Poslednji tekst o društvenim mrežama verovatno je bacio senku na sve ono što sam do sada radio i pisao o njima, no možda su one i najmanje krive u celoj priči, manje krive nego društvene vrednosti kojima se vodi većina našeg društva a koje nam svakodnevno plasiraju kojekakve slike koje šokiraju javnost, poput nedavnog šamaranja profesorke u jednoj od srednjih škola.

Osuđivao ih ili ne, razlog njihove popularnosti širom sveta, jeste činjenica da su one postale dominantan komunikacioni alat kada je Internet u pitanju (da prešle su i e-mail) ali činjenicom da se web pretvara u neki novi koncept, predvođen društvenim mrežama, pre svega Twitterom, koncept koji nam omogućava automatsko i živo praćenje dešavanja širom sveta u mikro formama, obogaćenim foto i video sadržajima kreiranim na mobilnim uređajima koje danas poseduje bukvalno svako. Upravo te mogućnosti, stavile su Twitter u fokus poslednjih nekoliko dana povodom izbornih rezultata u Iranu, gde je Internet postao jedini izvor informacija iz medijski blokiranog Irana. Slike na Flickru, Facebooku, i poruke na Twitteru predstavljaju jedini nezavisni vid informacija koje dolazi iz te zemlje.

Decentralizacija

Šta se zapravo desilo, a praćeno je razvojem društvenih mreža? Kreiranje sadržaja na Internetu, do sada eksluzivno pravo velikih medijskih kuća prešlo je u ruke svih. Danas svi kreiraju sadržaj i zaista je jako teško sakriti nešto, istoriju više ne pišu pobednici već je ona kreirana na osnovu hiljada snimaka koje su postavili nepoznati korisnici Interneta. Najbolji dokaz, doduse u jedinstvenom stilu TheOniona, jeste video o pozaru, i dokazima o nastajanju istog kreiranim od strane svih prisutnih. Blogovi jesu promenili način kreiranja sadržaja, ali bili su rezervisani samo za one dovoljno uporne da se posvete istima, došli su mikro formati i broj korisnika koji kreiraju sadržaj krenuo je nezadrživo da raste.

Zamislite 90te u Srbiji da se dešavaju u današnje vreme, gerilu poput Otpora potpomognutu gomilom korisnika prisutnih svuda da svedoče o dešavanjima o kojima se samo u naznakama pričalo, i koja su bila strogo demantovana a mediji bili previše uplašeni da iste objave. Sumnjam da bi sve tako dugo trajalo, i mislim da su dešavanja u Iranu najbolji dokaz za to.

Brzina protoka informacija

Sećate se verovatno informacije da prosečan broj informacija koje čujete u toku 7 ili mesec dana danas je više nego što je čovek pre 2 veka čuo za ceo život. Postali smo društvo ovisno o informacijama, od jutarnjeg prelistavanja novina, RSS-a ili čega već do SMS obaveštenja o dešavanjima u gradu. Postoji konstantna potreba da budemo informisani i u toku zbivanja. Sa strane osobe koja objavljuje nešto ovo je potencijalni problem zbog velike količine informacija koja se svakodnevno publikuje, ali i prilika obzirom na broj kanala koji su nam dostupni.

Društvene mreže daju nam mogućnost da za jako kratko vreme regrutujemo veliki broj ljudi da širi informacije koje mi želimo, pod uslovom da su oni na neki način povezani sa istim. Te informacije možemo nazvati burning issue ili gorućim temama današnjice, koje ako su na pravi način saopštene, i imaju jasan poziv na akciju za jako kratak vremenski period mogu doći do ogromnog broja ljudi. Primer trenda #iranelection koji je za kratko vreme došao u popularne na Twitteru i zaintrigirao gomile ljudi da pomognu nije jedini, ali je svakako školski. Ljudi poštuju svoju slobodu ali i slobodu drugih, a mala aktivnost potrebna da se istima pomogne je najmanje što neko može da učini. Ta mala aktivnost je utoliko manja kada imate moćne platforme poput Twittera ili Facebooka, gde jedan share ili retweet čine da se ova informacija nađe u fokusu velikog broja ljudi.

Da bi određena aktivnost bila shvaćena kao goruća tema mora da postoju određena povezanost sa istom. Bilo da je neko Vama drag u problemu, ili je pitanje opštih sloboda, ili je reakcija određenim sadržajem bila iznenađujuće dobro primljena, što je veća povezanost subjekta sa tom temom veća je verovatnoća da će pozitivno odreagovati na istu i dalje proslediti. Umetnost je od bilo kakve informacije napraviti goruću temu, i svakako zadatak broj 1 većine marketinških stručnjaka, a kada ste sigurni da je ta ideja dovoljo lepljiva za većinu ljudi onda će Vam društvene mreže svakako pomoći da ona dosegne ogromne količine čitalaca.

Humane akcije na Internetu

Da ovo nije samo nešto što se dešava tamo negde govore i inicijative koje vrlo često možete naći na nekom od ovih sajtova. Pre par meseci, kada je zatrebala krv jednom od mojih vrlo dragih prijatelja, za nekoliko sati imao sam preko 100 ljudi koji su se javili za pomoć, a zaista sumnjam da bi se to desilo da sam išao po novinama ili televizijama. Goruća tema + činjenica da Vas ljudi poznaju mnogo će brže doću u centar pažnje i dati konkretne rezultate nego neke druge akcije, a tačku preloma u odluci upravo daje taj lični dojam. Možda nikada niste dali krv u životu ali kada znate da je neko Vama drag u pitanju, verujem da dileme u odluci nema.

Twitter i #iranelection u Oko magazinu

Neki jako kratak prikaz ovoga o čemu sam pisao ovde bio je i u Oko magazinu prošlog petka, gde sam pričao o dešavanjima na Twitteru povodom izbora u Iranu. Pogledajte, bacite neki komentar.