Ekspanzijom kapitalizma počeli smo da delimo svet na top menadžment i one koji to žele da budu. Biznis se svima uvlači pod kožu svi nešto obrću okreću, svako kupuje neke akcije, čitaju se magazini o ekonomiji, piše se o advertajzingu, marketingu i ostalim engleskim rečima, idoli više nisu iz sveta sporta već iz sveta biznisa, bar kod onih koji su zagazili u treću deceniju. Kuda sve ovo vodi? Vodi činjenici da u današnje vreme svaki uspešan čovek ima svoje principe, svoju knjigu ili ovi malo moderniji Internet stranu, odnosno blog. Uspešni postaju još uspešniji a horde sledbenika slepo prate svaki njihov korak. Spomenuo sam principe, da principi, gotovo da možemo reći, pih kakav si ti menadžer nemaš principe… I tako dolazimo do Boba Parsonsa koji je CEO GoDaddy-ja, kompanije koja svoje poslovanje zasniva na Internetu, i jedne od onih firmi koji priušte ceo minut za vreme SuperBowla, a to svi koji se imalo interesuju u advertajzing, znaju da dooobro košta. Bob naravno kao i svi gore spomenuti ima svoje principe i ja sam odlučio da ih ukradem, pošto se, zaboga ti principi plaćaju :), i prokomentarišem iz svog ugla…
1. Izložite se riziku – Sigurnost je za kukavice. Moja vizija priče je sledeća, rodiš se, naučiš da hodaš, naučiš da pričaš, pođeš u vrtić, pođeš u osnovnu školu, pođeš u srednju školu, upišeš fakultet i završiš, oženiš se lepom i pristojnom ženom, nađeš posao i možda napreduješ, dobiješ decu (rekurzija), odeš u penziju, umreš. Nisam robot, pokvaren sam čim sam napravljen. Ajde malo da izmenimo ovu priču i da se izložimo riziku. Rodiš se, naučiš da se krećeš napred, naučiš da komuniciraš, budeš glavna baja u vrtiću, završiš školu, upišeš fax i guraš ga deceniju, pri tom odeš na tri prakse, uložiš par soma eura na berzu, stekneš kontakte, nažeš posao, napreduješ, oženiš se par puta, plus vanbračna deca (ovde rekurzija ne važi, jebiga deca puna keša), napreduješ, kupiš BMW u međuvremenu, ne odeš u penziju već radiš kao konsultant sa stalnim boravkom u svom letnjikovcu, živiš na preparatima… Umreš ako do tad nešto ne izmisle. OK rizikovaću…
2. Nikad ne odustaj – ako nešto ne radi iz prvog puta to ne znači da ne radi uopšte. Primenljivo ali ne uvek, i mislim da je ovo pravilo jedno od onih univerzalnih pravila koji svi primenjuju, ako si top menadžer i ako vidiš da nešto ne ide, trebao bi da odustaneš kad vidiš da to može loše delovati po kompaniju. Optimizam je kul ali ne pije baš uvek vodu.
3. Kada želiš da odustaneš, zapravo si jako blizak cilju – povezano sa onim gore, odustajanje nije isključivo loše, mada treba uvek citirati Schwaba – ne možeš da uspeš dok ne probaš, treba probati, ali biti i objektivan. Ovaj princip je isključivo motivatorski. Nešto kao u fazonu prvenstvo se održava svake četvrte godine.
4. Učite na greškama i cenite ih (ovo nije originalan prevod ali recimo da znači nešto ovako) – ovo je toliko ponavljan koncept i empirijski dokazan. Još jedno prepisivanje za čika Boba, ali ok, treba tu da stoji.
5. Fokusirajte se na cilj – kad već čitate knjige o menadžmentu često ćete pročitati SPECIJALIZACIJA SPECIJALIZACIJA I SPECIJALIZACIJA. Kul je imati 10 riba, ali to može da bude jako bolno. Odaberite cilj koji mislite da može da uspe, radite na njemu i uspećete. Citiraću nekog Grka koji je rekao: “Bolje da ništa ne znam, nego da znam sve do pola”. Nedovršeni poslovi demotivišu i iscrpljuju tako da je fokusiranje neophodan zadatak svakog menadžera. Nažalost u mom slučaju debelo neprimenjiv :(
6. Ne gledajte previše u budućnost – BMW, letnjikovac i hiperbarična komora su kul, ali njih treba stvoriti, fokusirajte se na sadašnost, rešavajte probleme jedan po jedan i preživećete. Često smo i mi bili unapred prvaci u basketu pa smo gubili od Angole i Nigerije. Mašta nije štetna, ali u ograničenim količinama.
