Balon u ekonomiji podrazumeva trgovinu robama i uslugama koje su na mnogo višem vrednosnom nivou od onoga što se čini njihovom realnom vrednošću. Ovakva situacija obično se završi pucanjem do vrednosti ispod realne i često totalnim gašenjem glavnih igrača, poput čuvenog dot-com balona. Osmeliću se da ovaj efekat primenim na dešavanja u mom životu u prethodnih par dana, sedmica meseci… Dakle ovaj post je jako ličan i ako mrzite takve, upozorio sam Vas na vreme.
Pukao sam. Prvo i osnovno pravilo života, biznisa, veze, sporta, penjanja uz drvo svega što možete da se setite jeste postavljanje očekivanja. Loše postavljena očekivanja odvešće do lošeg rezultata, loših odnosa, loših navika, lošeg života, loše ljubavi. Previše loše u jednoj rečenici, ali ni naslov ovog članka ne obećava vedrinu.
Kako izgleda život jednog 23 godišnjeg studenta u velikom gradu u očima onih koji to nisu? Lagodan život pun razvrata i bluda, ovekovečen svakodnevnim izlascima, litrima alkohola, sportom, zezanjem, previše slobodnog vremena, ispitima koji se tek tako za dan dva polažu, neradom, odsustvom svake vrste odgovornosti, ozbiljnosti i obaveze. Ujutru sam sa jednom devojkom, uveče sa druge dve ako stignem posle ispijanja piva sa ortacima, svoj vredno zarađeni kredit od nadasve neverovatnih 5000 din trošim na splavovima širom Beograda, sa kvalitetnom muzikom obogaćenom gomilom opijata… Sve se to danas drogira, reći će mnogi… Samo se pitaju odakle nam pare?
Ali kako zaista izgleda život jednog studenta, u godinama koje se mogu okarakterisati kao sve samo ne kao neozbiljne, lagodne i neodgovorne. 23 godina, za one koji normalno završavaju studije obično predstavlja prekretnicu u život, prelazak iz jednog sistema u drugi toliko drugačiji i gomila pitanja koja ide uz to. Kada imate 23 godine, niste ni više dete da možete da živite od hrane u menzi u rupi od 12 kvadrata, jer ipak toliko toga ste videli a realnost vas toliko ograničava. Izlasci se dešavaju, umalo, onda kada neko završi fakultet pa ga rešite ispoštovati izlaskom u grad strepeći da će Vam to biti vrlo neugodan finansijski udarac. Ako niste izlazili u Beogradu onda to ne znate. 23 godine isto tako čine Vas dovoljno zrelim da zaradjujete za sebe, ali sa druge strane nedovoljno slobodnim da to isto radite, traženje para od roditelja svakog puta je sve bolnije i neprijatnije, i, i ako su oni u svakom trenutku tu da Vam pomognu njihova muka Vas svakako boli i ako gornja slika koju mnogi roditelji imaju Vaš bol njima ne prikazuje na pravi način.
Odlučujete da udjete u neki posao, da sa svetom podelite ono malo kreativnosti, znanja i dobre volje, pare možda i nisu bitne koliko iskustvo, rupa od 12 kvadrata i nije toliko neugodna kada znate da će Vas ono malo mučenja ovih par godina verovatno dovesti do nešto lakšeg života kasnije, usudiću se da kažem i uživanja. Ulazite u posao gde Vam dobra volja vrlo često stavlja label SUCKER u društvu, osoba za trpanje kojekakvih sitnih i nebitnih i naravno neplaćenih aktivnosti, praveći se time da su Vam veliki prijatelji a svako odbijanje tretira se namrštenim pogledom i reverzibilnim odgovorima, dobro, izvini što sam te cimao, sa ironijom koja se može seći i prodavati na kilograme u vazduhu. Mladi ste i to Vas boli… I onda pucate usled gubljenja prijatelja i kvazi prijatelja… Pogrešno očekivanje broj jedan, Vaše vreme košta, ako Vam je neko toliko dobar prijatelj zašto Vam onda ne plaća kiriju? Jebiga rodjaci, kapitalizam! Prijatelji postoje i svega ih je par, ne može i ne treba Vam svako biti prijatelj…
Ali, junak naše priče igrom slučaja potiče iz malog mesta, gde se kapitalizam i new age vrednosti toliko ne podrazumevaju kao u velikome gradu, gde učiniti prijatelju zna da se ceni i gde iskrena kritika predstavlja nešto najvrednije što ti osoba može dati. Prepoznajete se? Zalepite SUCKER na ledjima! Biti predusretljiv često zna da se okarakteriše kao pokušaj nemilosrdnog uzimanja novca i dok Vi zaista želite nekome da pomognete, taj neko će Vas trećem licu okarakterisati kao malog nadobudnog kretena koji umesto iskrene pomoći, nudi maglu za velike pare. Junaka ove priče to sigurno boli, lepo mišljenje, i velika količina prijatelja iz gornje priče su njegovi ideali… Pogrešno očekivanje broj dva – ne mogu i ne trebaju te svi voleti, proporcialno ljubavi uvek leži i negde mržnja odgovarajuće veličine. Mržnja nije toliko loša, obično je plod zavisti i dok je tako nastavite samo napred, to znači da ste uspešni u tome što radite, nemojte zbog iste glorifikovati sebe ali se nemojte ni previše obazirati na istu… Mržnja iz drugih razloga nije predmet ovog bloga…
