Juče je u novom broju nedeljnika NIN na 30-toj strani izašao i tekst o stanju domaćeg tržišta i potencijalima domaćih Internet kompanija za nastup na globalnom tržištu u kome veliki deo zauzimaju tekstovi koje smo napisali Ivan Minić i moja malenkost. Kako tekst i dalje nije dostupan na sajtu, a neki od vas nisu u stanju da kupe magazin (što je najtoplija preporuka) evo dela koji sam napisao, a voleo bih da se kroz komentare i uključite u diskusiju i date svoje zapažanje o ovom problemu.
Photo: Isaac Leedom
Internet nam je dao jednu interesantnu mogućnost. Da bez većih troškova, posebno ako poredimo sa ostalim industrijama, izađemo i na svetsko tržište i tako stanemo rame uz rame sa servisima iz celog sveta. I pored toga, retki su servisi koji su zaista i uspeli u tom izlasku te se često dolazi u dilemu da li su domaći Internet preduzetnici dovoljno inovativni da osmisle nešto što bi imalo vrednost na svetskom nivou. U pesimističnom okruženju poput našeg odgovor se sam nameće, bez ozbiljnije analize faktora koji to mogu podrobnije da objasne – dakle NISU. No, ovaj odgovor nije i tačan već je posledica neinformisanost i činjenice da su oni koji su uspešni često i jako malo povezani sa Srbijom.
U Srbiji postoji nekolicina jako uspešnih globalnih servisa, koji funkcionišu u svojim nišama i kao takvi nemaju vidljivost koju možemo pripisati jednom Facebooku ali to ne znači da su beznačajni. Globalni vertikalni pretraživač Vast je u potpunosti razvijen u Srbiji, mogućnost da iznajmite limuzine širom Amerike omogućava vam još jedan servis razvijen na lokalnom tržištu Groundlink, a ne smemo zaboraviti ni trenutno najpopularniji Facebook fudbal menadžer na Top Eleven koji igra gotovo 3 miliona ljudi na mesečnom nivou. Priče postoje, ali se o njima puno ne priča i nekako ih uvek nadvladaju pesimizam i traženje razloga. Istina je da nam fali vidljivost, edukacija, infrastruktura i najvažnije preduzetnički duh. Kao mala zemlja nismo previše privlačni investitorima te ideje koje su možda i imale dovoljno kvaliteta za uspeh nikada nisu izašle van naših granica. Uspeh jednog bi tako povukao mnogo drugih manjih servisa da probaju isto, a deljenjem znanja bismo verovatno posle nekog vremena i ucrtali ime naše zemlje u svetske mape uspešnih startup kompanija. Primeri poput Izraela, ili znatno manje Estonije pokazuju da to nije nemoguće.
Najvažnije – fali nam preduzetnički duh. Ucrtana životna mapa fakultet – dobar posao – penzija i dalje predstavlja mantru velikog broja mladih i inovativnih ljudi, te se premalo njih odlučuje za rizik i pokretanje sopstvenog biznisa u godinama kada je to najzvodljivije raditi. Neophodno je rizikovati i u potpunosti se posvetiti realizaciji, a u ovome je poželjna i pomoć države u vidu startup kredita koji će pomoći mladima da istraju u svojim idejama do prve ozbiljnije faze razvoja servisa. Kada se stvari postave na noge, cela startup mašinerija može da se zahukta i uspešni servisi motivisaće mnoge da krenu istom stazom, baš kao što je ActiveCollab motivisao mnoge u Srbiji da krenu sa globalnom distribucijom softvera. A onda, ko zna možda jednog dana i dobijemo visoko uspešan servis sa naših prostora poput Facebooka.
