101 replies on “Očekivao sam više od tebe, Srbijo”

1. Izlozio si prave cinjenice. Dobio sam jednistvenu priliku da budem ucenik na razmeni u USA. Jednostavno sve je suprotno od Srbije. Casovi u skoli su mnogo fleksibilniji, jer jednostavno sistem dozvoljava da izaberes casove koji ti mogu pomoci u buducoj struci.

   Za skoro sve sto se nauci u skoli, profesori pokusaju da nadju pravu primeni, pa cak iako je potrebno profesor ce organizovati tzv. Field Trip i omogucice djacima da odu da vide kako se sve to primenjuje na delu.

   U Americi svi pricaju o karakteristikama lider i jednostavno svako pokusava da te pripremi za zivot. Ohrabruju te da budes samostalan, i da se snalazis sam u zivotu. Da postavljas nove standarde i zelis vise nego sto imas. Sve to moze pomoci u otvaranju novog biznisa. Srednje skole iz Americkih filmova su daleko drugacije nego u realnosti, nema gurpa NERDS, GEEKS, FOOTBALL GUYS or whatever.

   Svako je zeljan da pomogne svakome, ljudi su uvek nasmejani. Pa cak i kad te ne vole jednostavno ce ti pomoci i uciniti te da se osecas kao da ste najbolji prijatelji.

   Jedna od liderskih kvaliteta je prihvatanje odgovornosti za svoje postupke, to je jedna od stvari koje uce ovde. Takodje profesori pokusavaju da stimulisu timski rad, i kompetentnost je veoma izrazena.

   Moram reci da od kako sam dosao u USA, dosta sam se promenio:

   Now I am even more capable to do certain things independently, and I have learned how it is important to have a leadership skills for life. I have learned that I need to pour the concrete into new path I am building, and other people will walk there.

   Greetings from the US.

2. Ako odeš u USA na nekim od studija menadžmenta naučićeš o Matrici uticaja i moći. To ti je business tool u kojoj analiziraš okruženje i svoju poziciju u njoj, objektivno. Nakon toga znaš šta treba da radiš, šta ti je potrebno i koji je put da iz pozicije C predješ u B i slično. Na tom mestu definišeš ključne poluge moći, izvore, ključne igrače i staze – path, kojima se napreduje ili nazaduje. U svemu tome naravno nema kukanja, več samo analitike :-)

   "Jelen beer" ekipa je to procesiranje "raspodele moći" intuitivno uradila i prisela na pivo, jer je nema snagu – power capacity da se izbori dalje ka boljoj poziciji, bez ozbiljnih šteta i gubitaka – damages.

   Poenta priče, najbitnije je odrediti svoje stvarno mesto u realnom okruženju a ne svoje želje, bitno je odrediti uticaje i igrače i shvatiti kojim putem tvoji kapaciteti stvarno mogu da idu, a da to nisu "konjički skokovi" i neočekivane situacije.

   Ako to uradiš na sopstvenom primeru, biće ti lakše da doneseš odluku o odlasku u USA ili o promeni strategije života i rada u Srbiji, spram svojih kapaciteta. U oba slučaja ćeš znati da si to uradio na objektivan način, bez love-hate pristupa :-)

3. Kao da se previse obazires na to sto pricaju drugi, barem ne pravi ljudi, oni na koje bi se trebalo obazirati… Pravi drugari ti nece zameriti ako si ispalio za pivo zbog posla, pravi ljudi ti nece bacati hejt da si budala jer kreces sa svojim poslom.

   A ako ti je sve tako lose pici nema sta. Ja sam u duhu (vrlo moguce zbog jedinstvenog reality distortion fielda) da mogu da se izborim sa svim glupostima + da doprinesem tome da se stvari promene kako za nas tako i za (mnogo bitnije) naredne generacije.

   I minimiziraj kukanje, na stranu sto je za picke i kao takvo lame, kontraproduktivna je osobina…

4. Tekst iz duše, srca i pameti. U pravu si i više no što misliš. Život je putovanje i ne treba da završi na tački na kojoj si počeo, bez obzira d ali je to Srbija ili USA. Jedino ne zaboravi – želje su važne. Prati svoju zvezdu.

5. ;) ajde nemoj da si malodušan, mlad si za to – nego, samo napred!

6. Odlično si apostrofirao sve nedoumice i frustracije. Pogotovo je tačan opis šta nas uče u obrazovnom sistemu i cela demagogija a zapravo realni život se odvija po totalno drugim pravilima….

7. Žao mi je što su te obuzele ovako tamne misli i razočarenje u našu zemlju. Nemati posao jeste frustrirajuće, ali ono što radimo danas određuje naše sutra. Nemanje posla je idealno vreme za rad na sebi. Poboljšaš svoje veštine, otkriješ neke zanimljive stvari, skineš neki zanimljiv dokumentarac sa net-a…provedeš više vremena sa društvom…sve je bolje nego svesti se na svakodnevno jutarnje kafenisanje i poker uveče. (po mojoj proceni oko 60% mladih u Srbiji igra Texas Holdem! :o)

   Ja se borim protiv negativizma tako što ne pratim vesti. Veoma retko čitam novine, komentare posebno izbegavam, tamo naprosto zrači negativnom energijom, šta će mi to u životu :). Veruj mi da sve bitne događaje čujem kroz neformalne razgovore sa prijateljima. I izbegavam ljude koji kukaju, ili se trudim da provučem neki humor kroz njihove stavove (uopštavanjem ili sužavanjem problema). Od vesti pratim samo E-kapiju, neverovatno korisno za posao, sjajan odabir vesti, i konkretno (po struci sam ekonomista).

   Hajde da probamo da rešimo probleme koje si spomenuo…da podsetim, problem je sve ono na šta imamo imamo uticaja, sve ono na šta ne možemo da utičemo jednostavno nije naš problem.

   Rešenje 1. Praksa postoji, ali će je dobiti samo sposobni.

   Postojanje programa praksi je u Srbiji omalovaženo. To se najbolje vidi u stručnim srednjim školama gde je praksa suština školovanja, a u velikoj većini slučajeva se svodi na pronalaženje osobe (prijatelji braćo drugovi roditelja) koja će da da famozni potpis o urađenoj praksi. Na fakultetima praksa nije obavezna, pa se svodi na pojedinca. Koliko se potrudiš, toliko ćeš prakse imati. Ako radiš samo što ti se kaže, nećeš se dobro provesti. Treba biti proaktivan (ako neko zna bolju reč bio bih mu izuzetno zahvalan). To podrazumeva da se praksa može naći kroz rad u studentskim organizacijama (AISEC, AEGEE i druge), kao i na raznim drugim događajima (npr. sajam praksi, Infostudov odeljak sa praksama: http://znanje.infostud.com/praksa/ , u Univerzitetskim centrima za razvoj karijere i tsl.) Malo je firmi koje će odbiti pametnu mladu osobu koja je spremna da radi čak i besplatno da bi stekla radno iskustvo. Fakulteti su nefleksibilni sistemi i od njih nažalost ne možemo očekivati da se prilagođavaju promenama koje se dešavaju, pogotovo što uopšte ne postoji volje za tim. Na ovo nažalost nemamo uticaja (možda neko i ima), pa ne možemo mnogo da uradimo. S obzirom da si ti član AIESEC-a koliko sam upoznat imao si priliku da radiš na projektima i stekneš radno iskustvo. Problem rešen :) Ako hoćeš da se baviš i rešavanjem problema za druge počni da se baviš politikom :)

   Rešenje 2. Nismo svi stvoreni za privatni biznis.

