Ako može ostati miran kad na tvom putu
Svi izgube glavu i prstom pokazuju na tebe,

Ako sačuvaš poverenje kad svi ostali sumnjaju,
Ali ako im ne zameriš sto nemaju poverenja;

Ako ti čekanje ne predstavlja mnogo muke;

Ako ne lažes kad čujes laži,
Ili ako ne mrzis kad tebe mrze;

Ako se ne praviš suviše dobar, niti govoriš suvise mudro;

Ako snivaš ali ti snovi nisu sve;

Ako misliš ali ti misli uvek ostaju čiste;

Ako znas da primiš pobedu i poraz,
Da primis jednako i jedno i drugo;

Ako možeš podneti da tvoju istinu
Varalice iskrivljuju da bi lakše prevarili budale;

Ako vidiš kako u komadiće razbijaju tvoj cilj
I ako se sagneš da podigneš i pokupiš ostatke.

Ako možeš sakupiti sva tvoja dobra
I staviti ih na kocku, sve odjednom,

Ako si spreman da ponovo kreneš, kao na početku,
Ne prošaptavsi ni reci, izgubivši sve uz osmeh;

Ako prisiliš svoje srce, svoje živce, svoje mišiće
Da služe tvojim ciljevima i kad su malaksali,

I ako ustraješ kada sve zastane,
Izuzev volje koja naredjuje: “Drži se dobro!”

Ako se usred gomile ne ponosiš,
I ne smatras se herojem, ako se družiš sa kraljevima;

Ako te ni prijatelj ni neprijatelj ne mogu pokvariti;
Ako svaki čovek za tebe nešto znači, ali ni jedan suviše;

Ako umeš dobro ispuniti svaku minutu svog života,
I svakog trenutka ideš pravim putem;

Tvoja će biti zemlja i sve njeno blago,
Jer, BIĆES ČOVEK, SINE MOJ…

Rudyard Kipling

—

Nije baš da sam u najsrećnijem periodu života, no valjda ne treba zagubiti svoje snove… Možda Radjarde, možda…