Nebojsa Radovic – Personal Blog

Menu & Search

Toni Elumelu – čovek koji nam nedostaje

28/02/2012

Putovanje u London otkrilo mi je mnoštvo zanimljivih priča i ljudi koje nekako nemate prilike da čujete svakog dana kod kuće. Lepota ovog grada je ponajviše u njegovom kulturnom šarenilu i najrazličitijim ljudima koji se nalaze svuda oko vas. Baš u vreme dok su moje drage kolege branile prvo mesto na takmičenju u izradi studija slučaja upoznao sam jednu devojku iz Nigerije, koja mi je otkrila Toni Elumelu fondaciju, i čoveka koji stoji iza cele priče, a koji tako nedostaje našoj ekonomiji. 

Priča sa Tonijem počinje 1998. godine kada je, kao najmlađi CEO komercijalne banke u istoriji Afrike, sa 34 godine došao na čelo Standard Trust banke. U narednih 10 godina, ujedinjenu zajedno sa United Bank of Africa kreira jednu od najmoćnijih finansijskih institucija u Africi, koja se sada prostire u 20 zemalja i zapošljava 10.000 ljudi. Najbolje, ipak dolazi posle.

2010. godine Toni se povlači iz UBA, i osniva Toni Elemelu fondaciju za razvoj konkuretnosti i promociju afričke privrede. Vođen krilaticom koju bih voleo da neko od naših viđenih ekonomista više koristi – niko neće pomoći Africi, ako to ne uradimo mi sami, Toni formira platformu za sve preduzetnike i mlade kompanije, koje žele svojim delovanjem i rastom da unaprede i afričko društvo. Ono što je različito, i što me je motivisalo da ipak napišem tekst o svemu ovome jeste pristup, u kome se za razliku od ostalih fondacija insistira na razvoju društva, kroz razvoj privrede, a ne brzom povećanju vrednosti investiranog novca ili otuđivanju svega što imamo, a što nam donose strane investicije.

Toni i njegova fondacija pomažu malim i srednjim kompanijama da izgrade kapacitete i tako pretvore svoje ideje u finansijski održive i profitabilne projekte. Suština nije samo u investiranom novcu, već u edukaciji preduzetnika kroz učešće u projektima, ali i stipendiranju i mentorstvu mladih koji trebaju da donesu pozitivnu promenu u godinama koje dolaze. Uz sve to fondacija je tu da vrši pritisak na državu za pojednostavljivanje procesa, olakšavanje pokretanja biznisa i građenju neophodne infrastrukture za dalji razvoj društva. Sve ovo kreira ciklus, u kome kompanije koje su na kraju istog obezbeđuju novac za rast onih koje tek dolaze. A cilj uvek isti – dalji društveno-ekonomski razvoj Afrike.

This is Serbia

Čitajući priču o nekom afričkom biznismenu koji razvija održivi model razvoja jednog društva, nisam mogao a da ne zamenim reč Afrika rečju Srbija gde god bi se ona pominjala. Činjenica je da smo i mi društvo od kojeg se mnogo očekuje, a taj potencijal nikako da ostvarimo. Strane investicije prizivamo dodolama, dok unutrašnja incijativa ne postoji, a oni grcaji države da napravi nešto dobro obično završe malverzacijama. Za razliku od Afrike, mi nemamo svog Tonija.

Ponekad se pitam kako je moguće da smo toliko dominanti u mnogim stvarima, a opet na marginama onih ostalih. Imamo talenat, imamo uslove, ali ne i nekog ko će da preuzme odgovornost da napravi neke stvari boljim. Zasigurno postoje i kod nas uspešni ljudi, koji imaju dovoljan uticaj na državu da promene neke stvari, ali opet ne i želja da se to isto uradi. Ima za koga – prošle godine sam upoznao toliko mladih željih uspeha i izazova, ali i onih koji su sada već ozbiljni globalni igrači. Njima je potrebna pomoć onih koji su te stvari prošli, možda ne čak ni novac nego prenos iskustva. Potrebna im je platforma na koju mogu da se oslone, sistem od koga mogu da uče, ali i kome mogu da prenesu znanja. Onaj prvi milion koji okupi sve ljude sa kojima ste želeli da radite ceo život, ali niste znali kako. Postoji dosta miliona ovde, ali oni koji ih imaju odgovornost preuzimaju samo onda kada je potrebno da se slika za magazine o poznatima. Reflektori sobom nose i lepe benefite.

Sve priče o posetama Africi imale su i This is Africa priču u kojoj se nepostojanje nekih stvari objašnjava činjenicom da je to ipak Afrika i da ne treba očekivati puno. Uz priče poput ove, očekivanja rastu i bude nadu da se i u najtežim situacijama javi neko ko ima dovoljno moći i energije da promeni stvari na bolje. Do tad, dok ne dobijemo svog Tonija, možda nije loše da ka budućnosti gledamo malo više fokusirani na svoje dvorište, jer sigurno je da – niko neće pomoći Srbiji ako to ne uradimo mi sami.

 

Ovaj tekst je prvi u nizu tekstova koje ću objaviti tokom svoje posete Hult International Business School-u u Londonu. Hult je trenutno jedna od najbrže rastućih poslovnih škola u svetu, sa kampusima u Bostonu, Londonu, Šangaju, San Francisku i Dubaiju. Tokom svog boravka ovde imaću prilike da posetim kampus, predavanja i dešavanja koje organizuje univerzitet, a najzanimljivije stvari podeliću ovde sa vama na blogu. Stay tuned!