   Da, bilo bi sjajno kada bismo svi u Srbiji imali preduzetnički duh, ali ga nemamo. to je osobina pojedinaca koji su delom i opisani u gornjem rešenju problema. Problem je što većina ljudi nije ni pokušala, ali svi znaju da je to nemoguće i od toga nema vajde. Niko nije ni rekao da je lako. Edukacija za ovo postoji, samo što su mediji nezainteresovani da je promovišu. U svakoj većoj sredini postoje biznis startap centri, moguće je dobiti i neki sitan keđ od države…samo što bi ovde svi sve odmah, a za sopsteveni biznis je potrebno bar 2 godine da zaživi. Dakle rešenje ovog problema je dobra ideja, inicijativa, naporan rad i jasni ciljevi. I naravno puno, puno strpljenja. Ja se radujem kada odem na konferenciju tipa E-trgovina gde vidim veliki broj mladih ljudi koji su pokrenuli spostveni biznis. Siguran sam da poznajeđ mnoge od njih. Pričajte o njihovim iskustvima.

   I zaključak, svi koji očekuju dobar posao odmah nakon završetka studija su u zabludi (ne nužno, ali u velikom broju slučajeva). Naš izbor je ili otići ili ostati, odnosno ili otići u Ameriku ili ovde praviti našu Ameriku.

   Očekivanje = potencijalno razočarenje. Što više očekuješ od drugih više stvaraš sebi prostora da budeš razočaran. Ako promeniš ovo kod sebe u svesti i smanjiš očekivanja ljudi će te više prijatno iznenađivati :). I potrebno je smanjiti improvizaciju na što niži nivo. Saša Đorđević je još davno pričao da posle svakog treninga još trista puta baci loptu na koš. To nije improvizacija. To je dobro urađen posao. Tek tada kada spojimo te dve stvari nešto vredimo.

   Ja ne volim stereotipe kao npr. svi najpametniji su otišli. To je stereotip koji ne valja prosto zato što je uvredlljiv za sve ostale. Ali promene se neće desiti ako odemo i iz daljine govorimo kako je ovde sve fuj i sve ne valja. Promene će se desiti ako nešto uradimo da se dogode.

8. Sve rečeno, ali apsolutno sve. Sve to što već nekoliko godina pokušavam da objasnim nekim ljudima, pre svega svojim roditeljima i užoj rodbini. Al' mi ne polazi za rukom. Moraću da im dam da pročitaju ovo – možda kad prestanu da se tripuju da jedini ja to mislim, i da mi sve smeta, prihvate činjenicu da je u Srbiji, razlika u teoriji i praksi, kao razlika između amebe i čoveka, ogromna.

9. ne znam jel si zaboravio, verujem da nisi, situaciju koju si imao kad si uredjivao Furku. I tad si pricao na temu odlaska ili ne… sad se samo nagomilava stvari za odlazak…

   ajd da i ja isfilozofiram :) ne slusaj ni ove sto te ohrabruju, slusaj samo sebe i svoja osecanja !

   (Pitanje: mora li ta Amerika ? UK mozda pa da i dalje mozes da se vracas i delujes u Srbiji ?!?)

10. Sve je to lepo i krasno sto si napisao i slazem se u potpunosti. Samo ima jedna mala stvar…

    Ti, a cini mi se i ljudi u komentarima, pricate i "kukate" kako je ovako ili onako lose. A sto ne promenite stvari? Da, sto ne promenis stvari? Ti i ti i ti… i ti iz coska koji stojis i citas ovo onako usput. Ko ce ako necete vi? Ako ste se borili i niste nista uradili to znaci da ste se borili na pogresan nacin, te nemojte okrivljivati Srbiju kao da je ona kriva sto vam je tako. Srbija ste vi koliko i ja, samim tim svaki neuspeh ili losta strana ove drzave je direktno posledica vaseg ili mog (ne)delanja.

    1. Hm, ono što nisam rekao u tekstu jeste da su posledice gornjih problema mnogo izraženije na mojim drugarima nego na meni. Učenje pored fakulteta mi se isplatilo, snalazim se čim imam svoju firmu i mogu to da priuštim, ali retki su koji mogu…

       Ako misliš da ne menjamo grešiš verovatno, ali je mogućnost našeg uticaja sasvim mala, pre ili kasnije dođeš do kamena koji ne možeš da preskočiš i jednostavno odustaneš. Drugo, niko ti neće reći hvala za to što si pokušao već naprotiv rećiće da si budala.

11. tačno sam znao da se spremaš da odeš :) p.s. na drugim mestima je MALO bolje ;)

12. sacekaj april da zavrsimo sto smo planirali
    a treba i da se vidimo koji put pre toga

    1. Očito ste svi shvatili da sutra idem. Ne idem, samo neću ni oklevati ako bude dobra prilika da odem.

13. У Србији је још горе ако успеш. То ти нико неће опростити и пријатељи ће нестати преко ноћи.

14. Odlican tekst Nebojsa. Manje vise svi smo mi u slicnoj situaciji, tako da te ja potpuno razumem. Svaki dan srecem i druzim se sa pametnim, obrazovanim ljudima bez neke ideje. Sve sto cekaju je da dobiju neki dobar posao, a pomisao na pokretanje sopstvenog posla im je rizicna. Tim mladim ljudima je cilj u zivotu da rade za drugog i da drugom donose profit. Glavni razlog tome je zato sto smo vaspitani komunisticki, i zato sto su nasi roditelji tako odgajani! Svest o preduzetnistvu je veoma niska, skolstvo je takodje u haosu. Mladi ljudi se satiru uceci neke stvari koje kasnije nece moci nigde da primene. Uci se po zastarelim sistemima, kao sto si i naveo u tekstu. Potpuno razumem razloge zbog kojih bi probao nesto "preko", takva su razmisljanja vecine ljudi nasih godina. Mada mislim da pored velikih prednosti u smislu lakseg osnivanja firme i regulisanih zakona, tamo je mnogo veca konkurencija. Sve vec postoji, i zaostajemo za njima. Sa druge strane Srbija, Balkan su nepopunjena podrucja za razne preduzetnicke pokusaje. Recimo primeniti neke stvari sa zapada kod nas, tj pokrenuti nesto sto nije popunjeno. Pronaci neku usku nisu.
    U svakom slucaju na koju god varijantu se odlucis imas moju podrsku i razumevanje!
    Pozdrav!

15. Idi bre Nebojsa, al si izbedacio. Sad mi zao sto sam ti dozvolio da platis pivo letos:)

16. Ostajte ovdje!… Sunce tuđeg neba
    Neće vas grijat' ko što ovo grije;
    Grki su tamo zalogaji hljeba
    Gdje svoga nema i gdje brata nije.

17. Lepo ti je rekao PeckoPivo.. Dodao bih samo jos po nesto.

    Seres i kukas isto kao i onaj sto pije pivo ispred radnje i ceka poziv sa biroa. Da trebas da odes u USA, to sam ti rekao 100x da moras! Ali ne iz tih razloga sto si tu naveo. Btw. sve te razloge sto si naveo su u stvari prednosti da budes car. Ako su svi sranje oko tebe a ti si pametan pa onda je logicno da budes najbolji, ne??

    Tvoj problem je sto ne cenis sebe i radis za bilo koga i za bilo sta. Kad to promenis, promenice se milion stvari oko tebe.

