Edukacija 2.0, ili kako izgleda obrazovanje tamo gde je budućnost već stigla

Kada je u pitanju praktična upotreba društvenih medija, i generalno novih tehnologija najviše me uzbuđuje primena istih u oblasti obrazovanja. Impresivno je koliko se brzo ova oblast razvija i koliko smo samo u poslednjih 10 godina dobili zahvaljući razvoju Interneta i omasovljavanju širokopojasnog pristupa. Učenje na daljinu u potpunosti je demokratizovalo proces prenosa znanja, i učinilo ga dostupnim svakom, poznati univerziteti širom sveta danas nude besplatne video materijale sa svojih predavanja, a koncepti poput gejmifikacije obećavaju da će i sam prenos znanja biti ne samo tehnološki impresivan nego i izuzetno zanimljiv. Priznajem da zavidim današnjim klincima. 

Kao neko ko je završio FON u vreme kada su privatne škole tek doživljavale svoju ekspanziju kod nas, ne mogu puno da se žalim na ono što je ponuđeno. Imali smo dosta korektnu nastavu za domaće uslove, i pristup koji je znatno praktičniji u odnosu na ostale članice Beogradskog univerziteta. Između ostalog, to je i jedan od razloga zašto su studenti FON-a toliko traženi i tako uspešni na takmičenjima širom sveta. Od tad se međutim dosta promenilo, a najbolji dokaz za to mi je bila poseta poslovnoj školi HULT o čemu sam vam već pisao prošle nedelje. Pristup koji oni imaju predavanjima je nešto o čemu mi trenutno ovde samo možemo da sanjamo, što zbog tehničkih preduslova i malog tržišta, tako i zbog jako velike tromosti fakulteta u reformi njihovih obrazovnih procesa.

Interaktivnost, ali stvarno!

Koliko god predavanja da sam posetio kod nas, uvek se potenciralo na interaktivnosti i retko kada uspevalo da se to i ostvari. Razlozi su donekle i u našoj prirodi, nedostatku želje za isticanjem zbog moguće osude, ili čega već što ne opravdavam. Ovo nije fenomen koji je prisutan samo kod nas – jednostavno, ljudi imaju problem sa javnim nastupom i javno uključivanje u diskusiju je jedan od segmenata istog.

Kada studenti u svakom trenutku uz sebe imaju laptop ili tablet, u vremenu kada je internet konekcija podrazumevana zašto to i ne iskoristiti. U slučaju HULT-a predavanja počinju mini kvizom o prethodnom predavanju ili case-u koji je trebalo pročitati u prethodnih 7 dana. U realnom vremenu, kroz Moodle (koji se i kod nas dosta koristi za Distance Learning) rezultati se projektuju na zid i vidi se pripremljenost studenata za čas. Princip kvizova sa početka predavanja mogu se ponoviti i nekoliko puta u toku predavanja, da se isprati pozornost studenata i dobije povratna informacija čak i od onih najstidljivjih.

Zatim se ide korak dalje – lekcije su dostupne kroz Hult Reader, što je aplikacija za iPad koja vam omogućava da svim materijalima vezanim za studije pristupite sa bilo koje tačke, ali i hvatate beleške tokom predavanja. Sve je naravno sačuvano u cloudu, tako da možete pristupiti i beleškama drugih studenata, ali i pogledati recimo šta je to što su drugi studenti u knjigama iz kojih uče označili bitnim. Na ovaj način dobijate širu sliku o samom predavanju i lakše ulazite u celokupan proces učenja.

HULT je specifičan i što iPad predstavlja podrazumevani uređaj za svakog studenta, i dobija se prilikom upisa na sam faks da bi sve ove aktivnosti bile moguće. Vremenom se utvrdilo da aplikacije nisu jedine koje daju vrednost studentima, već i da mogućnost da slikaju tablu ili snime deo predavanja može značajno olakšati da se što više informacija ponese sa predavanja. Ali ni ovde se nije stalo, već je studentima omogućena i aplikacija za pametne telefone gde sadržajima mogu pristupiti i onda kada nisu u blizini svog tableta.

