O Facebooku sam toliko puta pisao i pričao da se, ako uzmemo i u ozbir da nisam jedini već bolje reći jedan u gomili, postavlja pitanje koliko je uopšte realno napisati nešto o istom što nije toliko puta napisano, i dosadilo naravno. Verovatno nije, ali opet sa druge strane iz istog razloga sa nekim od prethodnih tekstova iz serijala #diplomski, lepo je da se na jednom mestu nađe, koliko toliko, kompletan priručnik o korišćenju istog. Svakako ne može da škodi.

Nastup na društvenim mrežama

Suština prisustva na društvenim mrežama, pored neminovnog broja ljudi koji se na njima nalaze, je i u mogućnosti ostvarivanja real-time interakcije sa zainteresovanim stranama. Na taj način, sajtove za druženje pretvaramo u svojevrsni korisnički servis, mesto gde se ljudi mogu dalje raspitati o mogućnostima koje im naša organizacija pruža, i sve to ne odlazeći sa sajta na kom provode najviše vremena.

U Srbiji imamo nekoliko popularnih društvenih mreža, kako globalnih tako i lokalnih, a među najpopularnijim su Facebook, Twitter i Karike. One nam pružaju različite mogućnosti promocije, i kao takve biće uključene u naš nastup.

NjKV Facebook

Facebook kao trenutno najpopularnija društvena mreža privlači jako puno pažnje kada je korporativni nastup u pitanju. Zbog činjenice da preko dva milliona ljudi samo iz Srbije koristi Facebook (vrlo diskutabilan podatak), različite starosne strukture, marketinška odeljenja se na najrazličitije načine trude da privuku pažnju ovih korisnika. I ako postoje brojne spekulacije oko toga kako biti predstavljen da Facebook-u, jedini pravi odgovor leži u preporuci samog servisa koja poslovnim subjektima daje mogućnost otvaranja Facebook strane. Naravno to nije jedini način na koji se može neko predstaviti ali je dugoročno najsigurniji, kako se obični profili koji se prave za kompanije često brišu, a grupe imaju nekoliko ograničavajućih faktora. Odličan tekst vezan za ovu dilemu napisao je Istok pre par meseci.

Prednosti i mane Facebook strana i grupa

Fan stranice se prave sa namerom razvijanja interakcije, između postojećih i budućih klijenata i interesnih strana. Aktivnošću ovih, a zahvaljujući viralnoj prirodi Facebooka, imamo priliku da zainteresujemo mnogo veći broj ljudi. Ovo funkcioniše na način svi članovi fan stranice postaju svojevrsni brend advokati našeg brenda, kako što se svaka njihova aktivnost učinjena na stranici prikazuje njihovoj mreži prijatelja.

Sa druge strane, ova interakcija se obavlja u realnom vremenu kako se svi zvanični postovi načinjeni na istoj, automatski pojavljuju i u news feedu fanova. Za razliku od slanja privatnih poruka, komunikacija kroz news feed možda ima manju vidljivost, ali manje iritira krajnje korisnike i ostavlja mogućnost dvosmerne komunikacije celoj bazi korisnika.

Svakako najzanimljivija opcija koju nude fan strane jeste mogućnost proširenja funkcionalnosti istih dodavanjem besplatnih ili komercijalnih aplikacija. Na taj način dobijamo mogućnost da koristeći Facebook kao platformu preselimo deo našeg poslovanja na isti. Ovo posebno dobija na značaju ukoliko se naš biznis bazira na Internetu.

Interesatno je da sam u toku pisanja diplomskog kao primer dobro integrisane aplikacije na fan stranu iskoristio poznati brend restorana Pizza Hut koji je na svoju stranu integrisao aplikaciju za naručivanje pica po želji korisnika identičnu onoj koju imaju na svom sajtu. Na ovaj način su omogućili korisnicima Facebooka da, ne odlazeći sa sajta naruče hranu preko Interneta čime olakšavaju sam izbor krajnjem korisniku, ali i koriste društveni kapital svakog od korisnika aplikacije tako da promovišu dalje svoju aplikaciju među njihovim prijateljima. Nekim čudom, te aplikacije više nema, no u međuvremenu sam shvatio da imamo odličan domaći primer Facebook naručivanja hrane u vidu, koga drugog omiljenog nam Donesi.com, koji je isto to uradio na svojoj Facebook strani. Po ko zna koji put, svaka čast za Ziru i ekipu.

Jedna od ključnih prednosti kreiranja fan strana na Facebooku je činjenica das u potpuno besplatne, a od nas zavisi koliko će se dalje ulagati u njen razvoj i održavanje. Tako, bez ikakvih troškova izrade tehničke platform dobijamo jedinstveni korisnički servis za komunikaciju sa našim korisnicima, a poruke koje komuniciramo mogu ići od predstavljanja proizvoda pa sve do potrage za novim kadrovima za našu kompaniju. Tako poznati energetski napitak Red Bull i kompanija koja stoji iza njega svojim fanovima pruža mogućnost zapošljenja putem Facebooka, gde redovno osvežava informacije o otvaranju novih pozicija. Ovime, ne samo da ima priliku da dođe u kontakt sa zainteresovanim stranama već i daje dodatnu vrednost svakoj osobi koja se učlani na samu stranu odavajući sliku kompanije koja brine o svojim potrošačima.