    Za pocetak prestani da gubis vreme na te sto kukaju i smaraju. Anfoluj ih / ignorisi sa svih kanala komunikacije. Drugi korak je da pocnes da naplacujes svoj rad. Trece je da prestanes da se ulizujes svima i da pokusavas sa svima biti dobar. Cetvrto, nemoj raditi sa bilo kime.. Peto, ma za peto ces mi platiti kad dodjes u zagreb, nema sanse za dz da ti kazem..

    1. Da te potpišem Peđa, nećeš se ljutiti, živim sa ovakvim jednim samo duplo starijim, što sve radi po PS-u u ovoj fckn zemlji gde to što si dobar za druge i pošten i radan znači da ćeš sigurno propasti.

       1. A ja da se nadovežem :)
          Glavni je savet onaj: počni da naplaćuješ.
          Iz nekog razloga je sramota ispostaviti račun.
          Iz iskustva: samo ono što je plaćeno to se i poštuje.
          Ako si stručnjak i nešto uradiš džabe, mora da si budala, nisi sigurno bez mućke završio neki ispit na faksu ili nisi dovoljno dobar pa se vežbaš baš na tom tipu kome pružaš uslugu za dž.
          Niko NIKADA (što sam upravo shvatila) neće reći da to radiš jer si dobar čovek ili zato što misliš da ta usluga treba da ide za dž jer recimo hoćeš da častiš klijenta zbog lojalnosti. Ili eto, došlo ti.

          E opet svi očekuju sve besplatno.
          Naopak je ovo svet. Ne savetujem ti nužno da ideš van. Ali iz svog primera znam da sam prve godine posle studija ovde, propustila prvih milion i po ch franaka koje je zaradila najgora studentkinja sa mog faksa. What the fuck onda pričamo ovde?? A mene proglašavaju vešticom, šarlatanom, ruše mi sajt "kolege" iz uvanične medicine jer za dž dajem veoma skupe informacije (što sam uradila iz dobre volje i jer mislim da je edukacija ključ svega u ovom društvui samo to!) Da ne pričam da godinama dinara nisam videla jer sam došla do toga da se STIDIM jer znam šta znam i jer radim posao koji volim najviše na svetu.

          Kad bolje razmislim, savetujem ti da odeš. Možda ne usa, ali svakako a bar odeš i probaš, uštediš, naučiš kako se radi, šta se traži u praksi, pa ako ti se prohte, dođeš ovde, otvoriš firmu, zaposliš stručne i vredne a manje hrabre drugare i jebeš kevu svima.
          E tako :D

18. u srbiji svi koji nabodu par reci engleskog misle da su bolji od ostalih i da zazasluzuju bolje i da je to bolje tamo napolju. sreca (ili nesreca) je to sto vecina ne mogu da izadju i da se uvere da je svugde isto jedino sto nema Srbije da bude izgovor, a mit se i dalje razvija. naravno, napolju dobijes to sto si sugavi stranac kao dodatnu prepreku ali tu vishe nema mame i tate da kupe kifle i jogurt tako je problem i nevolja mnogo realnija – i tako vecina nashih ljudi koji izadju pod zestokim existencijalnim pritiskom postanu uspesni na zapadu. gomila podvije rep i vrati se, zaleci se da ih na zapadu tretiraju ko cigane u srbiji.

    1. "i tako vecina nashih ljudi koji izadju pod zestokim existencijalnim pritiskom postanu uspesni na zapadu."
       Porekao si sam sebe.

       A ako je svuda isto zašto onda ovde pod ovolikim egzistencijalnim pritiskom ne postanu Mišković No 2? :D
       Oćeš bato, al u snu.

       Dođe mi ona priča zašto samo pored srpskog kazana ne stoji đavo koji gura ljude nazad… sve jasno

19. Složiću se sa PeckoPivo. posle određenog stepena zadovoljenja osnovnih potreba, prelazi se iz trke pacova (Rat Race) u planiranje razvoja.
    Isto tako za matricu moći i uticaja… ako ne znaš da je koristiš u Srbiji, nećeš znati nigde u svetu. puno sam vremena proveo napolju i radio jedno vreme iono što znam je da definitivno "tamo negde drugde" su škole više prilagođenje praktičnom od teorijskog, ali to ne treba tebe da sputa.
    Takođe tamo se mnogo više radi, i normalno je da imaš pored osnovnog i dodatni posao, pa i treći koji čak nemaju veze jedni sa drugim. Na 10 uspešnih u svom poslu koji se samo time bave dolazi 1000 njih koji rade po dva ili tri posla.. Ovde me ljudi gledaju čudno kad kažem da radim i na dodatnim stvarima van posla, nešto iz hobija a nešto i kao dopunski izvor zarade. Koliko puta sam pokretao projekat eLearning.rs kao nešto neprofitno i dobro, i svaki put je padao.. ali se i dalje ne predajem.

    Većina ljudi koji su otišli posle 10 godina kažu, da ovde je malo lakše i jednostavnije, ali da sam ovoliko radio i u Srbiji po dva ili tri posla isto bih uspeo.

    Neću ti reći ni idi ni ostani, jer to je samo tvoja odluka… ali ako ideš, onda uradi isto što i Kristofer Kolumbo po otkrivanju amerike, spali brodove kojima si otišao… Inače ćeš biti u ozbiljnom problemu da si tamo negde, radiš rukama i telom, a srce ti stoji ovde.. Sedenje na dve stolice ubija i uništava i ono malo energije i entuzijazma koji znam da ti imaš i više nego dovoljno.

    Koja god da je odluka neka bude konačna, a mi ćemo te podržati

    1. e ovo je genijalno "da sam ovoliko radio i u Srbiji po dva ili tri posla isto bih uspeo"

       1. to je zapravo kljucno i objasnjava razliku u vrednostima, ovde niko nece raditi toliko jer je to suludo, tamo je normalno da se borite za svoj boljitak ovde je normalno da cepate pivo ispred radnje :)

20. Odgovor je 42 :)

    salu na stranu, reci cu ti po stoti put, ovog puta javno pred svima:

    tvoj problem, Nebojsa, je sto sve radis kako treba u svom poslu, sem naplate.

    Jedan si od najuticajnijih blogera i online ljudi koje znam u Srbiji. Svaka akcija i projekat u koji si ukljucen je osudjen na uspeh.

    Sad te ja pitam 2 pitanja:

    1. zasto si tako jeftin?

    2. zasto vec jednom ne prestanes da se bavis tudjim projektima i zapocnes neki svoj – koji ti vodis i koji tebi zaradjuje pare?

    Zasto ti to govorim? Nezadovoljstvo najvise polazi iz besparice i nedostatka osnovnih uslova zivota (Maslovljeva piramida potreba), narocito kad vidis da ljudi oko tebe rade manje (ili isto) a zaradjuju puno (plus koriste tebe da zarade jos vise para).

    Takav nacin zivota dovodi do ovakvog teksta i ovakvog razmisljanja, ali siguran sam (iz iskustva i mog i drugih ljudi) da ces promeniti misljenje cim pocnes da naplacujes svoj rad vise i da zaradjujes preko neke zamisljene granice koja tebi omogucava normalan zivot. Po ciframa koje spominjes, rekao bih da je to neka cifra od 1000 EUR mesecno.

    Kad probijes tu cifru “odrzivosti” vise ne razmisljas o prezivljavanju nego o buducnosti. To je cinjenica, dokazana milijardu puta.

    Ako ti nesto znaci, ni ja nisam ozbiljno razmisljao o projektu koji sad razvijam dok nisam dostigao “odrzivost”. Onda mi je kvrcnulo u glavi i nadam se da cu uskoro moci da te udomim da kod mene sedis i smisljas projekte ;)

    i ako ne iskoristis prisustvo na Le Webu da dogovoris neki posao ili upoznas nekoga sa kim mozes da poslujes kasnije, onda nemoj ni da razmisljas o tome da ces uspeti negde kad i ako odes iz Srbije.