Sve si usr'o sa ovim "poželjna i pomoć države u vidu startup kredita". Tako si sam upao u još jednu zamku kao i mladi ljudi o kojima si pisao u tekstu, očekuješ da "država pomogne". :) Naravno država i treba da pomogne, ali ne onako kako većina to zamišlja ovde, da ti da lovu, veću platu u prosveti, posao u državnoj firmi ili ne znam šta već. Država treba da pomogne u onoj sferi koja i jeste njena osnovna delatnost, u zakonodavstvu, uklanjajući sve prepreke i nejasnoće za razvoj biznisa.
Uzmi samo kao primer ono carinjenje majici o kome si pisao pre par nedelja? Šta bi ti više pomoglo da planiraš da napraviš online šop koji bi proizvode prodavao i našoj dijaspori? Kredit države od 10.000 EUR (koji bi jednom morao i da vratiš, jel) ili da promene taj zakon o carinjenju i slanju robe u inostranstvo? Taj kredit koji bi dobio brzo bi bio pojeden od strane carine i drugih dadžbina. Naravno, u dnevniku mnogo bolje zvuči da država daje kredite mladim preduzetnicima nego vest da se otpušta 20% ljudi iz carine zbog pojednostavljenih procedura.
Uz to, kreditima treba da se bave banke a ne država. Mada je IT startup nezahvalna firma za kreditiranje jer postoji velika verovatnoća i da ne uspe. Zato se uglavnom i traže investicije a ne krediti jer banka ne želi da rizikuje koliko investitori.
da ne dužim mnogo… život nije fer. kao ni biznis. pre nekoliko nedelja sam video đubre projekte koji dobijaju milione $ dok savršene akcije koje pomažu ljudima nemaju prođu. stvar je u ekipi oko tebe koja želi da radi, pozitivnim ljudima koji žele da ti pomognu, spremnost da prepustiš delove posla nekome od poverenja… i imati plan u svakoj prilici – ili bar ideju na koju stranu krenuti. i da… naučlti da daješ
"tvrdi radovic" samo toliko ;)
Ka' što ti rekoh strava tekst. :)
Lepo je što će ovako nešto izaći u mejnstrim časopisu pa makar i to bio NIN, i što si ispromovisao ovako kul projekte. Kako vreme prolazi sve sam optimističniji oko celokupnog domaćeg ekosistema.
Glavna primedba ostaje – nije toliko bitno što smo 'mala zemlja' pa smo zato neinteresantni investitorima, iako stoji da bi lakše (i manje rizično) bilo ulagati u nešto što je u Londonu ili Amsterdamu. Tu malo kontriraš sebi jer lepo kažeš – svetsko tržište je tu i nema toliko veze jesi li u Srbiji ili negde drugde ako imaš kvalitet (i profit). Pomenuo si i primere koji ovo apsolutno dokazuju.
(Oko startap kredita sve je rekao Mileusna.)
Promena zakona bi otvorila mnoga vrata kako nasim preduzetnicima tako i investitorima.
Verujem da bi sve ove investicije Fiata, Benetona i ostalih vrlo brzo izgledale smesno.
A o desetinama hiljada evra po radnom mestu koje se daju "stranim" investitorima da i ne govorim … Kakvu to poruku salje domacim startupovima koji za kratko vreme zaposle desetine inzenjera…
"pokretanje sopstvenog biznisa u godinama kada je to najzvodljivije raditi" po tvom misljenju, koje su to godine? od-do?
:) koliko god imaš snage i volje. možeš i sa 15 ako si svestan da moraš rešavati probleme i biti profitabilan.
I u zemlji Srbiji postoji sjajne softverske kompanije. Ovo je primer 3 kompanije – svaka od njih ima oko 100-150 ljudi (90% visokoobrazovanih), bave se ICT-om i 90% izvoze. Npr, RT-RK ima promet od 7 miliona€ i profit od 1 mio€ :)
I, jedna zanimljiva stvar. Sve se nalaze u Novom Sadu :)
http://www.rt-rk.com/about http://www.telventdms.com/ http://www.levi9.com/en-US/Pages/Offices.aspx