7. Gazite napred – Investirajte u sebe, učite, radite uvek nešto novo, stavljajte pred sebe nove izazove. Autosugestija – svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujem ili kako Bob citira Japance – Small daily improvments eventually result in huge advantages. Ovo zna da bude nezgodno, drugari vas stalno prozivaju zbog ispaljivanja, škola malo trpi a i keva vas pamti sa par kilograma manje…
8. Brzo odlučujte – Život je pun pitanja, a odlučivanje od 15 dana može doneti još mnogo istih, donesite odmah odluku jer dobar plan danas je bolji od savršenog plana sutra. Dok se vi premišljate drugi velikim koracima gaze napred.
9. Kvantifikujte napredak – Ko je brži BMW ili Mercedes? Mama kaže Mercedes, tata kaže BMW… I ona priča o mišljenju kao dupetu… Nikad ne znate koliko ste napredovali dok nemate jasne parametre istog, kvantifikujte sve što je moguće pa makar vam se činilo i nebitnim.
10. Držite sve pod kontrolom – vi ste menadžer i vi UPRAVLJATE. Čim zapostavite neki deo videćete da kasnije nastaju problemi. Ovo stvarno super zvuči ali raditi sa ljudima i krompirima nije isto, uvek postoje neki detalji koji se slučajno previde, i ma koliko se vi trudili mogu da iskrsnu greške. Nasuprot tome uvek postoje optimističke izjave tipa Rizik postoji samo onde gde menadžer ne zna šta radi. Ovde viša sila ne postoji. I, ovo mi je previše optimistički, držite što više stvari pod kontrolom i molite se Bogu mi je nekako optimističnije.
11. Pratite konkurenciju, ali se posvetite više pažnje onome što radite – Komšijina trava je uvek zelenija… O ovome se pričalo i verovatno još jedan univerzalan princip koji se i ne poštuje baš puno.
12. Ne dozvolite da vas neko sputava – na ovo ću mu poručiti da dođe u Srbiju. Ma koliko se vi trudili da uradite nešto ovde će uvek nešto biti što će vas načepiti. Get used or die tryin što bih ja rekao. Često spominjemo taj Telekom i monopol nad telekomunikacijama. Svi žele da se izbore protiv toga ali pitanje je koliko je to u ovom trenutku zaista moguće. Možda je ovo pravilo kul u Americi, ali ovde… Ne znam možda sam i ja previše pesimističan.
13. Ne očekujte da če život uvek biti fer – nemam neki komentar na sve ovo, pričao sam o ljudskom faktoru, pričao sam o sputavanju, jednostavno ma koliko vi hteli da upravljate sa svim stvarima oko vas to je quite impossible tako da…
14. Sami rešavajte svoje probleme – lepo je kada neko stoji iza vas i dezinfikuje prostor, ali teško da to može tako doveka. Spomenuo sam i učenje na greškama, upravo to. Sam si zasrao, sam i počisti, što te ne ubije ojača te.
15. Ne uzimajte život za ozbiljno – Van Wilderovski :) Iskulirajte malo, super je imati BMW, letnjikovac i hiperbaričnu komoru ali treba malo i uživati u životu, gde dolazimo do onih nekoliko brakova i vanbračne dece. Uzgred ovo je jedini princip koji je primenjiv kod mene.
16. Uvek postoji razlog za smeh – citiraću slavuja iz Mrčajevaca:
Smej se,smej, uvek se smej, najvise volim osmeh tvoj, ljubavi moja,zivote moj osmehom mi dusu grejes, najlepsa si kad se smejes…
Smeh pokreće, budi, vraća u život, konzumirajte ga, opija i stvara zavisnost, ali nikako nije štetan.
ps. Autor ovog teksta ništa nije napravio pametno u životu, sedi većinu svog vremena za računarom i TVom, uči u pauzi lige šampiona, i veruje da je život reka…
sve je ovo ok.Samo,uvek ima ono:”sta,ako?”
pa vesna ako ces ici na to sta ako … onda bolje i ti sedi kao autor ovog teksta i gledaj TV … :))
salim se naravno .. text je skroz kul i sve je otprilike tacno … uglavnom trebas imati cilj i treba ici ka tom cilju ne treba dirati putanju do tog cilja …
Da nema ljudi poput tebe koji nesebicno dijele svoje znanje, iskustvo i inteligenciju ne bi bilo ljudi poput mene koja cu uz pomoc tvojih savjeta uspjeti u zivotu i ostvariti svoj cilj…svakako hvala…javljam se cim dostignem prvi zacrtani cilj…
Dosta dobro i vistinito