    Vidimo se kasnije na sarmama :)

    1. Uf, svi ste pogresno shvatili tekst… Meni je ok, vodim svoj posao koji je održiv, moglo bi to bolje ali hej, imam 25 godina. Nije tačno da ne naplaćujem svoj posao dovoljno, možda neću svako sranje da naplatim ali to je moj pristup radu sa ljudima koji će tek doneti rezultate. Dođi na predavanje na FON pa ćeš i čuti zašto :)

       Istina je da ne pokrećem nešto svoje jer nisam finansijski u stanju, nažalost nemam vremena da se fulltime posvetim PiKu zbog gore izloženih troškova, ideja jeste cool ali život košta a onda nastaje kolotečina.

       Ne brini za LeWeb, pamtiće me :D

       1. kad je predavanje?

          a i finansiranje se sredi ako imas dobru ideju… malo malo pa iskoci neki startup kredit…

          a ako je online servis u pitanju, pa valjda ce ti tvoji drugari jednom za tebe da urade nesto "na veresiju" ili na lepe oci…

          i ako zaradjujes dovoljno, onda dizem cenu cetkice! :))

21. Ja mislim da je Nebojsa dovoljno snalazljiv, ne treba mu pricati kako da opstane ovde.
    Ovde postoje neki drugi problemi.

    Zakonska regulativa i vlast koji te jebu i guse. Blogowski (koji je gore komentarisao) je vec kukao kako su mu je na WTF jeans drzavna administracija pokrala nekoliko desetina hiljada evra. Da ne spominjem ovu dvojicu kladionicara sto su 9 meseci bez sudjenja u zatvoru. Da ne spominjem gomilu drugih primera kako te drzava jebe.

    U krajnjem slucaju, nije sve u novcu. Srbija polako postaje generalno vrlo nezdravo okruzenje. Nikad nisam bio od onih koji kukaju kako je u Slobino vreme bilo bolje, ali u poslednjih godinu, dve imam utisak da Srbija nepovratno tone.

    Volim Srbiju mnogo, razlog vise zasto me toliko i pogadja sve to. Da je ne volim, bilo bi mi mnogo lakse da oteram sve u tri lepe i zapalim odavde.

    1. Nisam ja kukao tu. Ako procitas taj txt pazljivije videces i ovo "Sloba me je zamolio da iznesem probleme sa kojima sam se sretao" Taj post je napisan samo zbog Slobe. Iskreno boli me ku** i da kukam, a pogotovo besplatno resavam necije (drzavne) probleme ;)

       1. Izvini, loše sam se izrazio jer se ne sećam tačno konteksta u kojem si to spomenuo, samo se sećam informacije.
          Sve jedno, nebitno je da li si stvarno kukao ili ne, ostaješ jedan od primera kako ova zemlja može da te ujebe, a to je poenta moje poruke.

    2. Nebojsa se ne bavi proizvodnjom Jeans-a, a ni affiliate marketingom.
       Poenta nije da mu solimo pamet, nego da mu ukazemo da nije ucinio sve sto moze, i nije probao sve, a nije u redu odustati ako nisi probao, zar ne?

       ako ovde ne ceni sebe, nece ni u uredjenom sistemu niko da misli na njega.

       I ne mlatim praznu slamu – radio sam u velikoj americkoj firmi, a sad radim u velikoj austrijskoj. Da nisam rekao da ne zelim da radim gluposti i za male pare, ne bi se oni setili da me plate kako treba…

       1. video si i probao, zato možeš da tvrdiš, pusti me da roknem u zid kad mi je to već hobi :D

       2. A, kao što je Nebojša rekao Vladi gore, ovaj blog, iako je pisan iz Nebojšine perspektive, ne govori samo o Nebojši kao Nebojši, nego o svima nama, o ovoj situaciji u ovoj zemlji, o situaciji u kojoj se ovaj narod nalazi.

          Zato je totalno NEBITNO ćime se Nebojša kao Nebojša bavi. Bitno je da, čime god da se baviš, to je ovde vrlo rizično, lako možeš da najebeš, čak i ako ipak na kraju lepo prođeš, računaj na to da ćeš biti jedan od izuzetaka.

          Nigde nije lako. I svuda ti trebaju muda i vijuge da bi uspeo, ali u Srbiji ti trebaju mnogo veća muda i mnogo dublje vijuge da bi obezbedio, ne kule i gradove, nego najobičniju PRISTOJNU egzistenciju sebi i svojoj porodici.

       3. Zaboga, napisao sam "blog", a mislio sam "post" xD
          Ispadoh jedan od onih koji ne razlikuju ta dva xD

    3. otprilike si jedini shvatio ugao gledanja, do sad…

       1. Postoje razlozi zbog kojih te kontam ;)
          (a oni većim delom nemaju veze sa mnom kao pojedincem)

    4. "Srbija polako postaje generalno vrlo nezdravo okruzenje."____upravo! na nedeljnoj bazi mi jave da je firma propala, covek dobio slog ili infarkt zbog posla, ili da je otpusten…

22. Pa MC, sve si rekao sto treba, nema tu nesto sto se moze dodati. Da napravimo mi neki hit pa da se probijemo na inostrano trziste? Ovi gastarbajteri to placaju debelo! :D

    1. baš juče pričam sa MC Stojanom, kupio čovek stan od pevanja po Švici. Moramo nešto da uradimo :D

       1. Jel platio porez na te pare što je zaradio u Švici? :)

       2. kapiram da nije stigao :D

       3. Vežbaj karaoke, možda te krene pevačka karijera.

       4. Aham, nego me zeza visoko C da bih bio vrhunski :D

23. @Vlada,
    nemojte generalizovati.
    Ili – šta ste VI konkretno uradili na promenama?
    Na sebi, kakvo vam je dete/deca, umete li da okrečite stan od 100 kvm, šta ste učinili u svojoj profesiji, u svojoj široj društvenoj zajednici? Pitanje je retoričko :).
    Ovo nije tema za prozivanje, manite se toga, mogli bi lupiti glavom – bar na ovoj temi ljudi znaju da je virtual đavo :).

24. hm. sklona sam tome da sve gledam sa vedrije strane, koliko god je to moguće. i pre nego ti razložim tvoj post sa strane sa koje ga ja vidim, da ti kažem jednu stvari iskreno:

    imam 28 godina i do pre godinu dana samo sam kukala na sva usta da bih otišla i u vijetnam da živim, samo ne ovde ostala. tim gore što imam nekog iskustva kako je ziveti u, recimo, Beču, kada si sa ovih prostora.

    a onda sam pročitala tog istog Garyja kojeg spominješ – i uradila UPRAVO to što je on rekao: CRUSH IT! (ukoliko je nisi čitao, moj primerak – u.s. izdanje – je trenutno kod @sivinjski, ali rada sam da ti je dam na čitanje, ako bude trebalo)

    šta sam ja uradila, drugi put.
    sad samo da se vratim na početak svog komentara i kažem ti kako vidim tvoje trenutno stanje:

    kažeš: troškovi su ti 700-800€ mesečno. ali ih plaćaš, ne? :)
    kažeš: zadovoljan si poslom, i koliko ja shvatih, radiš ono što voliš
    kažeš: srbija nije plodno tle za mali biznis. ja ću ti reći – u svetu današnje ekonomije, kada se manje-više sve svodi na licence, franšize, velike restoraterske, hotelske lance, a tu slobodno dodaj i modnu industriju, reciklažu, filmsku, muzičku, uopšteno kulturnu scenu – misliš da je lako jednom Stepinom Vajatu da opstane? je l' se razumemo? :)

    da je lako – nije. sve roditelje koji drugačije uče svoju decu, koji rade domaće i čitaju lektire umesto njih bih istog momenta proglasila nepodobnim za staratelje i oduzela im decu!
    ama, šta je lako?!

