Nebojsa Radovic – Personal Blog

Menu & Search

Kako se kalio “social”

30/10/2019

Pre nekih dva meseca sam naleteo na svoju prezentaciju sa BizBuzz-a iz 2009-te godine. Ova prezentacija mi je lično važna iz nekoliko razloga. Bizbuzz kao konferencija je mesto gde sam po prvi put čuo nešto više o poslovnoj primeni Interneta i upoznao neke od ljudi iz industrije koji su mi dosta pomogli u ranoj karijeri. Postoji čak i kratak tekst koji govori o tom iskustvu. Ujedno je ovo i prvo veliko predavanje koje sam održao u životu. Bizbuzz je tada bio najrelevantnija tehnološka konferencija u zemlji i za mene, koji sam tada imao 24 godine, ovo je bila velika čast ali i test (što se može videti i po količini nervoze u videu koji je ovekovečio Blogowski). Najvažnije, u ovoj prezentaciji sam napravio neka, iz ove perspektive, dosta hrabra predviđanja za naredni period o tome kuda idu društveni mediji i internet i jako mi je zanimljivo da napravim presek šta se zapravo desilo i odgovorim na pitanje iz naslova tačno 10 godine od dana kada je ova prezentacija nastala.

Nebojša Radović 2009

Mini me / Photo: IT Događaji

Društvene mreže se danas poistovećuju sa Internetom

Iz ove perspektive najzanimljivija mi je činjenica da se o društvenim medijima više ne priča toliko kao o posebnom konceptu. One su jednostavno većini ljudi jednake Internetu. Društveni segmenti društvenih medija (ono što ih čini da budu “social”) su danas svuda. Sajtovi sa vestima imaju svoje zajednice, deljenje, komentari i ocenjivanje članaka su prisutni svuda. O društvenim mrežama kao konceptu ćete eventualno čuti na vestima, kada se iste kritikuju ali, istina je da su one većini ljudi isto što i Internet. Dani kada ste bili deo 10 različitih zajednica su prošli, Internet se konsolidovao i većina ljudi koristi samo nekoliko servisa.

Ovo i ne čudi. U trenutku ove prezentacije Facebook je u Srbiji imao 400.000 korisnika, dok je danas taj broj bliži 4 miliona. Ovome su najviše doprinele dve stvari – popularizacija pametnih telefona i dostupnost “broadband” Interneta. Danas je najnormalnija stvar da gledate video od 10 minuta na telefonu. Internet takođe više nije privilegija gikova već masovan medij koji ima ozbiljan uticaj na javno mnenje. Namerno govorim medij jer se u ovih 10 godina promenila još jedna stvar – obećanje o mestu gde svako kreira sadržaj se samo delimično ispunilo.

Decentralizacija je bila samo privremena

Verovanje da je Internet novo mesto gde svako kreira sadržaj je bilo kratkog veka. Svako (zaista) može da kreira sadržaj ali, 10 godina kasnije, Internet je samo postao još jedan novi kanal za one koji zaista i znaju da kreiraju sadržaj. Nešto se slično desilo sa svom tehnologijom u međuvremenu (npr. Uber je od aplikacije za taksi postao još jedno taksi udruženje sa aplikacijom). Ono što je dovelo do ovoga je činjenica da sa masovnošću dolazi i problem sa pronalaženjem sadržaja. Onog trenutka kada sadržaj koji kreirate niko ne vidi, nestaje i entuzijazam a preživljavaju samo oni koji seprofesionalno bave time. Odavde je sada 30-40% mog Instagram feed-a profesionalni sadržaj i volim da kažem kako sam prestao da kačim slike na Instagram onog trenutka kada mi je svaka treća slika u feedu slikana dronom.

Odgovor na ovo su privatne grupe na Messenger-u i sličnim servisima. Umesto masovnih mreža gde svako sve vidi, mi sada češće komuniciramo sa ljudima koje lično znamo i sa kojima nam nije problem da podelimo lične stvari. Messenger servisi su postali privatne društvene mreže.

Politika uvek nađe svoj put

Gde je Obama stao, tu je Tramp nastavio. 2008. godine svi smo sa ponosom pričali o tome kako je Obama postao predsednik zahvaljujući društvenim medijima. 2019. godine svi za zgražavanjem spominjemo Trampa, Brexit ali i domaće političare koji aktivno koriste društvene mreže da javnost navedu na svoju vodenicu. O Cambridge Analytica skandalu se itekako pričalo i u domaćoj javnosti a, naš inicijalni entuzijazam za deljenjem svega na Internetu je iskorišćen za neke veće i potencijalno štetne ideje. Odavde je i nastao taj novi talas u kom ljudi mnogo obazrivije dele svoje podatke i ideje sa drugim stranama što opet dovodi do manje decentralizacije.

Šta se desilo sa junacima naše priče?

