Nebojsa Radovic – Personal Blog

Menu & Search

Da li nas fakultet izdvaja od proseka?

02/03/2009

Dream big! Pri spomenu ove krilatice, uvek se setim i Andreja iz Noovo-a i njegove prezentacije sa prošlogodišnjeg web.starta. Valjda je u prirodi svih “dođoša” kako bi Vojvođani rekli da sanjaju velike snove i guraju napred koliko god im to sposobnosti dozvoljavaju. Odete na fakultet, napustite porodicu, osamostalite se i za razliku od svojih vršnjaka koji se nisu odlučili na ovaj korak nastavljate da verujete u svetlu budućnost, dobar posao, porodicu i šta sve ne. Ali, inspirisan i prošlomesečnom diskusijom, nametalo mi se pitanje, da li zaista fakultet pravi razliku i izdvaja nas od proseka, ili pak upadamo u neki drugi prosek koji možda pruža nešto kvalitetniji život, ali i ne ostvaruje velike snove.

 

average

Jedno je sigurno, fakultet otvara vrata. To smo utvrdili i u gorespomenutoj diskusiji, a i evaluirano je na DPTu.  Kada završite fakultet, naučite koješta, pokažete drugima da ste u stanju da stvari koje zahtevaju malo veći trud izgurate do kraja (ipak ovo zahteva 4+ godina konstantnog rada), steknete veliki broj kolega i šta već… Ali da li je to dovoljno? Da li je to nešto što pravi razliku na putu do velikih snova? Mislim da ne…

Većina fakultetlija nađe ok posao, sa platom iznad proseka, dovoljnom za kredit za kola, ili u boljem slučaju stan, na 20 godina, pa šta bude. Nije da smo država koja je sinonim za stabilnost, ali kad već plaćate kiriju 300 eur što ne izdvojiti i za stan isto toliko. Dobrodošli u novi prosek. Onaj malo bolji, ali opet prosek.

Problem kod mene je nastao što sam se poredio sa bratom. Brat nije upisivao fakultet, opredelio se za posao sa ćaletom posle srednje škole, nije ga previše interesovalo školovanje i krenuo je da se bavi špedicijom. Nije posao, koji će svileni nazvati “gospodskim” ali na kraju meseca vam dođe da se zapitate. Završavam fakultet, četiri godine se aktivno bavim kojekakvim poslovima, neki kažu da sam i darovit, ali opet i sa najvećom platom koji mi je neko nekada ponudio, ispada da je bolje da vozim kamion :) Karikiram pomalo, ali u ovom slučaju mojih 4-5 godina studiranja, u slučaju mog brata, predstavljalo je temelj za građenje ličnog biznisa, sa kojim nekoliko godina kasnije može da kaže da ima vidljiv plod svog rada,  koji daje osnovu za dalje razvijanje biznisa ali i izgradnju porodičnog života.

Shvatite na kraju da je samostalan rad taj koji pravi razliku. Korporacije su odlične za mlade ljude, daju neophodnu podlogu za kasnije osamostaljenje, građenje mreže poslovnih kontakata, “kapiranje” administracije i slično… ali za veći uspeh ipak je potrebno ići samostalno. 

Zašto?

1) Korporacije su spore, i kao pojedinac imate moć mnogo bržeg reagovanja na promene u okruženju, koje ako iskoristite na pravi način predstavljaju killer combo. Pre par meseci sam radio na planiranju jedne viralne kampanje koja je umalo propala zbog toga što je proces odobravanja iste trajao preko mesec dana, a tajming je jako bitan u ovakvim situacijama.

2) Često se dešava da prilikom rada za drugog niste svesni svog doprinosa u organizaciji te se time ne vezujete za istu. Ovo stvara vremenom otuđenost i nezadovoljstvo što vodi do manjka motivacije a time i gubitka ambicije za dalji napredak. Rad za sopstveni cilj je neprestan izvor motivacije, stalno pred vas stavlja nove zidove koje morate da preskočite a ne postoji korporacija da se na nju naslonite i olako preskočite isti, ili pak krijete usled pada. Rezultati dolaze uz mnogo truda.