    najlakše je kukati, za to ti treba tek toliko volje koliko i da popiješ jedno pivo.

    i da ne dužim dalje, pročitaj – ako do sada nisi – post Dragana Babića na njegovom dnevnikeklektika.com http://dnevnikeklektika.com/blog/posao/
    i dobro prouči

    dalje, pročitaj i http://www.jutarnji.hr/zivot-nije-fer–priviknimo…

    a onda udahni duboko, i ponovo pročitaj svoj post
    ;)

    1. Hvala na komentaru. Sjajno!

    2. "u svetu današnje ekonomije, kada se manje-više sve svodi na licence, franšize, velike restoraterske, hotelske lance, a tu slobodno dodaj i modnu industriju, reciklažu, filmsku, muzičku, uopšteno kulturnu scenu – misliš da je lako jednom Stepinom Vajatu da opstane? je l' se razumemo? :) "

       ne, ne razumemo se, ja barem ne razumem, umem da usporim ponekad – nemoj mi zameriti.

       Kakve ovo veze sustinski ima sa bilo cime sto je Nebojsa napisao? Nije lako u drustvu trendova i brendova izboriti se sa svim tim za svoje mesto, jel to? Mislis kao on je stepin vajat internet preduzetnistva? Pa bolje da se odmah obesi :D … mislim da on vredi i zeli mnogo vise od toga a i da nije o tome rech..

       Ja nisam u stanju da ovakvom recenicom ili nekim preterano pozitivnim stavom, pojacanim utiskom iz neke selfhelp knjige, ubijem granicu izmedju kvaliteta zivota u NY i u BG po principu – svuda je tesko. Mislim da iako ne postoji merni sistem za to ipak stepen moze da se oceni/oseti i da nije tako tesko uporediti ta dva?

       Recicu ti ja, u NY je teze nego ovde, ali mnogo ranije shvatis da vredi.

       Iskreno, ne secam se da sam ikad nesto uradio dobro, nesto nagradjeno na svetskom nivou, i da me je odavde neko kontaktirao zbog toga – vec sve sami stranci… Ovde mogu samo da pocnu da te mrze zbog toga… Jebena sredina, i nikakav pozitivan stav mi nece ispraviti misljenje o njoj.

       I nisam doziveo nebojsin post kao cyber kukanje, vec kao analizu sredine u kojoj zivi.

       1. o, naopako, kako se lepo izvrću moje reči i tumači po sopstvenom nahođenju sve :)

          da sam htela da kažem da je Eniac zapravo Stepin Vajat interneta – upravo tako bih i rekla

          pošto sam htela da kažem da je Stepin Vajat zapravo sitna riba u moru plavom naspram McDonald's, KFC, Burger King – tako sam i napisala
          a to je bilo napisano u svrhu razumevanja da mala preduzeća nemaju NIGDE i još jednom NIGDE bolje, drugačije, veće, manje šanse da uspeju – kao i u Srbiji.

          neće niko da ti pokloni lokal, opremu, bespovratni kredit, oslobodi poreza na 10 god i plaća radnike umesto tebe, samo jer si, obožemoj, mali privrednik – preduzetnik.
          neće se niko skloniti, jer si ti mali, pa te treba pustit da se razviješ.

          i blabla
          valjda se sad razumemo?

       2. razumemo ali se nikako ne slazemo ;)

       3. hm, mislim da ni ti mene nisi shvatila. Da ja placam sve te obaveze i zaradjivacu i vise kako budu izmisljali nove droge za nespavanje ali ovo naprosto nije samo moja perspektiva, vec perspektiva generacije. Mislim da sam malo omasio ugao u kom je predstavljen tekst pa zato i takvi komentari…

       4. meni se dopao kontekst posta, sve dok nisi otišao u krajnost sa emocijama.
          nema tu volim-ne volim, očekujem-ne očekujem, razočaran-nisam razočaran

          biraš sam.
          sve biraš sam.
          i ti, i ja, i kura i murta.

          ako ti nije lepo ovde, a ti probaj napolju – sooner, better!
          nećeš, valjda, sa 35 godina ići da tražiš svoju sreću? i sam si rekao.

          samo razmisli, šta ti je sreća
          šta te ispunjava
          šta ti je potrebno da se lepo osećaš
          mirno zaspiš
          nasmejan se probudiš

          ako je to uspeh u poslu, onda traži gde se taj uspeh ostvaruje
          ako je to ljubav, onda traži nekog da te prati

          meni se plače kad prelistam dnevnu štampu
          besna sam i kivna na sve one od prve do pete strane (čitam blic), ne znam kojeg više ne volim od tih što se tamo pojavljuju

          besna sam i na ovaj narod što ide pa uzima troduplo više crepova nego što im treba, halave se, a svi su u istoj buli

          besna sam na što-šta
          ali sam i dalje tu
          i ne žalim se

          sad su na vrata svima otvorena, nema više izgovora: jao, treba mi viza!

          ako nađeš posao – tako, i samo tako idi, nikako drugačije
          ako ne nađeš posao, probaj da se setiš kako je kretati od nule.
          i dodaj tome da će se uvek zvati tako kako se zoveš
          i da nikada nećeš biti "njihov", nego stranac

          ono što ja mogu da ti kažem jeste – uzmi odmor, makar od jednog dana
          isključi sve vidove komunikacije i posveti se sam sebi
          makar tih 24h
          razmisli
          u srbiji te niko neće pohvaliti ako uspeš
          to je tačno

          ali će barem imati ko da ti zavidi ;)

    3. Kad budeš imala 38 godina u Srbiji, vrati se da pročitaš ovaj svoj komnetar opet pa proceni kako smo napredovali u međuvremenu. :)

       1. Joj ljudi, jeste svi u pravu kada kazete da je u Srbiji tesko raditi, ali zar tako nije svuda?

          Srbija se menja, bice sve bolja, samo je potrebno vreme. Zivim u BG od rodjenja. Secam se kako je Beograd izgledao 90te, 2000te 2010te. Veliki napredak je ucinjen za razliku od ostatka Srbije, ali nemojte kukati kako ovde niko ne moze da uspe.

          Ako hocete da budete preduzetnici bitna je IDEJA. Ma koliko bili vredni BEZ IDEJE ste prosek i tu ne mozete da iskočite!!!

       2. Svašta… Preduzetnik je i onaj ko otvori STR, kakva ti je tu ideja potrebna?! Najuspešnije web/IT firme u Srbiji nisu imale nikakve originalne ideje, pa su napravili uspešne kompanije. Facebook nije bio prva, pa čak ni druga društvena mreža koja je nastala, ali je najupsešnija… Itd. da ne razvlačim…

          Poistovećivati uspešnog preduzetnika sa idejom je potpuno pogrešno gledanje na stvari.

       3. a, šta, nisam dovoljno kompetentna jer imam 10 godina manje nego ti?!
          super, lep filter :)

25. Da se razumemo samo, sa aspekta druženja meni je ovde super, ali mi smeta što je takva atmosfera sa poslovne strane. Nisi udavila, vec samo potvrdila neke moje nedoumice, hvala na komentaru…

26. Zmaju.

    Javi gde ćeš da ti damo kontakte uspešnih ljudi koji znaju da unovče tvoje ideje kako bi uzleteo kako treba. I naravno… napravio svoj lični biznis. Sve ideje zahtevaju rad na koji si spreman.

