Skorašnjim postom o planiranju troškova otvorio sam priču o ličnim finansijama. Nekima cela ova priča može da ispadne kao kukumakanje o novcu, ali to nije namera autora. Finansije su realan problem svih nas, imali ih dovoljno ili nedovoljno i sa godinama postaju sve ozbiljniji predmet razmišljanja. Tim povodom se i postavlja pitanje, koliko platiti osobu koja se bavi webom kod nas, bilo kao menadžer nekog web sajta poput mene, programera, dizajnera, šta već. Pokušaću da evaluiram taj problem u donjem postu, a Vi ste naravno pozvani na diskusiju.

Prošle sedmice sam razmišljao o problemima sa kojima se suočavam u izvršavanju svojih aktivnosti, i po prvi put u životu verovatno, poželeo da imam službeni auto. Činjenica da za neke poslove moram da odem u relativno udaljene delove grada će me vrlo često navesti na razmišljanje, da li zaista moram da odem do tog dela grada, a zatim nedoumica preći i u odbijanje. Tako da će taj posao biti odložen za neku drugu priliku, ili se neće desiti. Da li ovo znači da sam ja neodgovoran? Da, ali činjenica da postoje stvari kao što je službeni auto govore da nisam jedini. Ljudi ne vole da gube vreme na ono što ne moraju, i postojanje službenog auta je jedna od činjenica koje obezbedjuju konfor u obavljanju posla a samim tim i kvalitetnije obavljanje istog.  Naravno, nemaju svi situaciju u kompaniji da kupe zaposlenima automobil, ali tako nešto se može rešiti povećanjem plate recimo, čime dolazimo do centralne teme današnjeg posta.

Koliko novca vam je mesečno potrebno da preživite?

Stavite na papir osnovne mesečne troškove. Stan, računi, prosečan dnevni trošak x 30, varijabilni dnevni trošak. Pod varijabilnim dnevnim troškom podrazumevam sve one stvari koje se ne smatraju prehranom, koje se smatraju nužnim a ne mogu se baš precizno isplanirati. Tipa sredstva za čišćenje, sveske, olovke i tako ti neki troškovi koji su nam neophodni. U mom slučaju imate sledeću situaciju:

Stan i računi: 160 eur (podrazumeva činjenicu da živite sa nekim, ovo je medju najpovoljnijim varijantama)
Prosečan dnevni trošak x 30: 225 eur (7,5 eur = 600 din -3 obroka po 200 din, naravno ne podrazumeva restorane)
Varijabilni trošak 10%: 22,5 eur (7-10% je neki trend varijabilnih troškova koji se stavlja i prilikom pravljenja budžeta)

—-

Total: 407,5 eur

Dakle, meni je potrebno da preživim mesečno u Beogradu 407,5 eur, bez taksija, izlazaka sa prijateljima, poklona za rodjendane, kupovine odeće i svih ostalih troškova koji su normalni a koji nas snalaze mesečno. U ovom slučaju glavnu konkurenciju mi predstavljaju ljudi koji imaju stan u Beogradu pa štede nekih 100 eur mesečno ali to nije poenta, poenta je objasniti zašto neke stvari ne mogu da se rade za smešne pare, i zašto prilikom traženja posla trebate znati koliku platu želite za sebe.

Dolazimo do još jednog problema koji uzrokuju freelance poslovi, a to je da sve plaćate sami. Prevoz, topli obroci predstavljaju standardni paket usluga koje nudi svako preduzeće priliko zapošljavanja. Imate gornju računicu pa se lako može utvrditi da ovi ume da skine zanimljiv deo troškova. No takav način posla, obično podrazumeva i rad u firmu i ustajanje na vreme, što uglavnom nije slučaj sa našom strukom.

