Verovatno najveća prednost života na dva kontinenta jeste mogućnost da posmatrate na stvari u svakom trenutku iz dve perspektive. Jedne – dobrostojeće, ali pomalo nerealne; i druge koja godinama ne ide na gore, ali verovatno značajno bolje preslikava stanje u svetu. Onda se vi u nekom trenutku nađete u sredini, postanete malo nezadovoljni određenim stvarima koje bi svi voleli, ali i srećni što možete da doživite neke koje oni, sa druge strane kugle, ne mogu ni da razumeju. Najinteresantnije je, međutim, posmatrati kako se dva društva menjaju – ono progresivno i ono što to nije, i koji su rezultati njihovog pogleda na promene. 

Promene i odluke

Promene su kao i odluke. One se dešavaju bez obzira na to da li vi želite da ih pratite (donesete) ili ne. Ako donesete odluku, veća je verovatnoća da ćete i brže doći do nekog odgovora, a ako to nije situacije odgovor obično dođe znatno kasnije i gotovo sigurno bude negativan. Sa promenama je slično – ako se izolujete i prestanete da pratite pravac u kom svet ide, nekoliko godina kasnije bićete nesposobni da u istom svetu živite. Promene se profesije, način komunikacije a sa njima i poslovna etika, a ignorisanje pojedinaca da ih prate oslikava se u nemogućnosti da isti nađu odgovarajući posao a dugoročno i partnera i društvo.

Zarobljeni u vremenu

Tako su i ovaj Prvi maj su obeležili govori o propadanju, fabrikama koje su stale i ljudima koji nemaju posao. Menja se kontekst u vidu godina i dežurnih krivaca a priča je i dalje ista. Gomila ljudi i opravdanja koji su se zbog svega što se desilo zadesili u nekom vremenu koje je sve teže ispratiti. Udarnici fabrika izgubljeni u digitalnom vremenu. U vremenu kada 2 momka naprave servis koji vredi više od cele države. Neki su očito to shvatili i u zemlji se javljaju neki novi klinci koji su spremni da jašu na novom talasu i naprave nešto više od gomile opravdanja. Neki će ove klince nazvati nadobudnim ili previše srećnim jer su odabrali zanimanje koje je više u skladu sa vremenom ali to nije poenta, koliko to da pobeđuju oni koji su brži i spremniji na kompromise.

Sve se svodi na učenje

Na kraju shvatite da odnos prema promenama direktno kreira i vašu budućnost. Koliko ste spremni da učite i radite, da budete strpljivi ali i agilni toliko ćete i biti uspešniji. Više puta sam pisao u “doživotnom učenju”. Gledano iz ugla promena to je samo prilagođavanje onome što dolazi. Što ste prilagođeniji i što su vam očekivanja realnija to će i vaše delovanje biti bolje.

Ako ignorišete učenje na vreme, na kraju vas društvo na to prisili. Pogledajte šta se dešava sa našim roditeljima danas. Kada je tehnologija u pitanju prvo su bili skeptici i odbijali sve što dolazi. Ali onda su shvatili da moraju biti tamo gde su i njihova deca i na kraju svi morali da pristanu na istu. Učenje nije više pitanje prestiža ili dobrog osećaja već sposobnosti da živite u vremenu u kom se nalazite.

Očiti jaz

Posledica neobrazovanja je i ogroman jaz između pozicija koje su otvorene i ljudi koji mogu da rade na istim. Znam makar 10 poslodavaca koji su sutra spremni da daju sasvim pristojnu platu za pravog kandidata. Ali takvih ima jako malo, i obično su već zaposleni u nekim drugim firmama. Opet razočaravajuće je da se tako nešto dešava u zemlji gde je (navodno) preko 30% ljudi nezaposleno. Lek je obrazovanje, ali ljudima koji su veći deo svog obrazovanja proveli u štrajkovima i skraćenim časovima nije to tako lako objasniti. Potrebna je čitava jedna nova generacija da bi ovaj jaz bio nadoknađen.

Ne možemo svi da se bavimo IT-jem

Ovo je argument koji se vrlo često čuje u diskusijama sa ljudima koji bi po svaku cenu hteli da se zaposle. Ujedno i argument koji najbolje opisuje nerazumevanje promena. IT više nije samo programiranje i ne zahteva napredna tehnička znanja. Već je više osnovna infrastruktura – jednaka autoputu i prugama u doba industrijske revolucije. Teško je očekivati da svi programiraju, ali ni tehnologija nije ono što je bila pre 10 godina, već je mnogo dostupnija i lakša. Oni koji žele posao moraće da unaprede svoje veštine, da se malo više otvore ka svetu i tehnologiju vide kao prednost, a ne prepreku.

Prošlost kao oaza sigurnosti

Realno je da je svima nama bilo lepše ranije. Bili smo mlađi i imali manje problema. Kako kaže izreka – “stvari koje ne znaš, ne bole”. Ali i glavna odluka prošlosti je da je ona idealizovana, ulepšana slika onoga što se desilo, upakovana u kutiju i ostavljena na suvom i tamnom mestu za sve te teške dane. Međutim, život u prošlosti ne vodi napred. Ne vodi rešenjima. Prošlost je ništa nego skup donetih odluka koji je rezultovao dobrim stvarima. Time da ste tu gde jeste i da imate ispred sebe još dugačak put da napravite nešto veliko. Ona treba da služi kao osnova ali ne i kamen spoticanja da napredujete. Treba da vas inspiriše da radite više i bolje i budete spremniji da ovo iskustvo učinite još boljim.

Promene traju i nisu popularne

Instant vremena nalažu i instant rezultate, i svi očekuju da se ovo desi preko noći što se gotovo nikad ne dešava. Osim što traju promene su bolne a, kao takve, i nepopularne. Ako očekujete da izađete na izbore i kažete ljudima da ćemo sve da promenimo verovatno nećete pobediti. Jer to znači da to utiče i na njih, da će morati nečega da se odreknu da bi možda dobili nešto u budućnosti. Ono što niko ne iskomunicira je da u slučaju da se one ne dese sigurno ništa neće dobiti. Možda je to “možda” malo, ali u istoriji milioni su ginuli samo za to “možda” želeći da pomere stvari nazad. Instant društvu kao današnjem ovo se nikako ne sviđa.

Odavde vam ne ostaje puno već da, umesto da čekate društvo da se promeni, promenu nametnete sebi kao lični prioritet. Društva su spora, države još sporije, a politika… pa nećemo o njoj. Suština je da ste vi tu da postanete bolji – ona čuvena najbolja verzija sebe. Da biste to postigli morate da radite i stvari koje nisu lake, niti popularne. Vrlo često nemaju ni rezultat. Ali guraju napred. Nekad i do same ivice i daju priliku da vidite više i uradite brže. A onda možda i inspirišete neke druge da to isto urade. Kažu i da promena dolazi iznutra. Onda kada je razumete shvatite da to znači – od vas – i zato nema čekanja. Mnogo noći, malo sna i jedno možda koje preti da postane da. Vredi probati.

---

Istina je da sam za ovaj tekst imao i motiv više, a to je da podržim drugare koji organizuju sjajno dešavanje ovog meseca u Beogradu. Ako vas interesuje šta vam budućnost sprema, posetite Startit Fest.