Nebojsa Radovic – Personal Blog

Menu & Search

Ponovo radi blog

05/02/2010

Konačno posle nekoliko dana neaktivnosti blog je ponovo up and running, promenjen je hosting zahvaljujući Mileusni pa se nadam da ovakvih ispada u budućnosti neće biti. Ono što svakako zabrinjava jeste da više od mesec dana ništa nisam napisao, a verovatno to ne bih ni primetio da blog nije radio neko vreme i da me baš vi niste obavestili o istom. Čudna vremena…

Photo: Stephen Mitchell

Nekada sam znao blog da posetim i 20 puta dnevno, spavam nad statistikama gledajući koliko ljudi je pročitalo ono što sam celog tog dana pisao i dobar deo vremena mislio o tome šta ću sledeće napisati. Sa godinama taj blogerski entuzijazam odumre, pišete ređe i verovatno kvalitetnije a kumulativno sve dođe na isto. Međutim pomalo me je sramota činjenice da 5-10 dana nisam bio na svom blogu i da Ribaro nije primetio ko zna do kad bi ostao neaktivan. Hteo sam čak i da pišem, na lageru imam i nekoliko dosta zanimljivih draftova ali kada dođete u fazu da vam fale reči bolje i ništa da ne objavljujete.

Nije to razočaranje ili neka depresija, više plod zaista čudnog januara. Još uvek se borim sa činjenicom da je bleja period iza mene i da me u narednih par 10tina godina čeka ništa do suvi rad. Nije da mi smeta rad, štaviše prija mi osećaj koji imate kada završite neku veliku stvar i onako puni entuzijazma čekate da krenete dalje, ali mi smeta nedostatak slobode. Kada postanete deo institucije, sva ona šetanja po Srbiji i regionu gotovo kada god to zaželite, ili dani kada se sakrijete od ostalog sveta, ugasite telefon i gledate ceo dan serije postanu samo razloge za nerviranje, svoj život ste posvetili nekom drugom i ostaje vam da se prepustite. Nema dinamike, koliko god kreativni bili čeka vas sudbima Čaplinovih Modernih vremena. Strana firma, odlični radni uslovi i povoljna atmosfera za rad, ne znače i savršene radne uslove  već bolje od tužnih domaćih, sanjaju se velike plate i žive mali životi. Izdvojite se na sekund sa strane i zapitate čemu sve to, dok u ogledalu vidite žrtvu kapitalizma sa izraženim životinjskim nagonom prema novcu.

Šta nam uopšte ostaje? Ne znam, verovatno mesta poput ovog da budu epitaf minulog nezadovoljstva, odrasli smo u suviše malim sredinama da bismo bili dovoljno smeli da istupimo napred i pokušamo ponovo ili sami. Oni koji trebaju da te podrže uvek ćete odgovarati i biti za sigurnu varijantu, a svaki pokušaj buntovnog života pozivaće na onu – šut sa rogatim ne može…

Article Tags
Nebojša Radović

Radoznali posmatrač koji neka od tih posmatranja pretvori u reči. Idealno reči koje izazovu one koje čitaju da probaju nešto novo, a život baziraju na akciji - ne izgovorima.

Related article

Kako da od vremena izgubite sa malom gol razlikom

Često se vraćam na to koliko je sjajno imati lični…

Kako preživeti dvadesete

Imam 30 godina. Teška rečenica za nekoga ko nikada nije…

Nepostojana nula

Nepostojana nula

Imam osećaj da ceo život kasnim. Iz malog grada preselio…

10 Discussion to this post

  1. Sve to sto si napisao savrseno je normalna stvar i kao takvu treba je treba dozivis. Svi smo (oni koji su vec u tim godinama) "pogubili slobodu" zaposlivsi se, zeneci se i razmnozavajuci…ali smo puno i dobili. Rekao bih, sve u svoje vreme…i dogod je tako, tj. da se sve radi u "svoje vreme" dobro je…

  2. Kao sto sam ti vec rekao … :)

  3. Vukašin says:

    Pre 10ak dana htedoh da ti kazem da ti je sajt down al reko sigurno vec znas :D

  4. Vukašin says:

    …i drugi deo komentara koji mi je pojeo pokušani FB connect – si razmisljao o tome da bi mogao imati vise slobode uz tvoj neki startup, da budes sam svoj sef?

  5. Marko says:

    Eh, evo imamo i prvog srpskog blogera pesimistu.
    Naravno sala, sta bi sad dali za moje godine, ni posla, ni obaveza, samo ucenje onoga u cemu zelis da se pronadjes u narednih nekoliko godina zivota. Upoznavanje novih ljudi, sticanje novih prijatelja, nista ljepse, zar ne?
    U zdravlje. ;)

  6. Miodrag says:

    @vukaain – tu ideju (bar sa tom motivacijom) – zaboravi. Najgori sef koga mozea imati si sam sebi. Em, ne mozea da ga isfoliraa, em ne mozea nista da svalia na njega… Em uvek je u pravu… Grozota.

    (ps. nešto ti "brljavi" fconnect? )

    • Vukašin says:

      Stoji skroz to sto kazes al ta sloboda u vidu sati koje biras kada radis i setanja po zemlji i drugde kao sto Eniac kaze je izrazenija u tom slucaju.

      (yep, pojede mi pola komentara, mozda sto namestio da mi se novi prozori otvaraju u istom)

  7. Prerano za takva pitanja i nedoumice! Život je mnogo maštovitiji od ustaljenih staza koje su nam namenili – nikad nemaš pojma šta će dobro da iskrsne iza ugla. Laganica…

  8. Marko says:

    Postao si preduzetnik u duši. :)
    Uvek će te to vući. Ako se zaposliš u nekoj firmi onda još više.

    Nema ti spasa.

  9. […] Skinula prasinu sa bloga!  Lek za kreativnost CITAT:  Nije me bilo neko vreme na blogu… Sličnu ispovest imao je i Eniac baš juče, pa sam se kao lančanom reakcijom i ja uozbiljila pa rešila da […]

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Type your search keyword, and press enter to search