U poslednje vreme imam “malih” problema sa time managementom, pre svega uzrokovan letnjim načinom života, tj. kasnim leganjem i još kasnijim ustajanjem. Ustanem oko 12, obavim sve što “ujutru” treba obaviti, i već je 3 sata. Krenem da radim, ubrzo nekako pada mrak, a i volja za radom. Ovo se posebno dešava oko 2 ujutru, kada pogledavši na sat, da li zbog placebo efekta ili čega već, odmah gubim koncentraciju za rad i prebacujem se u krevet i ako mi se zaista ne spava.
Tim povodom danas mi je pala jedna suluda ideja na pamet, a to je da ne gledam u sat :D dok radim (prvobitna ideja je ustvari bila da promenim GMT, ali znajući sebe računao bih koliko ima sati zaista tako da sam morao da primenim ovo radikalnije rešenje). Suluda, jer je svesnost o vremenu nametnuta trenutnim načinom života: do kada radi prodavnica, kada treba da se vidim sa tim i tim i razno razni deadlineovi. Ali opet bar u trenucima kada zahtevi normalnog života mogu nekako da se zaobidju, mislim da ovaj princip mnogo doprinosi opuštenijem i efikasnijem radu – sećate se samo pismenih zadataka kada vam kažu imate 15 minuta do kraja, a vi ne možete da završite zadatak jer vam je panika zbog toga da li ćete stići.
Sve je ovo super zvuči, ali pitanje koliko dugo mogu da sprovodim isto. Na svakih par dana, ako ne i svaki, imate neke obaveze koje zahtevaju da se u neko vreme nešto desi, ali opet cool je pronalaziti načine inoviranja radnog vremena… Pa makar to sproveli samo jednom… Funky ;)
ps. voleo bih da se i vi podelite iskustva oko ovoga… kako raspoređujete radno vreme, da li ustajete rano, ili radite noću? Ko ostavi najbolji komentar biće komentator meseca ili tako nešto dogovorićemo se već
obavezno rano ustajanje, to me spasilo, 7 najkasnije 8 sati skačem iz kreveta. Dok se ti probudiš, ja već planiram ručak. Malo dulja pauza poslijepodne i onda rad do večeri, negdje 22 sata, ako nema puno posla. Spavanje negdje u ponoć.
Ne gledam puno na sat, zapravo uopće ga ne gledam. Sve obaveze upisujem u kalednar na PC-u i mobitelu, tako da uvijek budem na vrijeme upozoren.
Ја сам тек у војсци (кад кажем војска, мислим униформа, да не буде забуне)видео колико траје дан…
Устајање је у 5:30 (5:45)до постројавања за доручак мораш да наместиш кревет, да се умијеш и остало, да се обучеш итд…
Доручак је готов негде око 7:05 кад почиње јутарње вежбање (мало је сулудо после оброка, ал’ ајде…преживели смо)
Актвинсти почињу у 8.
Цео дан је испуњен….Као у школи од 8 до 13:30 па онда ручак, па одмор од 15 – 17, па послеподневне актвиности до вечере…..и на крају у 22 часа гасе се светла…Спавао сам око 8 сати…није ми било ни досадно нити сам “губио време”…Штавише, успео сам из војске да положим 3 испита…Научио сам да устајем рано…и јако ми је значило сада у јунском испитном року…
Не гледам на сат нешто претерано…немам баш неку навику и што рече Аљоша, важне ствари уписујем у мобилини и нема фрке… :)
Као неко ко је почео да ради пуно радно време пре тачно годину дана, и то од куће, имао сам доста таквих проблема — навикнут на програмирање кад ми се програмира (често у ноћне сате), тешко је прећи у режим редовног рада уз испуњавање и свих досадних делова посла.
И тако сам пар месеци имао доста проблема са самоорганизацијом, што укључује и такве проблеме као што је нпр. слушање музике док радим — иако сам слушао искључиво лаганију музику као нпр. изабрана дела Faithless-а, пар месеци ми је требало да утврдим да знатно лошије радим (много празног хода) уз укључену музику, иако ми наизглед нимало не смета.
И тек после једно 6-7 месеци сам успео да се организујем: најбоље ми је када почнем умерено рано (око 9 сати), када не почињем посао из кревета (него, туширање, доручак, облачење — да, звучи смешно ;), и не прекидам посао до ручка, а паузу за ручак не правим на дуже од сат-два.
Али, многе друге околности умеју да поремете читаву рутину (нпр. сада свакодневно буше у згради од 7:30 до 17 часова, и требало ми је опет две недеље да провалим да сам постао потпуно непродуктиван у тим часовима), а летње врућине подносим или уз климу, или уз 3G интернет и излазак на земунски кеј са рачунаром под мишку :)
Iz iskustva znam da je najbolje imati rutinu što znači leći i ustati uvek u isto vreme pa čak i vikendom. Iskreno, nije lako to sprovesti u praksi, potrebno je mnogo samodisciplilne. Svojevremeno spavao sam dnevno 5 sati tokom mesec dana ali su mi radne sposobnosti bile umanjene i osećao sam se nekako usporen. Malo sam istraživao na tu temu kasnije. Nažalost ne dovoljno rano ali na sreću ni prekasno. Nedostatak sna je ozbiljan problem!
Pošto živim u svetu onakav kakav jeste to je večita borba. Ležem u 23.00 a ustajem u 6.30, jutrenje mi traje sat vremena (tuširanje, slušam radio zbog prognoze i lokalnih vesti, čitam, pijem kafu ili crni čaj).U 7.30 već sam na poslu.
Povremeno ispadam iz rutine moram priznati, treba mi nekoliko dana dok se vratim u normalu ali trud se isplati. Ta stvar je bez preterivanja životospasavajuća.
Ako već delimo savete, moj je:
Izbegavati preterano umno ili fizičko naprezanje pre spavanja. Obavezno isključiti komp ili tv.
Definitivno rutina i samodisciplina. Ja lično gledam da ni u kom slučaju ne ustanem posle 10, obično je to 8:30-9:00, onda jedno sat vremena buđenja uz tuš, kafu, retko i koji zalogaj, i obavezno overavanje online lokacija i feedova. onda krecem pun gas do kasnog rucka (ne stajem do 16:00-18:00, sve zavisi koliko ima posla), pa mala pauza za klopu, pa nastavljam do 22:00-23:00 i onda ili cuga ili neko opuštanje. Nađi svoj takt i biće ti mnogo lakše da podnosiš dugačke i naporne dane.
nesto mi se ovih dana jede kupus i banana ali mala bjezi bona lizalica za morona :=)
hahahahhahhahahahhah