Moje jako blisko okruženje od ovog meseca bogatije je za dva doktora nauka. Obojica su inženjeri, ponos svog društva, oni u koje su svi verovali i naravno – obojica žive van Srbije. Tužno, ali i sasvim logično.
O odlivu mozgova se puno priča ovih dana. Uspeo sam da izignorišem Dobricino patriotsko pismo, znao sam da će se neko drugi naći da odgovori ovom čoveku koji je ćutao kada nije bilo prekasno. Odliv mozgova jeste problem, ali se plašim da je gledište na ovaj problem izmešteno ka studentima, umesto ka izvoru problema – državi. Malo je prilika ovde, i što je još tužnije malo je onih koji vole ovu državu i žive u njoj. Mislim da to brojka o tome koliko bi ljudi volelo da se rodilo van Srbije nadmašuje čak i sramne statistike o odlivu. Ljudi su jednostavno izgubili nadu, a to najbolje vidite i po klincima koji vam tako prilaze i govore – Ne budi lud da se vraćaš.
Ko će da gradi ovu zemlju ako svi odete?
Čim sam došao kući pokrenula se ova dilema povodom diskusije o tome hoću li ostati u Americi ili se vratiti u Srbiju. Dilema je uvek ista – ako svi odete, ko će da gradi ovu zemlju? I pitanje je sasvim na mestu. Ako svi mladi ljudi koji imaju potencijala da naprave neku promenu odu – zaista se neće puno toga desiti, osim što ćemo rasti nekako po inerciji okruženja. Srbija će u ovom slučaju propasti poput njenih gradova koji su poklekli pod blagodetima većih centara. Zašto bi se neko mučio u Majdanpeku ako sasvim normalan život može da vodi u Beogradu?
Ovde se teško šire krila
Paradoks vezan za prethodno pitanje je to što sam prethodne dve godine razmišljao o istom. I verovao da sve što napravim treba da se desi ovde. Ali, prirodna potreba svake iole ambiciozne osobe je da se lično usavršava. U nekom trenutku vi dosegnete maksimum koji vam okruženje dozvoljava, i vreme je da idete dalje. Jeste, ova odluka je u suprotnosti sa gornjom idejom ali onda pogledate sportiste i setite se da su oni svima ponos i dika, a ostali mladi sramota koja napušta zemlju prodavajući dušu za dinar. Koja je razlika između mladog košarkaša i tek diplomiranog studenta? Osim što sportisti gledaju na svaki način da ne plaćaju porez u Srbiji?
Fale nam prilike
U trenutku kada dođete do Master nivoa i želite da idete dalje, tu se vaša mogućnost za usavršavanje uglavnom završava. Nisu studenti ti koji su problem, i njihova želja sa odlaskom koliko država i nepostojanje inicijative da se tim mladim ljudima ponudi prilika da ostanu. Ako ste master elektronike i želite da idete dalje, sumnjam da će se to desiti u Srbiji. Logičan je odlazak, a osmeliću se da kažem i nije loš. Ono što je loše je što se stečeno znanje ne vraća nazad u zemlju.
Pričao sam sa desetak ljudi o tome zašto se nisu vratili posle studija. Uglavnom je razlog to što morate da se prilagodite na znatno lošiji način života, manje plate, lošije okruženje i međuljudske odnose od kojih vam se ne živi. Zapad je možda hladan i manje ličan, ali onog trenutka kada se to naviknete, inicijalno stanje počinje da vam smeta. Naviknete se na bolje, pronađete sreću u nekom novom životu a onda i upadnete u tzv. Hedonic Treadmill koji vas tera da ostanete na istom nivou potreba. Jako je teško vratiti se unazad.
Internet je najbolja stvar koja nam se desila
Ako idemo još malo napred shvatićete da je Internet najbolja stvar koja je mogla da nam se desi. Nažalost, nismo previše zaslužni za nju, ali to nas ne brani da je masovno eksploatišemo. Sa Internetom u svojoj kući, pomalo zakinuti geografskom lokacijom, odjednom postajemo jednaki kao i bilo koji drugi stanovnik ovog sveta. Dostupno nam je sve znanje ovog sveta i samo je pitanje lične inicijative na koji način će to biti iskorišćeno. Lokacija je sve manje bitna, fokus je na veštinama koje mi možemo da pružimo svetu.
