Australija)?
    Mozda se nisu razmnozavali dovoljno u toj obecanoj I super uredjenoj zamlji, pa ih nema dovoljno?
    Da li smo mi suvise pametni pa koristimo priliku da uskocimo u to blagostanje?
    Bio bi zahvalan bilo kome da da odgovor, bar na neko od ovih pitanja.
    Bojim se da ce mo svi otici u ……… Honduras.
    Hvala

  9. @ Dragan DInic
    “Nazalost, kad predjes 30tu i osnujes porodicu, gledas i neke druge stvari, zbog toga je moja malenkost sada u Minhenu.”

    Može da se gleda i drugačije. Ako se ekstrapoliraju trendovi na narednih 30 godina

    – iz nemačke se iseljava 5.5% nemaca koji su tamo rođeni, oko 100.000 godišnje, uglavnom nepoznata činjenica

    – prirodni priraštaj im je negativan na nivou 200.000 godišnje

    – zato i uvoze radnu snagu

    – za 30 godina broj Turaka će biti oko 10 miliona i drugih imigranata još 10 miliona

    – broj Nemaca će pasti za oko 10 miliona sa staračkom strukturom

    – ako se ne okrenu trendovi, već tada će deca rođenih imigranata nadmašiti broj dece Nemaca

    – trendovi ne mogu da se okrenu ako ne prestane potreba da se uvoze radnici, tj ili jaka ekonomija još 30 godina i imigracija ili pad ekonomije

    – Meni to ne deluje kao baš nešto stabilno okruženje, više kao mesto gde će se pojaviti tenzije u vreme kad deca odrastu

    1. Moj kolega u firmi u Minhenu je ovako odgovorio priljateljima koji mrače ko ti: “ako se desi da Nemačka propadne to onda može da znači samo da su sve ostale zemlje pre nje propale, tako da i u tom slučaju ja sam na najboljem mestu”. Ako pročitaš: https://www.google.com/url?sa=i&source=web&cd=&ved=2ahUKEwjCjs_U4P7fAhUG6aQKHe4zAZoQzPwBegQIARAC&url=https%3A%2F%2Fwww.dw.com%2Fen%2Fgermany-net-migration-drops-to-less-than-half-a-million-in-2017%2Fa-45889791&psig=AOvVaw1N-YvhLWyIwEAcD7J2fskk&ust=1548155999701963 videćeš da se mnogo Nemaca vraća. Evo u mojoj firmi imamo Brazilca koji je nemačkog porekla iz nemačkog sela u Brazilu. Osim toga mnogi imigranti se još u 1. generaciji lepo uklope. Posebno imigranti sa Balkana kad se nađu na kvalifikovanim pozicijama. Druga generacija je već gotovo ista ko i etnički Nemci. Kolega kome je prezime odavde ne zna naš jezik. Naš je po tome što zna da prepozna sarmu mada se ne seća imena jela. S druge strane fertilitet u De je 1,4a a u Srbiji je 1.4b s tim što je b < a. I uz to će svako 4. – 5. dete oz Srbije završiti van nje, mnogi uz drugu decu takođe baš u Nemačku. Ja od rođenja 1980. slušam o propasti zapada a samo smo mi propali u vremenu kad su, za nas istočnjaci, iz Varšavskog pakta napredovali

      1. Alo Zlatane, na zalost evo ceo svet je doveden do ruba propasti, javi nam da znamo jel bar vi uzivate, jel vama bar najbolje. Ovde u Kanadi je katastrofa. Mnogo pozdrava sa dalekog zapada.

  10. Kada nam svi mozgovi odu onda ne znam šta ćemo raditi. Kada budemo otišli kod lekara sa kupljenom diplomom, kada ti sa kupljenim diplomama postanu farmaceuti, građevinci, itd itd. Onda će morati nešto da se menja. Nekada je jedan neznalica išao na 3 stručnjaka. Sada imamo jednog stručnjaka i 10 neznalica…

  11. Netreba tu mnogo pameti da se zakljuci, rezultat je: OSTACEMO BEZ MOZGA
    Neka budala je rekla: Gde svi hoce da budu Bog, tu Boga nema.
    Prevedeno na balkanske jezike: Gde svi misle da su pametni, tu pameti nema.
    Sreo sam dosta Njemaca (pa I Svajcaraca), u Kanadi koji su dosli, niko se nije hvatao za IT, dosta je doslo ovde kupilo zemlju I bave se na primer: odgajanjem krava, uzgojem voca I sl., I prave decu. Isao sam u lov u unutranjost BC I nocavali smo na farmi BB na kojoj gospodja Nemica izdaje par apartmana u predivnoj prirodi. Ostao sam bez texta kad mi je rekla da je rodila 9 dece. Dosta njish ce se cesati po glavi kad im prodje Njemacki medeni mesec.
    Najvaznije je da sebe ubedite da vam je lepo pa I kad vam neko zavce usi, vazno je samo da to nije slucajno binsr.