I sad, obzirom da ste shvatili da Vaše vreme košta ali nikako to da primenite, i da ste debelo razočarani činjenicom da Vas ljudi mrze dolaze naravno i roditelji, koji uporno pokušavaju da Vaš neminovni, neslućeni uspeh polaganja ispita prenesu komšinici/komšiji uz jutarnju kafu pokušavajući da kroz uspeh svog deteta operu sebe i za neke svoje neuspehe. I ako ste student koji nije obnovio ni jednu godinu, koji je svoju prvu, ne tako malu školarinu, platio skoro sam, i ako je imao samo 19 godina i middle of nowhere kao svakodnevnu životnu destinaciju, činjenica da je komšijina trava zelenija ostaće lajt motiv konstantnog pritiska roditelja na Vas, pa verovatno i kad se zaposlite, vaš multimilionski posao će verovatno biti duša prodana djavolu za razliku od komšijinog. Hvala Vam na podršci… Pogrešno očekivanje 3 – niste robot! Objasnite to onima koji Vas vole!
Pogrešno očekivanje 3.1 upućeno samom sebi – nisi robot. Rad, studiranje, prijatelji i “prijatelji”, izneverena očekivanja svih koje poznajete i koje ste ispalili nebrojeno puta u prethodne četiri godine, strah da će opet zazvoniti telefon i tražiti nešto od Vas ili Vam se žaliti što nešto ne radi kako treba, totalni emotivni lom, činjenica da poslednjeg letovanja ne sećate usled rada/neobjašnive potrebe da leto provedete sa roditeljima… ne sluti na dobro… Iskoristite vreme na pametniji način, svaki slobodni trenutak provedite sa društvom, uživajte u njemu. Odmori nisu tu da bi privlačili ljude od firme do firme, već da bi produktivnost istih održavali na normalnom nivou, odmorite se… Time što ćete izgubiti nešto novca, ili videti roditelje 5 dana manje teško da ćete nadoknaditi mentalnu rastrojenost koja Vas može nenadano potkačiti.
Losing streak – ili gubitnički niz će Vas, i ako verujete da ste robot, strefiti i dovesti do potpunog raspada sistema, poklopiće Vam se neke stvari koje se inače poklapaju, a sve to od umora i čika Marfija koji Vam je nekako najposvećeniji od sve rodbine. Umor, neplanirani gosti baš kad ne treba, neplanirana dešavanja baš kad ne treba, posao na kome radite koji nikako ne ide kako treba, štaviše raspada se a Vi odavno nemate želju da nešto popravite, ispit koji prevazilazi Vaše intelektualne mogućnost i profesor koji je rad da Vam to dokaže, hladno i depresivno vreme posle neslućenih vrućina, krajnje nepodnošljivih u Vaših 12 neklimatizovanih kravata, novčana kriza usleg gore-spomenutih neplaniranih dešavanja, pljuvanja zbog toga što ste nekome hteli da budete prijatelj, i “prijatelji” koji su uvek tu da provere da li je pikavac dovoljno izgašen…
Čika Marfi je baš lepo odabrao pitanja i ohrabrio profesora u iskazivanju svoje volje. Otkaz baš usled debelo pogrešnih očekivanja i problema koje niste sami mogli da rešite a pomoći teško da je bilo čak i od onih od kojih je trebalo/moralo. Kiša nije stala 5 dana, hladno i tužno vreme… Mozak u rasulu… Prasak…
23 godine
Dragi 23 godišnjaku, priča je posvećena samo tebi. Ima ljudi koji su milioneri u tvojim godinama, ali nema milionera koji imaju životnu energiju koju nosiš u sebi. Radno iskustvo je nešto što dolazi vremenom kao i novac. Novac ti neće zameniti ono suštinsko… ljubav i sreću. Sreća nije taksi koji te čeka ispred kuće, već autobus koji je pristao u tvoju stanicu taman pošto si kročio na istu. Uživanje nije restoran od 5 zvezdica sa 2 pratilje koje te umalo vole, već pivo i pljeskavica sa osobom koja ti puno znači na trotoaru ispred hamburgerije. Ljubav nije isto što i razvrat već onaj pogled koji te nenadano strefi usred ulice i onaj dah koji te ugreje bolje od najtoplijeg ćebeta… Uživaj u tome, jer imaćeš dovoljno vremena da budeš odrastao, i pukneš od svega toga… jer iz nekih situacija, bojim se da nema povratka…
Ahhh, taj balon. :)
nema mesta pucanju. samo si stigao do overload-a. odmori se malo pa nazad u nove radne pobede. i znaj da ako si spreman da radiš koliko radiš i imaš energije za sve ostalo što radiš, u velikoj si prednosti nad većinom.