Ujedno on je i idealan alat da se nekako svi koji su otišli ujedine i vrate deo vrednosti koji su dobili od države. Ono što me kopka u poslednje vreme jeste način na koji to može i da se konkretizuje u neki proizvod. Zamislite mogućnost da našim klincima omogućimo sve to znanje i poslovno iskustvo koje se dobije na strani. I to sve u obliku neke mreže mentora koji će par sati mesečno ulagati u naše klince kako bi izgradili neku vrednost u samoj zemlji. Logično je, baš kao i odlazak. Na kraju dana, jedina konkurentska prednost svakog ko dolazi sa ovih prostora je razumevanje ovog tržišta. Investiranje u njega i vraćanje vrednosti nazad jedini način da pokrenete neke stvari napred, da potencijal koji ste ostvarili napolju vratite i zemlji iz koje dolazite bez napuštanja svoje zone komfora.
Razmišljaću još o ovome a vama, bilo da ste kritičar ili neko ko podržava odlazak, poručujem da ne postoji pravilan odgovor. Odlazak je težak i predstavlja jedan odvratan osećaj gde ostavljate sve iza sebe i odlazite u svet u kome ste mesecima potpuno bespomoćni. Ostanak, sa druge strane, zna da vas pretvori u grudvu nezadovoljstva koja sve brže kliže niz planinu. Nijedno od ova dva nije ispravno. Ono što verovatno jeste je da svako od nas treba da postane najbolji što može i iskoristi svoj potencijal. U zemlji u kojoj se rodio ili van nje. I da se potrudi da ga podeli sa onima kojima su inspiracija i znanje potrebni. Jer znanje i iskustvo za sebe ne znače ništa, osim još jednu medalju na zidu koji niko drugi neće pogledati. Oni su mnogo vredniji kad žive kroz druge kojima ste ih preneli i verujem da to treba i da bude neka ideja kojom se vodimo. Ili makar kojom ću se ja voditi.
Srećni praznici drugari!
but… can you quack?
:)
Nemam razumevanja za ljude koji samo kukaju a ništa ne preduzimaju. Bilo da kukaju kako je loša politička postavka ili kako žele da odu… Ne sviđa ti se? Uradi nešto! Idi! Probaj! Kao neko ko je odlazio i vraćao se, nekoliko puta i to iz poslovnih i privatnih razloga – prošla sam i drvlje i kamenje kad su u pitanju komentari poznanika. I kad sam odlazila i kad sam se vraćala. Ne obraćaj(te) puno pažnje na mišljenja okoline.
Potrebno je samo razmisliti gde se možeš ostvariti kao čovek. Gde možeš da uradiš makar većinu stvari za koje misliš da si sposoban. I šta te čini najsrećnijim, šta te ispunjava: porodica, koreni, finansijska stabilnost, karijera itd.?
Uzgred, jedine osobe iz Srbije s kojima sam se družila u Francuskoj su devojke koje su tamo (gle čuda!) došle radi doktorskih studija. I ostale su tamo. Jer im PhD iz molekularne biologije u Srbiji ne bi doneo puno toga, a tamo su danas obasute ponudama za poslove i istraživanja o kojima ovde ne bi mogle ni da sanjaju…
Da. Tocno si sve napisao. Odvratan osjecaj kad ostavljas drage stvari iza sebe, izgubljenost u novom okruzenju itd… Upravo o tim stvarima i ja razmisljam cijelu ovu godinu. Sto je ispravno, sto je bolje itd, itd…
Najgore je sto se i jedna i druga varijanta cine lose :). Poslovno i sto se tice napredovanja je prisiljen si otici i razvijati posao, a privatno i iz neke lojalnosti bi bilo ispravnije i lakse ostati.
Ja se nekako nadam da ljudi koji odu ipak ovako razmisljaju i da pokusavaju vracati nesto nazad i na taj nacin se oduziti. Barem ja to pokusavam tako raditi.
Moja pozicija je ipak drugacija za sad, jer sam ja ovdje ali i dalje radim za Hrvatsku firmu, ali sto s ljudima koji odu i zaposle se u US firmi, kao ovi tvoji doktori. Cini mi se da je potencijal tih ljudi vecim dijelom izgubljen za nas.
Baš to, treba napraviti neki Balkan Alumni Network ili tako nešto, ali koji neće biti kao ove fondacije koje skupljaju novac za nove crkve i katedrale
Ja sam uzemljen, na zalost , moram svima da prosto odgovorim.
koliko vidim, postoje dve lose varijante :
1. Ostajes i cmizdris
2. Vracas se i cmizdris
Jedna molba ,
NEKA DOBRICE !