    Iskreno, biznis je lakše organizovati u USA i napraviti svoj lični “money making machine”.

    Srećno i javi gde ideš.

27. Precutni nacionalni konsensus o Zabokrechini (PNKZ) vremenom ce unistiti dva faktora:
    1.) faktor koji u ovom trenutku jedini na tlu Srbije funkcionise u srpskom nacionalnom interesu – EU,
    2.) faktor kojeg ce EU sacuvati od predstojecih pokusaja Zabokrecine da ga se u Srbiji zabrani – Internet.
    Zasto?
    Zato sto su svi dosadasnji pokusaji da se PNKZ unisti od strane samih Srba u Srbiji – propali.
    Ucestvovao sam u vise njih.
    Srecom, dogodila se kolateralna korist – ti pokusaji iznutra su omogucili da se pokrene proces unistenja PNKZ-a spolja.
    I to ce uspeti.
    Licno verujem u to.
    U kom roku?
    Licno, to ne mogu predvideti.
    Kako god, Srbija ce biti u EU, sa Srbima ili bez njih.
    Previse smo u Evropi da bismo uspeshno izbegli EU.
    I Zabokrecina to zna.
    Zato se opire kako zna i ume.

28. Moram priznati da si solidno obuhvatio mnoge lose aspekte naseg drustva i shvatam tvoje nezadovoljstvo.
    Na stranu to sto si me izbacio iz prijatelja, uvek sam objektivno govorio, pa cu i ovaj put, pa ako to ne odgovara tvojim razmisljanjima, tvoje je pravo da uradis po tvom nahodjenju.
    Citajuci tvoj tekst, dosta sam slicnosti nasao sa svojim osecajima i razlozima za istim. Mene ne boli toliko nemastina, nego kranje oportunisticko ponasanje drzave i ne briga prema razvoju, ulaganju.
    Ljudi su u sve vecoj meri degradirani da sa svake strane ceka neki prevarant, sa dobrom pricom, pa vise ne mozes prepoznati sta je vredno, a iza cega te ceka neprijatno iznenadjenje.
    I umesto da se uklaze u razvoj biznisa, pare ce se podeliti za gasenje "pozara" (citaj strajkova raznih, penzija, na popune budzeta…) i onda nema biznisa koji ce da izdrzava drzavu, a nema ni strucnjaka zeljnih da pokrenu biznis, jer nema podrske ni razumevanja…
    Zao mi je ako su moji tekstovi suvise pesimistini u ovom trenutku, ali tako se i ja osecam ziveci u ovoj nasoj sljiva drzavi.

    1. Gde sam te izbacio iz prijatelja :) Ako je na FB nisam, obrisan mi je profil i ovo je sad novi…

29. Sa 25 ti je lakše da digneš sidro preseliš se, promeniš posao ili pokreneš svoj nego kasnije, tu si u pravu. Zato, ako se osećaš duže vreme ovako kako si napisao – onda probaj, jer kajaćeš se još više što nikad nisi probao, a kako vreme ide biće sve teže odlučiti se…

30. Pitanje je da li će uskoro uopšte i biti Srbije (barem ovakve kakva je sada), pa su bilo kakva očekivanja od nje u samom začetku izneverena. Ostaje nada da će se jednoga dana roditi Srbija kojoj će mladi moći da pružaju i od nje s pravom očekuju.

31. Naš izbor je ili otići ili ostati, odnosno ili otići u Ameriku ili ovde praviti Ameriku.

    Mi kao narod stalno igramo na improvizaciju bez pokrića. Saša Đorđević je još davno pričao da posle svakog treninga još trista puta baci loptu na koš. To nije improvizacija. To je dobro urađen posao. Tek tada kada spojimo te dve stvari nešto vredimo.

    Ima nešto što bismo želeli, ima nešto što bismo trebali, ima nešto što jeste. Od toga se ne može pobeći. Postoje mnoge stvari koje bi trebalo da su drugačije, postoje mnoge stvari koje želimo, ali ako ostanemo i uhvatimo se u koštac sa nečim moramo prihvatiti realnost kakva jeste. Ja ne volim stereotipe kao npr. svi najpametniji su otišli. To je stereotip koji ne valja prosto zato što je uvredlljiv za sve ostale. Ali promene se neće desiti ako ja odem i iz daljine govorim kako je ovde sve fuj i sve ne valja. Promene će se desiti ako nešto uradimo da se dogode.

    Pošto pišeš upise u 5 ujutro, evo jedna adekvatna pesma:
    http://www.youtube.com/watch?v=mcnYowoWIwI

    1. pa pazi najbolji studenti iz moje generacije jesu otisli… sto kaze zabranjeno pusenje ostala je samo fukara i raja :) ali kazu mnogi i da nada umire poslednja.

       pesma je odlicna za tu priliku, hvala!

32. Ista priča , drugo mjesto , pozdrav iz Hrvatske :)

    To je valjda onaj paradoks , tamo di ljudi nemaju para , ili padnu u depresiju ili se ubijaju od posla za koje nisu dobro plaćeni ,

    Imam slučaj jednog prijatelja koji je baš nedavno otišao radit u Libiju , brat kaže , para kaplje sa svih strana , jest da je pustinja i da nemaš apsolutno nigdje za potrošit pare , al para ima , postali su liberalniji , primaju radnike , svako ko hoće da radi , dobije u stratu osnovne stvari , od stana , prevoza i ostalog ,

    ali naše društvo to nedozvoljava , jednostavno su prepohlepni ili preljeni ,da bi išta radili , činjenica je da imaš više ljudi (mladih , naše godište) koji su završili fakultete i slično a guraju se u neke političke partije , jer su dovoljno glupi da neznaju ništa drugo nego samo čekat da im partija da neki poso u državnoj upravi kako bi mogli radit od 8-15 i većinu tog vremena proveli na fejsbuku ili neznam čemu……

    Da se razumjemo , volio bi i ja taj posao , ali samo zato što bi mogao radit nešto svoje za vreme posla , i tako da iskoristim svoj potencijal koji nedvojbeno imam , ili barem živim u iluziji da imam ,

    To su sve ostavštine prijašnjih godina , kad se narod zapošljavao zato što , eto , nisi smio reć red komšijama da neradiš , i poso te je uvijek čeko , treba nama jako puno vremena da odbacimo tu kulturu preživljavanja i počnemo živiti

    Uzmimo za primjer , poljoprivredu , kojom se isto tako bavim pokušavajući da preživim , iako sam čovjek iz grada i nemam pojma o tome

    Krenuo sam sa zemljom , zemlju imam , šta sad? pa klasika, naći nešto što drugi nema a nekom treba , osnove posla, pa sam zasadio Lavandu, kao i svi početci , bilo je teško , al danas nemožeš biti samo poljoprivrednik i čekat da ti neko dodje s parama i otkupi to što si radio …. al to je za neku drugu priči, da se vratim na temu

    s obzirom da sam jako blizu granice , imao sam nekog posla u NS-u , i tako vozim se djelom Hr, pa djelom SRB , i vidim onaj isti patern koji se dešavao prije 20,30-50 godina ,
    Ljudi zbog tog glupog razmišljanja apsolutno ne napreduju , govorim iz konteksta p0oljoprivrede u ovom slučaju, mada se to odnosi i na sve , pa tako ,
    Sade,siju,žanju ono što je najmanje isplativo , kukuruž,žito ,soju, al zato imaju osiguran otkup od prekupca koji će im platiti da imaju za gorivo i jedno pivo ispred trgovine…. i svima paše… ja i dalje nevjerujem u to , al svaki put se razčaram —

33. U potpunosti se slazem sa tvojom pricom vezano za US. Ja sam se skoro vratio iz US i prosto sam odusevljen kako je tamo. Imam tetku tamo, koja je svoj hobi pretvorila u biznis i znam jos ljudi koji su uradili isto. Ne znam sta me sprecava da probam isto sad dok sam mlad, ne znam za tebe ali ja idem opet za 10 dana. Zelim ti sve najbolje!