Facebook kao izvor saobraćaja

Na kraju Facebook se pojavljuje i kao snažni izvor saobraćaja kada je promocija sajtova u pitanju. Ovo je posebno interesantno za Internet medije, jer je Facebook kao mesto na kome se razmenjuju informacije između prijatelja, u stanju da dovede i nekoliko hiljada poseta samo putem fan strane. Deljenje sadržaja sajta više puta u toku dana podseća korisnike da je naš sajt aktivan i pomaže im da budu stalno informisani, ne napuštajući svoje mesto za prijatelje čime medij kao brend dobija posebnu -emotivnu notu. Ovde treba imati na umu da se deljenje sadržaja ne vrši previše agresivno i često, jer efekat zagušenog news feeda jednim brendom vrlo često navodi ljude na odjavljivanje sa fan strane ili sakrivanja naših statusa čime sav trud oko zadobijanja korisnika pada u vodu.

Story fan strana i broj poseta sa Facebooka

Na gornjoj slici vidimo primer časopisa Story i njegove brend ekstenzije sajta Story.rs koji na mesečnom nivou dobije preko 40.000 poseta sa Facebooka. Brend je u trenutku pisanja rada imao oko 7.500 fanova na Facebooku, a nova obaveštenja se objavljuju u intervalu od sat vremena čime se postiže da veći broj fanova pogleda svako obaveštenje ali i ostavlja dovoljan vremenski period između 2 objave da ne iritira korisnike. Danas strana ima preko 20.000 fanova (ili bolje reći lajkera obzirom na promenu imena) i verujem da su ove brojke znatno promenjene.

Zaključak

Sve navedeno danas čini Facebook nezaobilaznom lokacijom za korporativni nastup na Internetu. Od vremena i novca koji se uloži u nastup na istom zavise i rezultati a ono što je sigurno je da je platforma ta koja će nam pomoći da u tome i uspemo. Ograničenja gotovo da ne postoje a ako budemo dovoljno originalni i poštujemo “pravila igre” sigurno ćemo biti i primećeni i to će korisnici znati da cene.

Napomena: Koristim uglavnom termin fan strana jer se on nekako ustalio među ekipom i ako je pravilan naziv Facebook strana. Isto važi i za fanove odnosno lajkere. Mislim da forma i nije toliko bitna i da ćete razumeti o čemu se radi, ali eto čisto da napomenem da nisam toliki n00b :D

1. Uvod
2. Evolutivni razvoj Interneta
3. Web 2.0 koncept
4. Korporativni nastup na društvenim medijima – Uvod
5. Specifičnosti nastupa na društvenim medijima
6. Korporativni blog kao element nastupa na društvenim medijima
7. Facebook kao element nastupa na društvenim medijima

Završili smo sa uvodom, krećemo u napad! Ostatak tekstova iz serijala “Korporativni nastup na društvenim medijima” ulaziće polako sve dublje i dublje u koncept kvalitetnog online nastupa, objašnjavajući pojedine njegove karakteristike kao i zasebno najpopularnije elemente nastupa na istom.

Internet kao medij je, u poslednjih deset godina, pokazao ogroman rast u broju korisnika, te je za samo 10 godina došao u poziciju da, na nekim razvijenijim tržištima poput Velike Britanije ili Skandinavije, bude medij sa procentualno najviše utrošenog novca na oglašavanje, i verovatno najvećim brojem korisnika. Upravo Web 2.0 servisi i njihova mogućnost prilagođavanja svakom korisniku pojedinačno, doprineli su da umesto klasičnog serviranja poruka, dobijemo medij koji sami kreiramo. Sve to na mnogo višem nivou od dosadašnjih medija, gde kroz Internet kao platformu, dobijamo i sve ostale te tako danas imamo priliku da svedočimo novom životu radio stanica. I pored razvijenih zemalja, Internet pokazuje stalni trend rasta i u ostalim delovima sveta, a popularni sajtovi poput Facebook-a danas broje stotine miliona korisnika. Kako je filozofija većine privrednih subjekata orijentacija na potrošače, razumljivo je da se i politika nastupa na medijima sve ozbiljnije fokusira na Internet.

Igra sa brojem dva koji ide uz naziv web 2.0 ne mora da označava samo evolutivni stupanj Interneta, već i agresivniji fokus na dvosmernoj komunikaciji. Sa društvenim medijima u fokusu, danas imamo mogućnosti da više pažnje posvetimo samom potrošaču uz značajno manji utrošak resursa. Komunikacija se proširila na novi – Internet nivo, te elektronska pošta ili društvene mreže danas predstavljaju podjednak, ako ne i zastupljeniji nivo komunikacije od telefonije, a vreme koje je potrebno za održavanje istih je znatno kraće. Kako je dobar deo web 2.0 servisa besplatan, utrošak tehničke platforme ne postoji a odgovorno lice ne mora biti vezano za mesto posla već, zahvaljujući razvoju mobilnih tehnologija to može podjednako dobro obavljati iz bilo kog dela sveta.

Kada su u pitanju web 2.0 servisi, današnji nastup na Internetu uglavnom vezujemo za društvene medije. Ovo i ne čudi obzirom da su društvene mreže, kao najpopularniji oblik društvenih medija, četvrta najpopularnija aktivnost korisnika Interneta, posle pretrage, portala i downloada PC softvera. Značaj ove pozicije na prvi pogled verovatno nije toliko veliki dok se ne uzme u obzir da je pre društvenih mreža na istoj bio e-mail, a upravo ova smena označava i promenu iz web 1.0 u web 2.0 eru.

