Sada kada je i MySpace predstavio svoju platformu za online oglašavanje HyperTargeting, posle Facebookovog SocialAdsa, ali i nešto nam bližeg Derneka (vrlo uskoro i Furka) slobodno možemo da kažemo da je 1 on 1 oglašavanje na tik od nas, nikada bliže i da se našim budžetima “loše” piše.

Prvo bih malo bliže pojasnio 1 on 1, ili bihevijoralni marketing ili kako god da se zove, termini se razlikuju, na kraju krajeva samo ime i nije bitno već funkcija. Iako do skora ovaj termin je predstavljao ništa drugo do utopiju, popularizacija Interneta i merljivost ogromne količine parametara koji se pojavljuju prilikom naše aktivnosti na Internetu omogućili su da ovaj koncept i ne bude tako daleko od realizacije. Suština je da se sva naša aktivnost na Internetu, ili makar ograničenom delu Interneta kao što su društvene mreže, prati i na osnovu njih, tj na osnovu našeg ponašanja (eng. behave), generišu i kampanje, koje samim tim što znaju naša interesovanja imaju mnogo veću efikasnost. Čudite se što po nekad što Vam recimo Amazon preporučuje knjigu koju ste baš hteli pre par dana da kupite? To je upravo to, praćena je Vaša aktivnost, pisci koje volite da čitate ili žanr koji ste naviše kupovali, te je na osnovu iste i generisana preporuka. I, da li je zaista 3x veća mogućnost, kao što se navodi u tekstu o HyperTargetingu, da kupite ovu knjigu nego li recimo neki trash roman o ljubavi u Parizu? Naravno da jeste, i ovaj primer je verovatno jedan od banalnijih primera praćenja Vaše aktivnosti i generisanja preporuke na osnovu istih. Društvene mreže su sve ovo digle na novi mnoogo ozbiljniji nivo, i verovatno je to odgovor na pitanje zašto Facebook vredi toliko koliko vredi. Informacije o tolikoj količini ljudi i mogućnost da Vaše kampanje segmentirate po godinama, polu, grupama kojima pripadaju, proizvodima koje vole pa čak i o političkom uverenju govore ništa drugo do da smo mi samo žrtve marketinga (Marketing will eat us all ), i da ćemo u budućnosti još više od ovoga “patiti”.

Ali treba to gledati i sa druge/poslovne strane. Jako se puno citira izreka da je 50% novca uloženo na marketing bačeno, samo nismo sigurni koja je to polovina. Ova brojka se targetiranjem smanjuje. Mogućnost da targetirate reklamu na usko ciljanu skupinu, kao npr sladolede na decu od 7-12 godina koja recimo najviše jede sladolede, ili Jeep automobile na one koji su stavili da imaju godišnja primanja iznad 100.000$, čine kao što sam rekao kampanje mnogo efikasnijim, kada su u pitanju online-based kampanje CTR značajno raste , a samim tim i broj leadova je znatno viši. 1 on 1 marketing ide i dalje od ovakve vrste targetiranja, ideja je da se ne ide čak ni na masovne ciljne grupe nego da se svaka kampanja radi zasebno za svakog korisnika. Kao što sam rekao, i ako je ovo do skora bilo utopija, verujem da se ide u dobrom pravcu ka tome, i da će ovo omogućiti manje reklama (recimo samo 1 baner na sajtu), time i bolji ugodjaj korišćenja samog sajta, a opet sa druge strane i biti dovoljno komercijalno da se isplati prodavcima oglasnog prostora. I kada možete sve ovo da uradite, postavlja se pitanje, kome još trebaju bilbordi na cool lokacijama, u mestima gde je penteracija Interneta na visokom nivou.

Videćemo koliko će vremena trebati da se ovo ozbiljnije primeni i u Srbiji, mislim da će Furka biti prvi sajt koji nudi tako nešto na ovim prostorima, nešto manje kompleksnije targetiranje imali su MyCity i Burek u vidu sponzorisanih tema, za ostale nemam podatke, pa eto ako znate još neki primer podelite sa ostatkom ekipe

Kod Jasona na Twitteru sam iskopao jedan vrlo zanimljiv link. Rec je o sajtu ncludr, parodiji na Facebook, gde su svi i svasta tvoji prijatelji, cool ideja, video sam da moze da se pravi profil ali nisam probao U svakom slucaju pogledajte, nasmejace Vas

Tek kada ste pomislili, dobro je otarasio sam se svih IM-ova, ostao je jos po koji social network i to je sve od mojih online krckalica vremena, pojavi se nesto kao sto je Facebook chat i dovede vasu produktivnost pod ozbiljan znak pitanja…

Ono što zabrinjava jeste činjenica da po ulasku na sajt imate prilično veliki broj ljudi koje poznajete, što kombinovano sa čuvenim Facebook konceptom, pronadjite stare prijatelje zaista može da odnese puno vremena. No, treba obratiti pažnju i na sledeće činjenice, stari prijatelji jesu zanimljiva stvarčica, ali neko vreme, poslali ste im par poruka, imate ih u prijateljima i superstrava, i bojim se da će i chat kao i svi Facebook servisi biti samo privremena zanimacija. Na kraju krajeva i MySpace je u jeku svoje popularnosti lansirao čuveni IM, pa… da li se neko toga još uvek seća?

Opet, FB je ozbiljan igrač, i ako uzmemo za činjenicu da gomila ljudi koja ne koristi ozbiljnije email, koristi isti i to intezivno, postoji mogućnost da će i FB IM ukoliko razvije i neku desktop aplikaciju, poput gTalka postati dominantan instant messenger. Inače sama chat aplikacija neodoljivo podseca na gTalk integrisan u Gmail, naravno sve to našminkanije i uklopljeno u FB koncept. Korak napred je učinjen u tzv. popout prozoru gde FB chat liči na kakvu desktop aplikaciju, i to sve jako dobro radi, te se i postavlja pitanje potrebe za istom.

Dve krajnosti, uspeh ili propast, i posredi svega toga i još jedna konkurentska bitka u pohodu ka korisnicima, ovoga puta Google i Facebook. Šta drugo reći osim stay tuned!

Auuu, beat this! Facebook je rešio da poveća svoju svetsku dominaciju time što prevodi svoju aplikaciju na 22 jezika. Nema naših koliko sam primetio, ali verovatno će uskoro biti i toga, ili makar jedan jezik za ceo region.