Zašto ću danas izaći na izbore?

Pripremam se upravo da otputujem na jedan dan u Ivanjicu, gde sam i dalje prijavljen, da bih glasao. Ova izjava većini ljudi pobudi onaj WTF izraz lica, pre svega zbog činjenice da nisam neko ko se previše interesuje u politiku, pa time i bio neko ko bi se cimao 500 km za 1 dan zbog takvog povoda. To jeste donekle istina, ali ovaj put razlog odlaska nisam našao u političnosti, nego u činjenici da mi je malo previše negativnih misli koje idu ka Srbiji, po pravilu od onih koji zapravo nikada nisu ništa uradili da to promene. 

Sve se nekako prelomilo dok sam sa drugom iz klupe u srednjoj školi pričao o danima kada smo kao celo odeljenje otišli da glasamo za Marjana Rističevića, jer nam je tada glasanje bilo više nova tema za ubijanje vremena na času, ili odraz buntovništva, nego nešto prema čemu se ozbiljno odnosimo. 10 godina kasnije je upravo isto, samo što su žalbe prema državi znatno glasnije. Umesto nesrećnog Marjana, koji se pretvorio u reality show zvezdu, sada smo odlučili da na listićima crtamo penise, dopisujemo Čak Norisa ili Duleta Vujoševića, ili jednostavno predamo beli listić. I dok je ovo donekle odgovornije od generalnog neizlaska na izbore, plašim se da sve ovo nigde zapravo ne ide…

Istina je da mi zapravo nemamo za koga da glasamo, ali ako je sve isto sranje, zašto onda ne videti da li je neko sranje manje od većeg sranja. Naše je pravo da probamo, menjamo, biramo, izbacujemo, dodajemo. To je odgovornost koje nam društvo nalaže, a na osnovu te odgovornosti upravo i dobijamo isto to društvo. Bez odgovornosti nema ni uređenog društva, bez uređenog društva nema ni svega onoga o čemu sanjamo i želimo. Ovde bih dodao i onu čuvenu, ako radiš kako si uvek radio, imaćeš i iste rezultate koje si i uvek imao. Razmislite o svemu, donesite neku odluku, nije lako, ali ako celog života bivate neutralni, nemate pravo da se žalite što je tako kako je. Žalenjem kako je loše u državi, u situaciji kada se niste potrudili ni da glasate na izborima, samo potvrđujete svoju ulogu parazita, i postajete još jedna domina u sistemu koji pada. Razmislite o tome, nisam ni ja siguran za koga ću glasati, ali sutra ću već o svemu razmisliti i doneti odluku. Nepopularnu. Ali takve su jedine koje vas kao pojedinca, a kumulativno i kao društvo guraju napred.