Nebojsa Radovic – Personal Blog

Menu & Search

Manifest prolaznosti ili kako literarno podsećati na Zoricu Tomić

05/08/2008

Skoro sam gledao Ključ sa temom Ko je ubio romantiku, gde je izmedju ostalog gostovala i Zorica Tomić, i gde se masovno kritikvoalo novo doba, ljudi koji se zbližavaju u virtuelnom svetu a razilaze u realnom, o instant životu i sveopštoj hiperprodukciji. Sa druge strane imate hramove takvom dobu i Internetu, poput ovog mog, gde se hvalospevima isti izdiže do nebesa, Internet kao naš svakodnevni okvir za druženje, zabavu ali i posao.

Prolaznost

Ko je ustvari u pravu? Verovatno niko, oni koji stoje iza novog doba uvek će glasno klicati prednosti istog, oni koji žive u nekim starijim dobima, isticaće svoje prednosti, pozivaće se na društvenost, bogatstvo življenja i taj neki šmek koji danas ne postoji. Jasno je da se dosta toga promenilo, ali oko dve stvari sam nekako najviše zadržavam a to su fotografije i rodjendani, ove dve stvari su nekako imale dovoljno brz period evolucije da i mi, ne tako dugog veka, primetimo da su se neke stvari promenile, da i sami osetimo tu setu na neke prošle dane.

Koliko ljudi Vam je čestitalo rodjendan?
Neću Vas slagati ako Vam kažem da sam ove godine dobio oko 500 čestitki, uglavnom standardne forme, Srećan rodjendan, sve najlepše. Tih 500 ljudi potiču sa sledećih mesta: društvene mreže (a ja sam jelte društven lik), forumi i ostale Interenet zezalice, mobilni operater i na kraju prijatelji. Da, prijatelji su došli na kraj. Od onog radosnog trenutka, kada vas neko koga godinama niste čuli okrene na taj famozni dan, kada vas posete neki dragi ljudi i izvuku vam uši, a usput i čušnu neku kintu za sladoled, došao je trenutak da te iste ljude usled hiperčestitanja stavite na kraj i zaboravite, a rodjendan shvatite kao 8. mart, gde će ti kurtoazije radi udeliti oronuli karanfil, čisto ne bi li ti tražili protiv-uslugu nekoliko dana kasnije. Moguće je da je i ovo još jedan žal za detinjstvom i tim bezbrižnim vremenom, kada je sve bilo pufnasto i šareno, ali odbijam da priznam da sve što postane masovno može održati onaj isti stari osećaj, kome se radujete 365 dana u godini. Ove godine osećaj je bio, u jbt pa treba se svima zahvaliti…

Kada ste poslednji put seli sa nekim, izvadili tako posebnu kutiju iz svog ormara, oduvali ono malo prašine koju je vreme nanelo, otvorili i počeli vaditi slike koje vas podsećaju na neke drage ljude, mesta i dešavanja. Možda skoro, pa bih trebao da preformulišem pitanje, koliko imate gigabajta slika na vašem računaru? Fotke… još jedna žrtva hiperprodukcije… Letovanje se pamtilo po one 24 fotografije koje je ogromnim Zenithom tata uspevao da ovekoveči, često totalno pozerske, skačemo u vodu, plivamo sa gumom, ili sedimo u čamcu. Ali i takve su znale da budu predmet prepričavanja izmedju brata i mene i sveopšteg hvaljenja po komšiliku, na kako smo opasnom letovanju bili, i ako su realno to bile jako soc varijante. No, tada nam je to predstavljalo skoro sve…

Kako mi danas izgleda odmor? Nosim 2 kartice od po 2gb, i prenosivi HDD za svaki slučaj, ima negde oko 800 slika, treba da se prečiste ali naravno retko se to kad desi, a treba da se čujem i sa osobama X Y i Z da pokupim i od njih slike. Jer ipak treba znati gde si bio i šta si radio… Ali šta je sa one 24 slike od ranije, da li se težina svake od njih može meriti sa bilo kojom od tih 800, i pored svih tih fokusa, polarizacionih filtera, wide objektiva i čega već što čini slike neverovatno cool… Opet mogući žal za detinjstvom… Ili još jedan očit primer hiperprodukcije… Slike su lepo narezane na DVD i stoje negde, a ako se izgube neću ih žaliti, dok svaku od one 24 pažljivo čuvam, uredno složenu u albumu i kutiji, da odoli što duže zubu vremena i katkada okupi porodicu ili društvo i podseti na davno prošlo vreme.

