Skoro sam, koristeći neku od miliona Twitter aplikacija skapirao da sam na Twitteru registrovan duže nego na Facebooku. I pored toga, situacija je obrnuta, te Twitter i dalje smatramo next-big thingom, nečim što dolazi i što će zameniti Facebook na čelu najpopularnijih društvenih mreže/medija/čega god. Međutim, da li je zaista tako?

Dakle, Facebook je za manje vremena, sa 300 miliona registrovanih korisnika uspeo da postane najveća društvena mreža na svetu, ako ne računate MSN Live! koji po informacijama koje je objavio Jeremy Owyang ima 375 miliona registrovanih članova. Ono što je još važnije, a objavljeno je u isto vreme kad i informacija o broju članova, Facebook je počeo da posluje pozivitno, i razuverio sve neverne tome o tome kako su društvene mreže i pare nespojivi. Za to isto vreme Twitter nema ni biznis model.

Osvrnuću se na još nekoliko detalja koji, navodno, predstavljaju ključne kompetencije Twittera, koje, opet navodno, Facebook nikad neće imati.

1) Real time search

Real time search više nije samo privilegija Twittera, Facebook je redizajnirao svoj search sistem tako da sada možete detaljno pretraživati pojmove koji vas interesuju kroz profile, fan page-ove, grupe ali i ostatak web-a. FB izrasta u još jednog web monopolistu i ne bi me čudilo da se pozabavi malo više searchom u budućnosti, želeći da od Facebooka stvori centralno mesto na Internetu na kom možete sve da radite što Vam je potrebno, radite, zabavljate se, komunicirate sa klijentima i prijateljima. Pretnja Googlu? O da!

2) Trending topics

Da li ste čuli za Facebook Lexicon? Ne? Onda ni ne čudi što mislite da su trending topics privilegija twittera. Nisu, napredan sistem za praćenje keyworda se uveliko razvija pod imenom Lexicon, i predstavlja svojevrsni mashup Trending Topica i Google Trendsa, tako što vam omogućava praćenje više keyworda odjednom. I dok Google Trends prati sajtove, Lexicon nam omogućava da pratimo široke mase, i popularnost keyworda među njima, određujući na taj način šta je zaista “vruća tema”. Na nekom od predavanja sam pričao o tome kako novinari često prate popularnost pojedinih grupa na Facebooku i na osnovu njih kreiraju vesti, e pa ovo, može da okrene tu industriju u potpunosti naglavačke.

Naravno ovaj servis je još u procesu razvoja, a veliki problem svakako može biti što se ove informacije baziraju na privatnim informacijama korisnika. No, i Google čita naše mailove, pa svi koristimo Gmail.

3) Poznati

U nekom od tekstova, X stvari koje Facebook nikad neće imati a Twitter ima i previše jesu poznati. GLUPOST! Ashton na FB ima nešto manje fanova nego što ga ljudi prati na Twitteru, a izvodi apsolutno iste stvari. Pa niko normalan nije lud da ignoriše 300 miliona ljudi, oni žive od fanova i najmanje što smeju da rade jeste ignorisanje jednog tako moćnog kanala. A što se tiče naših poznatih, face it, oni su “zvezde” i nemaju šta da traže sa fanovima, i trebaće vremena da skapiraju koja je ključ uspeha novom talasu social media zvezda poput MC Stojana ili Cvije.

4) Stabilnost platforme

Twitter je najnestabilniji popularni servis koji sam ikada koristio. Toliko je nestabilan da ljudi nose majice sa njegovom 404 stranom (nadam se da se Miloje neće naljutiti), a ne pokazuju se ni neki veliki napori da se to promeni. Doduše ni Facebooku ne cvetaju ruže ali kao servis je mnogo stabilniji od Twittera, a ako pogledate statistike o posećenosti, uporedite broj korisnika i vreme provedenom na istom skapiraćete da to uopšte nije lak posao.