3) Korporacije često znaju da budu nefleksibilne. Retke su one koje vam daju da se ponašate kako vama odgovara i shodno tome ostvarite najvišu produktivnost. U ovoj industriji imate najveće anomalije što se tiče životnog stila. Od klasičnih noćnih ptica do onih koji se budeu 4 ujutru. Doduše pojavom kompanija koje se bave webom, ovo se dosta promenilo, što je i kod mene slučaj.

Naravno nije lako raditi sam,  niti to može svako, ali vredi probati. Fakultet u ovom slučaju služi kao ulaznica u korporativni svet, koji treba da obezbedi temelj za vaš kasniji razvoj. U slučaju da odmah krećete sami, on vam daje određeni kredibilitet u zajednici oko vas no u oba slučaja rezultati su ispred zvanja.

Eventualni savet za prelaz iz korporativnog u samostalne vode jeste pokretanje side businessa. Bilo da je to neki posao koji obavljate po povratku sa posla ili vikend biznis, treba težiti ka razvijanju istog i onog trenutka kada postane isplativ osamostaliti se i u potpunosti posvetiti se svom biznisu. Srećno!

Article Tags
Nebojša Radović

Radoznali posmatrač koji neka od tih posmatranja pretvori u reči. Idealno reči koje izazovu one koje čitaju da probaju nešto novo, a život baziraju na akciji - ne izgovorima.

Related article
Umro Steve Jobs

Umro Steve Jobs

Ode nam i Steve Jobs, možda i u najgorem trenutku…

Sve je lako kad si mali. Ili nije…

Približava se godinu dana kako sam postao samozaposlen, i svoju…

Efektivnost, efikasnost i twitter druženja

U čuvenoj Ferisovoj knjizi 4-hour work-week postoji jedno zanimljivo poglavlje…

21 Discussion to this post

  1. firelord says:

    Zavisi od određenih faktora:

    1. Vrste fakulteta
    2. Koliko se upotrebljivoga na fakuletu naučilo
    3. Proseka u datoj sredini
    4. Planiranih dometa u životu
    4. Životne taktike i strategije
    6. Veze (upr. networking)
    5. Sreće (eng. luck)

  2. Milsim da je ovo malo romanticarski pogled na posao. Kada udjes u vode sopstvenog biznisa, najmanje ces raditi ono zbog cega si posao i zapoceo, pogotovo ak je posao takav da ne mozes sam da ga radis vec moras da zaposlisu jos ljudi. To sve ima smisla samo ako se radi o poslu sa dobrim profitom koji ce da opravda potpuni nedostatak slobodnog vremena i bavljenje o svim mogucim problemima pocev od toga da zaposleni uvek moraju da dobju platu na vreme, da porezi moraju biti palceni, da knjige moraju biti sredjene…

    Niej mnogo ljudi spremno ili sposobno da se vodi sa svim tim, iako se mnogi navlace na lepe price o sopstvenom biznisu. Kod nas svakog januara, nakon konacnog obracuna po 20 do 40 hiljata privatnih radnji pukne. Kako citam po novinama, trenutno u Srbiji 50.000 preduzeca ima blokirane racune.

    Cak je i nacionalna agencija za zaposljavanje, koja je poslednjih godina intenzivno nagovarala ljude da zapocinju privatni biznis, pocela da od toga odustaje i sada vise zagovara zaposljavanje u postojecim firmama.

    • eniac says:

      Da to stoji, zato sam i napomenuo da je pozeljno biti deo korporacije neko vreme gde se stice neophodno znanje za kasnije osamostaljenje. Ovde pre svega mislim na poslovne procese i podelu rada, gde se dobija jasnija slika kako treba funkcionisati. Naravno i pored svega ovoga nije osamostaljenje za svakoga, za to treba i znanja i hrabrosti, ali znas kako kazu, when there's a will there's a way!