imaš samo 23. svi stariji od tebe ti za početak zavide na neki način.
ne daj se
Ovo nikako nije za citanje na 10 minuta pre posla a jos nisam ni obucen. Moram da ostavim za popodne.
Hehe jbt Waltere bas sam se raspisao :) Inace emotivno sam pukao posle nekih desavanja i ocito mi treba odmor… A obzirom da je pola 8 i da jos nisam legao da spavam toliko o odmoru :D
@Ivan
da Vas ne zaboravim, hvala na podrsci… da prodje oktobar i odlazim na prvi sneg negde :)
..kao sto rekoh i preko phona. Samo je jedno bitno da ostavis sacmaricu za sve svoje ciljeve, uzmes lepo jedan metak i pogodis pravu vrednost za sebe. Koliko sam te cula ti znas koja je. A svi ostali nisu vredni tebe. Tako da. Poslaces mi razlednicu iz toplijih krajeva :)
To što se tebi sada dešava stvarno se u životu dešava negde posle dvadesete (kako-kome). Sa 17 godina sam čuo i zapamtio veoma dobru poslovicu za prijatelje koja kaže: “Knjiga uvek padne na samo nekoliko slova”. Nije mi puno pomogla, ali sam bar znao šta se dešava kada sam shvatio da uglavnom imam samo “prijatelje”. Da sam sa ovom pameću sa 23 g., veoma bih temeljno birao koga ću nazvati prijateljem, a koga ne.
Na jednom predavanju iz oblasti prodaje čuo sam sledeću rečenicu: “ako ne možete da podnesete da vas neko mrzi, nikada nećete uspeti u poslu”. Veoma je dobro da si to već shvatio (prihvatio), jer veliki broj osoba to nikada ne shvati.
I za kraj, imam još jednu poslovicu za tebe: “U se’ i u svoje kljuse”.
Veliki si radoholik, a to trosi organizam.
Prija, ali jednom, kao plamen svece, dogori.
Naravno, kao sto tu istu svecu mozes ponovo da zapalis, i tvoja energija ce se rasplamsati, ali do tada iskoristi rec ‘hedonizam’ + odmor i udahni malo svezih misli.
Yap, overload ;)
Welcome to my world friend.
Sve znam..osetio..i osećam.., a čak nisam ni dobar student..jbg, danas nema ništa dobro od mene
Druze, ti nisi puk’o, ti si prs’o nacisto :(
Al’ dobro, bolje sad nego kasnije, zivot pocinje u 30. ;)
za Sandru: Ne spominji oruzje i toplije krajeve u istom komentaru na ovom blogu. Zar da nas posle smaraju po medijima kako je Internet los jer je neki tamo student apsolvent od 23 leta sacmarom opljackao banku i brodom zapalio na Tajvan? :D
za Varagica: SuSe i u svoje kljuse :)
Prošla sam sve to na prethodnom faxu. Explodirala, dala otkaz i na poslu, i otkaz školovanju.
Opametila se (valjda!), i evo me gde nisam ni mislila da ću ikada biti:
Evo me zadovoljne sobom i svojim životom.