5) Mobilnost

Twitujem iz klonje ili busa, šaljem sliku žene kako se presvlači ili se snimam kako sam na kul žurci i sve to u real time-u delim sa prijateljima. Super je to, ali mislim da je Facebook Lite upravo iskorak ka popularisanju korišćenja FB-a sa mobilnih platformi. Mnogo je “lakši” što mu i ime kaže a interfejs je pregledniji za mobilnu upotrebu.

6) Biznis upotreba

Firme moraju imati profil na Twitteru, to stoji, on je odličan način da uspostavite komunikaciju sa vašim postojećim kao i potencijalnim korisnicima i na taj način dođete do lojalnih korisnika. Ali, Twitter naprosto nema kritičnu masu u Srbiji da biste mogli nešto ozbiljnije da uradite. I ne samo u Srbiji, u celom regionu.

Sa druge strane, Facebook fan stranica vam pruža kompletno rešenje da napravite punokrvnu prezentaciju svog biznisa na webu, okačite fotke, video snimke, komunicirate, primite kritiku ili zaposlite neko novo lice. Možete ovo i na Twitteru, ali uz korišćenje Twitpica, Twitvida i kojih već 3rd party rešenja, nekima je to malo komplikovano.

Facebook u Srbiji ima preko milion korisnika, samim tim je i bolja šansa za promociju naspram par hiljada na twitteru. No, ono što može biti prednost twittera je što ćete biti lakše primećeni, i što ima nešto targetiraniju grupu ljudi (geekovi, early adopteri i tako te strane reči).

7) Neki novi klinci

Kao što sam spomenuo u uvodu, Twitter “navodno” preti da ugrozi FB kad je u pitanju posećenost, popularnost, štagod. To, po mojom trenutnoj proceni, će se vrlo teško desiti. Razlog je u tome što Facebook nudi već sve što ima i Twitter, i pitanje će biti kako će “novi klinci” kapirati poentu Twittera. Ok tagujem ljude, odgovaram im, ali to mogu sve i na Facebooku, plus je preglednije prikazana konverzacija i mogu da sakrijem one koji proizvode šum, ili će mi on sam sakriti.

Slična stvar se desila i sa lokalnim društvenim mrežama, one jednostavno nude manje od Facebooka, i samim tim im je popularnost debelo opala. Zašto bi neko išao na 5 sajtova ako može na jednom sve to da ima. Internet nije više senzacija pa da iz radoznalosti koristite 200 sajtova, navike korisnika se menjaju.

Ali!

8) Jednostavnost

Facebook je i sad sve i svašta uz mogućnost da sistem prilagodite sebi, ali nikad neće imati jednostavnost Twittera, a i sistem sa praćenjem je možda nešto praktičniji nego sistem prijatelja sa aspekta deljenja informacija. I u tom koraku je Facebook krenuo, omogućivši da pratite stream osobe koju dodate i ako je ne pratite, ali naprosto nije to to.

Za kraj

Ne kažem da trebate prestati da koristite Twitter, naprotiv. Twitter mi jje jedna od omiljenih aktivnosti na Internetu, ali zaista sumnjam u to da će on ikada uspeti da nadmaši Facebook. Ipak, on nije nova stvar, postao je javan otprilike u isto vreme kad i Facebook, a ovaj drugi je već 6x veći što se tiče broja korisnika, i zasigurno izrasta u još jednog velikog monopolistu. No, vreme će pokazati da li grešim…

Kao što ste verovatno imali prilike da vidite ako me pratite na nekom od social sokoćala, po drugi put sam gostovao u emisiji Interfejs, gde sam posle blogova, pričao o društvenim mrežama, što je podeljeno na tri dela i prikazivano poslednje tri sedmice. Za razliku od prethodnog puta, na snimanje sam otišao malo umorniji pa ćete provaliti da malo mucam i šta već ali dobro nadam se da ćete mi oprostiti za toliko. Priča je kao i prvog puta basic, namenjena širim masama no nadam se da ćete čuti i pokoji novi detalj :) Uživajte!