Како добра анализа! Е сад, можда ћемо моћи путем Интернета да увучемо још новца или макар направимо противтежу новцу који одлази на софтвер из фирми као што су: IBM, Microsoft, Oracle…
Мој тим реално може да конкурише јаким фирмама из света на пољу Интернет продаје па претпостављам да би и други(наши људи) без проблема у својим областима били добри и на светском тржишту. Ето примера ради остварили смо завидну онлајн продају обуће предећи продају са аналогном продавницом у Европи…
НИЈЕ СВЕ ТАКО ЦРНО: Стално чујемо како нека наша фирма те преко Фејсбука или путем Вордпреса узима огроман новац и враћа га у земљу.
Ako imaš moralnu dilemu oko odlaska-ostanka-povratka uvek možeš, kada se “snađeš” u SAD, da otvoriš firmu koja će ovde imati ljude a tamo prodaju. Win-win situacija, dobar poslovni potez i odličan čistač karme. :)
To i jeste jedna od ideja, tebe za direktora
Ja ovde već postavljam bazu. U biznis plan agencije Homepage za 2013. upisan je i razvoj sektora i porast izvoza developmenta. To i sada radimo ali sporadično. U nerednim mesecima se postavlja kao grana poslovanja od koje dosta očekujemo u budućnosti.
Javi mi se ako planiras da ideš u NS ovih dana da nas obiđeš, upoznaš moje partnera i vidiš gde smo i šta radimo. Mogli bi da se vidimo i u Bgdu ti i ja. Telefon mi je isti. :)
Najbolje od svega sto nam se desilo je Interenet.
Vecita dilema za sve nas u Srbiji.
Ko ostane, interent mu moze pomoci ukoliko zeli i ume da ga iskoristi, kao i ljude oko sebe i iz svog umrezenog okruzenja, na pravi nacin.
Moja uteha je da mi interenet omogucava fizicko odsustvo od “sve nesto lepo…” do fizickog prisustva na jedan klik. Zabluda ili imaginarna stvarnost, jeftina zabava siromaha, ili mogucnost napredka, ucenja, promocije, zarade, i cega god pomislimo.
I cega god se nikada u zivotu nismo setili.
Srecno svima, sta god da odluce i ma gde bili!!!
“Odliv mozgova” je zamjena teza. U stvari to je “odliv nesposobnih”. Ko god ne moze da se snadje ovdje, nek pali napolje, ne treba nam.
Igumane, evo Amfilohije se slaze sa tobom.
A ti Radovicu, dobro zboris. Inteligencija nije potrebna ovom drzavnom sistemu, nego poslusni i glupavi.
Ko je uopste Amfilohije Radovic? Jel to on ugrozava na neki nacin? Jel ti brani nesto da uradis? Jesi ga mozda nekad vidio u zivotu?
@Eniac Brate, nemas ti sta kome da se pravdas. Ides gdje ti je volja i uzivas.
@Generalno Ne znam sto vam smetaju kurve koje se reklamiraju u medijima umjesto da se reklamiraju u licnim kontaktima. I to je bolja verzija sebe. Napredak.
Zalite se na politicare. Nikad nije bilo lakse da se udje u politiku i napravi nesto jel konkurencije nema. Politikom vladaju nepismeni, nekulturni, ovakvi-onakvi. Sta vas sprecava da ih razbijete?
Nije pravdanje, više je onako razmišljanje. Ne bih rekao da odlaze samo nesposobni, meni je bilo prilično ok, ali hteo sam da vidim nešto drugo i probam nešto više. Odavde meni odlazak nije bio neplaniran niti proizveden samo nezadovoljstvom koliko željom da se ide dalje.
ako ste sposobni a niste [ne samo deklarativno ] logicno bi bilo da lakse mozete da dokazete vasu sposobnost od ovih nesposobnih.ZAR NE.ajmo onako realno.kada ste tako sposobni,zasto ste dozvolili da nesposobni isplivaju na povrsinu.i vi snosite veliku odgovornost ako ste iole sposobni.razumem samo one koji su sposobniji van okvira nasih mogucnosti,uopsteno,pa je to jedini nacin da zadovolje svoje ekstra sposobnosti,sto nije slucaj sa vecinom.Mi vec imamo dovoljan broj umisljeno sposobnih.