Kroz aplikacije moguće je i pronaći kontakte studenata i profesora, prijaviti se na dešavanja i naći neke korisne informacije o kampusima u svih pet gradova gde se sve fakultet nalazi. Osim što studentima daju mogućnost da se informišu o samim dešavanjima, na ovaj način i sam univerzitet ima uvid u to koliko su neka dešavanja i informacije više popularni od drugih. Na osnovu tog uvida, i ogromne količine informacija koje se prikupe na osnovu ponašanja studenata tokom samog procesa studiranja, unapređuje se sam program prema onome što je studentima zanimljivije, na osnovu čega se program samog fakulteta iz godine u godinu menja u skladu sa navikama. Na ovaj način uvek imate aktuelan program koji izlazi u susret novim generacijama studenata.

Održivo obrazovanje

Nažalost nisam uspeo da zapišem brojke o količini papira koji se u ovoj godini uštedeo na štampanje raznih materijala za studente koje dobijaju za potrebe predavanja, ali nesumnjivo je da je ovo znatno održiviji način od ovog koji mi danas imamo u školama. Istina je da je za čitanje sa tableta potrebno malo vreme za privikavanje, ali sa druge strane u jedan uređaj od nekoliko stotina grama stanu hiljade i hiljade strana materijala koji je vrlo lako pretraživ i pruža mogućnost dodatnog opisivanja, poput podvlačenja ili dodavanja komentara, i sve to u interakciji sa drugim kolegama. Kolaborativno učenje na delu.

Previše tehnologije, premalo obrazovanja?

Digitalizacija ovde ne staje. Komunikacija studenata određenog smera vrši se kroz Facebook grupe čime su zamenjene oglasne table na fakultetima i odlazak do istih. Najvažnije od ovih informacija puštaju se i u mobilnu aplikaciju, kao i na Facebook stranu kampusa tako da studenti u svakom trenutku mogu imati aktuelne informacije uz sebe. Male su šanse da ćete zaboraviti na ispit uz automatsku sinhronizaciju kalendara i push notifikacije :)

Tehnološki skeptici verovatno će prokomentarisati kako je ovo samo još jedna prilika da se ode od suštine i učenje pretvori u lakrdiju, ali vreme će pokazati da nije tako. Obrazovanje se, kao i ljudi, menja. Klincima je danas sve teže pridobiti pažnju i za novo doba moramo da smišljamo nove načine obrazovanja. Verujem da je ovo jedan od njih, jer nas uvlači u svet informacija umesto da nas tera da ih učimo napamet. Siguran sam da će sirove činjenice sve manje vredeti u budućnosti kako ćemo ih imati previše, a biće dostupne na par klikova od nas. Pravo znanje će biti u odabiru i pripremanju ovih činjenica za oblik koji je nama potreban.

Ne treba zaboraviti ni da nam tehnologija daje još jednu lepu prednost – bogatije iskustvo učenja. Kažu da najlakše pamtimo ako nešto doživimo, a tek onda ako to isto pročitamo ili zapišemo. Uz istoriju koju ćemo sada učiti uz video snimke borbi koje su se dešavale i animirane prikaze formacija, geografiju gde ćemo posećivati neko afričko selo preko Google mapa i analizirati njihovo uređenje ili časove muzičkog gde ćemo prvu pesmu odsvirati na Piano aplikaciji – pregršt mogućnosti o kojima smo mi, koji smo bili klinci do samo pre 10 godina mogli da sanjamo. Naravno, trebaće vremena da sve ovo dođe i kod nas, ali ne mogu da ne priznam da se jako radujem tom trenutku – pogotovu ako sam bio u prilici da tome svedočim već sada.

Ovaj tekst je nastao tokom posete Hult International Business School-u u Londonu. Hult je trenutno jedna od najbrže rastućih poslovnih škola u svetu, sa kampusima u Bostonu, Londonu, Šangaju, San Francisku i Dubaiju. Tokom boravka imao sam prilike da posetim kampus, predavanja i dešavanja koje organizuje univerzitet, a najzanimljivije stvari iz tog iskustva podeliću ovde sa vama na blogu. Stay tuned!

  • http://twitter.com/JovanaVu @JovanaVu

    Sve je to tačno, ali koliko je realno i kada će biti ostvarljivo kod nas ne zna se, verovatno nikad :) Mislim da je već krajnje vreme da nastavnici i profesori praktikuju uključivanje Interneta u proces predavanja, da na nabrajamo kakve sve to prednosti ima. Kao što neko jednom reče, u školi decu ocenjuje nastavnik, a na Internetu imaju mogućnost da ta ocena bude više objektivna sa mnogo razlicitih pogleda. To samim tim vuče i nešto drugo, a to je razumevanje i suočavanje sa suprostavljenim misljenjima.