  3. Da, korporacije su vrlo spore i birokracija izjede covjeka koji je poduzetnik u duši i uz to još ima znanja dici stvari na vislju razinu. Vidim iz dana u dan projekte koji propadaju baš iz ovih razloga kod nekih vecih domacih firmi.

    Mislim da ti fakultet nije potreban da budeš poduzetnik. Cak stovise, vrlo je vjerojatno da ce 4-5 godina teškog školovanja ubiti volju za poduzetništvom te izcrpiti sav entuzijazam iz mlade osobe i na kraju sve što od nje ostane je obicni korporate drone :)

    • eniac says:

      opet kao sto firelord kaze i to zavisi od fakulteta. Kod mene na faxu su ti svi u tom preduzentnickom duhu, svi imaju neke akcije, povezuju se i slicno, i u tom pogledu sam u prednosti u odnosu na mnoogo drugih fakulteta

  4. CyberCat says:

    Lepo je raditi sam za sebe ali užasno teško i naporno. O odgovornosti da i ne govorim. Kada ste zaposleni u nekoj kompaniji (manjoj ili većoj) nemate toliko odgovornosti kao kada sami vodite posao jer kada ste "svoj gazda" odgovarate samo sebi i osim za sebe radite i za ljude koji za vas rade. Drugo, dobar ugled se stiče dugo i napornim radom a može se mnogo lakše i brže pokvariti. To je razlog koji nas tera da budemo bolji, kvalitetniji, brži, odgovorniji. Ko ispliva taj i opstaje. Ko ne može da prati tempo, bolje da se zaposli u nekoj kompaniji.
    Fakultet svakako može da pomogne tako kako si opisao ali rezultati i sposobnosti su u poslu mnogo bitniji i pre ili kasnije se svako pokaže koliko vredi, sa fakultetom ili bez njega.

  5. REkreativa says:

    Kako trenutno stoje stvari – bolje da nisam ni završavao fakultet. Ionako je sve subjektivna stvar…
    Živeli!

    • eniac says:

      pa nije bas, ne bih se menjao sa mojim bratom u tom smislu… ne kazu bez razloga da je studentski zivot najlepsi period zivota

  6. vzv says:

    super ti ovaj post..
    a po nekoj zapadnjackoj teoriji zivota (i zavere) faks ti dodje nakon srednje, a pre porodice za obrazovanje mediokriteta. kad se setim kakav sam bio pre faksa, pun poleta i bez kompromisa.

    dobro je sto pises u uvidjas vaznost samostalnosti. dosta svrsenih fakultetlija ponesto i kapira ali bira korporaciju. mnogi imaju izgovore da treba sacekati da se malo poraste..

    fuck them all

    (ne smem da se potpisem sada pravim imenom, jer ako mi propadne biznis, ce me poslodavac nadje)

  7. Prokka says:

    Mislim da godine provedene na fakultetu na kojem je i Eniac proveo svoje studentske dane za mene predstavljaju veliki plus u smislu stečenih veština pre svega. Znanja stalno moraju da se unapređuju i fakultet sa te strane gledam samo kao osnovu, ali veštine mi umnogome mogu pomoći u uspešnom izvršenju zadataka. Lepo si spomenuo i da su svi u nekom duhu akcija, ajmo da probamo ovo, pokrenimo ono i mislim da je tu svoj pečat ostavila i uprava fakulteta koja se trudi da izađe u susret kada je to moguće. Potpuno se slažem da ako želimo nešto veliko da uradimo moramo da radimo samostalno i da je potrebno raditi bar vikendom nešto za svoju dušu. Ono što je najveći problem je upravo to što si tada prepušten sam sebi i što rekoše moji rođaci koji imaju privatnu zubarsku praksu "Lako je tebi, ti kada dođeš sa mora tebe čeka plata, a nas… ništa".

