Poslednji boravak u Ivanjici mi je obratio pažnju na vrlo zanimljivu pojavu u Srbiji, ako isključimo Beograd, koji je i onako država za sebe po standardu i tržištu koje na istom postoji. Konkretno mislim na nepostajanje tržišta za ljude srednje kupovne moći, što inače predstavlja jednu od karakteristika početnih faza tranzicije, krajnosti, izražene u velikom procentu stanovništva koje karakteriše niska, sa jedne, i visoka, sa druge strane, kupovnu moć. Kako se približava kraj tranzicije to se i ovaj gap smanjuje te se pojavljuje nešto što do skora teško da je postojalo u Srbiji – srednji stalež.

I otkud sad Kinezi u celoj priči. Primer od pre mesec dana, kada sam boravio kući (!= Beograd) i pokušao da kupim papuče. Sa jedne strane imate prodavnice gde najjeftinije papuče koštaju cca 50eur i sa druge strane Kineze gde koštaju 200 din (2,5 eur + neponovljivi miris). Kojoj se strani prikloniti, ako biste kupili nešto kvalitetnije papuče, ali opet da ne date svoju sedmičnu potrošnju piva na isto? Daleko od toga da ne mogu da priuštim papuče od 50 eur, ali je to snobovski, makar meni, ipak, nosim ih samo par meseci u godini a i vrlo brzo se deformišu ma kakvog kvaliteta bili. Sa druge strane papuče od Kineza imaju vek trajanja jednak tih par meseci i posle toga dobijaju ono što, da se ne lažemo, i zaslužuju – kantu.

Izbor – ipak Kinezi. Nije zbog piva, majke mi :), ali činjenica je da većina ljudi ovako razmišlja. I zato nije čudo zašto ih ima sve više po Srbiji.

Šta ovde brine? I ako se sad slobodno može ustanoviti da u Srbiji postoji ta neka srednja klasa, pitanje je kada će postojati tržište za iste. Ako uzmemo konkretno primer za odeću, mislim da su u Srbiji svi u fazonu il si bos il si hadžija, ili pucaš na gornju ili da donju granu, preskačući ovu srednju kategoriju. Šta do tada? Do tada će Kinezi profitirati i uništavati i ono malo industrije u nas koje puca na tu nižu granu, jer teško im ko može parirati cenom. Setite se Novog Pazara i njihovog tekstila, e pa to je dosta propalo baš zahvaljujući Kinezima…

Napomenuo bih da nemam ništa protiv Kineza, mnogo ih je da bih pokušao nešto, a iskreno i prilično sam impresioniran njihovom kulturom. Na kraju krajeva i slika iz posta govori o tome da sam i ja dete kung fu-a, wing shua i ostalih hiiii-jaaaa-hasaaaa sportova…