Odmori par dana, iskuliraj neko vreme… I pokušaj kako znaš i umeš da u 6-7 ujutro spavaš ili ustaješ, a ne da tada ideš u krevet! ;)
Hvala svima, vidimo se na BlogOpenu :)
Dolaziš?! :D
Pa ipak na kraju da i ako imam ispit, docicu na 1 dan samo :D
“Zna li neko cemu prijatelji sluze,
osim da se medjusobno iz dosade druze.
Nauci da resis sam probleme svoje,
za provod i zabavu oni nek’ postoje.”
— Miroslav Majkic
Nedaj se!
Drago mi je da si prso, al majke mi :)
A i sve se desava s razlogom, tako se i ovaj breakdown desio, svako zlo za neko dobro jebiga – kad se vec kurcimo poslovicama, doskocicama i poskocicama ;)
Brijem da se 90% nas moze poistovjetiti s nekim komadom ovog posta, samo neki su ga odsvirali, ispsovali, otpjevali ili propili na ovaj ili onaj nacin – ti si to napisao.
Sam deri bokte, nema labavo!
jos jednom hvala…mozda necu sve od vas nazvati prijateljima ali ako moram negde da vas svrstam onda nek budu to poznanici koje svako pozeli da ima…
hvala i idemo dalje :)
Него, кад смо код балона – знате ли за неки балон за фудбал са слободним терминима?
;-)
Hehe pametna ideja, pa mislim da uvek ima termina tako na NBG kod Piramide ili u Milvolu na Zvezdari samo sto je meni dosta daleko. Inace bio sam skoro u nekom balonu koji je skroz full ali je na kraju Zemuna :(
Ako dolaziš, kog dana si na blogOpenu? U nedelju?
Dragi prijatelju Nebojsa , prepoznao sam se ovde i vidim da sam te iznervirao 1000 puta hahahaha :p
ima na B.kosi balon za fudbal, mada sumnjam da cete lako naci slobodne termine, kad god uvece prodjem gomila automobila a i kamiona je tu parkirano :D
Eniace, druze, nemoj samo da pocnes o drogama, ne bi zeleo da znas kako lecim ljude od toga… Bolje budi tezak alkos, makar je jeftinije :D
Nego, jos uvek ne mogu da ti oprostim rostilj :( I dan-danas sam bedacen, toliko da cu da otvorim blog samo na temu bedacenja u rostilju :(
Mislim da će ovaj “citat dana” stajati tu malo duže…
Mene (nažalost) neš videti na BlogOpenu…
Aj sto sam dva puta natenane procitao ovaj post, al sto sam terao jednog decka da ga cita, posebna prica…
Ako ti je za utehu, pucamo i mi stariji, s vremena na vreme. Mislim da je dobro da se povremeno presavije tabak i sumiraju neke stvari, da se covek presabere, upotrebi nesto novo i ide dalje…
Jbg, upravo kao sto sam rekao da nije ovog bloga da se ispraznim s vremena na vreme, na stetu Vas koji citate verovatno bi mi bilo mnogo teze, ovako gomila Vas koja me uvek podrzava i ucinila je da ovaj tekst bude jedan od najcitanijih u poslednje vreme na mom blogu.
Hvala
Nebojsa, posle nekog vremena naučiš onu razliku izmedju držanja za ruke i otkrivanja duše, naučiš da ljubav ne znači oslanjanje, a društvo bezbednost. I počneš da učiš da poljubci nisu ugovor i da pokloni nisu obećanja, počneš da prihvataš poraze podignute glave i otvorenih očiju i smireno kao odrasli,a ne očajno kao dete. Naučiš da gradiš sve svoje puteve u sadašnosti jer je tlo sutrašnjice suviše nesigurno za planiranje. Posle nekog vremena naučiš i da sunčeva svetlost opeče ako je ima previše. Zato sadi svoju baštu i ukrašavaj svoju dušu, umesto da čekaš da ti neko drugi donese cveće. I onda naučiš da zaista možeš da izdržiš, da zaista imaš snage i da mnogo vrediš!
Svi mi imamo i poraze i pobede, cesto znamo da se spotaknemo na zivotnom putu, da ostanemo da stojimo u mestu i trazimo krivca.. Ali to je sve normalno, to je ZIVOT!
Trudim se da mi svaki dan bude praznik, svaki problem – izazov, svaki pad – upozorenje da nikada više ne ponovim grešku.
@ Maycat : Nebojsa se iznervirao kada si se kandidovala za admina , kaze hoce i ovo malo leba da mi uzme :p
Aj Nele, vodimo te na pivo i sve ce bit’ OKe ;]