  8. Velika tema.
    Fakultet je dobra, ali ne i neophodna stvar.
    Ako je studiranje kvalitetno, znanje je dobra osnova, a diploma dobra ulaznica za pocetak, ili kasnije napredovanje u karijeri (mada iz prakse primecujem da veliki broj radnika zauzme neku poziciju pa tek tada zavrsava fakultet).
    Ako je studiranje lose, to je cist gubitak vremena.

    Velika zabluda je i to da ce se dobro ziveti zato sto je neko zavrsio fakultet. Dobro zive oni koji znaju sta hoce, umeju da se snadju, uzivaju u poslu koji rade i za to su dobro placeni jer postoji velika potraznja.

    Korporacije daju sigurnost i siri pogled, ali mislim da uzasno koce lidere, preduzetnike i neadministrativne tipove.

    Tvoj brat je jednako uspesan kao i bilo ko drugi sa fakultetom.

    Pozdrav

    • SrdjanM says:

      Slazem se. Sve se na kraju svodi na sta zelis u zivotu.

      Faks je bitna ulaznica u taj svet, ali ne i kljucna. Svi traze diplomu kao potvrdu odredjenog nivoa znanja, ali je to samo ulaznica. Prava borba nastaje kad krenes da radis i diploma ne pomaze, vec samo znanje, sposobnosti i karakter. Ako imas diplomu a nista ne znas da radis, dzaba.

      Bas sam pre neki dan pricao sa drugarom iz srednje…obojica vec duze vreme trazimo posao (on sa dipl Saobracajnog, ja FON-a), ali slaba vajda. I pravimo paralelu izmedju nasih drugara koji su odmah posle srednje krenuli u posao i stekli vec 7 – 8 godina iskustva. Jedan je krenuo kao serviser racunara a sad ima jaku poziciju u IT odeljenju jedne strane banke.

      Tu je izbor na sledecem:
      1. Faks kao "sertifikat" teoretskog znanja odredjene oblasti koja te kvalifikuje za posao
      2. Bez faksa – Nekoliko godina radnog iskustva (pecenja zanata) koje te kvalifikuju

      Na kraju krajeva, firme gledaju ko moze da uspesno radi na trazenoj poziciji. Licni primer – zavrsio FON, IS smer, a radio kao HR menadzer prethodnih godinu dana u IT industriji….veze nije imalo sa mojim obrazovnim profilom(osim toga da znam razliku izmedju C, C# i C++ :-)), vec me je preporucilo radno iskustvo za vreme studija…

  9. Coso says:

    Odlazak na fax je jako vazna stvar za sticanje osnovnih vestina, tipa da se izboris za poziciju, da pocnes kreativno da razmisljas, da se umrezavas sa drugim ljudima, da se boris sa okruzenjem i ostalo.
    Treba paralelno sa faksom poceti neki sopstveni posao, organizovaciju ili bar se opredeliti za oblast kojom zelis da se bavis.
    Posle faksa obavezno otici na specijalisticke ili master iz oblasti koju si izdefinisao kroz faks i taj posao kojim se bavis.
    Posle toga uz pracenje nekik drzavnih ili evropskih fondova i konkurisanje za razne subvencije mozes mnogo postici.
    A srz svega je da imas originalnu ideju, da budes prvi kod nas u tome sto radis, da okupis prave ljude i da budes uporan!
    Sto kaze Filip Kotler: "Pronadji neku ljudsku potrebu, zadovolji je i bices milioner".

  10. Zapocinjanje sopsotvenog posla iz radnog odnosa u drugj firmi je moguce, pogotovo ako si u nekoj firmi gde nemas mnogo obaveza (citaj drzavne jasle). Medjutim ako radis u nekoj privatnoj firmi tu ce verovatno gledati da dobro iskoriste svaki minut koji si im na raspolaganju. Covek tad nema bas mnogo energije da radi i nesto sa strane.