    1. Ja tebe brate Simone ništa ne razumem. Šta ti radiš: hvališ Kanadu, kudiš Nemačku, hvališ Nemice ili hvališ Srbiju. I sve to iz Kanade.

      1. Zlatane brate, znam ja da mene nije lako razumeti, jer ja sam komplikovan slucaj: zivim u Kanadi 8 meseci, 2 meseca u Srbiji, a ostala 2 putujem po svetu. Tako da ni ja sam sebe bas nemogu da razumem najbolje. Ali, mislim da sam dobronameran I pokusavam da zaintrigiram skakoga ko hoce da koristi svoj mozak da misli svojom glavom. To nije laka misija, cak mislim I da je nemoguca, ali vredi bar pokusati. Nikoga ja posebno niti hvalim ni kudim, za razliku od tvoga prijatelja koji kaze:
        “ako se desi da Nemačka propadne to onda može da znači samo da su sve ostale zemlje pre nje propale, tako da i u tom slučaju ja sam na najboljem mestu”.
        Po njemu, se vec ostvario njegov san, a I san koji je sanjao cika Adolf, a njegov san je bio da Njemacka bude najbolje mesto na svetu. Sve zrtve koje je svet podneo su prakticno bile uzaludne. Vama koji zivite tamo, ostali samo mogu da zavide. Vi ste posteniji deo srpskog drustva koji je resio da presence I da ode u pecalbu I posteno zaradjuje evre, nego o deo koji koji sada demonstriraju I traze slobodu “koje u Srbiji” nema I nikad je nije ni bilo, I koji zive u strasnom strahu od vlasti, jer lakse je demonstrirati nego ici svaki dan na posao I posteno se znojiti.
        Ovde u Kanadi ljudi zive u strasnom strahu jer se boje da izgube posao, da nece moci da plate dug na kreditnim karticama, da nece paltiti ratu kredita za kucu I da ih potom ne zibace iz kuce, da slucajno ne ostave dete samo u kolima I kod kuce jer deca do 12 godina moraju da budu nadgedana (nemes I ostaviti same), da puste dete na ulicu jer ludaci kidnapuju decu, da teenageri nekrnu da se drogiraju od svoje 13godine jer je ovde marihuana legalna itd, itd.
        Ovde ljudi zive u 10 puta vecem strahu nego u Srbiji jer u kapitalizmu strah je nacin da kontrolises ljude. Zato ljude plase svaki dan I sa obicnim reklamama po sistemu:”… ako nekupis bas ovu pastu za zube, bakterije ce te pojesti …”. Samoupravni socijalizam je I propao iz razloga sto ljudi nisu imali osecaj straha, pa kad to nemas onda deo pojedinaca krene u pravcu pokvarenosti, a I sada ovo sto se desava kod nas je samo posledica ostataka pokvarene inteligencije.
        Sve u svemu da bi se nas dvojica razumeli morali bi mogo da pricamo (pisemo), a I to nebi znacilo da bi se na kraju bilo sta slozili jer ljudi hoce da veruju u ono sto im odgovara.
        Mozda ces ti jednoga dana I sam shvatiti sta sam ja hteo sa svim mojim komentarima da kazem, ali mislim da ce ti uzeti mozda I 10 godina, jer ces u tom priodu poceti da sagledavas da I u Njemackoj nije sve kao sto si video na pocetku. Zive li~!

  12. Poruka za Nebojsu: Mozda bi bilo dobro da se pokrene tema: Uticaj covida19 na IT tehnologije. Trenutna desavanja, kada su mnogi u svojim domovima, nekim tehnologijama odgovaraju vise a nekima manje. Mislim da su IT tehnlogije u prednosti posto mogu da se rade I od “kuce”. Lepo bi bilo kada bi nam nasi “mozgovi” napisali koju, kako plivaju u ovim teskim vremenima za ostale.

Comments are closed.