Društveni mediji

Period kada smo društvene medije nazivali sledećom velikom stvari koja će se desiti na Internetu i u našim životima je odavno prošao. Oni su uveliko tu, deo su naše svakodnevnice, bilo da su to mladi koji će uz kafu prepričavati svoje doživljaje sa Facebook-a ili poslovni ljudi koji šire svoja poznanstva i razvijaju kroz biznis klubove na Linkedin-u. Doneli su veliku promenu u načinu na koji doživljavamo Internet, postali su centralno mesto za razonodu najrazličitijim slojevima korisnika Interneta sa jedne, i nezaobilazni komunikacioni alat sa druge strane, nadilazeći sva očekivanja koja su u početku postavljana, bilo u pogledu broja korisnika ili vremena koje se na istima provodi.

Po Nielsen istraživanju iz januara 2009. godine Facebook prosečno posećuje preko 62 miliona jedinstvenih korisnika mesečno, provodeći na istom preko 2 sata dnevno, što, ako isti posmatramo kao medij, stavlja rame uz rame sa televizijom kao medijem ispred koga prosečan korisnik provodi najviše vremena. Odmah iza Facebook-a je i MySpace sa 60 miliona, a slede ga LinkedIn i u prethodnih godinu dana najbrže rastuća (664% rast za godinu dana), mikrobloging platforma Twitter. Ovaj fenomen nije zaobišao ni Srbiju, te veliki broj korisnika različite starosne i interesne strukture, svakodnevno provodi vreme na ovim sajtovima.

Društveni mediji se mogu definisati kao vrsta Web stranica putem kojih je na jednostavan način omogućeno spajanje savremene Internet tehnologije (Web 2.0) sa interakcijom korisnika. Sa aspekta razgraničenja termina, društveni mediji predstavljaju kanal savremene online komunikacije koji za osnovu ima tehnologiju Web 2.0 kao i poslovne modele zasnovane na Business 2.0 konceptu (ali ne isključivo).

Veoma je bitno napomenuti da oni koji poistovećuju društvene medije sa društvenim mrežama – veoma greše: društvene mreže predstavljaju samo jedan segment mnogo šireg skupa društvenih medija, ali kao i ekonomska propaganda u marketingu, društvene mreže su najvidljiviji deo društvenih medija.

Najveće prednosti društvenih medija i razlog velike popularnosti pojedinih servisa ovog tipa su:

• Jednostavnost korišćenja – Svako može da koristi društvene medije,
• Prava dvosmerna komunikacija (konverzacija) – Generalno posmatrano, mali broj osoba poseduje stvarnu kulturu konverzacije (pored davanja informacija, potrebno ih je i primati), jer jednostavno “slušaju, ali ne čuju” šta im se govori/priča/piše.

Upravo iz ovih razloga, korišćenje društvenih medija za ostvarenje različitih kompanijskih ciljeva predstavlja toliko veliki izazov u celom svetu, pa i kod nas.

Napomena: Veći deo ovog uvoda deo je mog prošlogodišnjeg predavanja sa eTrgovine. Neki delovi teksta su preuzeti iz diplomskog rada jedne od čitateljki Belme Rizvanović, pa bih joj se ovom prilikom zahvalio na svesrdnoj pomoći.

1. Uvod
2. Evolutivni razvoj Interneta
3. Web 2.0 koncept
4. Korporativni nastup na društvenim medijima – Uvod

Verovatno ste se više puta pitali ovo pitanje (makar ja jesam), a od danas imamo i odgovor. Naime, u okviru bloga Socijala.net (koji tek treba da krene koliko sam shvatio) dostupan je i servis koji analizira Facebook fan strane napravljene u regionu. U pitanju je web spider koji prikuplja fan strane iz regiona i na osnovu demografskih podataka (dostupnih u Insightsu) dodeljuje fan stranu onoj zemlji koja ima procentualno najviše fanova. Zanimljiv i koristan servis, ali i odlična ideja za promociju nove web destinacije.

Evo liste 10 najpopularnijih fan strana u Srbiji a ostale pogledajte na samom blogu.

1. 1.000.000 ljudi do pocetka SP u fudbalu koji navijaju za SRBIJU :) 459,130 fanova
2. PALACINKE 386,376 fanova
3. Bazen !!! 348,185 fanova
4. Nismo neozbiljni! Samo uzivamo u najboljim godinama.. ;) 308,172 fanova
5. Volim da se smijem…ne mozes mi nista.. :)) 305,577 fanova
6. Osmeh – jedina kriva linija koja moze ispraviti mnoge stvari :) 298,302 fanova
7. Mrzim rano ustajanje! 288,599 fanova
8. Simpsonovi 275,662 fanova
9. Svi Mi K0ji W0lim0 KaDa Sm0 SaMi kOd KucE ! ;)) 270,690 fanova
10. I kad je NAJTEZE, ti samo NASMEJ se :))) 270,437 fanova

Brendovi u top 100

Kao što se može primetiti najpopularnije fan strane su uglavnom zabavnog karaktera, i nema puno onih koje se vezuju za neki brend. Među prvih 100 fan strana možemo naći uglavnom strane koje se geografski ne vezuju samo za Srbiju, poput Orbit žvaka ili Rafaelo kuglica. Prvi srpski brend je najverovatnije Plazma a slede je Jafa keks, Eurokrem i Smoki. Ne čudi obzirom na staž ovih slatkiša na tržištu i činjenicu da ih vole sve generacije. Obzirom da servis prati 50.000 fan strana samo iz Srbije, imaće ovde da se igra poprilično i da se izvuku neki zanimljivi zaključci, ali o tome nekom drugom prilikom kad se dokopam malo vremena.

Google Buzz – došao je tiho i ušao u legendu kako naš narod voli da kaže. I zaista, gotovo ništa nisam čuo o ovom proizvodu do pre par dana kada je neko twitnuo kako Google planira FB, twitter killer danas poznat kao Buzz.