    Uz to, privatan biznis, nasuprot utisku koji mnogi imaju, znaci veliko opterecenje, a kako se posao vise razvija opterecenje postaje nesrazmerno vece. Retki su oni koji su uspeli da pređu crtu i zarade toliko da više ne moraju da rade već za to uopšljavaju druge. Većinaostanu crnci celog života, bilo da rade za drugog ili imaju sopstveni biznis.

    Kako vreme odmice covek pocinje pre svega da vrednuje svoje slobodno vreme i ti ne samo bukvalno slobodno nego i svako ono vreme kada mu mozak nije u petoj brzini. Tada mnogo vise ceni neki posao gde je manje opterecenje i odgovornost nego novac. Kad tad, svako se zapita čemu toliko rad, pa i zarada, ako se nema vremena da se živi.

    Fakultet, naravno nije neophodan da se uspešno radi. Znanje jeste potrebno. Ipak u današnje vreme, najlakši (i najbrži) način da se dođe do potrebnog nivoa znanja jeste fakultet. Mislim da je prošlo vreme kada je čovek mogao da se progura na inteligenciju i znanje koje je sam sakupio. Takvo znanje danas više nije teško ostvariti, a često i nije dovoljno kvalitetno, tako da onaj ko završi fakultet može da ima veliku prednost – ne zato što je završio fakultet nego što ima kvalitetnije znanje.

    • Ako završi fakultet ima kvalitetnije znanje? U kojoj to bajci je kvalitetnije torijsko znanje od prakticnog?

      Gledajte, ja ako zaposljavam covjeka bitno mi je samo jedna stvar kao i vecini drugih pravih kapitalista: koliko meni taj radnik može zaraditi novaca. Uopce me ne zanima kakve on diplome ima, ako mi nije sposoban zaraditi puno vise nego sto moram dati za njegovu bruto placu zasto bi ga pobogu zaposlio?

      Sve se na kraju svodi na to da ovisi od fakulteta do fakulteta te od ciljanog posla u buducnosti isplati li se upisati određeni fakultet ili ne.

  11. Prokka says:

    Ne mislim da je u pitanju bajka već to što na poslu nemaju obično vremena a ni želje da ti objasne zašto se nešto radi na taj način ili zašto je baš to najbolja mogućnost za rešavanje problema, već ti kažu to se radi tako i kraj. Ukoliko se dogodi novi slučaj sa istim faktorima ti ćeš to znati da uradiš brzo i efikasno, ali ukoliko se neki faktor promeni… U problemu si. Naravno tu iskustvo dolazi na vidilo pa posmatranjem drugih i kroz razgovor ti dosta toga učiš, ali ukoliko uđeš u diskusiju lako se primeti da jednostavne neke osnovne stvari ne znaš jer ti one nikada nisu bili potrebne za dobro izvršenje zadataka, ali bi ti možda pomogle da si ih znao ranije. Zbog ovoga mislim da je fakultetsko znanje bitno, ne smatram da je potrebno završiti fakultet da bi bio fakultetski obrazovan ali da se ne može dobiti isto znanje putem seminara od nekoliko sati i slušanjem tog istog predmeta nekoliko meseci.

  12. Toni, red je da prоčitaš sve što neko napiše pa onda da komentarišeš. Tvoja reakcija na moj komentar mi samo govori da uopšte nisi ni pročitao šta sam nappisao, nego reagujes na ono što misliš da sam napisao.

    Kvalitetno znanje se sastoji od teorije i prakse. Nekvalitetno znanje se sastoji ili od teorije ili od prakse. Moj savet je bio upravo u tome da, ako već postoji mogućnost treba se školovati, jer se tako najbrže osvaja znanje, a naravno da se podrazumeva da pored teorije treba raditi i praktično, jer samo tako znanje postaje kvalitetno.

    Lako je bilo školovati se u praksi u vreme pre nekih 15 godina, kada tehnologije nisu bile razvijene u ovojmeri i kada je za školovanje bilo dovoljno čitati časopise. Tada smo svi znali sve što se moglo znati. Danas je drugo vreme, informacija ima previše, čovek mora da se specijalizuje i mora da zna mnogo više detalja, od kojih mnoge ne može baš da nauči iz iskustva.