Šta možemo zaključiti iz svega ovoga? Vreme, sajt za 100 maraka je odavno prošlo, nit postoje marke, nit su životni troškovi na nivou 2000te, 8 godina je dosta toga sobom donelo, a pre svega kumulativnu inflaciju od jedno 300% :D Možda zvučim nadobudno, prepotentno, neozbiljno, nazovite to kako god, ali da sam u situaciji da tražim početni posao, sa kojom cifrom bih pristao da krenem? 407,5 eur? Nedovoljno… Ipak je cifra od 500 eur nešto što je mnogo realnije. Nije cifra koja će vam obezbediti lagodan život ali par meseci dok ne dodjete do odredjenog iskustva, mini promocije koja će vam trasirati put ka plaćenijem poslu ovo je nešto što možete prihvatiti. Kasnije ulazite na tržište kadrova, gde vam vrlo prosto ponuda i tražnja odredjuju cenu. Obzirom da se bavite poslom koji zahteva odredjeno, ne tako rasprostranjeno znanje, u zemlji koja se usudjuje da kaže da će za par godina biti nova silikonska dolina, nemojte se libiti da cenite ono što radite.

Problem? Ispašće da ja nagovaram ljude da ne prihvataju bilo kakav posao ispod 500 eur, i da to nije realna procena našeg tržišta. Možda, ali i situaciji kad poznajem ljude koji od držanja privatnih časova zaradjuju i duplo više nego profesori na fakultetima postavlja se pitanje koliko je naše tržište referentno za neku procenu. Privatni časovi su mi upravo i bili referenca prilikom diskusije sa Nemanjom oko cene radnog sata. Ako neko može da podučava decu sabiranje za 5 eur po satu, zašto bi se sirovi know-how prodavao za manje od toga.

Diskusija više nego dobrodošla!

27 replies on “Lične finansije #2 – Koliku platu dati ljudima iz struke?”

  1. Prosecna plata je 350-450 eur sto podrazumeva bas to – jesti, spavati i raditi, ili izaci ali drzati dijetu.

  2. Pingback: linke.rs

  4. 500 Eura po osobi danas je, barem prema mom misljenju skoro pa jedva dovoljno..
    Mozda je dovoljno nekome ko ne izlazi cesto, ne kupuje odjecu tako cesto, ne jede najkvalitetniju hranu koja se nudi, nego ipak prilikom kupovine mora da vodi racuna da uzme jeftinije mlijeko npr..
    Ok, prezivjeti se moze s tim iznosom, ali iskljucuje mogucnost stednje.
    A stednja je prema mom misljenju najbitnija.
    Kad imas posao koji ti omogucava da stedis, onda imas pravi posao :) Ako zivis od plate do plate onda je to “los” posao (naravno, govorimo o odgovornoj osobi koja pazi kako trosi,ne o nekome ko trosi 200eura na cizmice)

    Sto se velicine place tice, nju ipak odredjuju brojni parametri, pa je malo tesko govoriti o tome kolika bi plata kome trebala biti, ali recimo to ovako: sve fercera po paroli snadji se..
    Nije kriv neko sto zaradjuje 5eurica za sat sabiranja, snasao se..ali ta zarada nije realna, pa nije ni pogodna za poredjenje…
    Tako da, ja bih onima koji toliko zaradjuju cestitala jer su se snasli…

    I na kraju, svakako da svako treba da cijeni svoj rad i da se ne potcjenjuje, ali treba biti i realan…To bi valjda bila ta neka idealna kombinacija..kao :P

    Uh, pisano je u zurbi, ne zamjeri :**

  5. Pingback: ukusno.com

  6. @PaYa

    da, ali sve je vise grupacija sa strane koje dolaze i ocekujud a radis za bud zasto, zato i ne mogu naci ljude ovde da rade, dash pare i dobijes ljude as simple as that

  7. Prosečna plata je širok pojam i onda je neka vodilja prilikom dogovaranja plate na poslu. Uvek navedem da tražim 500e (40000) za početak, naravno neto (da ne spominjem da volim da sve bude na računu i prijavljeno). Prihvatam da radim za manje ako nude neke privilegije (recimo, vožnja na posao, službeni auto, kursevi, ručak…). Prekovremeno posebno dogovaram ;)
    Realna plata je ona za koju radite, tu nema diskusije. :)