Lično najinteresantnije mi je osvrnuti se na junake iz moje prezentacije 10 godina kasnije. Razlog što su oni danas tu gde jesu jeste to što su našli novi kanal i izvukli maksimum od njega. Retko se dešava da se pojave platforme kao što su Facebook ili Youtube koji za manje od 10 godina dođe do preko milijarde korisnika. Oni koji su shvatili da su ovi servisi “sledeća velika stvar” na vreme i iskoristili period u kome fokus istih nije bio isključivo na monetizaciji danas jako dobro žive od toga što su bili prvi na mreži.

Gary Vaynerchuck

Neverovatno je iz ove perspektive videti da smo mi o tome šta Gary Vaynerchuck radi pričali u 2009. godini. On je ostao “influenser” i popularniji nego ikada a svoj rad preusmerio na sebe a ne na vinariju. Današnjoj marketing ekipi on je i dalje primer kako postati jako uspešan korišćenjem društvenih medija, nama – nešto starijima je sad jasno da je njegovo korišćenje društvenih medija samo sebi postalo svrha.

Stipe Dumančić – Volim Jabuke

Stipe mi je jedan od omiljenih primer ikada u predavanjima i jako mi je drago, iz ove perspektive, što je nešto što sam spomenuo u svom predavanju kad smo obojica bili deca danas ozbiljan biznis. Volim Jabuke brend je danas postao Stipino i oni su odavno postali više od samo male plantaže jabuka. Stipe je za ovih 10 godina prešao put od 4150 kg  do 30-50 tona jabuka i ima široku lepezu proizvoda. O Stipinu možete dosta toga pročitati širom weba ali je možda najrelevantniji za ovu publiku tekst sa Netokracije odmah po rebrendiranju koji više govori o Stipinom putu.

MC Stojan

MC Stojan (Marko Stojković) je danas Youtube fenomen. On je jedan od prvih muzičara sa lokalne scene koji ima pesmu sa preko 100 miliona pregleda. Ujedno i velika misterija svima koji su stariji od 30 godina i poslušali bilo koju njegovu pesmu. Međutim, kao neko ko njega zna bukvalno od početka svoje online karijere (MC Stojan je bio aktivan na Furka.com još) ovo je sve samo ne slučajnost. On je jednostavno sve skontao mnogo pre nego što je Youtube postao relevantan kao platforma. Imati 600.000 pregleda pesme 2009-te godine je jednako teško kao imati 20M danas. Iza ovih 600.000 pregleda stoji makar 5 Facebook profila koje je on vodio kao i naloge na svim većim društvenim mrežama (uključujući i Furku). Ali, u vreme kada je on to radio to je jednostavno bila i jedina opcija da se probijete kao pevač iza koga ne stoji niko. Danas je najnormalnija stvar da postanete popularni preko Interneta jer postoji jedna cela generacija ljudi koja je odrasla na Internetu i to im je jedini izvor zabave i informisanja. To ranije nije bio slučaj.

Dodao bih još i to da je gotovo impresivno koliko je on sadržaj prilagodio publici koja koristi Youtube. Njegova muzika je kombinacija predstave i clickbait-a. Youtube muzika se gleda i komentariše uživo i slušanje nije jedina svrha. Ona traje kratko ali pokazuje puno. Youtube muzika je takođe prilagođena dijaspori jer se pregledi mnogo bolje unovčavaju ako je vaša publika van Balkana. O nastupima i da ne govorim. Oni koji su prvi ovo shvatili danas su najveće zvezde Youtuba, a ujedno i jedne balkanske estrade koja se konsolidovala zbog istog jezika i jedne platforme.

Agresivna monetizacija je učinila društvene medije manje društvenim

Najveća promena koju sam prevideo je fokus na monetizaciji. Ovo je ponajviše iz razloga što ni ja nisam baš razumeo način na koji sve to unovčiti u vreme kada je ova prezentacija nastala. Onog trenutka kada je, pre svega, Facebook krenuo da agresivno radi na monetizaciji smanjile su se i mogućnosti za promovisanje ličnog sadržaja na društvenim medijima. Kao neko ko se bavi marketingom mobilnih aplikacija mogu da kažem da ovo nije samo zadesilo krajnje korisnike i influensere već sve industrije. Danas je jako teško promovisati bilo koji tip sadržaja bez plaćenih objava ako nemate u vlasništvu neke razvijene kanale za distribuciju (Facebook stranice, Viber grupe, email liste itd). Ovo je dovelo i do ukrupnjavanja i smanjenja decentralizacije. Odavde i većina muzike na Youtube-u se objavljuje na svega nekoliko kanala a mediji koji su bili veliki u doba štampanih medija su sada veliki i na webu i akvizirali su one koji su uspeli da izvuku maksimum iz društvenih mreža.