I deo – uvod

 

II deo – prednosti i mane

 

III deo – Mikroblogovi

Dragan me je na Twitteru ponovo podsetio na Tumblr, koji je jedan od servisa koji me je posle duže vremena obradovao. I ako postoji već 2 godine i relativno je poznat servis mislim da je Tumblr do izražaja došao tek popularnošću Twittera i sveopštoj maniji za mikro formatima. Odakle sva ta popularnost?

Verovatno ste primetili da me ne pišem kao ranije. Broj postova u prethodnih mesec dana verovatno je najmanji u prethodnih par godina, inspiracije mi ne manjka koliko vremena, rokovi su pritisli i blog je nekako tu prvi na udaru. Mnogi će se dohvatiti za tu stavku vreme i reći da je to još jedan izgovor, ali zaista nije tako. Još ranije sam hteo da sprovedem anketu među blogosferom oko vremena koje potrošite na pisanje jednog blog posta, međutim nekako je to isparilo, a razlog postavljanja tog pitanja leži u činjenici da sam u poslednje vreme za jedan, ne tako dugačak, tekst trošio i preko sat vremena. Pisanje, provera,  linkovanje, biranje slike i dobrih sat vremena ode. Ovih sat vremena u situaciji kada u 9 ili 10 uveče uđete u kuću su nešto čega se ne odričete baš tako lako, pogotovu ako ste prethodni deo dana već proveli za računarom. 

Ne želim ovime da kažem da me je blogovanje udavilo ili smorilo, ali je evidentno postalo previše time-consuming i stoga ne čudi pribegavanje nekim bržim/efikasnijim formama objavljivanja sadržaja. I nisam jedini, već verujem da je vreme koje je potrebno posvetiti pisanju bloga, bez neke u bliskoj budućnosti osetne materijalne koristi, kamen spoticanja na putu ka povećanju popularnosti ovog tipa kreiranja sadržaja. 

Sa druge strane, svedoci smo ogromne popularnosti Facebooka, koji nam nudi potpuno drugačiju platformu za razmenu sadržaja sa prijateljima. Osnivač Facebooka,  Mark Zuckeberg, je u svom panelu na konferenciji DLD u Nemačkoj, upravo naglasak daljeg razvoja Facebooka, stavio na deljenje sadržaja između korisnika što je i pravac kojim se krenulo sa novim redizajnom. Korisnici su u stalnoj potrazi za novim zanimljivim sadržajem, a Facebook je tu kroz svoju strukturu da im to omogući.

Tu dolazimo i do Twitter revolucije. Format od 140 poruka učinio se idealnim da nadomesti potrebe “skribomana” koji nisu u stanju da odvoje određeno vreme za pisanje svog bloga recimo, a kao dodatni motiv za aktivnije učešće istupila je mobilnost ovih servisa, odnosno mogućnost da u pokretu delite svoja razmišljanja sa prijateljima. Ono što je u ovom slučaju neminovno jeste, ograničenost strukture pojedinačnog twitta, koja se svodi na tekst i eventualno link a ne i na neki bogatiji sadržaj, koji je ekspanzijom broadband konekcija postao nezaobilazan. To se nadomestilo otvorenom strukturom Twittera, te poput  aplikacija na Facebooku, Twitter prati ogroman broj servisa koji proširiju njegove mogućnosti, poput recimo TwitPica koji nadograđuje Vaš Twitter nalog galerijom slika.  I koliko god tvrdio da je Facebook velikim delom popularan zbog svoje otvorene strukture i svih tih aplikacija, toliko su i ovi servisi dobrim delom uticali na popularnost Twittera.

