Evo me u Ivanjici, brat se ženi, pa je red proslaviti sve to, videti rodbinu i koga sve kog nema na Facebooku te su svadbe idealna prilika da se reconnectujemo. Ovo baš i nema mnogo veze sa temom, više sam hteo da nagovestim da me baš i neće biti ovih dana, ali obzirom da se vratio najveći od najvećih Pedja, verujem da vam neću previše nedostajati.

No da se vratimo na temu, a to je dobra strana kapitalizma, ili je možda bolje reći kapitalizam u službi ekologije. Moravica, reka koja protiče kroz Ivanjicu, je dugo vremena bila vodeći maneken Fiće, duž reke moglo se videti nebrojeno olupina ovog all around vozila, što obično znači i ostalo smeće ali i zmije koje se tu skupljaju kako su im takva mesta bogom dana. Naravno nemam ništa protiv zmija, više protiv bakterija i svega što se tu kotilo vremenom. To je bio i razlog zašto, kao većina dece u gradovima koji imaju pristojniju reku, se nisam kupao leti u reci u svom gradu, već uglavnom išao u susedno Arilje i uživao u zaista divnim vodama Rzava. Ko je bio tamo verujem da će ovo potvrditi.

No, nova tajkunizirana vlast u gradu, rešila je da kupi pola grada i dovede neke stvari pod svoje, te od Ivanjice napravi na široko poznato turističko mesto, što se nikako ne uklapa sa gorespomenutim prizorima. Oglasi, radio, šta već i opšta potraga za ljudima koji će da čiste rečno korito. Da li su oni očistili reku? Da, ali dobrim delom je ona bila očišćena pre njih. Kako?

Svi znamo šta je otkup sekundarnih sirovina, nadam se. Staro gvožđe, bakar, papir i karton posle upotrebe se mogu reciklirati i time dobiti novu upotrebnu vrednost, što nažalost nije nešto preterano popularno u nas. No, kako priča glasi, dovoljno je bilo da jedan domišljati građanin uzme par stotina eur u ekonomski poljuljanoj opštini da proradi word of mouth i krene se, poput zlatne groznice u sveopšto pustošenje rečnih tokova širom opštine, u potrazi za bilo čim što bi se moglo uvaljati za neku sitnu kintu po kilogramu. Rezultat svega toga je, kako kažu, da trenutno u Moravici i okolnim pritokama ne možete naći niti jednu jedinu žicu, a ne čitavu olupinu nekog starog automobila, što je zaista sjajno.

Ovo sam saznao tako što smo, čisteći kuću od bespotrebnih stvari nosili neko staro gvožđe kod komšije koji to otkupljuje, gde su mi spomenuli da su mesečno i preko 10.000 eur imali otkupljenog gvozđa za mesec, dana a verujte mi kilogram gvožđa je zaista jeftin. Ovo je klasičan primer da nedostatak društvene odgovornosti, kulture ili čega već nadoknade finansijski motivi, ako nisi u stanju da pratiš osnovne kulturne principe nećeš platiti nego će neko drugi zaraditi na konto tebe, to verujem da više boli nego da vas neko kazni, a efekat od usta do usta u manjim mestima je mnogo izraženiji, u prevodu ovde svako zna sve o svakom.

Odličan primer i za druge opštine, nije poenta od svega uzeti pare, više novac služi kao stimulans da ne bacate stvari koje se mogu reciklirati, i na taj način aktivno sudelujete u očuvanju prirode. A ako nema kod vas otkup sekundarnih sirovina, eto prilike za biznis :)

2 replies on “Dobra strana kapitalizma

  1. Kod nas ne postoji otkup već posebni kontejneri za kartonsku i pet ambalažu, i sasvim neočekivano se pune. Oko 14 tona pet-a, i 50ak kartona za nešto više od pola godine (nisam tačne brojke zapamtila, otprilike).

Comments are closed.