Ono što sam uspeo u prethodnih mesec dana, neko ne stigne ni za godinu? Uspeh, neuspeh, smeh plakanje, svega po malo, umor povrh svega, i logično odsustvo od bloga… Pokušaću da opišem poslednjih 45 dana.

22.11 dao uslov, napio se, spavao i smrdeo 2 dana, otišao u Niš na konferenciju. Posle Niša bio 2 dana u Beogradu, otišao na Rudnik 5 dana na konferenciju. Vratio se u Beograd razboleo se. Otišao u Ivanjicu posle 5 meseci da vide matori da se nisam ofarbao u plavo, istetovirao i probio obrvu. Vratio se iz Ivanjice, otišao na kratko u Kragujevac, vratio se i prisustvovao konferenciji novih lidera o kojoj sam i pisao. Zatim izradio drugarima Najludju noć, još jedan u beskonačnom nizu sajtova sa ponudama za novu godinu, da bih potom pobegao u banju Vrujci, postojbinu Vode Vode. I vratio se sad u nedelju. U ponedeljak sam imao profesionalni izazov, i ono čuveno pitanje zašto studiram, i čemu sve ovo. Imali smo malih infrastrukturnih problema sa (oprostite na izrazu) kenjarom, zvali vodoinstalatera koji nam je za pola sata uzeo 40 eur. Sreća sreća radost, iliti prilagodjavanje Beogradu, i njegovim pravilima, koje se nikada ne navršava. Sramota, ili ko zna šta li ja.

U to vreme je najavljena i Furka žurka, okupljanje ovog petka u klubu Trezor, najveće društvene mreže u nas, koja je beleži petocifren broj unikatnih posetilaca i skoro osmocifren obrnutih strana. U medjuvremenu Bizi napustio devetdvojku i postao ljuta konkurencija. Nema zezanja… Biće to ljuta borba.

I tako, nadam se da sam se malo opravdao, ako nisam jebiga, platiću vam pivo sad u petak, dodjite na žurku!!!