Gde je tu Tumblr? Razlog gledanja na ovaj servis kao next big thing je činjenica da je napravio balans između ograničene strukture Twittera i time-consuming strukture blogova i pritom dajući vam mogućnost povezivanja sa svim postojećim social zezalicama na koje ste registrovani, kreirajući tako svojevrsni lifestreaming servis. Sistem daje isti princip praćenja prijatelja poput Twittera, te u tom slučaju Tumblr se može posmatrati kao privatni blog agregator kreiran prema vašoj potrebi. Sve ovo, je urađeno jako jednostavno, i verujem širim narodnim masama razumljivije od Twittera. Koji je obično prvi post ljudima na Twitteru? - Kako ovo radi? Na Tumblru nema te dileme imate nekoliko tipova sadržaja i minimalan broj operacija da objavite isti.

Kako ovo utiče na razvoj blogova? Blogove će ostati da pišu samo najuporniji, što se na Balkanu nekako i desilo, dok su mikro formati namenjeni masi. Facebook je već tu, Twitter se i kod nas budi, a na Tumblr svakako treba obratiti pažnju. Instant vreme podrazumeva instant konzumaciju a ovi servisi su zaista lideri u tome.

Nielsen je odradio listu najposećenijih društvenih mreža u 2008. godini, MySpace prednjači po broju posetilaca, Face book po vremenu provedenom na sajtu, krajnje bizaran podatak od 2 sata i 7 minuta prosečnog vremena provedenog na Facebooku. Makes you wonder?

Twitter je očekivano doživeo najveći rast, čak 664% a prati ga spam 2.0 kralj Tagged sa 421%, dok Myspace vrlo verovatno u narednih par meseci neće imati prvu poziciju obzirom na pad od 3%.

socialnetworks2008 – Free Legal Forms

Izvor: Mashable

Twitter, twitter, twitter, mikrobloging, mikrobloging, mikrobloging, kopija, kopija kopije, kopija kopijine kopije. Nije li twitter kao najpopularniji predstavnik mikrobloging servisa postao najizvikaniji servis današnjice. O njemu previše priča, a najbolji pokazatelj za to je i anketa na Mashable-u po kojoj trenutno 57% redovnih čitalaca ovog bloga, koji pokriva tebe o social webu, misli da se twitteru daje previše mesta u medijima. Ovaj fenomen nije zaobišao ni naš region.

Pre par sedmica sam pisao o ShoutEmu i njihovoj investiciji od 350K eur u dalji razvoj servisa. Po mojim nekim saznanjima jedna od inkarnacija ShoutEm-a Zrikka predstavlja prvi microblogging servis u Hrvatskoj. Obzirom da ista ekipa radi i Pticicu i Trosjed, publika navučena na slične sajtove prešla je i na Zrikku tako da smo dobili solidno posećeni servis, obzirom da je koncept dosta nov za ovo tržište. Konkurentske prednosti Zrikke u odnosu na druga dva predstavnika koja ću spomenuti su mogućnost prilagođavanja svojih profila ali i promocija putem widgeta, koju nisam video na druga dva servisa, a koja je jako bitna za blogere i ljude koji imaju svoje sajtove i predstavlja jedan od najboljih besplatnih vidova promocije. Ovo itekako ima smisla u slučaju postojanja mreže sličnih sajtova (blog servisi recimo) gde korisnici uz par klikova dodaju widget na svoju stranu i time promovišući svoje aktivnosti, promovišu i Vašu stranu.

Ubrzo po saznanju o postojanju Zrikke, dobijam vest da je moja, sada već bivša firma, In!Media, vođena ekipom sa Tulumarke, odlučila pokrenuti svoj mikrobloging servis PratiMe. Opet je u pitanju sličan scenario, obzirom na postojanje platforme sa sličnim profilom korisnika sa Tulumarke, napravljen je servis koji će statuse sa iste, integrisati u okviru nove mikrobloging mreže. Koncept je malo drugačiju u odnosu na klasičnu Twitter priču, koju prati i Zrikka, te PratiMe donosi neki vid mashupa FriendFeeda i Twittera, svaki status je moguće komentarisati i na taj način pratiti konverzaciju. Pored standarnih mogućnosti prilagođavanja profila, ovde srećemo i mogućnost ostavljanja poruka putem IM klijenata, ili putem mobilnih telefona (deo investicije za ShoutEm biće iskorišćen za prilagođavanje aplikacije mobilnim tehnologijama). Tu je i podrška za foto i video priloge, koji se mogu prikačiti uz sam post, što svakako daje ovom servisu dodatnu vrednost.