  • Mandarina

    "Siguran sam da će sirove činjenice sve manje vredeti u budućnosti kako ćemo ih imati previše, a biće dostupne na par klikova od nas. Pravo znanje će biti u odabiru i pripremanju ovih činjenica za oblik koji je nama potreban."

    Ustvari, u ovo novo vreme znanje će se ceniti manje od umeća, jer na kraju krajeva svako može da bude pametan (obavešten) sa "few clicks away".

    Kada pročitam ovaj tvoj tekst poželim da budem student zauvek, jer čovek treba da uči dok je živ, posebno kada to učenje postaje ovako interesantno.

    • eniac

      Veruj mi i ja sam isto to poželeo tamo, i mislim da će se to i desiti uskoro :)

      Btw umeće je pravi termin za ono što sam hteo da kažem, mislio sam da prevedem nekako curation, odnosno mogućnost uređivanja sadržaja ali umeće je ipak bolji termin i od tog. Tnx!

      • Mandarina

        Tako je to imenovao jedan veliki i mudar covek koji je to znanje pokupio na Himalajima hihi ;)

  • vukasinbvasic

    Веома ми се допао параграф о одрживом образовању иако је претенциозно насловљен. Одрживо образовање је нешто много више од уштеде папира. Са одрживим образовањем као и са парадигмом о одрживости проблем је што је узрок чисто економски, а решење није. И још несшто. Колико ја разумем, концепт ОДРЖИВО тихо се замењује концептом ЗЕЛЕНО. И то говори докле смо стигли после двадесетак година углавном празних прича.

  • http://www.skolskidnenvik.net Zoran

    a zamislite tek kako je nastavnicima :) e to je posao. Kod nas dve krupne komponente igraju veliku ulogu da se ovo sprovede: učenici i nastavnici. Učenici su odavno spremni … :)

    • Car

      Ne bih se bas slozio sa tobom. Ucenici su odavno spremni da sve dobiju na tacni, zavrse za predmetom/ispitom i nastave svoj pohod na diplomu. Vrlo je malo ucenika koji su spremni da nesto cuju, zapisu i sto je najvaznije nauce. A jos manje je onih koji su spremni da AKTIVNO ucestvuju, uce i istrazuju. Kod nas se nazalost, i dalje sve svodi na "daj da sto lakse zavrsim…"

  • http://www.korkyra.net Korkyra

    Istina je da je internet drastično povečao naše mogućnosti i spoznaje stoga treba konstantno učiti o njemu i učiti na njemu! Pohvale za članak :)

  • http://zokizonga.wordpress.com ZokiZonga

    reforme u obrazovanju su neminovne i to po hitnom postupku! sto pre ukljuciti ovakvu vrstu komunikacije izmedju profesora i ucenika, jer konvencionalno obrazovanje ubija interesovanje mladih da se obrazuju!!!

  • http://twitter.com/albelic @albelic

    Malo samo nešto oko tehničkih detalja. Čim neko pročita da svaki učenik dobija iPad verovatno misli da je to kod nas neizvodljivo, jer naravno mi smo siromašna zemlja, ali sigurno ste već čuli da Indija ima proizvodnju sopstvenog tablet računara čija je cena oko 50$ a uz subvencije države svaki student može da ga kupi za 15$! To je cena 2 udžbenika koja bi i u ovoj našoj siromašnoj zemlji bila prihvatljiva svakom učeniku, ne samo na fakultetu već i na ostalm nivoima obrazovanja. Ostaje još da se obezbedi optika do svake obrazovne ustanove i da svaka ustanova obezbedi mrežnu infrastrukturu koja bi bila sposobna da prihvati veliki broj korisnika. Kad se sve to prebaci u brojke verovatno izgleda puno ali mislim da bi se novac lako obezbedio kada bi država ozbiljno rešila da se pozabavi ovim pitanjem i konačno rešila da u tu reformu obrazovanja koju toliko spominju ukjuče i obaveznu primenu IKT.

  • Pingback: Probudi se, pokreni se » Blog Archive » Podržite ljude sa energijom u očima

  • Pingback: Zašto sam upisao HULT? | Eniax Ground

  • Pingback: Zašto sam upisao HULT? « Kako na Master