Upravo sam poslao profesoru diplomski, za lekturu i sredjivanje je trebalo 5 dana, jbg posao sve čini mnogo sporijim ali eto i to se desilo. Student u odbrojavanju, privodi se i ovo kraju, kao što rekoh pre neki dan, ovo je godina u kojoj treba završavati stvari. I tako, samo što sam poslao diplomski pričam sa mlađim kolegom o njegovom faksu. Super student, cima se za diplomski da završi do jula, ne bi li išao preko grane na master… I kaže:

mnogo se nerviram oko svega ovoga
izasao mi herpes
od stresa
uzas
samo da zavrsim sve ovo i da zapalim

Onda se setim jedne stvari… Koliko li sam samo puta ovo i sam rekao… samo da zavrsim sve ovo i da zapalim… Upravo tako, dok sam bio u Ivanjici bilo je samo da odem u Beograd, onda je dolazilo na to samo da dam uslov, samo da završim ovaj sajt, samo da mi se završi mandat, samo da položim vožnju, samo da diplomiram, samo da prođe kriza, samo da smršam i tako u nedogled… I nikad se ne desi ono posle samo da… Ono lepo i opušteno, već dođe novo samo da.

Ilija je u pravu:

burnout nije za pohvalu, već signal da nešto nije u redu sa onim na čemu radiš i kako to radiš.

Setim se uvek i Malog Bude i indijskog spiritualizma upakovanog za široke narodne mase…

“If you tighten the string to much, it will snap, and
If you leave it too slap, it will not play.” The Path to Enlightenment is in The Middle Way!

Baš to, ako ne stanemo i osvrnemo se oko sebe bićemo zaglavljeni u neprekidni ciklus “samo da” situacija, imati male pobede u vidu drveta, i ne videti šumu u vidu života. Počeli smo i masovno da planiramo, dane, mesece, godine, decenije. A onda postavite sebi pitanje… Ako isplaniraš u minut narednih 10 godina, gde je tu mesto za iznenađenje i sreću.

Nismo ni mi skroz krivi. Izmanipulisani smo. Kapitalizam nas je učinio gladnijim nego što zaista jesmo, konstantna je borba za više, skuplje, lepše i ako nismo sigurni da li nam to zaista treba. Potrebe se sve više stvaraju, nego što se zadovoljavaju a u toj neprekidnoj trci najviše trpi život. I niko ne staje… čeka ih novo samo da…

Sluške na uši i svi napolje, nedelja je, proleće je, probudite hedonistu u sebi, a posao… neka sačeka malo…

18 replies on “Samo da…

  1. само да се оженим, само да деца одрасту, само да одем у пензију… :)
    http://www.youtube.com/watch?v=u9VUJ64lG1c
    живи живот између два страха без иједног трена предаха
    слути какав ће то бити мук кад додирне те глас који нема звук

  2. Potpuno si u pravu…ali zivot je takav ga plamo….Mislim da su svi svesni toga ali ipak svesni su i da je život prelazenje etapa….iščekivanje, čekanje, borba. Sve što radiš u toku dana moraš da isplaniraš, jer je život na zemlji konstruisan tako da ide po određenim šemama. Samo se ne treba se pogubiš u svemu tome. ;)
    Ovo "samo da" izgovaram pred svaki ispit :D mislim da ovo nisam rekla kad sam završavala srednju… znala sam da posle toga sledi borba sa samim sobom u svetu punom nesigurnosti :)

  3. Oboyavam te, ali iskreno i mnogo!
    Ulepsao si mi danasnji dan, i sve naredne dok ne "SAMO DA" resim zapoceto i ne krenem sa necim sledecim…
    Svaka ti je ka Njegoseva, svaka ti dala,lol…

  4. Znam da smaram sa sportom, al moram i ovde :)) To je moj novonadjeni lek za sve! Trcanje mi je dalo mir, bolju organizaciju, manje stresa, nervoze i panike, i mnogo manje tog tripa: "Samo da…" Uzivam u svakom danu i ne dozvoljavam da mi rezultat bude vazniji od procesa.

  5. Potpuno si u pravu. Veoma zanimljivo i (na žalost) tačno razmišljanje. Problem je što se tog nekog mudrog razmišljanja ne setimo baš uvek.
    Danas sam bio u prirodi i od nje učio. Pravila "igre" mi sami uvek zakomplikujemo. A tako su prosta…

  6. Moras oko sebe da imas prijatelje, devojku, porodicu i poslovne partnere koji ce imati takav nacin zivota i koji ce te podrzavati, da bi u potpunosti uzivao u svakom trenutku.

    Ko nije, neka obavezno procita knjigu KALUDJER KOJI JE PRODAO SVOJ FERARI!!!

  7. Dragi Eniac,
    uprkos tome što vaš post možda deluje… malodušno na prvi pogled, meni lično pokazuje čoveka sa vrlo zdravim stavom; sita sam ljudi koji nemaju stav "još samo ovo", jer to znači da se ne kreću, da ne gledaju napred, da stoje u mestu – a u mojoj generaciji – i da su se petrifikovali negde između 1975. i 1985.

    Mislim da nema posebne potrebe da vam ja pričam o tome kako može biti ludo ceo život ići za svojim vodiljama i idejama – i time biti "solo-ludak" u svom okruženju, kako kaže moja kuma :); to što reče Coso je jako lepo u teoriji, ali u praksi vam mogu lako trebati i godine i decenije da stignete do tog nivoa življenja.

    Moj skromni predlog je – da gledate i dalje napred, i ja mogu da vam kažem da vas obožavam, kao i Deda, da ste mi ulepšali dan, i da pomislite na mene kad god ste u ovakvoj situaciji – ima nas još "ludaka", itekako, samo pogledate unaokolo :).
    Da je lako – nije, ali kad me ćerka zagrli i kaže da sam ja jedini normalan čovek od svih roditelja koje viđa, onda znate da ste na pravom putu :).

    Pozdrav i podrška :).

Comments are closed.