Poslednji predstavnik nam dolazi iz Slovenije, i što se tehničke realizacije tiče verovatno je najviše odmakao kada su u pitanju učesnici ovog posta. U pitanju je Koornk, servis ekipe kojoj smo zahvalni za Blogorolu, namenjen za evropsko tržište. Ovde možemo videti neke dosta napredne funkcije, kao što su cross-publishing (istovremeno objavljivanje na više platformi) statusa sa nekim od popularnih društvenih servisa (Ping.fm, Twitter) ili direktno menja vaš status na gTalku. Uz to pohvalno je korišćenje i OpenID tehnologije, kao i lokalizacija na jezike zemalja iz regiona (postoji i srpski) , ali se ne može ne zameriti činjenica da nije moguće prilagođavanje profila prema korisnikovim potrebama (pre svega vizuelno). No verujem da je i to u planu.

Ovde možemo napraviti i zanimljivo poređenje naših tržišta. Slovenci već uveliko svojim servisima pokušavaju da uđu na globalno (ili evropsko) tržište za razliku od naših koji se u najboljem slučaju fokusiraju na region. O Zemanti i Noovo-u sam pisao tokom OpenWebAwardsa, a treći slovenački predstavnik je bio niko drugi do Koornk. O Koornku je pisao i TechCrunch (doduše u negativnom kontekstu, evo i demanta), što nije nešto što se tako lako dešava u ostatku komšiluka. Slovenci su se ozbiljno posvetili webu, i ako ni po čemu drugom u ovim “sitnicama” se vidi razlika između nas i naših komšija.

Mikrobloging u Srbiji

Raspitivao sam se na twitteru o srpskoj verziji i potrebi za istom i uglavnom su bili negativni komentari, u smislu, zašta će nam to pored twittera, što i jeste donekle tačno, ali onda verovatno ne bi bilo ni razloga da postoji bilo koja društvena mreža pored Facebooka. Vrlo lako je moglo da se desi da dobijemo nekog od ova tri predstavnika u Srbiji, ali obzirom da sam fokusiran na neke druge stvari trenutno to neće biti plod moje inicijative. Za sada najbliži je Koornk svojom lokalizacijom, mada uvek postoji skepsa prema lokalizovanim servisima, no ostaje da vidimo kako će se sve to razvijati. Ono što mene više brine u celoj priči jeste nepostojanje bilo kakvog biznis modela za ovakav servis (ovo se ne odnosi na ShoutEm, već na pojedinačne microblogging servise), i olako trošenje resursa za pokretanje ovakvog servisa u nadi da će doći bogati vlastodržac i učiniti nas bogatim. Monetizacija social weba generalno ostaje tema broj 1 i u 2009. godini tako da ne sumnjam da ćemo doživeti kojekakva iznenađenja od vlasnika istih. Ko preživi pričaće.

Za kraj, ima me na sva tri servisa (čudno :P) pa ako ste zainteresovani da ih isprobate dodajte me u prijatelje. Eniac@Zrikka, Eniac@Pratime, Eniac@Koornk, a naravno tu je i Twitter.

Napomena: postoji još jedan nešto drugačiji microblogging izdanak nastao u Hrvatskoj, u pitanju je Speeka, ali kako nije zaživeo nisam mu posvetio previše pažnje.

I ako ste verovatno već primetili widget sa desne strane ovog posta, moram i zvanično da najavim: Eniac’s Ground je postao zvanični blog partner OpenWebAwards takmičenja. Yippi yeey!