    Naravno, potrebno je uzeti u obzir da se kod nas plata gleda kao neto a ne kao bruto, kako bi trebalo. Ništa čudno, obzirom da postoje obavezna silna osiguranja (penziono, zdravstveno…) koja uplaćuju preduzeća u ime zaposlenih i da ljudi tek sa neto paltom mogu sebi da uplačuju dodatna osiguranja kod privatnih fodnova. Šteta što tržište ovakvih osiguranja nije liberizovano pa da lepo pričamo u bruto a ne neto (a koliko ko izdvaja za osiguranja njena/njegova stvar)

    Enijače, druže, odavno u Srbiji postoji silikonska dolina, čak je evoluirala u dolinu nojeva ;) A teško će ovde biti silicijumske doline, znaš i sam. Niti je tržište radne snage dovoljno jako (valjda kontaš šta hoću da kažem) niti dovoljno veliko. Svuda u svetu ima manjak IT kadra i samo dobri pregovarači (ne dobro stručnjaci nego pregovarači, ako si odličan stručnjak ne znaći i da si pregovarač) uspevaju sebi da obezbede dobre pozicije.

    Što se prednosti onih koji stanuju u Beogradu tiče, imaj na umu da oni uglavnom stanuju kod roditelja. Nije isto stanovati sam ili sa cimerima ili sa devojkom/dečkom ili sa roditeljima. Mišljenja sam da deca ne bi trebalo da dele stan sa roditeljima posle završetka srednje škole ali nećemo o ovome, ipak je offtopic.

    Ala sam smorio… :)

  8. da dodam za privatne časove: tačno je da neko uzima 5€/h ali takođe je tačno da je to BRUTO cena koja najverovatnije nije prijavljena (nema staž koji moćze sam da uplaćuje, nema osiguranja, ako ima zato što je nezaposlen ili na drugo ime onda je varalica itd itd)

    Inače me nervira što osiguranja nisu liberizovana i što se preduzeća oporezuju od samog početka (umesto posle dve ili tri godinea kad stanu na noge, barem je tako u SAD i EU) ali me najviše nervira dobrovoljni/namerni rad na crno i plaćanje na ruke (danas i domaće banke unapređuju e-banking da bude platformski nezavisan+bankomati i ekspoziture na svakom ćošku+svaka prodavnica koja drži do sebe omogućava plaćanje karticom)

    Dosta od mene za danas :)

  10. Hm, iz mog ugla koji je pre godinu dana presao iz studentskog u porodicni mogu samo jednu stvar da kazem. 407,5 evra je dovoljno da se pocne mesec, kirija u Bg i troskovi. O ostalim troskovima i ne pokusavam da razmisljam i planiram, pruzim se koliko sam dug, pa kad nema, nema … :)

    Sto se cene rada tice, moje misljenje je da cesto cena korelira sa kvalitetom, onaj ko stvarno zna posao moze da pristojno zaradi, ne kao na zapadu ali podnosljivo za nase uslove. Problem je sto je kod nas trziste potpuno nerazvijeno i sve je to jos uvek pionirski posao, na zalost, ima mestimicno ekipica koje bi mogle da naprave dobar posao ali u globalu mi jos nismo ni poceli da razvijamo internet development trziste.

  11. Stvar se dodatno komplikuje zbog cinjenice da su dobar deo ljudi u industriji neka od free lance varijanti. Oni moraju da misle i na periode meseca i posebno periode godine kada nemaju prihode.

    A definitivno vredis koliko naplatis

  12. Sve ovo je realno, osim u slucaju da nemas porodicu… Onda se cifre dupliraju ( minimum)…
    A definitvno vredis koliko naplatis !

  14. Plata za koju se dogovorite mada više volim da koristim termin izborite je stvar ličnog marketinga. Ozbiljno se protivim matematičkoj računici koliko mi je potrebno za život ili u boljoj varijanti koliko bi ja voleo da me plaćaju. Umesto toga predlažem koliko ću ja da doprinesem i koliko ćete vi da zaradite time što ćete angažovati baš mene. Ako uspeš da “prodaš” sebe i svoju vrednost koju možeš dati, visina plate je samo stvar dobrih pregovaračkih sposobnosti. Možda sve ovo zvuči grubo ili u najmanju ruku previše pojednostavljno, ali stvari su zaista takve. U opisu posla svakog poslodavca je da dobije što više i da za to plati što manje. I tu nema ništa loše. Ali ako vidi mogučnost da za iz njegovog ugla za nešto malo više (recimo 1000 €) dobije mnogo više, pristaće. Onda je službeni auto i druge pogodnosti samo alat kojim se povećava vaša efikasnost. Ne želim da kažem da je lako izvesti sve ovo, ali tvrdim da je moguće.