Photo: spazzo_1493

Prva pomisao prilikom predstavljanja Google Buzza bila je, omg Google se više ne loži na svoje priče sa pozivnicama. Očito ih je loženje ljudi za Wave poprilično opeklo pa su se potrudili da ovaj put vrebaju iza leđa. I to im je delimično uspelo, integracija sa superpopularnim Gmailom dovela je do toga da samo za jedan dan verovatno imamo više aktivnih korisnika nego na Twitteru (već imam oko 200 followera). Ni sam to nisam očekivao, ali eto desilo se, međutim postavlja se pitanje da li je Buzz dovoljno catchy servis da se ljudi tu i zadrže. I Wave je isto tako bio prepun prvih dana, borilo se “za kartu više” a danas, to je neki tamo sajt koji verovatno niko ne koristi.

Rupa na saksiji

Buzz je onoliko revolucionaran koliko i goblen Mona Lize, ne može se reći da iza toga nema truda, ali osnovna ideja je naprosto već viđena. Pljunuti FriendFeed sa nešto naprednijim mogućnostima upravljanja fotografijama i videom preuzetih iz Wave-a. O dizajnu by Google ne treba trošiti reči, nije fensi poput TweetDecka ali iza svake njihove ideje stoji milion razloga.

Međutim i ta reciklirana ideja ima par ozbiljnih mana koje mogu ugroziti rast baze korisnika. Ideja sa spamovanjem a la Facebook jednostavno ne pije vodu kada je u pitanju licni mail, napredniji će sve to uspešno pustiti kroz filter a ostale će posle nekog vremena smoriti te već danas imate nekolicinu koji su sklonili Google Buzz. Najveći problem je zapravo u tome što ne možete kontrolisati količinu mailova koja stiže ljudima, ako se samo jednom zakače na jedan od vaših buzzova verovatno će vas proklinjati do kraja dana, makar mene već jesu :) Mute, opet preuzet iz Wave-a, takođe ne vrši posao makar u ovoj fazi tako da se definitivno odaje utisak da se sa spamom treba pozabaviti, do tada evo malog saveta da uklonite uz filtere buzz mailove.

Malo detaljnije o samom konceptu pročitajte na Netokraciji.

Kako ukloniti Google Buzz mailove iz inboxa?

Nemke je napisao fin tutorial kako napraviti filter za Google Buzz mailove tako da budu manje smorni, pa sam bio dovoljno slobodan da ga podelim sa Vama:

1) Kreirati novu labelu – Buzzing (ili slicno)

2) Kliknuti “Settings” u gornjem desnom uglu pa zatim na “Filters”

3) Kliknuti “Create new Filter” i u polju Subject upisati Buzz, kliknuti Next Step

4) Kliknuti box “Skip the Inbox” i “Apply the Label” gde cete izabrati label koji ste stvorili

5) Kliknuti box “Also apply filter to x conversations bellow” i konacno Create Filter

Gotovo!

Nešto poput zaključka

Kapiram da će se koristiti buzz ako ostane uz Gmail ali je pitanje koliko će gore popisane mane uspeti da drže ljude na istom. Facebook je ipak nešto više od ovoga, dok Twitter ima svoje prednosti u praćenja trendova i gomile podaplikacija. Ono što može da bude zanimljivo jeste integracija sa Google Mapsom i njihovim Latitude servisom čime Buzz postaje punokrvna location-based društvena mreža, što takođe nije revolucionaran koncept (imamo i GoWallu i FourSquare) ali opet multiplatfomnost Googlovih proizvoda itekako može zaseniti slavu ova dva. Gowalla još uvek podržava samo iPhone (navodno i Android ali nesrećno je to), Foursquare je nešto bolji, ali Google mape imaju svi smart telefoni tako da će većini ovo biti novi koncept.

Ono što još možemo primetiti jeste ta neka Googlova putanja u monopolistu umesto monopoliste. Počeli su malo da smaraju sa težnjom da budu sveprisutni u svim nišama, i umesto da puste male i kvalitetne sajtove da se razvijaju svojom bazom i činjenicom da sve daju besplatno gaze sve oko sebe. Možda je to dobro za krajnjeg korisnika, ali nikako za tržište, zamislite samo da sutra nemate više Gmail.

Gotovo svaki noviji servis koji se pojavi na tržištu i zagolica pažnju publike ponudi Vam mogućnost da sve ostale osvežavate preko njega. Zvuči sjajno, sve radite sa jednog mesta, kao što sve pratite kroz RSS čitač, ali pitanje je koliko je to u slučaju vođenja korporativnih naloga zaista dobro.

Photo credits: Roby72

Kada sam se prvi put ozbiljnije poigrao sa Tumblrom, bio sam u fazonu – whoa pa ovo je zaista sjajno, omogućiće mi da umesto postovanja na 12 mesta to uradim samo na jednom i to će svuda biti objavljeno, a uredno ga mogu ostaviti i da njuška moj YouTube, Digg i Delicious i sve to prosledi kroz ostale kanale. Očigledna ušteda vremena a pritom moji FB prijatelji ne moraju da gledaju sve moje twitove (što bi ih očito smorilo), već samo one koje objavim putem ovog servisa. Divno, no odrasli smo i shvatili da bajke ne postoje tako da će sledeća rečenica početi sa ali.

Ali, onda sam došao u situaciju da ne znam gde više šta objavljujem te zapao u nekoliko zanimljivih situacija:

1) Isprobavao sam shout opciju na Diggu sa nekim Story tekstom i onda mi je to otišlo na sve moguće naloge koji su povezani a automatski i izazvalo hejt jer ih smaram novim spotom Seke Aleksić ili tako nečim. Sorry guys, nisam ja robot je to sve uradio, razumite me.