Za one koji nisu upućeni u celu priču, OpenWebAwards je globalno organizovano takmičenje za najbolju inovaciju u oblasti web tehnologija. Tokom tri kruga glasanja (drugi je već u toku), prepoznaju se i nagradjuju visoka dostignuća u 26 kategorija, koje možete videti na samom widgetu. Samo takmičenje ima snažnu podršku blogerske zajednice tako da ove godine ima blog partnere u preko 100 zemalja, od kojih je jedna i Srbija :) (ali i Hrvatska obzirom na ne mali broj onih iz Hr koji čitaju ovaj blog).

Inače ovo je drugi OpenWebAwards po redu, prvi je prikupio preko 250.000 glasova, ponajviše zahvaljujući organizatoru samog dešavanja, Mashable-u koji uživa veliku popularnost medju web profesionalcima, pogotovu onih fokusiranih na social web. Medju pobednicima prošlogodišnjeg takmičenja izdvajaju se svima poznati: Facebook, Digg, Google, Meetup, Twitter, Netvibes, woot!, Last.fm i Mahalo.

Kao što sam spomenuo, u toku je drugi krug glasanja, koji se završava 3. decembra, da bi poslednji i odlučujući krug trajao do 16. decembra kada se proglašavaju pobednici kategorija. Ni region ovog puta nije ostao kratak za predstavnike drugog kruga glasanja, imamo 2 predstavnika iz Slovenije, Noovo u kategoriji social news i Zemantu u kategoriji blog plugins, pa eto poželimo im puno sreće.

Što se tiče samih nagrada, nisam siguran da postoje direktne materijalne nagrade, ali publicitet usled osvajanja nagrade sa ovakvom medijskom pokrivenošću se  ne može kupiti novcem, tako da verujem da je to svima dovoljan motiv da konkurišu za isto.

Imate svoje favorite? Trk na glasanje, odmah tu sa desne strane putem widgeta.

Traffikd nam donosi veliku listu društvenih medija i društvenih mreža po kategorijama, verujem da se može naći za svakoga nešto zanimljivo. Pogledajte

Ovaj post bi mogao da se nadoveže na temu sa DPTa vezanu za digg-like sajtove u regionu i njihovu uspešnost u donošenju saobraćaja na sajtove. Konkretno deo ovog mini eksperimenta bila su dva regionalna social bookmarking servisa, CroPortal i Linke.rs i moram reći da sam prijatno iznenadjen.

Pre nego što krenem sa detaljisanjem oko iskustava sa ova dva servisa, prvo bih objasnio, za one koji nemaju toliko iskustva, koncept social bookmarking sajtova, na koji način funkcionišu i koji su to sajtovi koji prednjače u svetu u ovoj kategoriji.

Social bookmarking kao termin ne bih pokušavao da prevedem, jer koliko god voleo naš jezik to će zvučati užasno besmisleno i nezgrapno. Bookmarking je proces obeležavanja sadržaja na Interentu koji je relevantan u odredjenoj oblasti, tako da svako od nas u svojim lokalnim pregledačima sadržaja ime neke strane koje svakodnevno posećuje, ali i neke koji su zanimljivi i koje bi podelio sa prijateljima. Ova relevantnost na Internetu je vrlo diskutabilan pojam, ono što je meni relevantno/zanimljivo/kvalitetno nekom drugom će biti totalno suprotno, te se ovde uključuje zajednica koja svojim delovanjem izdvaja kvalitetan sadržaj do kog bismo verovatno dosta teže stigli samo surfovanjem. I od ove zajednice dobismo pojam social.

No u našim uslovima, zajednica koja posećuje ovakve sajtove, uglavnom razvijene na besplatnoj aplikaciji, Pligg, je dosta mala te ne čudi što nema baš puno blogova koji koriste ovakav način promocije u Srbiji. I onda dolazimo do heroja našeg malog “pokusa”.