Monetizacija nije loša stvar

Blogowski je postavio jedno sjajno pitanje na kraju oko toga da li je je moguće povećati prihode jednog frizerskog salona za 10% putem društvenih medija. Danas bi bilo jako lako dati ovaj odgovor jer je Facebook učinio oglašavanje na svojoj platformi toliko dostupnim da je danas vrlo lako napraviti hipertargetiranu kampanju koja cilja samo ljude iz vašeg kraja. Odavde dobar deo prihoda danas dolazi od malih i srednjih preduzeća i ovaj segment je jedan od najvažnijih za Facebook kao kompaniju. Ono što tada nisam razumeo jeste da monetizacija može da bude dobra stvar i pre bih izabrao dobru plaćenu kampanju koja vraća novac nego lošu besplatnu kampanju koja uzima vreme i ne vraća ništa. Ovo dosta govori i o percepciji društvenih medija u vreme kada je predavanje nastalo gde su oni tretirani kao kanal za gerila marketing a ne neki ozbiljniji kanal koji zahteva ulaganje.

Evolucija ili revolucija

Kako sam predavanje završio sa dilemom da li su društveni mediji evolucija ili revolucija mislim da najviše ima smisla da završim i ovaj mali “omaž” tekst na isti način. Društveni mediji kao mediji su definitivno evolucija postojećeg. Promenjena je forma i intezitet serviranja informacija. Igrači su dobrim delom ostali isti kada su sami mediji u pitanju a pojavili su se i neki novi – mikro mediji u vidu influensera, blogera, Youtubera i slično. Desila se i velika promena u načinu informisanja slična onoj koja se desila kada se pojavio radio ili televizor. Ljudi su prešli sa jednog više statičnog na drugi više interaktivni medij. Prirodno je da svaka nova generacija ima svoj način komuniciranja i informisanja jer je to deo identiteta iste. Slično je i sa muzikom.

Međutim desila se i mala revolucija, ali ona je nastala više na tehnološkoj nego na medijskoj strani. Svet je danas jedno hiperkonektovano mesto gde nije bitno gde živite i radite. Real time web se danas zove samo web i najnormalnije je da vest o zemljotresu dobijete minut pošto se isti desio. Ovo nije više privilegija samo društvenih medija kako tehnologija omogućava da se informacije serviraju u realnom vremenu svuda. Društveni mediji su promenili očekivanja o tome kad će vest biti dostupna i, u vreme kada su se pojavile, bili su najbolji primer šta nove tehnologije mogu da omoguće. Decentralizacija u kreiranju informacija možda nije onolika koliko smo mi želeli da bude, ali je decentralizacija u načinu komuniciranja na svom vrhuncu. SMS je gotovo odumreo kao servis a pametni telefoni su sada uređaji sa više od jedne aplikacije koja može da se koristi za razgovor sa ljudima bilo gde u svetu. Ovo je veliki iskorak u odnosu na ono što smo imali pre 10 godina.

Revolucija ili ne, Internet na Balkanu makar je svakako napravio veliki iskorak u ovih 10 godina i jako mi je drago što sam na neki način svedok svih ovih promena. I što postoje te neke relikvije iz prošle decenije poput ove prezentacije da posluže kao 0 u koordinatnom sistemu i pokažu koliko smo daleko stigli za isti period i kao individualci i kao društvo. Bilo da su to ljudi koje sam spomenuo sada i pre 10 godina ili ljudi koji su bili deo jedne divne priče kao što je Bizbuzz, društveni mediji su imali važnu ulogu u našem profesionalnom sazrevanju i pomogle su nam da se povežemo, naučimo i iskoristimo sve to da napravimo nešto. To je najveća vrednost koju smo mi mogli da dobijemo i nadam se da će promene nastaviti u istom pravcu. A mi se vidimo opet ovde za 10 godina da prokomentarišemo isto. Kada prođe prvih 10 to više ne zvuči tako nemoguće.

Nebojša Radović

Radoznali posmatrač koji neka od tih posmatranja pretvori u reči. Idealno reči koje izazovu one koje čitaju da probaju nešto novo, a život baziraju na akciji - ne izgovorima.

Related article

Smrt društvenih medija

Veliku pompu pre par meseci je izazvao App.net sa idejom…

KrvnaGrupa.com – online aktivizam koji vredi spomenuti

Društveni mediji su vrlo moćan low (no) budget alat kada…

O uticajnima

Dosta se piše ovih dana o uticajnima, uticaju i svemu…

3 Discussion to this post

  1. Vesna says:

    “Danas bi bilo jako lako dati ovaj odgovor jer je Facebook učinio oglašavanje na svojoj platformi toliko dostupnim da je danas vrlo lako napraviti hipertargetiranu kampanju koja cilja samo ljude iz vašeg kraja.”

    I to ne samo na svojoj, već na svojim platformama uz svo ostalo retargetiranje ka specifičnim mestima u istim koja imaju najveci reach.

  2. Sale says:

    Trebalo bi češe da pišeš.

    • Eniac says:

      Nadam se da ce biti vise tekstova u buducnosti, trudim se da malo vise pisem jer mi je to jedan od nacina da mi jezik potpuno ne zardja. Hvala!

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Type your search keyword, and press enter to search