34. Idi dok mozes, ovde je sve isto vec 20 godina i nece se promeniti u narednim decenijama.

35. Koliko znam Nebojsu, nece on odavde, malo se razocarao u zivot, ali boze moj, pogledajte vreme napolju. Novembar a sunce sija ko da je prolece ;).

    Kao sto su neki gore naveli, sve super radis, imas ideje, dobra realizacija ali katastrofalno ugovaranje poslova.

    Seti se sta si rekao meni, necu da radim za sitne pare, ali opet egzistencija te tera da spustis cenu gde ne treba! Glavu gore, bice bolje!

36. Tuzno mi je kad procitam ovakve stvari od mladih pametnih ljudi koji imaju potencijala. nekad mi se skoro ucini i da je gore nego sto je bilo za nasu generaciju koja je ipak imala neku viziju i ideju da ce u buducnosti neke stvari biti bolje. Previse mladih ljudi zvuci ogorceno i razocarano,a u godinama ste kada treba da budete puni energije i entuzijazma….jer mislim da ipak nije sve toliko crno cak ni tu i da prilike postoje.

    Having said that, nemoj idealizovati zivot na zapadu, svuda postoji odredjen balans dobrih i losih stvari a na nama je kako cemo se prilagoditi i snaci. Ja sam zivela na raznoraznim stranama sveta i nigde nije idealno, svuda moras ponesto da zrtvujes i svuda moras da ulozis ogroman trud rad, da se snadjes u nepisanim pravilima po kojima se igra (svuda!) i da imas inicijativu i motivaciju i da se pomiris sa tim da nemas na koga da se oslonis osim na sebe samog. A lakse je kad si kod kuce, kad imas porodicu i prijatelje oko sebe… barem kao emotivnu podrsku ako nista drugo…

    Sto se studiranja ovde tice (USA i Kanada) to jeste neka druga prica u odnosu na ono tamo, ovde je studiranje mnogo lakse i lepse (barem meni), ne zbog toga sto je gradivo lako (daleko od toga) vec zato sto je zanimljivo, zato sto sam biras predmete, imas kvalitetna nastavna sredstva i udzbenike, profesore koji su normalni ljudi a ne nabedjeni strucnjaci sa nosom u oblacima itd…

    Medjutim, u Srbiji su cene skolarine manje (ako se ne varam jos uvek postoji i besplatno skolovanje, redovni studenti?), i svaki student ne radi u proseku 2 do 3 posla da bi skrpio kraj sa krajem kao sto je slucaj ovde. To za posledicu ima da dosta njih ne moze da izvuce maksimum iz ovog obrazovnog sistema jer su jednostavno premoreni i nemaju vremena, gledam takvu decu svaki dan i iskreno dusa me boli kada vidim neke od njih. Fakultet zavrse sa prosecno 30, 000 dolara kredita koji onda treba otplacivati dalje…. neki napuste fakultet na pola posto ne mogu da vise placaju (izgube posao, roditelji nece da ih podrze isl).

    Itd itd.. predugo bi bilo zavlaciti se u sve pros i cons zivota ovde i tamo, ali zivot u Srbiji itekako moze da bude i dobar i lagodan, i ja znam dosta ljudi koji su tu iskljucivo svojim radom postigli takav nivo zivota koji je po mnogo cemu kvalitetniji od zivota koji mi ovde na zapadu imamo, sa manje stresa, opusteniji i lagodniji. I to mi je dokaz da se moze i tu i ziveti i raditi i biti zadovoljan…mozda i zadovoljniji nego sto prva generacija imigranata formirana u nekoj drugoj kulturi i okruzenju ikada igde moze biti…

37. Uf, to je tako kompleksna tema i bice uvek dobre debate na istu. Sa rodjakom koji je ziveo ceo zivot u Americi i onda se vratio ovde pricam cesto o Srbiji i uslovima ovde. Ja sam ziveo u Americi, doduse na skolovanju, a idem za Irsku u januaru da radim tamo.

    Ne idem zbog para (malo sam ambivalentan po tom pitanju, iako razumem ljude ipak mi se gadi materijalizam koji iskace iz nekih komentara), ne idem zbog uslova zivota, ne idem zbog dobrog piva (dobro idem i zbog toga, priznajem :)).

    Idem zbog sebe i svog licnog i profesionalnog usavrsavanja. Ne samo da sam mlad, vec i obozavam promene jer osecam da tako najlakse napredujem na dobar nacin. Znam da ce mi biti tesko i smatram da imam realan stav, o tome koliko je ovde zivot ustvari dobar. Tu se slazem sa tobom Nebojsa – da je zivot ovde dobar, ali poslovanje nije lako, jer se ne moze po pravilima. Opet, tako je manje-vise svugde. Nekako Srbija je ok, za zemlju u kojoj je GDP tako mali.

    Mislim da je doslo vreme ne samo kada je normalno da se za kompanije radi po godinu-dve pa u dalje pohode sve dok ne dodjete u dovoljno dobru poziciju da osnujete svoje cedo, vec je postalo normalno, makar u mom okruzenju, da se pali napolje, da se tamo radi i skoluje. Imam utisak da je do pre samo 10-20 godina to bilo kao da saljete dete u rat na daleki istok. Ide moj mali u Ameriku da radi, necu ga videti 100 leta. Kao Vruc vetar. Danas je to normalnije, dobro idem da radim napolje, vraticu ce, vracacu se.

    U prici sa rodjakom koji se vratio da zivi ovde dobija se obrnuti stereotip. Nije napolju bolje. Amerika je dosadnija za zivot mladih od Srbije. Amerika je teska za zivot. Radi se vise, manje se odmara, manje se izlazi, sve je manje opusteno. A o devojkama i da ne pricam. To ima svoje prednosti i mane. Cesto ljudi kazu da je zivot u Srbiji idealan kad imas >1000e platu. Jos jedna stvar postaje jasnija doduse – po njegovim recima, svugde se mozes probiti ako si muvator, mafijas ili dupelizac, u svakoj zemlji na planeti (cak i Norveskoj). Ali razlika izmedju Srbije i Amerike je da se u Americi mozes probiti i ako nisi muvator, mafijas i/ili dupelizac.

    1. opet tvoj odlazak u Irsku moze i da se poveze sa cinjenicom da ti je trebalo poprilicno da nadjes normalan posao jer te "niko nije prepoznao" do Google-a. I tvoje drustvo je otislo napolje da studira kao moje i svaki mesec neko novi ode. Cudno je to…

       1. to je duga prica, ali poenta je da sam imao srece. ja i nisam imao toliki problem da nadjem posao koliki sam problem imao da odlucim sta je to cime zelim da se bavim. onda sam nekako uleteo u marketing pricu, pa internet marketing pricu, pa google adwords pricu, i nekako se sve slozilo jedno na drugo. potpuno sam svestan koliko sam srece imao, i da moja prica nije uobicajna srpska happyend prica.