CroPortal je forum zajednica, koja je social bookmarking dodala kao opciju postojećoj web zajednici, i tako, kritičan deo bookmarking priče prevazišla, postavši verovatno najkvalitetniji social bookmarking servis u regionu. Kao što vidite i na mom blogu već duže vreme postoji ovaj mali widget koji omogućava lako prijavljivanje i glasanje za sadržaj čak i ukoliko niste registrovani (ovo naravno može biti manipulisano, ali srećom nema puno onih kojima je do toga). Razlog su preporuke od Bruna pre svega, koji je istakao CroPortal kao dosta dobar način za dovlačenje saobraćaja na blog. I, i ako nisam predstavnik lokalne zajednice i pišem na relativno drugačijem jeziku ondašnjoj zajednici, to me nije sprečilo da postanem jedan od popularnijih tamošnjih bookmarkera, i,moram priznati, dovučen fin broj poseta na svoj blog. Da se razumemo, ne možete očekivati da Vam ovakav servis donese trocifren broj poseta, ali par 10tina poseta sa nekoliko ovakvih sajtova sačinjava vrlo ozbiljnu posetu. Sve ovo kombinovano sa činjenicom da je moj blog izlistan i na Blogariatu, čini da ovaj blog ima dosta solidan broj poseta iz Hrvatske, i hvala Vam, vi koji čitate, na tome.

Idemo dalje, dolazimo do našeg tržišta, za mene do skora, a videćete to i iz teme gore linkovane sa DPTa, vrlo beznadežno po pitanju ovakvih servisa. Naprosto, teško je okupiti zajednicu oko nečega, što je većini Internet korisnika dosta apstraktno, kao što sam kod Aljoše pre neki dan komentarisao, Srbija je očito preskočila neke faze Interneta, tipa ogromne ekspanzije bloga kao što je to bilo u Hrvatskoj i samim tim neki servisi još uvek ne dobijaju dovoljno pažnje.

Ali, šta ako ljudi iz zajednice pokrenu ovako nešto, nekolicina onih koji na dnevnoj bazi razmene 10ak emailova sa subjectom Vidi ovo! , u tom slučaju ona kritična masa je zadovoljena i time možete krenuti u ozbiljniju priču. Upravo tako, dobili smo linke.rs

I ako nisam polagao puno nade u prvih par objava tekstova na linke.rs-u izgleda da sam se grdno prevario, obzirom na činjenicu da u ovom slučaju nisam imao “jezičku prepreku” ako je mogu tako nazvati, već je veći deo zajednice domaćeg porekla prvih nekoliko prijava na linke.rs me je zaista iznenadilo. 20-40 poseta od ovakvog servisa je zaista lepa cifra, za sadržaj koji nije preterano interesantan/viralan (da se razumemo ne interesuje web sve žive) tako da predvidjam vrlo lepu budućnost ovom servisu ako nastavi da raste ovim tempom. U medjuvremenu sam se naravno i registrovao i treba tek da ispitam mogućnosti ubacivanja widgeta na blog i slično no o tom potom.

Ono što nisam uradio jeste ispitivanje ostalih SB sajtova kod nas, tu su verovatno najpoznatiji ukusno.com zatim erupcija.com i slični. Što se globalnog nivoa tiče neprikosnoveni su digg i delicious, zatim i skoro pokrenuti Yahoo! Buzz no obzirom na nelokalizovani karakter istih ne bih vam preporučio avanturu sa njima. Sajtovi su uglavnom orijentisani na englesko govorno područje i dok Vaš blog nije prilagodjen istom vaš trud će vrlo verovatno biti uzaludan.

Sigurno je da će svi ovi sajtovi doneti neki saobraćaj na Vaš sajt (ovde mislim na regionalne), stoga ukoliko isti vapi za posetiocima, igrajte se, isprobavajte različite načine promocije Vašeg sadržaja, različite sajtove ovog tipa i verujem da ćete naći optimalnu kombinaciju. Znate kako kažu, zrno po zrno…

Ne nije Dr Iggy :) vec zanimljiva komparacija zivota pre social weba i sada od strane 3kolone. Vrlo zanimljivo blogche. Dodajte u feed :)