2) I ajd zataškam ovo pod 1) nekako da bi, posle bravuroznog nastupa na karaokama okačio video na YouTube. Budim se, 28 notifikacija, 43 odgovora na twitteru, skočio i rang na Tumblru iako sam spavao, pritom social media addict vid mesečarenja mi još nije ustanovljen. Pogledam, moj video je objavljen skoro svuda gde sam registrovan!?! Njuškalo Tumblr se nije štedeo i uredno je poslao link ka novom videu svuda. Ok nije toliko strašno, ali zamislite da sam okačio neki home video :P

3) U međuvremenu pojavi se i Posterous, promovisan od strane velikih social media gurua, pa rekoh da probam. Opa, crossposting, ovde može i blog da se poveže, pa kako da ne probam. Da zlo bude gore povežem i Tumblr sa njim.  Alice in Chains me tog dana oduševljavao, pa objava pesme Rotten Apple na ovom mikroblogu je objavljena i na mom blogu, Twitteru, FBu, Diggu, Deliciousu i na kraju Tumblru, koji je sve ovo jos jednom uredno prosledio na sva ta mesta. Totalni haos!

Međutim, ako vam ove zabavne situacije nisu svrha korišćenja društvenih medija, bojim se da je svaka druga upotreba, a posebno kada je vođenje korporativnih naloga na društvenim medijima ova mogućnost potpuni promašaj. Eventualna ušteda vremena u ovom slučaju je isto što i vršenje nužde u tanjir iz kog jedete.

Društveni mediji su nam tu da komuniciramo sa postojećim i potencijalnim korisnicima naših proizvoda/usluga, da kreirajući i održavajući dvosmernu komunikaciju poboljšamo svoje poslovanje a time i svoju poziciju na tržištu. Kao takvi, praćenje i vođenje nalozima na istim bi trebalo da predstavlja našu svakodnevnu aktivnost.

Sa druge strane, integracija ovih rešenja  nas vraća nas u doba one way komunikacije, čini naše naloge svima omraženim RSS izvorom a ne platformom za komunikaciju. Da, povezivanje Facebook i Twitter naloga može uštedeti nešto vremena, ali cool je samo ako ćete i pored toga posvetiti oba servisa dovoljno vremena u slučaju eventualnih reakcija. Reakcije su suština društvenih medija – vaša ciljna grupa je online, priđite im, zainteresujte ih, posvetite im koji minut i ako to radite na normalan način možete da postignete zaista mnogo. Primera je iz dana u dan sve više, i svima je zajedničko samo jedno – BRIGA i POSVEĆENOST svakom korisniku svuda gde su aktivni.

Obzirom da se dosta ljudi raspituje za facebook smajlije, red je da objavim ovde i 2 nova koja možete koristiti:

Ajkula – (^^^)

Pingvin – <(“)

I ako ni sam nisam verovao, došao je dan kada sam rekao da je Facebook sranje, a njegov poslednji redizajn kolateralna šteta. Sve to može uticati i na to da moj Facebook evenđelizam ode u penziju. Ovo što su uradili jednostavno ne ide u korist korisnika…

Odakle početi? Da li od toga što intezitet promena na Facebooku prelazi svaku granicu ukusa, ili od činjenice da je novi news feed totalno beskorisna hrpa informacija? Uželeli smo se informacije o tome kako tetkine sestre brat ima nove prijatelje, ili nam jednostavno nedostaje podatak o tome kako je naš prijatelj zapravo fan page addict i dnevno postane fan 34 stranice. Nije li to želja Facebooka da dokaže kako je “najjači” i kako gomilu činjenica u, u poslednje vreme razjebanom, newsfeedu treba upotpuniti i tim “relevantnim” informacijama i tako napraviti totalni kuršlus? Smeši mu se naravno i titula novog kralja šuma. Dva put bez vađenja što reče Miloje u nekom od prethodnih postova.

Highlightsa više nema, a recimo da  je zamenjen news feedom koji se generiše na osnovu aktivnosti vaših aktivnih prijatelja (onih sa kojima chatujete, sa kojima ste na slikama) itd, i tome u potpunosti gazi ono insistiranje na razmeni sadržaja od ranije favorizujući sadržaje određene grupe ljudi. A još veći hit u celoj priči je što se do odabranog sadržaja na osnovu aktivnosti tih korisnika aka komentara i lajkova. Pitam se samo kako neki sadržaj da dođe do izražaja, tj. bude komentarisan kad ga uopšte nije moguće videti? Biću dovoljno slobodan da tu pojavu imenujem kao Facebook paradoks. Dakle, kako neće videti i neće komentarisati, odabir sadržaja neće biti prepušten prijateljima nego algoritmu, te onda imamo još jedno logično pitanje, čemu onda social u social network.

I na kraju, kad mi je već do hejtovanja Facebooka dodaću: potpuno je neverovatno da se neki popularan servis ovoliko igra sa korisnicima. Gotovo mu to postaje ključna kompetencija, nešto kao Twitterovi učestali padovi. Ovim potezom verovatno hoće od Facebooka da naprave koristan servis, umesto krckalicu vremena, što po meni nikako nije logično, štaviše liči mi na pucanje u noge.

Videćemo kako će se ovo odvijati, čitao sam zvanični blog povodom redizajna i nisam naišao na pozitivni komentare, te verujem da će morati nešto hitno da se menja. Ne kažem da ovo nema logično obrazloženje sa njihove strane, štaviše mislim da su ovo namerno uradili, ne bi li kroz par dana predstavili super moćan komercijalni alat za dovlačenje posete na vaš sajt, ali način na koji su to uradili nikako nije u redu.