Nebojša Radović

Radoznali posmatrač koji neka od tih posmatranja pretvori u reči. Idealno reči koje izazovu one koje čitaju da probaju nešto novo, a život baziraju na akciji - ne izgovorima.

Related article

Moja predviđanja za dešavanja u regionu u narednih 10 godina

Previđati šta će se desiti u budućnosti je u najmanju ruku…

U brojevima je istina

U brojevima je istina

U poslednjih nekoliko nedelja, moje nemarno praćenje lokalnih zbivanja se…

Uskoro PayPal u Srbiji

Uskoro PayPal u Srbiji

Svet je lepše mesto kada se koriste Naslovi. 2008 Politika: Srbija,…

11 Discussion to this post

  1. Ivan says:

    nismo talentovani, mrzimo sve sto je strano i nepoznato i kurcimo se da smo najbolji.. i sam znas da je za svaki uspeh potrebno 20 posto talenta i 80 znoja.. kada prestanemo da razmisljamo o superiornosti talentovane nacije jer fakat je da svuda ima talentovanih, prosecnih i glupih i kad pocnemo da radimo prave stvari koje imaju pozitivnog efekta i prekinemo sa kurcenjem, tada ce nam biti bolje. svi sanjaju o tome da imaju para, kola, kuccu, dream job a niko ne mrda da to i ostvari .. oni koji to urade njima je dobro i ne kukaju i zabole ih da se angazuju i vrate nesto zajednici jer iskreno, ova zajednica i nije zasluzila da joj se pomogne..

  2. ivancosic says:

    Svaki put kada neko ovde preuzme odgovornost naiđe na jednog deset njih koji kažu "zašto baš ti", pri tom ni jedan od tih deset nema ni znanja ni kvaliteta (a naročito petlje) da nešto preduzme sam. Ali su uvek tu da zamere. Problem je što na tih 10 treba ti 30 njih koji će da kažu "treba!", a kod nas na tom "drugom" nivou niko neće da se zameri. Lider nije lider dok nema pratioce. I tako čovek ostaje sam, dok se u nekom trenutku ne zapita "čemu" i počne da se brine samo o sebi. Tako smo protraćili mnoge šanse.

    • eniac says:

      Ima ovde dosta uticajnih ljudi koje bi mnogi podržali. Imamo primere na mikro nivou, pogledaj Tasovca šta radi sa Filharmonijom. Preuzeo je odgovornost i pažnju prema sebi monetizuje time što daje nešto narodu. Deli vrednost koju dobija zajedno sa narodom, i to je nesebičnost koja nam nedostaje.

      • ivancosic says:

        Yup, lepo si primetio "na mikro nivou" to su stvarno dobri primeri. Glavno pitanje je kako ih razviti ili uzeti kao model za veće i značajnije promene?

      • eniac says:

        Ili jednostavno imati dovoljno onih na mikro nivou.

  3. PERA GRABLJIC says:

    MA NITI JEDNOM CHOVEKU NA VLASTI ILI NAVODNO BIZNISMENU NIJE U INTERESU PAMETNA IDEJA SA PAMETNIM CHOVEKOM IZA NJE. CILJ OVIH NA VLASTI JE OTIMANJE O RESURSE RASPRODAJA SVEGA I NEPLACANJE NI ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA U FIRMAMA KOJE SU PREDNJACHILE U IZVOZU. ZATRLI SU SVAKU IDEJU I SVE ZIVO SAMO DA BI OSTALI BLIZU SEFA SA NOVCEM. BLIZU DONACUJA ,BLIZU UGOVORA I SAMO ROTIRAJU BEZ PODNOSHENJA IZVESHTAJA . ALI SA USPORENOM ROTACIJOM JER PUNE DZEPOVE I SA UVEK OBEZBEDJENOM POZICIJOM. PA MI NEMAMO NITI NA JEDNOJ TELEVIZIJI EMISIJE O EKONOMIJI I USPESHNIM LJUDIMA KOJE TREBA DA IDU SVAKI DAN . 100PUTA MI PONAVLJJU ISTU PRICHU POLUDECU. SVE JE IZGUBLJENO OVDE ODAVNO.

  4. Branka says:

    Branka MIjanovic
    Imam prijatelja koji radi u ambasadi Etiopije,zna dosta o africkom drustvu i situaciji,kako socijalnoj,tako politickoj.Ne cuh da siromasima,kojih ima 99% bolje ide

    • eniac says:

      Polako, nije to baš Luksemburg da se promene osećaju na dnevnom nivou, potrebne su godine a dobre inicijative treba podržavati da u tome istraju.

  5. Tajchy says:

    Da ima iole altruizma u ovoj zemlji bilo bi znatno bolje. Ali nada poslednja umire pa se i dalje nadamo lideru da nas povede u nebesa, a sve što treba da uradimo jeste da se izborimo za svoje mesto ispod zvezdanog neba…

    • Lavandablue says:

      Da – LIDERU, ali ovde nemamo pravog lidera. NIJEDNOG! Oni koji bi to mozda i mogli biti, gledaju svoja posla, imaju neke svoje male privatne firme, ili rade kao menadzeri, politika ih i ne zanima, jer je za takve sposobne ljude u ovakvoj korumpiranoj zemlji to Sizifov posao!

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Type your search keyword, and press enter to search