Srećna Vam nova godina! Tradicija što bi rekao Dinke ili nešto drugo, red je da se odradi mala retrospektiva prošle nam godine. To je valjda i lepota blogovanja, što na jednom mestu imate sve gluposti i negluposti koje ste u jednoj godini imali priliku da uradite, i tako godinu za godinom, gledate kako se razvijate i kako grešite konstantno na istim stvarima, ali i kako vas niču neki novi trendovi, projekti, sajtovi, pojavljuju se neki novi ljudi. I onda kada dođe vreme za retrospektivu, poput prašinom okupanog starog albuma prisetite se da sve te priče pogledate, prelistate i shvatite kako vam je period od pre 2 godine bio smešan i pomalo sraman u odnosu na danas, ali to je valjda taj lični razvoj i da nije tako bilo bi loše.

Prošle godine sam se baš raspisao, brojka je stala na 150ak postova (sa citatima i weburgerijom) :D. Desilo se toliko toga lepog u mom životu, ali i na internetu generalno te su tim povodom i nicali postovi, blog je od nekih ličnih kapi uma mnogo više prešao u Internet priču, možda izgubio neki svoj šmek iz davnina ali ipak dobio i neki novi.

Godina je počela zaista veselo, brat mi je javio da se ženi, te se i ostatak godine odvio u tom nekom ritmu. Zatim je krenula frka sa hostingom, i menjanje servera tri puta da bih na kraju završio kod Flajka na GuruServe i mogu reći da sam super zadovoljan, trebalo je vremena da se sve vrati na staro stanje (Technorati rank mi je pukao, Google me zaboravio) ali je sada sve ok. Upao sam čak i u listu top10 regionalnih blogera na Blogostaju, što svakako prija.

Posao

Furka je super rasla, u decembru je krenula lavina i do februara smo stigli do 18.000 dnevnih poseta što je tri puta više nego kad sam krenuo da radim u novembru i rezultat kojim sam se zaista ponosio (do te mere da sam dizao nos :)). No kako svaka sreća ima vek trajanja tako je i ta dobila svoju tamnu stranu u vidu DDOS napada koji su me dokrajčili kao individuu u tom periodu. Kada sve što mesecima radite bude bukvalno uništeno u 7 dana, zbog ličnog hira ili frci u glavi, nazovite kako god hoćete, teško dobijate motiv da bilo šta više radite. Napadi su trajali sa pauzama ceo mart i april, sajt je nekako živnuo u maju i vratio se na stare slave ali i prestao rast koji je imao. Sa time, smanjivala se i zainteresovanost vlasnika da se preterano cimaju oko nje i i ako je poseta rasla u nekom periodu, problemi sa serverom i nezainteresovan pristup razvoju sajta učinio je svoje, a i mene naterao da razmislim o promeni posla, što se na kraju i desilo krajem godine.

Putovanja i konferencije

Posetio sam i Zagreb po prvi put u životu i vratio se pun utisaka, a time i ostvario jednu od želja za 2008. godinu. Generalno je ova godina bila u znaku putovanja, koliko prošla u znaku koncerata. Krenuo sam sa team buildingom u Kraljevu, bio kod matorih par puta u Ivanjici, posetio Sarajevo, Jahorinu, Apatin, Kragujevac, Bor, Kruševac, Vrnjačku Banju, Niš i Suboticu više puta, Novi Sad mnogo više puta. Nije bilo puno inostranstva ali sam makar išao na mesta koja ranije nisam posetio a na dohvat ruke su mi. Lepo je poznavati zemlju u kojoj živite.

Deo ovih putovanja je bio zahvaljujući konferencijama koje sam posetio. Ove godine sam imao priliku i da predajem na tri konferencije o Internetu, lepo priznanje za sve ono što sam do sada radio. Krenulo je sa godišnjom konferencijom Američkih kornera u Subotici, sa bazičnim predavanjem o upotrebi web kamere i web 2.0 tehnologijama u radu biblioteka, da bi se nastavilo sa B-Linkom, i zaokružilo sa E-PR seminarom. Posetio sam još i gore-spomenuti FuturAD, po prvi put uživao u eTrgovini, skoknuo i na BlogOpen, TMT Ventures, BizBuzz i još nekoliko ne-internet AIESEC konferencija što mi je donelo nezvaničnu titulu inventara na domaćim konferencijama :)

I još

2008 ću pamtiti još po tome što je Aca Lukas spomenuo mail u svojoj pesmi, i na taj način dokazao da Internet više nije geek tema, Facebook pojeo sve ostale društvene mreže a moguće i ostale sajtove u Srbiji po posećenosti, ali i u svetu uz Twitter postao centralna tema diskusija i zajednica dobila svog čoveka u ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo. Otpočeli smo i sa OpenCoffee klubom u Beogradu i održali već dva okupljanja, na šta sam posebno ponosan.

Moja trogodišnja karijera u AIESECu se završila, jedan predivan period koji bi svakome ko sada upisuje fakultet poželeo da ima.

Malo sam i pisao, tekst o društvenim mrežama je izašao u Minglu, Miloje me citirao u eMagazinu, izašao nam je intervju u Ilustrovanoj politici, zatim tu su bili i neki manje poznati tekstovi za studetski newsletter Proctor&Gamble-a, i nekoliko preuzimanja za ostale časopise. Afirmacija blogera se osetila i u sve većem broju poziva za prisustvo konferencijama za štampu što svakako ide u prilog novim medijima. Svoju neminovnu popularnost :) najbolje pokazuje činjenica da su pored sajta Ane Ivanović i Jelene Janković, albanski hakeri digli i moj sajt, ali hvala Bogu sve je brzo rešeno.

Lično uz malo sporta i muzike

Bratova svadba je ipak nešto što ću najduže pamtiti, divan je osećaj kada ste svi zajedno kao porodica i uživate makar jednom u nekoliko godina. To je ono što se, bojim se, sve više gubi ovim novim vremenima. Nije bilo uvek baš tako lepo, pao sam i u blagu depresiju krajem septembra, slomljen od svega što se izdešavalo ali i činjenicom da sam odmor proveo radno ali po selidbi i završenom ispitnom roku i to se rešilo.

Neke stvari sam dobio, neke izgubio kao i uvek, muziku sam malo zapostavio recimo, tako da sam išao samo na nekoliko koncerata ove godine (Franz Ferdinand, Hladno Pivo) ali nauštrb toga se recimo više bavio sportom (što se ne da baš primetiti), odgledao sve utakmice košarkaške reprezentacije u Areni i blago povratio veru u istu i finala NBA playoffa, jednog od najzanimljivijih u istoriji.

Da se vratim na muziku, lista se nije mnogo promenila od 2006-te, Kanye West je razočarao, Coldplay standardno prijatno njanjav, Killersi standardno dobri, eventualno sam se malo više navukao na Foo Fighterse i odlični Travis. Za chillout momente se pobrinuo sjajni Plej a priznajem da sam i novu Metallicu sa uživanjem preslušao.

Baš se raspisah, ali valjda je to najbolji dokaz da je ova godina ipak bila dosta dobra. Usponi, padovi, smeh, druženje, lenčarenje, nespavanje, šta već… Bitno je da kada podvučete crtu ostane nešto iza svega toga. Zadovoljan sam, možda nisam bogatiji materijalno, ali 2008. je donela toliko toga lepog da je to najmanje bitno. Prijatelji, znanje, iskustvo pa i ljubav. Nije li to dovoljno za dobru godinu?