Prigodna pesma

Komentari više nego dobrodošli!

Skoro sam, koristeći neku od miliona Twitter aplikacija skapirao da sam na Twitteru registrovan duže nego na Facebooku. I pored toga, situacija je obrnuta, te Twitter i dalje smatramo next-big thingom, nečim što dolazi i što će zameniti Facebook na čelu najpopularnijih društvenih mreže/medija/čega god. Međutim, da li je zaista tako?

Dakle, Facebook je za manje vremena, sa 300 miliona registrovanih korisnika uspeo da postane najveća društvena mreža na svetu, ako ne računate MSN Live! koji po informacijama koje je objavio Jeremy Owyang ima 375 miliona registrovanih članova. Ono što je još važnije, a objavljeno je u isto vreme kad i informacija o broju članova, Facebook je počeo da posluje pozivitno, i razuverio sve neverne tome o tome kako su društvene mreže i pare nespojivi. Za to isto vreme Twitter nema ni biznis model.

Osvrnuću se na još nekoliko detalja koji, navodno, predstavljaju ključne kompetencije Twittera, koje, opet navodno, Facebook nikad neće imati.

1) Real time search

Real time search više nije samo privilegija Twittera, Facebook je redizajnirao svoj search sistem tako da sada možete detaljno pretraživati pojmove koji vas interesuju kroz profile, fan page-ove, grupe ali i ostatak web-a. FB izrasta u još jednog web monopolistu i ne bi me čudilo da se pozabavi malo više searchom u budućnosti, želeći da od Facebooka stvori centralno mesto na Internetu na kom možete sve da radite što Vam je potrebno, radite, zabavljate se, komunicirate sa klijentima i prijateljima. Pretnja Googlu? O da!

2) Trending topics

Da li ste čuli za Facebook Lexicon? Ne? Onda ni ne čudi što mislite da su trending topics privilegija twittera. Nisu, napredan sistem za praćenje keyworda se uveliko razvija pod imenom Lexicon, i predstavlja svojevrsni mashup Trending Topica i Google Trendsa, tako što vam omogućava praćenje više keyworda odjednom. I dok Google Trends prati sajtove, Lexicon nam omogućava da pratimo široke mase, i popularnost keyworda među njima, određujući na taj način šta je zaista “vruća tema”. Na nekom od predavanja sam pričao o tome kako novinari često prate popularnost pojedinih grupa na Facebooku i na osnovu njih kreiraju vesti, e pa ovo, može da okrene tu industriju u potpunosti naglavačke.

Naravno ovaj servis je još u procesu razvoja, a veliki problem svakako može biti što se ove informacije baziraju na privatnim informacijama korisnika. No, i Google čita naše mailove, pa svi koristimo Gmail.

3) Poznati

U nekom od tekstova, X stvari koje Facebook nikad neće imati a Twitter ima i previše jesu poznati. GLUPOST! Ashton na FB ima nešto manje fanova nego što ga ljudi prati na Twitteru, a izvodi apsolutno iste stvari. Pa niko normalan nije lud da ignoriše 300 miliona ljudi, oni žive od fanova i najmanje što smeju da rade jeste ignorisanje jednog tako moćnog kanala. A što se tiče naših poznatih, face it, oni su “zvezde” i nemaju šta da traže sa fanovima, i trebaće vremena da skapiraju koja je ključ uspeha novom talasu social media zvezda poput MC Stojana ili Cvije.

4) Stabilnost platforme

Twitter je najnestabilniji popularni servis koji sam ikada koristio. Toliko je nestabilan da ljudi nose majice sa njegovom 404 stranom (nadam se da se Miloje neće naljutiti), a ne pokazuju se ni neki veliki napori da se to promeni. Doduše ni Facebooku ne cvetaju ruže ali kao servis je mnogo stabilniji od Twittera, a ako pogledate statistike o posećenosti, uporedite broj korisnika i vreme provedenom na istom skapiraćete da to uopšte nije lak posao.

5) Mobilnost

Twitujem iz klonje ili busa, šaljem sliku žene kako se presvlači ili se snimam kako sam na kul žurci i sve to u real time-u delim sa prijateljima. Super je to, ali mislim da je Facebook Lite upravo iskorak ka popularisanju korišćenja FB-a sa mobilnih platformi. Mnogo je “lakši” što mu i ime kaže a interfejs je pregledniji za mobilnu upotrebu.

6) Biznis upotreba

Firme moraju imati profil na Twitteru, to stoji, on je odličan način da uspostavite komunikaciju sa vašim postojećim kao i potencijalnim korisnicima i na taj način dođete do lojalnih korisnika. Ali, Twitter naprosto nema kritičnu masu u Srbiji da biste mogli nešto ozbiljnije da uradite. I ne samo u Srbiji, u celom regionu.

Sa druge strane, Facebook fan stranica vam pruža kompletno rešenje da napravite punokrvnu prezentaciju svog biznisa na webu, okačite fotke, video snimke, komunicirate, primite kritiku ili zaposlite neko novo lice. Možete ovo i na Twitteru, ali uz korišćenje Twitpica, Twitvida i kojih već 3rd party rešenja, nekima je to malo komplikovano.

Facebook u Srbiji ima preko milion korisnika, samim tim je i bolja šansa za promociju naspram par hiljada na twitteru. No, ono što može biti prednost twittera je što ćete biti lakše primećeni, i što ima nešto targetiraniju grupu ljudi (geekovi, early adopteri i tako te strane reči).