Žaliću za tim, i ovim novim naraštajima kojima će to biti normalno ću verovatno zvučati kao, gore-spomenuta Zorica Tomić, ali generation gap još niko nije izlečio pa je možda vreme da se i sam pripremim za njega…

Article Tags
Nebojsa Radovic
Related article
Dekonstrukcija zavera

Dekonstrukcija zavera

U poslednjih nekoliko godina fasciniran sam konceptom narativa i koliko…

Diskretni heroji

Još uvek sam u fazi u kojoj mi je teško…

Moja predviđanja za dešavanja u regionu u narednih 10 godina

Previđati šta će se desiti u budućnosti je u najmanju ruku…

10 Discussion to this post

  1. Walker says:

    Kao što ne kvari vlast ljude, već ljudi kvare vlast, tako i ne zloupotrebljava tehnologija nas nego mi nju.

    Nije aparat i dostupnost kartica tebi kriv što odmor provedeš slikajući a ne uživajući. ;)

  2. makarone says:

    Iz vremena mehaničke reprodukcije stigli smo u digitalno doba, a ono nam je donelo nove tehnologije, od atoma do bajtova, dokle će to tako ne znamo…Gđa Tomić je kulturolog i bavi se fenomenima, između ostalih, baš ovog doba.Interesantan je njen osvrt na pojam fake, u današnjem dobu…ali, da ne širimo priču za koju treba dosta vremena, inače …što se tiče generation gap…Neka se pripremi…makarone!

  3. momsab says:

    sto se slika tice, moj burazer radi ovako: uglavnom snima video, slikao mali milion slika, odmah odabere sta ce da podeli drugima (preko sigurnih lokacija), najdraze (pazi, NAJDRAZE, ne tehnicki savrsene), odstampa u dobroj foto-radnji
    niko nas ne tera da slikamo mali milion slika, ja uzmem pa islikam 50ak, dosao sam da se odmaram a ne da gledam sta cu da uslikam i snimim poput ultra-hiper Japanaca :) ja i dan danas imam samo karticu od 512MB i jos uvek nisam osetio potrebu da je zamenim vecom :)

    svako doba ima prednosti i mane, uvek ce detinjstvo biti najlepse doba (jbg, tada nismo znali sta je prava odgovornost)
    mada, gledam danasnju decu, sva su fancy…

  4. Walker says:

    Ma danas pričam sa nekim klincem o pisanju, i dođemo do toga da on nema pojma šta je muzički tobogan. Nisam ni smeo da pitam za Branka Kockicu. Šta radi taj javni servis???

    (Nije offtopic, već na “naše detinjstvo i današnje detinjstvo” podtemu)

  5. Krsto says:

    Zato Krle nema digitalni aparat, samim tim i ne pati za silnim slikama, a zao mi je jer iz detinjstva imam jako malo tih “24-komadnih” photo session-a sa mora i kojekakvih letovanja, zimovanja, hepeninga…

    P.S. Pride znam sta je tobogan i gledao sam Kockicu…

    Tatatatira…

  6. Eniac says:

    Pa jeste, nemaju ni Donku Shpichek

  7. Sergio says:

    Super text, svakako smo mozda i malo zastranili sa tehnologijom :-)

    S druge strane, drustvene mreze tipa FB/Hi5 su mi pomogle da opet stupim u kontakt sa drugarima iz osnovne/vrtica…tatatatircima!

    Na kraju krajeva, meni su uvek bitni ljudi i interakcija sa njima, tehnologija nam samo olaksava pristup. Naravno, ne treba zaboraviti da je ponekad pametno iskljuciti komp i “umreziti” se van kuce ;-)

  8. Eniac says:

    @Sergio

    Jel ti u toj Indiji radis jos nesto osim kupovine domena :D

  9. hihi, pa BLAGO tebi sto se setis da izvadis aparat!! Meni se milion puta desilo da po povratku sa putovanja imam nista ili skoro nista – zapricaju se zene…pa zaborave :D (jedino kad sam reporter, tad se i ja ponasam kao Japanac u Rimu)

  10. PeckoPivo says:

    stvarno bre sergio, domen za domenom…
    koliko te to placaju indijci pa mozes da priustis? hehehe

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Type your search keyword, and press enter to search