  15. Plata od 500 EUR golo je preživljavanje. Ja se divim ljudima koji žive sa primanjima manjim od toga.

    Što se tiče cene po projektu/satu i sl. što bi rekao jedan moj drug, ako naplatiš jeftino samo će dodatno da te cimaju i drndaju jer čim si jeftin to odmah znači ili da ne valjaš ili da ti je frka za lovu i sl i može im se. Ako naplatiš skupo, onda su svi srećni i zadovoljni i nema tu puno kukanja, svi veruju da je ono što si im dao zaista vredi te pare. :)

  19. @Prometej

    tesko je izmeriti koliko para donosis nekome kad radis kao country manager u firmi koja se tek razvija i za koju se veruje da ce poslovati sa minusom minimum godinu dana ali stoji to za ona zanimanja kod kojih je tako moguce vrednovati rad…

    @mileusna

    dobra poenta, oko najskupljeg sajta sam se najmanje iscimao, oko onih 100 maraka sajtova sam izgubio 3 godine zivota minimum

    @jelena
    pa nije 100 eur, vec 125 i to u ne bas centru grada, to se deli na 2 osobe plus imas 35 eur racuna, kazem ovo je najpovoljnija varijanta

    @brankko
    neka vrsta domace radinosti nam ne gine

  20. Ja sa pozicije poslodavca mogu da Vam kazem sledece, za sve ljude koji sada rade u CRI-ju voleo bih da mogu da ih platim mnogo vise, i hocu kad zazivi sledeci projekat a opet postoje neki za koje mi je zao svaki dinar koji sam im isplatio.

    Moj savet je da kad ugovarate posao trazite fix i varijabilni deo (zavisan od vasih rezultata) i privilegije, mob, kola (ili tax), reprezentaciju… ali to morate i da opravdate.

    Cinjenica je da se na ovom trzitu koje je malo svi znaju i da zvezda isplivaju.

    Ako je pitanje Eniac koliko ti vredis, moj odgovor je 1000 – 2000 eura plus privilegije, obzirom da je projekat furka vrlo merljiv.

  21. Eh, i da vredim zaista toliko tesko je naci ljude koji ce toliko da ti plate, ali sa tolikom platom verovatno bih se i ja vise cimao, sto nas dovodi do one cuvene, ne mogu oni mene malo da plate koliko ja mogu malo da radim :D

  22. Mene nikad niko nije platio koliko vredim i zato sam na kraju završio kao samostalni preduzetnik. :)) A nikad nisam bio od onih koji kukaju za veću platu, jednostavno ako vidim da se moj rad ne ceni dovoljno, onda idem dalje i tražim bolje…

  23. Добри су текстови које је линковао Иван Речевић. Приликом договарања плате потребно је много тога узети у обзир а “уобичајену” плату/цену узети за неку водиљу. Кад се само сетим да једно предузеће програмере плаћа 300е месечно (питам се ко ли ради код њих)…

    У вези домаће радиности прасићи не долазе у обзир пошто нису на цени.

    Торбица, мислиш ли на нето или бруто износ кад процењујеш Енијака? ;)

    милеусна, нормално је да тражиш боље :)

    Милоје и Деда су кратко и јасно објаснили тако да није потребна даља прича на ову тему.

    Ово ме је подсетило да сам једном клубу, ппреко друга, понудио да урадим сајт и онлајн кампању. Друг меп ита колико пара тражим ја лепо одговорих да зависи од договореног. После смо се видели (друг и ја) и прича је оваква: клуб оће да неко из ентузијазма направи сајт за џ. :) лепо се насмешох и рекох да је за ради из ентузијазма дупла цена ;)

  24. @mileusna

    WORD! Ako se ne boris za sebe tesko je ocekivati da ce se neko boriti za tebe

    @momke
    jbg, mi mu dodjemo nesto kao drzava entuzijazma :D

Comments are closed.