7) Neki novi klinci

Kao što sam spomenuo u uvodu, Twitter “navodno” preti da ugrozi FB kad je u pitanju posećenost, popularnost, štagod. To, po mojom trenutnoj proceni, će se vrlo teško desiti. Razlog je u tome što Facebook nudi već sve što ima i Twitter, i pitanje će biti kako će “novi klinci” kapirati poentu Twittera. Ok tagujem ljude, odgovaram im, ali to mogu sve i na Facebooku, plus je preglednije prikazana konverzacija i mogu da sakrijem one koji proizvode šum, ili će mi on sam sakriti.

Slična stvar se desila i sa lokalnim društvenim mrežama, one jednostavno nude manje od Facebooka, i samim tim im je popularnost debelo opala. Zašto bi neko išao na 5 sajtova ako može na jednom sve to da ima. Internet nije više senzacija pa da iz radoznalosti koristite 200 sajtova, navike korisnika se menjaju.

Ali!

8) Jednostavnost

Facebook je i sad sve i svašta uz mogućnost da sistem prilagodite sebi, ali nikad neće imati jednostavnost Twittera, a i sistem sa praćenjem je možda nešto praktičniji nego sistem prijatelja sa aspekta deljenja informacija. I u tom koraku je Facebook krenuo, omogućivši da pratite stream osobe koju dodate i ako je ne pratite, ali naprosto nije to to.

Za kraj

Ne kažem da trebate prestati da koristite Twitter, naprotiv. Twitter mi jje jedna od omiljenih aktivnosti na Internetu, ali zaista sumnjam u to da će on ikada uspeti da nadmaši Facebook. Ipak, on nije nova stvar, postao je javan otprilike u isto vreme kad i Facebook, a ovaj drugi je već 6x veći što se tiče broja korisnika, i zasigurno izrasta u još jednog velikog monopolistu. No, vreme će pokazati da li grešim…

Poslednji tekst o društvenim mrežama verovatno je bacio senku na sve ono što sam do sada radio i pisao o njima, no možda su one i najmanje krive u celoj priči, manje krive nego društvene vrednosti kojima se vodi većina našeg društva a koje nam svakodnevno plasiraju kojekakve slike koje šokiraju javnost, poput nedavnog šamaranja profesorke u jednoj od srednjih škola.

Osuđivao ih ili ne, razlog njihove popularnosti širom sveta, jeste činjenica da su one postale dominantan komunikacioni alat kada je Internet u pitanju (da prešle su i e-mail) ali činjenicom da se web pretvara u neki novi koncept, predvođen društvenim mrežama, pre svega Twitterom, koncept koji nam omogućava automatsko i živo praćenje dešavanja širom sveta u mikro formama, obogaćenim foto i video sadržajima kreiranim na mobilnim uređajima koje danas poseduje bukvalno svako. Upravo te mogućnosti, stavile su Twitter u fokus poslednjih nekoliko dana povodom izbornih rezultata u Iranu, gde je Internet postao jedini izvor informacija iz medijski blokiranog Irana. Slike na Flickru, Facebooku, i poruke na Twitteru predstavljaju jedini nezavisni vid informacija koje dolazi iz te zemlje.

Decentralizacija

Šta se zapravo desilo, a praćeno je razvojem društvenih mreža? Kreiranje sadržaja na Internetu, do sada eksluzivno pravo velikih medijskih kuća prešlo je u ruke svih. Danas svi kreiraju sadržaj i zaista je jako teško sakriti nešto, istoriju više ne pišu pobednici već je ona kreirana na osnovu hiljada snimaka koje su postavili nepoznati korisnici Interneta. Najbolji dokaz, doduse u jedinstvenom stilu TheOniona, jeste video o pozaru, i dokazima o nastajanju istog kreiranim od strane svih prisutnih. Blogovi jesu promenili način kreiranja sadržaja, ali bili su rezervisani samo za one dovoljno uporne da se posvete istima, došli su mikro formati i broj korisnika koji kreiraju sadržaj krenuo je nezadrživo da raste.

Zamislite 90te u Srbiji da se dešavaju u današnje vreme, gerilu poput Otpora potpomognutu gomilom korisnika prisutnih svuda da svedoče o dešavanjima o kojima se samo u naznakama pričalo, i koja su bila strogo demantovana a mediji bili previše uplašeni da iste objave. Sumnjam da bi sve tako dugo trajalo, i mislim da su dešavanja u Iranu najbolji dokaz za to.

Brzina protoka informacija

Sećate se verovatno informacije da prosečan broj informacija koje čujete u toku 7 ili mesec dana danas je više nego što je čovek pre 2 veka čuo za ceo život. Postali smo društvo ovisno o informacijama, od jutarnjeg prelistavanja novina, RSS-a ili čega već do SMS obaveštenja o dešavanjima u gradu. Postoji konstantna potreba da budemo informisani i u toku zbivanja. Sa strane osobe koja objavljuje nešto ovo je potencijalni problem zbog velike količine informacija koja se svakodnevno publikuje, ali i prilika obzirom na broj kanala koji su nam dostupni.

Društvene mreže daju nam mogućnost da za jako kratko vreme regrutujemo veliki broj ljudi da širi informacije koje mi želimo, pod uslovom da su oni na neki način povezani sa istim. Te informacije možemo nazvati burning issue ili gorućim temama današnjice, koje ako su na pravi način saopštene, i imaju jasan poziv na akciju za jako kratak vremenski period mogu doći do ogromnog broja ljudi. Primer trenda #iranelection koji je za kratko vreme došao u popularne na Twitteru i zaintrigirao gomile ljudi da pomognu nije jedini, ali je svakako školski. Ljudi poštuju svoju slobodu ali i slobodu drugih, a mala aktivnost potrebna da se istima pomogne je najmanje što neko može da učini. Ta mala aktivnost je utoliko manja kada imate moćne platforme poput Twittera ili Facebooka, gde jedan share ili retweet čine da se ova informacija nađe u fokusu velikog broja ljudi.