38. Ne znam da li je moja greška što sam okružen ljudima koji imaju prosečnu platu od 300 eura, što ja lično nisam nikada imao veću platu od 500…. ne znam koliko je realno da se u Srbiji zarađuje 1000 eura mesečno i koliko ljudi to može… Nisam optimista.

    Razumem te Eniac totalno. Sada mi na pamet pada i ono : ne postavljaj visoke ciljeve da se ne bi razočarao.

    Javi kad pališ u inostranstvo, možda krenem sa tobom.

    1. Ja recimo znam dosta ljudi u Srbiji koji zaradjuju i vece plate od 1000 E…… mislim da to nije uopste nerealna cifra (u zavisnosti od iskustva, kvalifikacija i toga koliko dobro se "prodas"). Sad, za vas koji ste tek izasli sa fakulteta svakako da ce plate biti manje, ali mislim da sad i tu postoje firme u okviru kojih moze da se napreduje (i da se plate proporcionalno povecavaju..)… Plus uvek je tu privatni biznis kao opcija, ukoliko ti nesto tako lezi i imas dovoljno samodiscipline za to.

       1. Hvala na odgovoru, iskreno, motiviše.

          PS. Jel nas primaš kod tebe, ako krenemo na tu stranu?

    2. to sa visokim ciljevima je glupost, treba da imaš visoke ciljeve da bi se motivisao, svi mi možemo da zarađujemo 300 eur mesečno ali to nas ne tera da budemo bolji… Ima još jedna izreka koja kaže Aim for the moon; even if you miss you'll land among the stars, poslušaj je…

       1. Potpis na ovo za visoke ciljeve i motivaciju, apsolutno se slazem. Samo ne treba biti obeshrabren ako se ti ciljevi ne ostvare nego treba biti uporan i pokusavati opet i opet … kad smo kod izreka jedna od omiljenih mi je "success is the ability to go from failure to failure without losing your enthusiasm" ;)

          @Milos, hajde svi ovamo da izucavamo Fejsbuk zajedno ;)) Doduse jedini problem je sto mnogo manje para u nauci ima nego u biznisu i ovde… ;)

39. Kao kolega sa FON-a, znam koliko si radio i koliko si se isticao i bio spreman da radis van obaveza sa faksa. Necu duziti, ja sam trenutno u inostranstvu na studijama i upoznao sam devojku iz Srbije koja je bila na istim pre 2 godine. Imala je ponudu od Rolls-Royce-a da radi praksu u UK ali je zelela da se vrati. Sada, kada sam stupio sa njom u kontkat, sto je 9 meseci po zavrsetku programa, i dalje nema posao u Srbiji i zali sto se vratila. Mislim da ti je jasno da li ja razmisljam da se vratim ili ne…

    1. Da je htela pre 2 godine bi nasla posao. Devojci se izgleda bas ne radi ili mnogo bira posao kojim bi se bavila.

       Ja ipak zastupam tezu da je bolje ovde raditi nego negde van. ipak si svoj na svome.

40. Uh tezak tekst…
    Donekle se prepoznajem u tvojoj prici,
    poceo da radim jos dok sam bio na studijama.
    Nakupio dve godine iskustva i 0 godina radnog staza, zavrsio fax u roku, otkacio i vojsku u septembru…
    I evo me sada na prekretnici, pokretanje svog biznisa nije moguce zbog potrebnog pocetnog kapitala ( elektronika, hardware… ), Srbije i ko zna cega jos…
    Iskrsla mi mogucnost za posao u KG ( treba se seliti iz LE ),
    kazem mojima sta mi je ciniti.
    Otac je samo reko:
    Sinko, pametan ide gde hoce a budala stoji u mestu!

    Zato samo napred, mozes ti to!
    Pozdrav,
    Jovica

41. Iskidao si tekst brate, svaka ti cast. Ponosna sam na tebe. Takvih kao ti je mnogo, a opet sve manje u nasoj zemlji. Slicnan pad motivacije i nepostojanje sanse za “nesigurne branse” a koja to danas nije, u sveopstoj iskorumpiranosti, izlobiranosti izmonopolisanosti i drustva. Nego, drzi se cvrsto nekog jakog plana, kakav god bio, a neka bude mnogo jak da razbija, i nema toga sto nece vredeti. Opsti problem je gubljenje esencije egzistencije, a to upravo ne sme da se dozvoli, ma sta radio, i ma gde isao, radi to kao sekundarnu, nikako primarnu stvar…Jer ne valja polagati nade u jednu tacku, ali ipak, i ja verujem da odlazak vani, u nekom trenutku dosta coveku pomogne da shvati sebe, i svet, nauci…Nekada je ovo bila divna zemlja…svet se puno promenio,otada.

42. Kralju!

43. Bravo, svaka ti čast što si prelomio, jedino je šteta što nisi imao dovoljno plaćen posao da stekneš neke zalihe za start up.

44. Veoma, veoma lijepo napisano.

    Bio, prosao I sada zivim u malog gradicu sa obitelji. Zaradujem online poslom na desetine takvih placa mjesecno. Poceo ovdje od nule sa svim. I sretan I nesretan kao bilo gdje.

    Moguce??? Pa naravno da jeste!

    Kako god I gdje ali samo sto ti srce kaze.

45. Očekivao si… i budi siguran da nisi jedini, ili da nas je malo. Strašno je što vreme prolazi, strašno je što prolazi.

46. ja bi' otisho u inat ovom fashisti sto te tera da osanes ovde.

    takodje kad odes, hvatices da ako nastavis da blogujes mozes da zavrsis kao M.A., sa $50M duga.. a on bese nekad najpoznatiji "bloger " na svetu.. i sta sad? Ode TC na dobosh dok si reko crystal meth.

    Ako se vec razumes u internet, budi neki tamo konsultant, prodaj nekom neukom to sto si do sada naucio.

    mr Pivo ne razume da uzrok tvog uspeha nije to sto si "najpoznatiji bloger", nego sto si vredan i imas neki kliker u glavi.

    Umesto da unfollow-ujes te sto ti svaki dan kukaju, otkaci ovu BAGRU oko tebe.
    Prestani da ides po konferencijama.
    Prestani da ides na "tweetup"-ove (gospode boze debilnog li imena)

    RADI TO STO ZNAS DA RADIS.
    NAPLATI TO PAKLENO.

    Da vidis posle kako ti je sve jedno dal si ovde ili tamo, i sta se desava u ovoj shali od drzave.

    Oproban Recept.

    1. anonimni, a sto pises anonimno?
       to je kao da cujes savet u prolazu na zelenjaku – neko ti dovikne da ides iz zemlje i ti odes :)

       mr Pivo mu je upravo rekao isto sto i ti – radi to sto vec znas i naplati to pakleno.

       i mr Pivo mu to govori iz iskustva – otisao, probao, vratio se, i nije mi problem ni da zapnem ni da trazim da budem placen dobro za ono sto radim

47. Eniac izvrstan tekst, pises zbilja majstorski, respect!
    Nego, pises li tako i na engleskom, raspon rijeci, ritam, gramatiku?
    Kao sto su i mnogi komentirali, ni je ne vjerujem u Američki san, zato sam tu u hrvatskoj zabokrecini (isto k. drugo pakovanje), ali ako ti vjerujes onda gibaj tamo i zablistaj!

48. Beat that! :)

49. Pingback: #pratipetak #followfriday Nedeljna šetnja Blogolandijom! | Džepna Venera blog

50. Sve je jasno ko dan!

Comments are closed.