Postoji organizacija koju je pokrenula neka devojka čijeg se imena ne mogu setiti. Usmerili su svoje delovanje ka okupljanju, pomaganju i širenju iskustva studenata povratnika sa ciljem da sebi i druima omoguće napredak u Srbiji. Čula sam o tome pre no što ću otići (pre dve i nešto god).
To Jovana Ružičić a FB grupa je Repats Srbija.
Oduvek sam znao da necu ostati u Srbiji, a sada sam dosao do konkretnog momenta odlaska. Svako ko moze i zeli, nek proba.
To je na neki nacin glas protiv politicara. Kad bi Srbija imala sta da mi ponudi, osim beskonacnog trazenja posla, mozda bih i razmisljao o ostanku.
Nikad nisam kukao kako je ovde lose, nego sam uzeo stvari u svoje ruke i krenuo put svojih snova.
Da li osecam krivicu, sto sam “odneo” znanje? Ni najmanje. Dokle god ljudi koji upravljaju nasom drzavom ne zastupaju nas interes, niko nema pravo da kritikuje nas koji ne dozvoljavamo da od nas prave idiote.
ugasi televizor, napravi posao, zaposli nekog
Samo je jedno zajednicko, bilo da ostanes ili ides, moras znati sta hoces od svog zivota i da radis mnogo.
Jednom sam povodom odlaska napolje, drugarici koja je tvrdila kako će se posle studija vratiti rekao da je to verovatno najveća laž koju može da iznese samoj sebi.
Ova država nema industriju, perspektivu, zapravo ona verovatno i ne postoji i samim tim nema poterbu za vrhunskim kadrovima poput pravih doktora nauka. To je titula koja ovde služi da se okitiš u predizbornoj kampanji i ne vidim da će se to skoro promeniti.
Zašto bi neko ko ima solidan (da ne kažem odličan) život, odbacio to da bi se ovde mlatio sa administracijom, reketašima ili radio mnogo slabije plaćen posao? Zbog patriotizma?
Bravo momče.
Nebojsa sjajan tekst.
Dugo sam mislio da necu otici nigde, ali kada sam otisao u SF, stvari su se promenile.
Cista matematika , treci razred.
SF je baš nerealno mesto, tako da te razumem :D
Sa svime se slažem i svaka ti je na mest, ali znam bar 5 ljudi koji su uradili veliku uslugu Srbiji što su otišli, pa nek negde tamo šire svoju glupost.
Naravno nisu to tog nivoa o kom pišeš već neki nabeđeni geniji, pritajeni šovinisti koji se iz SAD i Kanada zaklinju u Kopsovo itd.
Jedan takav se ženio i kad mi davao pozivnicu lupetao da Rusija raste i jače itd. i ja ga pitam – Onda da ti dam poklon – pare u rubljama? A on meni – ne zaj…..!
Kažem ja njemu – Živeo sam u Rusiji pa znam kako je tamo, baš bi bilo idealno za ebe – sa služiš vojsku 2 godine itd
I on na kraju ode u SAD:-) Ne zbog mojih argumenata već što mu je tamo bolje, ovde je bio nesposobni demagog itd
Jako dobar članak. Umjesto komentara, moje razmišljanje na ovu temu: http://borisbajic.net/recept-za-uspjeh/
Dobar tekst, naročito mi se dopada poslednji deo! Šansa je u internetu! To je jedino mesto gde sve mogu pronaći. To je mesto iznad svih država. Internet sfera!
Pre dve godine sam i ja osvojila svoj Oskar MBA diplomu Sheffield Univeriziteta u Beogradu. Bio je to izazov vredan pažnje.
Međutim, tragala sam pune 2 godine za kompanijom koja bi nagradila taj moj trud i 14 godina prakse u marketingu i PRu.
I ništa se značajno nije desilo.
Oformila sam svoj studio za gerila marketing, PR i prodajne usluge. Radim tako već pune dve godine.
Pokrenula sam i svoj blog http://www.olivettiworld.com, a sve u cilju da radim na internetu. To je jedino mesto gde se osećam da sam slobodna i svoja! Srećno svima!
Molim da ne shvatis ovaj komentar kao prozivanje, ali me zanima kako si isfinansirao to studiranje u USA? Tj. kako si nas’o sredstva? Tvoja, sponzori.. ako tvoja kako, ako sponzori koji..?
Čovek je jedinka kojoj je potrebno prvobitno preživljavanje, onda sledi porodica, uža zajednica i tek onda država.
Ja nemam nikakvih moralnih dvojbi u vezi odlaska za boljim životom, tako da podržavam svakoga tko to napravi.