Da bi određena aktivnost bila shvaćena kao goruća tema mora da postoju određena povezanost sa istom. Bilo da je neko Vama drag u problemu, ili je pitanje opštih sloboda, ili je reakcija određenim sadržajem bila iznenađujuće dobro primljena, što je veća povezanost subjekta sa tom temom veća je verovatnoća da će pozitivno odreagovati na istu i dalje proslediti. Umetnost je od bilo kakve informacije napraviti goruću temu, i svakako zadatak broj 1 većine marketinških stručnjaka, a kada ste sigurni da je ta ideja dovoljo lepljiva za većinu ljudi onda će Vam društvene mreže svakako pomoći da ona dosegne ogromne količine čitalaca.

Humane akcije na Internetu

Da ovo nije samo nešto što se dešava tamo negde govore i inicijative koje vrlo često možete naći na nekom od ovih sajtova. Pre par meseci, kada je zatrebala krv jednom od mojih vrlo dragih prijatelja, za nekoliko sati imao sam preko 100 ljudi koji su se javili za pomoć, a zaista sumnjam da bi se to desilo da sam išao po novinama ili televizijama. Goruća tema + činjenica da Vas ljudi poznaju mnogo će brže doću u centar pažnje i dati konkretne rezultate nego neke druge akcije, a tačku preloma u odluci upravo daje taj lični dojam. Možda nikada niste dali krv u životu ali kada znate da je neko Vama drag u pitanju, verujem da dileme u odluci nema.

Twitter i #iranelection u Oko magazinu

Neki jako kratak prikaz ovoga o čemu sam pisao ovde bio je i u Oko magazinu prošlog petka, gde sam pričao o dešavanjima na Twitteru povodom izbora u Iranu. Pogledajte, bacite neki komentar.

Kada je Twitter izbacio svoju alternativu Facebook connecta, Twitter sign in, i time omogućio širem auditorijumu da koriste naše twitter podatke (uz našu saglasnost naravno), moram priznati da sam osetio određenu dozu skepse prema celom konceptu, koja je, kako se juče ispostavilo totalno opravdana.

Kada je Facebook predstavio novi izgled news feed strane, istovremeno je izgubio i ličnu notu, dozvolivši gomili aplikacija u vidu kvizova, igrica, čega već da u potpunosti nadvladaju komunikaciju, do tada primarnu funkciju istog, i pre postao mesto za zabavu i gubljenje vremena, nego mesto za prijatelje, a količina informacija i neupotrebljivost istih dovedena je do maksimuma.

Sa druge strane Twitter se držao do skora, pre svega zahvaljujući činjenici da ne morate pratiti ljude koji vas prate, čime se gorespomenuti šum koji je prisutan na Facebooku, minimalizovao i učinio Twitter verovatno social bookmarking alatom broj 1 današnjice, i ako se to po definiciji verovatno ne može reći za Twitter. Alatom koji je krajnje prilagodljiv i izmenjiv, što ne možemo reći za Digg recimo, time što sadržaj kreiraju ljudi kojima verujemo i koji su za nas relevantni, uz malu mogućnost manipulacije jer se ipak sadržaji dele unutar određene celine, a ne u okviru cele zajednice kao što je slučaj sa Diggom. ( Odatle i ne čudi javna tajna da je moguće platiti da budete no.1 na Diggu )

Međutim, time što su omogućili trećoj strani da koristi naše naloge, mislim da se Twitter bliži sudbini Facebooka kada je šum u pitanju. Juče (ili pre par dana najviše) pojavila se igrica Spymaster, koja svoju bazu korisnika gradi nad Twitterovom bazom, koristeći Twitter login. Ovo je odlična stvar sa strane ljudi koji lansiraju aplikacije, jer time dobijaju mogućnost da dođu do velikog broja ljudi za kratko vreme, manipulacijom vlasnika naloga, ali sa strane korisnika istih je pogubna, jer na taj način srozavaju svoje poverenje koje su gradili mesecima u okviru zajednice. Otuda i ogromno nezadovoljstvo proizvedeno nakon samo jedne aplikacije koja funkcioniše na ovom principu (doduše sa malo slobodnijom spam politikom slanja poruka “bez pitanja”).

Problem je u tome što je ovo tek početak, Spymaster je već juče štucao sa serverima (ah, well i ja sam se malo igrao)  i verujem da će taj brzi uspeh polakomiti i ostale proizvođače sličnih aplikacija, čineći Twitter Mekom za sve one koji žele za kratko vreme da dođu do velikog broja korisnika, dovevši ga verovatno u istu poziciju kao i Facebook, sa gomilom sadržaja kreiranih od strane aplikacija, odnosno gomilom šuma u onome što zaista vredi.

I ako korisnici u regionu ovo možda neće u skorije vreme doživeti, kako je twitter još uvek, većinom servis koji koriste geekovi i oni koji to nisu a rado isprobavaju nove servise, verujem da će oni “preko bare”  i svi oni sa par 10.000 pratilaca koje su vredno skupljali, početi da traže alternativni izvor kvalitetnih informacija. Eventualni spas u ovoj situaciju su desktop aplikacije i mogućnost da grupišete određene korisnike koje smatrate relevatnim, a sve ostale pustite niz vodu.