    Dovoljno je recimo uporediti srednjoškolce iz vremena pre 15 godina i danas. Pre 15 godina računari su bili relativno retki i nije svako mogao da ima računar kod kuće. Tehnologije su bile daleko manje razvijene pa je svako ko ima računar mogao da proba sve što mu dođe pod ruku, i među tim srednjoškolcima, oni koji su se bavili računarima, mada su bili retki, kvalitet je bio nadprosečan. Ne samo da su imali znanje, nego su ga i upotrebljavali korisno.

    Pogledaj današnje skrednjoškolce, svaki ima računar, internet, i bar jedan fensi mobilni telefon, a kad ih proučis vidiš da to ama baš ništa ne zna do da četuje, ide na fejsbuk, igra counter ili wow ili nešto slično i džumi na fejsbuku. Čak i oni koji imaju dobre predispozicije za kvalitet, ne rade na sebi, nego gube vreme.

    Kada to uporediš, nadam se da ti je jasno zašto je nekada mogao da se nađe kvalitet i među onima koji nisu školovani, a zašto je danas to retkost.

  13. Deda says:

    Uvek ima onih koji su za i onih koji su protiv.
    Treba probati, otvoriti privatno preduzece pa videti koji su sopstveni kapaciteti???
    Treba proci veliku firmu, imati sefove i biti sef…
    Ali je ( po meni) jako bitno studirati, jer vreme koje se provede sa kolegama neprocenjivo bogatstvo i ogromno iskustvo. Ima vremena za sve, i za studiranje i kasnije za posao, samo se treba ponasati odgovorno prema sebi, prema onima koji finansiraju sve to i na kraju treba kasnije iskoristiti steceno znanje, prijatelje i kolege na normalan i korektan nacin. Naravno, morate i drugima dozvoliti da budete iskorisceni a sve to ide u sopstveni CV… Sto vise rada , pre svega na sebi, kasnije ce se kompenzirati na njabolji moguci nacin kroz posao i sve ostalo…
    Zao mi je kad vidim velike potencijale kako propadaju zbog sopstvene gluposti, ne retko zbog nemastine, ili mogucih sprecavajucih faktora ka uspehu. A uspeh nije samo raditi u velikoj firmi ili imati sopsvenu dobru kompaniju i dobro zaradjivati. Po meni je veci uspeh zadrzati sve prijatelje na okupu, saradjivati sa njima, uvecavati broj kontakata i poslovnih i privatnih…
    Po nekad imam osecaj da mogu apsolutno sve jer imam najvece bogatstvo , ali isto tako se trudim da vratim kad god mogu i koliko mogu , sto pozitivnije.
    Mislim da nije u redu da se preskacu neke stepenice ako se vec ima uslova za penjanje uz iste?!
    Izgleda da nas ovo vreme tera da zurimo kao profesionalni sportisti i da tek kasnije gledamo sta cemo posle karijere???
    Enijac
    Teska je ovo tema i obimna, uvek ima po nesto da se doda, i za i protiv!!!

  14. Marko Novakovic says:

    Kolega, moram priznati da se jako slazem sa tobom. Odlican text, samo napred! Pozz

  15. sport & snow says:

    pozdrav svima , molim za savet , a ovo je moj slucaj ,
    ja sam vlasnik i direktor i jedini zaposleni u firmi ciji je stavrni vlasnik i finansijer moj rodjeni stric , posto sam u medjuvremenu dobio mnogo bolju poslovnu ponudu zanimam me da li i na koji nacin ja mogu ostati vlasnik firme a pored toga prihvatiti ponudu druge firme za rad kod njih , jer sam nacuo da ako se vodim samo kao vlasnik a ne kao zaposleni u firmi da pored toga mogu raditi , interesuje me samo da li je to tacno ?

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Type your search keyword, and press enter to search